Show simple item record

dc.contributor.editorBogdanovski, Mašan
dc.creatorFatić, Aleksandar
dc.date.accessioned2017-11-01T10:15:40Z
dc.date.available2017-11-01T10:15:40Z
dc.date.issued2014
dc.identifier0351-2274
dc.identifier.urihttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/368
dc.description.abstractMetodološke podele u etici imaju fundamentalne posledice kako na konceptualnom planu, tako i na planu praktične primenljivosti takvih etika. Te podele su rezultat preuzimanja širih teorijskih opredeljenja, ali istovremeno i rezultat senzibiliteta i onoga što se u hegelijanskoj tradiciji ponekad naziva «moralnim instinktima» pojedinca. Deontološki, konsekvencijalistički, vrlinski, razvojni i drugi metodološki modeli etika doveli su do multiplikovanja standarda etičkog mišljenja. Taj proces je bio filozofski i intelektualno plodan, ali je istovremeno proizveo bitne probleme u praktičnoj filozofiji, a pogotovo u primenjenim oblastima filozofije koje zahtevaju konkretan odnos između ključnih vrednosti kojima se neka etika rukovodi i specifičnih moralnih izazova kojima se osoba koja takvu etiku prihvata obraća. Savremeno doba u svojoj prelomnosti istinski zahteva okretanje od metodološkog i konceptualnog redukcionizma i usvajanje sintetičkih modela mišljenja u etici. No pitanje koje se u tom kontekstu postavlja je koja vrsta konkretnih preskriptivnih etičkih modela koji već postoje može biti reinterpretirana ili razvijena sa potencijalom da zaista predstavlja metodološki sintetičku etiku. U ovom tekstu se razmatra asketska etika, pre svega hrišćanska etika, kao dobar kandidat za jednu praktičnu etiku. U cilju osvetljavanja potencijala asketske etike da integriše elemente eudaimonističke etike i etike dužnosti, vrlinske etike, konsekvencijalističke i deontološke etike, na različitim nivoima, u tekstu se u fokus razmatranja postavljaju dva ključna i provokativna pitanja: (1) U kojoj meri je asketska etika «negativna» i zasnovana na načelima odricanja, a u kojoj meri sadrži pozitivan dinamički sadržaj; da li se može razviti interpretacija asketske hrišćanske etike u kojoj bi ona bila sposobna da integriše pojam zadovoljstva u značenju «eudaimonia». (2) Da li je asketska etika u stanju da generiše konkretna moralna pitanja koja bi sugerisala etičko opravdanje postupaka, a koja bi značenjski integrisala različite metode etičkog mišljenja (u minimalnom slučaju deontološko, konsekvencijalističko i vrlinsko etičko rasuđivanje). Ukoliko bi ovo razmatranje pokazalo da asketska etika može da postigne oba navedena cilja, moglo bi se zaključiti da je ona dobar kandidat za jednu metodološki sintetičku etiku. To, naravno, ne bi podrazumevalo da je asketska etika jedina potencijalna takva etika, ali bi svakako omogućilo jedno šire razumevanje asketizma kao praktičnog načina razmišljanja o postizanju filozofski «dobrog života». Istovremeno, razmatranje karakteristika asketizma kao metodološki eklektičke etike bi otvorilo jedan dodatni put formulisanju opštih kriterijuma koje praktična integrativna filozofija, a posebno etika, treba da ispuni da bi zadovoljila sintetičke zahteve prelomnog vremena.srp
dc.format57 2 (2014) 87-106
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherBeograd : Srpsko filozofsko društvo
dc.rightsopenAccess
dc.sourceTheoriamul
dc.subjecteklektička etika
dc.subjectetička metodologija
dc.subjectetika dužnosti
dc.subjecteudaimonistička etika
dc.subjectdeontologija
dc.titleAsketska etika kao metološki eklektička etikasr
dc.typearticle
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractБогдановски, Машан; Фатић, Александар
dc.citation.spage87
dc.citation.epage106
dc.identifier.doi10.2298/THEO1402087F
dc.type.versionpublishedVersion
dc.identifier.fulltexthttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/bitstream/id/4922/366.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record