Дијалектика доминације и отпора у студијама културе

Abstract

У раду ћемо се бавити начином на који се у оквиру студија културе схвата улога популарне културе у успостављању идеолошке доминације и пружања отпора тој доминацији. Да бисмо ово истражили поделићемо развој студија културе на три периода: период Франскфуртске школе, период оснивања Бирмингемског центра и зрели период студија културе у оквиру којег ћемо се бавити радом Џона Фиска. У сваком од ових периода ћемо истраживати начине на који аутори концептуализују однос популарне културе и других друштвених сфера, њену улогу у стварању идеолошке доминације као и њене могућности артикулисања отпора. Наша теза ће бити да су промене у концептуализацијама у сваком периоду узроковане одговорима аутора на друштвене околности који добијају облик напуштања марксистичких теоријских назора. Тврдићемо да ово резултира у схватању културе као све аутономније и све фрагментарнијем схватању друштва. Напослетку ћемо тврдити да студије културе у свом поседњем периоду почињу да одговарају идеолошким интересима неолибералног капитализма.

In this paper we will deal with the way in which cultural studies understand the role of popular culture in establishing ideological domination and in creating resistance against it. In order to research this, we will divide the development of cultural studies into three periods: the period of the Frankfurt School, the period of the founding of the Centre for Contemporary Cultural Studies in Birmingham and the mature period in which we will consider the works of John Fiske. In each of these periods, we will explore the ways in which the authors conceptualize the relationship of popular culture to other social spheres, its role in creating ideological domination and its capacities for creating resistance. Our thesis will be that the changes of conceptualizations in each of these periods are caused by authors reacting to social circumstances and that these reactionstake the form of gradual rejecting of the Marxist theoretical positions. We claim that this has resulted in the understanding of culture as more and more autonomous and also in a fragmentary conceptualization of the society. In the end, we will claim that in the third period, cultural studies have begun to correspond to the ideological interests of the neoliberal capitalism.