Kako nauka doprinosi rodnoj neravnopravnosti i kako je održava?

Abstract

Tokom ovog predavanja, filozofski pristupamo kompleksnom odnosu nauke i društva i to na specifičan način. Pitamo se da li je (i ako da, kako) nauka kroz istoriju doprinosila uspostavljanju i održavanju rodne neravnopravnosti? Pored toga, pitamo se da li nauka danas održava rodnu neravnopravnost i ako da, kojim mehanizmima to postiže? Predavanje će biti podeljeno na dva dela. U prvom delu, predstaviću istoriju filozofskih ideja o ljudskoj prirodi, koja je uvek bila koncipirana kao muška, i ženskoj prirodi, koja je podređena ljudskoj – muškoj – prirodi. Time ću pokazati da filozofske ideje, kao i naučne, nisu bez odgovornosti za rodnu nejednakost, koju posmatramo kroz istoriju i koju zatičemo i u današnjim društvima. Zatim ću predstaviti primere iz istorije nauke, koje su zabeležile feminističke istoričarke nauke, a koji svedoče o sistemskoj marginalizaciji žena iz svih aspekata nauke: iz naučnih institucija, procesa proizvodnje naučnog znanja, naučnih teorija i modela. Svoje predavanje završiću zagonetnim i kontroverznim argumentom filozofkinje Dženet Kurani (Janet Kourany) u kome tvrdi da istraživanja kognitivnih uzroka rodnih razlika treba da budu zabranjena budući da doprinose održavanju rodne neravnopravnosti. Drugi deo predavanja biće posvećen filozofskoj debati o dometima naučnih sloboda (u feminističkom društvu). Studenti_kinje biće nasumično podeljeni/e u dve grupe. Jedna grupa će imati zadatak da brani argument da su neograničene naučne slobode neophodne za razvoj nauke, a samim tim i razvoj društva. Druga grupa će braniti stanovište da naučnici_e imaju odgovornost prema društvu i da ta odgovornost može da narušava neograničene naučne slobode. Dvoje ili troje studenata_kinja imaće ulogu sudija i sutkinja, koji će odlučivati o tome koja je grupa jasnije i ubedljivije odgovorila na upućene prigovore i odbranila svoje argumente.