Тридесет година метрополизације парламента
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Од обнове вишестраначких избора у Србији 1990. године, на снази је својеврсна пракса „лутања“ у потрази за одговарајућим дизајном изборног сис- тема. Као непланирана последица напуштања првобитно примењеног већинског система и преласка на различите варијанте пропорционалне расподеле, долази до двоструког негативног тренда у погледу територијалне репрезентације. Наиме, са једне стране, настаје специфична политичка метрополизација, у којој несразмерно висок број народних посланика долази из Београда као политичког центра земље. Са друге стране, актуелна је потпредстављеност низа периферних, мањих или мање развијених општина, од којих неке дужи низ година немају представника у највишем законодавном телу. Ова деформација територијалног представљања кулминирала је након усвајања пропорционалног система са једном изборном јединицом 2000. године. Ова студија за циљ има првенствено мапирање трендова метрополизације и потпредстављености, те њихово довођење у везу са изборним системом, показујућ...и на тај начин последице различитих институционалних решења. У раду ће бити мапи- рани подаци за изборе за Народну скупштину Републике Србије, али и за Скупштину АП Војводине – посебно узевши у обзир да су последње измене изборног система у Покрајини, којима се прешло са мешовитог на пропорционални систем, на изборима 2016. године већ испољиле негативну последицу у погледу урушавања релативно рав- номерне географске репрезентативности, раније гарантоване већинском компонен- том мешовитог система. Налази студије имплицирају да пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом заиста доприноси већој метрополизацији, као и мањој локалној представљености. Резултати наводе и на закључак да је важан фактор утицаја у оквиру овог система и број листа односно политичких партија у парламенту. Наиме, са њиховим повећањем, повећава се и број посланика из Београда науштрб остатка земље, што аутор објашњава концентрацијом највиших страначких функционера (који заузимају и највиша места на листама) управо у главном граду.
Кључне речи:
географска представљеност / локална заступљеност / парламент / Народна скупштина Републике Србије / Скупштина Војводине / метрополизација / пропорционални изборни системИзвор:
Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић), 2020, 889-910Издавач:
- Београд : Службени гласник
Колекције
Институција/група
IFDTTY - CHAP AU - Бурсаћ, Дејан PY - 2020 UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3445 AB - Од обнове вишестраначких избора у Србији 1990. године, на снази је својеврсна пракса „лутања“ у потрази за одговарајућим дизајном изборног сис- тема. Као непланирана последица напуштања првобитно примењеног већинског система и преласка на различите варијанте пропорционалне расподеле, долази до двоструког негативног тренда у погледу територијалне репрезентације. Наиме, са једне стране, настаје специфична политичка метрополизација, у којој несразмерно висок број народних посланика долази из Београда као политичког центра земље. Са друге стране, актуелна је потпредстављеност низа периферних, мањих или мање развијених општина, од којих неке дужи низ година немају представника у највишем законодавном телу. Ова деформација територијалног представљања кулминирала је након усвајања пропорционалног система са једном изборном јединицом 2000. године. Ова студија за циљ има првенствено мапирање трендова метрополизације и потпредстављености, те њихово довођење у везу са изборним системом, показујући на тај начин последице различитих институционалних решења. У раду ће бити мапи- рани подаци за изборе за Народну скупштину Републике Србије, али и за Скупштину АП Војводине – посебно узевши у обзир да су последње измене изборног система у Покрајини, којима се прешло са мешовитог на пропорционални систем, на изборима 2016. године већ испољиле негативну последицу у погледу урушавања релативно рав- номерне географске репрезентативности, раније гарантоване већинском компонен- том мешовитог система. Налази студије имплицирају да пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом заиста доприноси већој метрополизацији, као и мањој локалној представљености. Резултати наводе и на закључак да је важан фактор утицаја у оквиру овог система и број листа односно политичких партија у парламенту. Наиме, са њиховим повећањем, повећава се и број посланика из Београда науштрб остатка земље, што аутор објашњава концентрацијом највиших страначких функционера (који заузимају и највиша места на листама) управо у главном граду. PB - Београд : Службени гласник T2 - Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић) T1 - Тридесет година метрополизације парламента SP - 889 EP - 910 DO - 978-86-7419-332-7 ER -
@inbook{ author = "Бурсаћ, Дејан", year = "2020", abstract = "Од обнове вишестраначких избора у Србији 1990. године, на снази је својеврсна пракса „лутања“ у потрази за одговарајућим дизајном изборног сис- тема. Као непланирана последица напуштања првобитно примењеног већинског система и преласка на различите варијанте пропорционалне расподеле, долази до двоструког негативног тренда у погледу територијалне репрезентације. Наиме, са једне стране, настаје специфична политичка метрополизација, у којој несразмерно висок број народних посланика долази из Београда као политичког центра земље. Са друге стране, актуелна је потпредстављеност низа периферних, мањих или мање развијених општина, од којих неке дужи низ година немају представника у највишем законодавном телу. Ова деформација територијалног представљања кулминирала је након усвајања пропорционалног система са једном изборном јединицом 2000. године. Ова студија за циљ има првенствено мапирање трендова метрополизације и потпредстављености, те њихово довођење у везу са изборним системом, показујући на тај начин последице различитих институционалних решења. У раду ће бити мапи- рани подаци за изборе за Народну скупштину Републике Србије, али и за Скупштину АП Војводине – посебно узевши у обзир да су последње измене изборног система у Покрајини, којима се прешло са мешовитог на пропорционални систем, на изборима 2016. године већ испољиле негативну последицу у погледу урушавања релативно рав- номерне географске репрезентативности, раније гарантоване већинском компонен- том мешовитог система. Налази студије имплицирају да пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом заиста доприноси већој метрополизацији, као и мањој локалној представљености. Резултати наводе и на закључак да је важан фактор утицаја у оквиру овог система и број листа односно политичких партија у парламенту. Наиме, са њиховим повећањем, повећава се и број посланика из Београда науштрб остатка земље, што аутор објашњава концентрацијом највиших страначких функционера (који заузимају и највиша места на листама) управо у главном граду.", publisher = "Београд : Службени гласник", journal = "Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)", booktitle = "Тридесет година метрополизације парламента", pages = "889-910", doi = "978-86-7419-332-7" }
Бурсаћ, Д.. (2020). Тридесет година метрополизације парламента. in Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић) Београд : Службени гласник., 889-910. https://doi.org/978-86-7419-332-7
Бурсаћ Д. Тридесет година метрополизације парламента. in Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић). 2020;:889-910. doi:978-86-7419-332-7 .
Бурсаћ, Дејан, "Тридесет година метрополизације парламента" in Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић) (2020):889-910, https://doi.org/978-86-7419-332-7 . .