Članak se bavi pojmom epistemičke sreće i njegovim značajem za dva važna epistemološka problema, analizu znanja i problem skepticizma. Okosnicu rasprava čini poznata sokratovska intuicija, oko koje se filozofi gotovo bezrezervno slažu, da je znanje nespojivo sa prekomernim udelom srećnog sticaja okolnosti u otkriću istine. U svetlu Pričardovog modalnog tumačenja pojma epistemičke sreće i razlikovanje veridičke i refleksivne epistemičke sreće, razmatraju se prednosti i mane dve osnovne suprotstavljene koncepcije znanja, internalizma i eksternalizma. Pokazuje se da je eksternalizam u prednosti nad internalizmom jer izlaže uslove za znanje (uslov sigurnosti) čijim zadovoljenjem biva otklonjena bar veridička epistemička sreća. Eksternalizam je u prednosti i kada je reč o problemu skepticizma, jer uspeva da objasni kako je moguće imati znanje uprkos tome što nemamo internalističko opravdanje za isključenje poznatih skeptičkih alternativa (mogućnost sna, moćnog obmanjivača i sl). Iako ne otk...lanja refleksivnu epistemičku sreću i ne rešava problem skepticizma formulisan na meta-nivou, eksternalizam ukupno uzev predstavlja prihvatljiviju koncepciju ljudskog znanja pogotovu zato što može da prihvati činjenicu da internalističko opravdanje igra značajnu ulogu u našem saznanju.
Keywords:
znanje / internalizam / eksternalizam
Source:
Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 2011, 89-102
TY - JOUR
AU - Lazović, Živan
PY - 2011
UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/82
AB - Članak se bavi pojmom epistemičke sreće i njegovim značajem za dva važna epistemološka problema, analizu znanja i problem skepticizma. Okosnicu rasprava čini poznata sokratovska intuicija, oko koje se filozofi gotovo bezrezervno slažu, da je znanje nespojivo sa prekomernim udelom srećnog sticaja okolnosti u otkriću istine. U svetlu Pričardovog modalnog tumačenja pojma epistemičke sreće i razlikovanje veridičke i refleksivne epistemičke sreće, razmatraju se prednosti i mane dve osnovne suprotstavljene koncepcije znanja, internalizma i eksternalizma. Pokazuje se da je eksternalizam u prednosti nad internalizmom jer izlaže uslove za znanje (uslov sigurnosti) čijim zadovoljenjem biva otklonjena bar veridička epistemička sreća. Eksternalizam je u prednosti i kada je reč o problemu skepticizma, jer uspeva da objasni kako je moguće imati znanje uprkos tome što nemamo internalističko opravdanje za isključenje poznatih skeptičkih alternativa (mogućnost sna, moćnog obmanjivača i sl). Iako ne otklanja refleksivnu epistemičku sreću i ne rešava problem skepticizma formulisan na meta-nivou, eksternalizam ukupno uzev predstavlja prihvatljiviju koncepciju ljudskog znanja pogotovu zato što može da prihvati činjenicu da internalističko opravdanje igra značajnu ulogu u našem saznanju.
T2 - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1 - Eksternalizam, skepticizam i epistemička sreća
SP - 89
EP - 102
DO - 10.2298/FID1101089L
ER -
@article{
editor = "Milidrag, Predrag",
author = "Lazović, Živan",
year = "2011",
abstract = "Članak se bavi pojmom epistemičke sreće i njegovim značajem za dva važna epistemološka problema, analizu znanja i problem skepticizma. Okosnicu rasprava čini poznata sokratovska intuicija, oko koje se filozofi gotovo bezrezervno slažu, da je znanje nespojivo sa prekomernim udelom srećnog sticaja okolnosti u otkriću istine. U svetlu Pričardovog modalnog tumačenja pojma epistemičke sreće i razlikovanje veridičke i refleksivne epistemičke sreće, razmatraju se prednosti i mane dve osnovne suprotstavljene koncepcije znanja, internalizma i eksternalizma. Pokazuje se da je eksternalizam u prednosti nad internalizmom jer izlaže uslove za znanje (uslov sigurnosti) čijim zadovoljenjem biva otklonjena bar veridička epistemička sreća. Eksternalizam je u prednosti i kada je reč o problemu skepticizma, jer uspeva da objasni kako je moguće imati znanje uprkos tome što nemamo internalističko opravdanje za isključenje poznatih skeptičkih alternativa (mogućnost sna, moćnog obmanjivača i sl). Iako ne otklanja refleksivnu epistemičku sreću i ne rešava problem skepticizma formulisan na meta-nivou, eksternalizam ukupno uzev predstavlja prihvatljiviju koncepciju ljudskog znanja pogotovu zato što može da prihvati činjenicu da internalističko opravdanje igra značajnu ulogu u našem saznanju.",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Eksternalizam, skepticizam i epistemička sreća",
pages = "89-102",
doi = "10.2298/FID1101089L"
}
Milidrag, P.,& Lazović, Ž.. (2011). Eksternalizam, skepticizam i epistemička sreća. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 89-102.
https://doi.org/10.2298/FID1101089L
Milidrag P, Lazović Ž. Eksternalizam, skepticizam i epistemička sreća. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2011;:89-102.
doi:10.2298/FID1101089L .
Milidrag, Predrag, Lazović, Živan, "Eksternalizam, skepticizam i epistemička sreća" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2011):89-102,
https://doi.org/10.2298/FID1101089L . .
