Show simple item record

dc.creatorБурсаћ, Дејан
dc.date.accessioned2023-11-22T18:26:53Z
dc.date.available2023-11-22T18:26:53Z
dc.date.issued2020
dc.identifier.urihttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3445
dc.description.abstractОд обнове вишестраначких избора у Србији 1990. године, на снази је својеврсна пракса „лутања“ у потрази за одговарајућим дизајном изборног сис- тема. Као непланирана последица напуштања првобитно примењеног већинског система и преласка на различите варијанте пропорционалне расподеле, долази до двоструког негативног тренда у погледу територијалне репрезентације. Наиме, са једне стране, настаје специфична политичка метрополизација, у којој несразмерно висок број народних посланика долази из Београда као политичког центра земље. Са друге стране, актуелна је потпредстављеност низа периферних, мањих или мање развијених општина, од којих неке дужи низ година немају представника у највишем законодавном телу. Ова деформација територијалног представљања кулминирала је након усвајања пропорционалног система са једном изборном јединицом 2000. године. Ова студија за циљ има првенствено мапирање трендова метрополизације и потпредстављености, те њихово довођење у везу са изборним системом, показујући на тај начин последице различитих институционалних решења. У раду ће бити мапи- рани подаци за изборе за Народну скупштину Републике Србије, али и за Скупштину АП Војводине – посебно узевши у обзир да су последње измене изборног система у Покрајини, којима се прешло са мешовитог на пропорционални систем, на изборима 2016. године већ испољиле негативну последицу у погледу урушавања релативно рав- номерне географске репрезентативности, раније гарантоване већинском компонен- том мешовитог система. Налази студије имплицирају да пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом заиста доприноси већој метрополизацији, као и мањој локалној представљености. Резултати наводе и на закључак да је важан фактор утицаја у оквиру овог система и број листа односно политичких партија у парламенту. Наиме, са њиховим повећањем, повећава се и број посланика из Београда науштрб остатка земље, што аутор објашњава концентрацијом највиших страначких функционера (који заузимају и највиша места на листама) управо у главном граду.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Службени гласникsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceКако, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)sr
dc.subjectгеографска представљеностsr
dc.subjectлокална заступљеностsr
dc.subjectпарламентsr
dc.subjectНародна скупштина Републике Србијеsr
dc.subjectСкупштина Војводинеsr
dc.subjectметрополизацијаsr
dc.subjectпропорционални изборни системsr
dc.titleТридесет година метрополизације парламентаsr
dc.typebookPartsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.spage889
dc.citation.epage910
dc.identifier.doi978-86-7419-332-7
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/bitstream/id/11855/Bursaczbornikizbori2020.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record