Vrednosni narativ u moralnom opravdanju međunarodne intervencije

Abstract

U tekstu se razmatra moralna dimenzija međunarodne vojne intervencije, uključujući pitanje o tome šta znači „pobediti“ u takvoj intervenciji, i koji su ključni aspekti za moralnu procenu pojedinačnih intervencija. Autor zastupa stav da su savremene vojne intervencije tako organizovane da ostavljaju malo prostora za dilemu o tome da li će intervenišuće snage vojno pobediti. Njihova pobeda u vojničkom smislu je osigurana velikom nadmoćnošću u tehnici, ljudstvu i korišćenju strateških prednosti. Stoga je pitanje koje ostaje nerešeno pobeda u nametanju ili zaštiti određenih vrednosti i moralnih principa, zbog kojih se, bar zvanično, intervencije i pokreću. Najčešći primer takvog vrednosnog objašnjenja ciljeva intervencije je „zaštita ljudskih prava“ ili „promovisanje demokratije“. Tekst razmatra uslove pod kojima neka vojna intervencija može biti moralno opravdana posmatrajući nužne (ne i dovoljne) uslove za to opravdanje. Autor u tekstu sugeriše da je teorija narativa najpogodniji okvir za objašnjenje moralnog vrednovanja vojnih intervencija.U tekstu se ukratko izlaže teorija narativa, razmatraju različiti tipovi narativa po strukturi, diskutuje odnos narativa, ličnog i kolektivnog identiteta i morala zajednice, i zaključuje da teorija narativa omogućava najpogodnije instrumente za moralno vrednovanje intervencija na osnovu kvaliteta narativa onih koji intervenišu i onih prema kojima se interveniše.