Svojina – filozofska analiza : argument

Abstract

Nakon kratkog istorijskog pregleda filozofskih pogleda na svojinu u tekstu se iznosi analiza argumenta kojim se svojina opravdava na osnovi univerzalnog poštovanja svačijeg prava na upotrebu stvari za bilo koju svrhu. Mogućnost upotrebe stvari za realizaciju postavljenih ciljeva je uslov mogućnosti delanja, kao stvarnog događanja u svetu. To je ono u čemu se ispoljava kapacitet slobode kao kauzalne moći u realnom svetu. Ali bez izglednosti na završetak započetog procesa realizacije cilja ta kauzalna moć bi bila praktično obesmišljena (iako bi i dalje postojala kao realna ontološka mogućnost). Svojina je shema unutar koje ova izglednost postaje aktualna, i otuda je svojina zapravo sastojak i nužna pretpostav- ka slobode kao mogućnosti svrhovitog delanja. Svojina menja normativnu pozici- ju svih drugih, oni (više) nemaju pravo slobodnog korišćenja zaposednutih stvari (onih koje su postale predmet svojine). Kao pravo svojina povlači, prvo, dužnost poštovanja poseda koja, pored zabrane sprečavanja tuđeg korišćenja stvari u po- sedu uključuje i obavezu nesprečavanja bilo čije upotrebe i raspolaganja stvarima koje nisu već zaposednute: svačija svojina se mora poštovati, ničija svojina se mo- že slobodno zaposesti (neki oblici svojine su opšta ili kolektivna svojina). Drugo, tek kao vlasništvo, u kome pravo raspolaganja više ne zavisi od faktičke moći ras- polaganja u posedu, svojina dobija svoj puni normativni i praktički kapacitet. Vlasništvo je garancija budućnosti prava svojine. Za ovo je potrebno eksplicitno priznanje činjenice uspostavljenosti prava raspolaganja od strane svih drugih, priznanje koje nužno sledi (ne može da se uskrati) ukoliko niko nije povređen ovim raspolaganjem. To sledi iz prirode razlike između stvari i osoba, koje su ličnosti sa kapacitetom za slobodno delanje (korišćenje sredstava za realizaciju postavljenih ciljeva). Po svojoj prirodi stvari se mogu posedovati, a kako je upotreba sredstava za bilo koji legitimni cilj takođe legitimna to svaka neposedovana stvar može bez prepreka postati predmet svojine, bilo zaposedanjem bilo transferom.