Репозиторијум Института за филозофију и друштвену теорију
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   РИФДТ
  • IFDT
  • Glavna kolekcija
  • Преглед записа
  •   РИФДТ
  • IFDT
  • Glavna kolekcija
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam

Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism

Thumbnail
2013
full text (388.5Kb)
Аутори
Krstić, Predrag
Drezgić, Rada
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
This text explores feminist reception of science fiction, particularly the television series Start Trek. The authors point out differences in feminist interpretations of female characters and gender identities as well as changes that took place in that respect in various installments of the series. It is argued that the first two installments – The Original Series (1966-1969) and The Next Generation (1987- 1994) – recreated the patriarchal gender ideology which was marked by unequal power distribution and male privilege, despite some obvious attempts to ”modernize”female characters and identities. More substantial changes in terms of representing female identities began with the third installment – The Deep Sky Nine (1993-1999). These changes became particularly and, at last, prominent in the fourth installment – The Voyager (1995-2001) – when the main character, the captain, finally became captainess Janeway. Some authors consider this to be a historical event for both women and the t...elevision. Feminist theory, however, variously interprets the meaning of this historical event. For fierce hard-line critics, the ”most emancipated”woman of the Star Trek universe, captainess Janeway, is either too feminine to be a feminist, or too much masculine – a stereotype actually of a masculinized female leader. There are, however, other more subtle interpretations, embraced in this text, which treat Janeway as a hybrid. Her masculine and feminine features are intentionally put in conflict, side by side, in order to avoid any ”gendered stigmatization”. The vessel that she commands thus represents a ”feminist heterotopia” where incompatible things, people and situations can be placed next to each other.

У тексту се анализира феминистичка рецепција/критика филмске научне фантастике на примеру телевизијског серијала Звездане стазе. Уочавају се недоумице и несугласице у феминистичким интерпретацијама које су пратиле промене не само у представљању женских ликова у серији већ и родних односа и саме категорије рода од Оригиналне серије (1966-1969), преко Следеће генерације (1987-1994) и Дубоког свемира Девет (1993-1999), све до Војаџера (1995-2001). Док су прва два серијала и поред очигледних покушаја да се женски ликови и идентитети „модернизују”, у суштини изграђена на патријархалној идеологији рода обележеној неравномерном расподелом моћи и фаворизовањем мушкараца, до суштинске трансформације у репрезентацији женских идентитета долази у трећем серијалу, а нарочито или тек тамо где је капетан као главни јунак коначно постао капетаница Џеневеј у четвртом серијалу Војаџер. Неки аутори то сматрају историјским догађајем и за телевизију и за жене. Значење овог историјског догађаја... се, међутим, на различите начине интерпретира у оквиру феминизма. С једне стране су критичке примедбе представника правоверног или беспоштедног феминизма за које је капетаница Џеневеј „најеманципованија” жена универзума Звезданих стаза, или преженствена да би била феминисткиња или пак испуњење стереотипа маскулинизоване жене-лидера. С друге стране су, ауторима овог текста ближа, суптилнија тумачења која лик Џеневеј посматрају као унутар једне особе хотимице у конфликт стављене феминизоване и маскулинизоване особине да би се избегла „стигма родности”. Следствено томе, лађа којом она командује постаје „феминистичка хетеротопија” у којој инкомпатибилне ствари, људи и ситуације могу бити постављени једни уз друге, чинећи тако модел за једну нову концепцију заједнице, породице, рода и расе, какве можда могу да функционишу у будућем свету.

Кључне речи:
Star Trek / science fiction / научна фантастика / Звездане стазе / феминизам / род / идентитет / хибридност
Извор:
Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture, 2013, 10, 20, 161-184
Финансирање / пројекти:
  • Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину - праћење утицаја, адаптација и ублажавање (RS-43007)
  • Ретке болести: молекуларна патофизиологија, дијагностички и терапијски модалитети и социјални, етички и правни аспекти (RS-41004)
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_784
URI
http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/784
Колекције
  • Glavna kolekcija
  • Radovi istraživača
Институција/група
IFDT
TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Drezgić, Rada
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/784
AB  - This text explores feminist reception of science fiction, particularly the television series Start Trek. The authors point out differences in feminist interpretations of female characters and gender identities as well as changes that took place in that respect in various installments of the series. It is argued that the first two installments – The Original Series (1966-1969) and The Next Generation (1987- 1994) – recreated the patriarchal gender ideology which was marked by unequal power distribution and male privilege, despite some obvious attempts to ”modernize”female characters and identities. More substantial changes in terms of representing female identities began with the third installment – The Deep Sky Nine (1993-1999). These changes became particularly and, at last, prominent in the fourth installment – The Voyager (1995-2001) – when the main character, the captain, finally became captainess Janeway. Some authors consider this to be a historical event for both women and the television. Feminist theory, however, variously interprets the meaning of this historical event. For fierce hard-line critics, the ”most emancipated”woman of the Star Trek universe, captainess Janeway, is either too feminine to be a feminist, or too much masculine – a stereotype actually of a masculinized female leader. There are, however, other more subtle interpretations, embraced in this text, which treat Janeway as a hybrid. Her masculine and feminine features are intentionally put in conflict, side by side, in order to avoid any ”gendered stigmatization”. The vessel that she commands thus represents a ”feminist heterotopia” where incompatible things, people and situations can be placed next to each other.
AB  - У тексту се анализира феминистичка рецепција/критика
филмске научне фантастике на примеру телевизијског серијала Звездане стазе.
Уочавају се недоумице и несугласице у феминистичким интерпретацијама које
су пратиле промене не само у представљању женских ликова у серији већ и
родних односа и саме категорије рода од Оригиналне серије (1966-1969), преко
Следеће генерације (1987-1994) и Дубоког свемира Девет (1993-1999), све до
Војаџера (1995-2001). Док су прва два серијала и поред очигледних покушаја
да се женски ликови и идентитети „модернизују”, у суштини изграђена на патријархалној
идеологији рода обележеној неравномерном расподелом моћи и
фаворизовањем мушкараца, до суштинске трансформације у репрезентацији
женских идентитета долази у трећем серијалу, а нарочито или тек тамо где је
капетан као главни јунак коначно постао капетаница Џеневеј у четвртом серијалу
Војаџер. Неки аутори то сматрају историјским догађајем и за телевизију и
за жене. Значење овог историјског догађаја се, међутим, на различите начине
интерпретира у оквиру феминизма. С једне стране су критичке примедбе представника
правоверног или беспоштедног феминизма за које је капетаница
Џеневеј „најеманципованија” жена универзума Звезданих стаза, или преженствена
да би била феминисткиња или пак испуњење стереотипа маскулинизоване
жене-лидера. С друге стране су, ауторима овог текста ближа, суптилнија
тумачења која лик Џеневеј посматрају као унутар једне особе хотимице у конфликт стављене феминизоване и маскулинизоване особине да би се избегла „стигма родности”. Следствено томе, лађа којом она командује постаје „феминистичка хетеротопија” у којој инкомпатибилне ствари, људи и ситуације могу бити постављени једни уз друге, чинећи тако модел за једну нову концепцију
заједнице, породице, рода и расе, какве можда могу да функционишу у будућем свету.
T2  - Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture
T1  - Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam
T1  - Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism
IS  - 20
VL  - 10
SP  - 161
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_784
ER  - 
@article{
author = "Krstić, Predrag and Drezgić, Rada",
year = "2013",
abstract = "This text explores feminist reception of science fiction, particularly the television series Start Trek. The authors point out differences in feminist interpretations of female characters and gender identities as well as changes that took place in that respect in various installments of the series. It is argued that the first two installments – The Original Series (1966-1969) and The Next Generation (1987- 1994) – recreated the patriarchal gender ideology which was marked by unequal power distribution and male privilege, despite some obvious attempts to ”modernize”female characters and identities. More substantial changes in terms of representing female identities began with the third installment – The Deep Sky Nine (1993-1999). These changes became particularly and, at last, prominent in the fourth installment – The Voyager (1995-2001) – when the main character, the captain, finally became captainess Janeway. Some authors consider this to be a historical event for both women and the television. Feminist theory, however, variously interprets the meaning of this historical event. For fierce hard-line critics, the ”most emancipated”woman of the Star Trek universe, captainess Janeway, is either too feminine to be a feminist, or too much masculine – a stereotype actually of a masculinized female leader. There are, however, other more subtle interpretations, embraced in this text, which treat Janeway as a hybrid. Her masculine and feminine features are intentionally put in conflict, side by side, in order to avoid any ”gendered stigmatization”. The vessel that she commands thus represents a ”feminist heterotopia” where incompatible things, people and situations can be placed next to each other., У тексту се анализира феминистичка рецепција/критика
филмске научне фантастике на примеру телевизијског серијала Звездане стазе.
Уочавају се недоумице и несугласице у феминистичким интерпретацијама које
су пратиле промене не само у представљању женских ликова у серији већ и
родних односа и саме категорије рода од Оригиналне серије (1966-1969), преко
Следеће генерације (1987-1994) и Дубоког свемира Девет (1993-1999), све до
Војаџера (1995-2001). Док су прва два серијала и поред очигледних покушаја
да се женски ликови и идентитети „модернизују”, у суштини изграђена на патријархалној
идеологији рода обележеној неравномерном расподелом моћи и
фаворизовањем мушкараца, до суштинске трансформације у репрезентацији
женских идентитета долази у трећем серијалу, а нарочито или тек тамо где је
капетан као главни јунак коначно постао капетаница Џеневеј у четвртом серијалу
Војаџер. Неки аутори то сматрају историјским догађајем и за телевизију и
за жене. Значење овог историјског догађаја се, међутим, на различите начине
интерпретира у оквиру феминизма. С једне стране су критичке примедбе представника
правоверног или беспоштедног феминизма за које је капетаница
Џеневеј „најеманципованија” жена универзума Звезданих стаза, или преженствена
да би била феминисткиња или пак испуњење стереотипа маскулинизоване
жене-лидера. С друге стране су, ауторима овог текста ближа, суптилнија
тумачења која лик Џеневеј посматрају као унутар једне особе хотимице у конфликт стављене феминизоване и маскулинизоване особине да би се избегла „стигма родности”. Следствено томе, лађа којом она командује постаје „феминистичка хетеротопија” у којој инкомпатибилне ствари, људи и ситуације могу бити постављени једни уз друге, чинећи тако модел за једну нову концепцију
заједнице, породице, рода и расе, какве можда могу да функционишу у будућем свету.",
journal = "Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture",
title = "Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam, Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism",
number = "20",
volume = "10",
pages = "161-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_784"
}
Krstić, P.,& Drezgić, R.. (2013). Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam. in Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture, 10(20), 161-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_784
Krstić P, Drezgić R. Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam. in Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture. 2013;10(20):161-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_784 .
Krstić, Predrag, Drezgić, Rada, "Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam" in Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture, 10, no. 20 (2013):161-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_784 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму РИФДТ | Пошаљите запажања

OpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму РИФДТ | Пошаљите запажања

OpenAIRERCUB