Vrednosni narativ u moralnom opravdanju međunarodne intervencije

Abstract

У тексту се разматра морална димензија међународне војне интервенције, укључујући питање о томе шта значи „победити“ у таквој интервенцији, и који су кључни аспекти за моралну процену појединачних интервенција. Аутор заступа став да су савремене војне интервенције тако организоване да остављају мало простора за дилему о томе да ли ће интервенишуће снаге војно победити. Њихова победа у војничком смислу је осигурана великом надмоћношћу у техници, људству и коришћењу стратешких предности. Стога је питање које остаје нерешено победа у наметању или заштити одређених вредности и моралних принципа, због којих се, бар званично, интервенције и покрећу. Најчешћи пример таквог вредносног објашњења циљева интервенције је „заштита људских права“ или „промовисање демократије“. Текст разматра услове под којима нека војна интервенција може бити морално оправдана посматрајући нужне (не и довољне) услове за то оправдање. Аутор у тексту сугерише да је теорија наратива најпогоднији оквир за објашњење моралног вредновања војних интервенција. У тексту се укратко излаже теорија наратива, разматрају различити типови наратива по структури, дискутује однос наратива, личног и колективног идентитета и морала заједнице, и закључује да теорија наратива омогућава најпогодније инструменте за морално вредновање интервенција на основу квалитета наратива оних који интервенишуи оних према којима се интервенише.