Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос том...е што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса.
Кључне речи:
изборна правила / представљање етничких мањина / мањинске партије / индекс етничког гласања / парламентарни избориИзвор:
Политички живот, 2022, 23, 45-70Издавач:
- Београд : Факултет политичких наука
Колекције
Институција/група
IFDTTY - JOUR AU - Бурсаћ, Дејан AU - Вучићевић, Душан PY - 2022 UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3456 AB - Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса. PB - Београд : Факултет политичких наука T2 - Политички живот T1 - Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији VL - 23 SP - 45 EP - 70 DO - 10.18485/fpn_pz.2022.23.4 ER -
@article{ author = "Бурсаћ, Дејан and Вучићевић, Душан", year = "2022", abstract = "Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса.", publisher = "Београд : Факултет политичких наука", journal = "Политички живот", title = "Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији", volume = "23", pages = "45-70", doi = "10.18485/fpn_pz.2022.23.4" }
Бурсаћ, Д.,& Вучићевић, Д.. (2022). Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији. in Политички живот Београд : Факултет политичких наука., 23, 45-70. https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2022.23.4
Бурсаћ Д, Вучићевић Д. Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији. in Политички живот. 2022;23:45-70. doi:10.18485/fpn_pz.2022.23.4 .
Бурсаћ, Дејан, Вучићевић, Душан, "Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији" in Политички живот, 23 (2022):45-70, https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2022.23.4 . .