Ovaj rad ispituje dva načina ukidanja vremena čija uporedna analiza treba da pokaže prelaz od estetskog prevazilaženja vremenske forme kod Kanta ka povesnom prevazilaženju prirodnog vremena kod Hegela. Rad počinje problematizacijom forme vremena u prvoj Kantovoj Kritici i pitanjem da li Kant izmešta vreme izvan okvira pukog uslova receptiviteta. U nastavku analiziraćemo ključan odlomak iz Analitike uzvišenog u kojem Kant piše o ukidanju uslova vremena i tumačićemo ga u svetlu ontologije događajnosti i u istorijsko-političkom kontekstu Francuske revolucije. Premda Kant vreme još ne misli kao povesno, ukidanje vremenskog uslova u iskustvu uzvišenog ćemo uzeti za čin prestruktuiranja vremena koje se emancipuje od prirodne linearnosti i kauzalne kontinuiranosti. Mišljenje povesnog vremena imaćemo tek sa Hegelom i njegovim poistovećenjem vremena i pojma. U tom svetlu analiziraćemo Hegelov pojam “pojmljene povesti” da bismo zaključili daje i u Fenomenologiji duha na delu modus ukidanja priro...dnog linearnog vremena, ali koje se za razliku od Kanta istinski artikuliše kao povesno događanje. Vreme se konstituiše samo kao poništeno, jer ono što se prevladava jeste intuitivo, opažajno i spoljašnje značenje vremena, dok se vreme u svojoj originarnoj dimenziji zaista proizvodi samo kao povesno vreme.
Keywords:
vreme / povest / ekstemporalizacija / uzvišeno / događaj / pojmljena povest
Source:
Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 2015, 730-752
Publisher:
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
TY - JOUR
AU - Hrnjez, Saša
PY - 2015
UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/343
AB - Ovaj rad ispituje dva načina ukidanja vremena čija uporedna analiza treba da pokaže prelaz od estetskog prevazilaženja vremenske forme kod Kanta ka povesnom prevazilaženju prirodnog vremena kod Hegela. Rad počinje problematizacijom forme vremena u prvoj Kantovoj Kritici i pitanjem da li Kant izmešta vreme izvan okvira pukog uslova receptiviteta. U nastavku analiziraćemo ključan odlomak iz Analitike uzvišenog u kojem Kant piše o ukidanju uslova vremena i tumačićemo ga u svetlu ontologije događajnosti i u istorijsko-političkom kontekstu Francuske revolucije. Premda Kant vreme još ne misli kao povesno, ukidanje vremenskog uslova u iskustvu uzvišenog ćemo uzeti za čin prestruktuiranja vremena koje se emancipuje od prirodne linearnosti i kauzalne kontinuiranosti. Mišljenje povesnog vremena imaćemo tek sa Hegelom i njegovim poistovećenjem vremena i pojma. U tom svetlu analiziraćemo Hegelov pojam “pojmljene povesti” da bismo zaključili daje i u Fenomenologiji duha na delu modus ukidanja prirodnog linearnog vremena, ali koje se za razliku od Kanta istinski artikuliše kao povesno događanje. Vreme se konstituiše samo kao poništeno, jer ono što se prevladava jeste intuitivo, opažajno i spoljašnje značenje vremena, dok se vreme u svojoj originarnoj dimenziji zaista proizvodi samo kao povesno vreme.
PB - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2 - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1 - (Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela
SP - 730
EP - 752
DO - 10.2298/FID1503730H
ER -
@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Hrnjez, Saša",
year = "2015",
abstract = "Ovaj rad ispituje dva načina ukidanja vremena čija uporedna analiza treba da pokaže prelaz od estetskog prevazilaženja vremenske forme kod Kanta ka povesnom prevazilaženju prirodnog vremena kod Hegela. Rad počinje problematizacijom forme vremena u prvoj Kantovoj Kritici i pitanjem da li Kant izmešta vreme izvan okvira pukog uslova receptiviteta. U nastavku analiziraćemo ključan odlomak iz Analitike uzvišenog u kojem Kant piše o ukidanju uslova vremena i tumačićemo ga u svetlu ontologije događajnosti i u istorijsko-političkom kontekstu Francuske revolucije. Premda Kant vreme još ne misli kao povesno, ukidanje vremenskog uslova u iskustvu uzvišenog ćemo uzeti za čin prestruktuiranja vremena koje se emancipuje od prirodne linearnosti i kauzalne kontinuiranosti. Mišljenje povesnog vremena imaćemo tek sa Hegelom i njegovim poistovećenjem vremena i pojma. U tom svetlu analiziraćemo Hegelov pojam “pojmljene povesti” da bismo zaključili daje i u Fenomenologiji duha na delu modus ukidanja prirodnog linearnog vremena, ali koje se za razliku od Kanta istinski artikuliše kao povesno događanje. Vreme se konstituiše samo kao poništeno, jer ono što se prevladava jeste intuitivo, opažajno i spoljašnje značenje vremena, dok se vreme u svojoj originarnoj dimenziji zaista proizvodi samo kao povesno vreme.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "(Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela",
pages = "730-752",
doi = "10.2298/FID1503730H"
}
Jovanov, R.,& Hrnjez, S.. (2015). (Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 730-752.
https://doi.org/10.2298/FID1503730H
Jovanov R, Hrnjez S. (Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:730-752.
doi:10.2298/FID1503730H .
Jovanov, Rastko, Hrnjez, Saša, "(Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):730-752,
https://doi.org/10.2298/FID1503730H . .
