Indijske kosmologonije i kosmologije

Abstract

Različite ideje o tome kako se vasiona pojavila (nastala) i kako se razvija (traje), bile su u indijskoj tradiciji povezane sa mitskim, religijskim i filozofskim idejama i kontekstima, a razvijale su se u rasponu od oko 2.500 g. – od 15. v. st. e., do 16. v. – tj. od vremena veda, do purana. Kad je reč o nastanku vasione, dve glavne ideje su prisutne. Po jednoj koncepciji vasiona se samopostala, a bogovi su eventualno bili prva bića u sledu daljeg razvoja. Po drugom shvatanju, vasiona (svet) je božanska tvorevina (delo), koje je nekad nastalo u mukotrpnom procesu (kao što je komadanje prvobitnog Puruše), ili kao emanacija u božanskoj igri (plesu). Indijska tradicija je poznavala i različite kritike mitskih i religijskih shvatanja (od 8. v. st. e. do 6. v.), koji su davali prednost naturalističkim i materijalističkim objašnjenjima nastanka i razvoja univerzuma. Jedna od specifičnosti indijskih kosmogonija i kosmologija je bilo i operisanje sa velikim vremenskim rasponima, što su im omogućili indijski (arapski) brojevi koje je u 13. v. u Evropu uveo Fibonači (Leonardo iz Pize, 1170–1240).