Nasilje u društvenom pamćenju: Intima hrvatske i srpske javnosti povodom operacije Oluja

Abstract

Ovaj tekst je deo istraživanja koje se odvija pod radnim naslovom „O čemu govorimo kada ćutimo i o čemu ćutimo kada govorimo? – polazne pretpostavke za antropologiju ćutanja o najbiližoj prošlosti“. U prvom delu autorka ispituje značenja ćutanja u pisanju hrvatske i srpske štampe neposredno pre hrvatske akcije Oluja i tokom same akcije. Odnos ćutanja, prećutkivanja i zaboravljanja, s jedne strane, i društvenog pamćenja, s druge strane, tematizovan je u završnom delu teksta, praćenjem napisa o godišnjicama akcije Oluja u obe javnosti – hrvatskoj i srpskoj. Polazište je u uverenju da je fenomen ćutanja (i prećutkivanja), budući imanentni deo svakog diskursa, značajan činilac kreiranja društvenih odnosa i sistema vrednosnih modela, da ima važne komunikativne i kognitivne funkcije i da je u svojoj suštini performativnog karaktera. U najkraćem, ćutanje pomaže formiranju dominantne slike o ovom događaju, ako je, na posredan način – preko govorenja – i ne konstruiše. Tematizovanje značenja ćutanja u kontekstu akcije Oluja preduzeto je delom i stoga što se prećutkivanje u studijama o kraju Jugoslavije neretko pominje kao manipulativna strategija neke od strana u sukobu (ili analitičara koji su se bavili jugoslovenskim temama), a da nema ni jedne studije koja bi sistematski ispitivala značenja ćutanja i prećutkivanja u ovim konfliktima. I najvažnije, uvažavajući frekventnost neposrednog izražavanja ćutanja u novinskom diskursu, kao i retoričkih strategija koje posredno, iz konteksta i uspostavljenog sveta diskursa, upućuju na ćutanje, autorka se usredsređuje upravo na odnos događajnosti (situativnosti) i ćutanja. Kako bi osvetlila način na koji je operacija Oluja zapamćena, odnosno zaboravljena u zainteresovanim javnostima i političkim imginarijumima, prati pisanje dnevne štampe – Večernje novosti, Politika, Danas (Beograd) – Večernji list, Jutarnji list, Magazin – dodatak Jutarnjeg lista (Zagreb), kao i napise o Oluji u nedeljnicima, poput beogradskog NIN-a, Vremena ili zagrebačkog Globusa u periodu od 02. avgusta 1995. do sredine avgusta 2006. godine.