Odnosi jugoslovenskih republika i pokrajina

Abstract

Odnosi između republičkih i pokrajinskih partijskih i “državnih” rukovodstava tokom osamdesetih sve su jasnije ukazivali na nedostatak međusobnog povjerenja u jugoslavenskoj federaciji. Na historijskoj sceni su počeli dominirati procesi čiji je cilj bio zatvaranje u republičke okvire, s jedne strane, ali su se razvijale i ambicije objedinjavanja pojedinih nacionalnih zajednica preko republičkih granica, s druge strane. Pokušaji saradnje na kulturnom polju u okviru međurepubličkih zajednica kulture, kojima bi se nacionalne politike držale izvan glavne političke scene, nisu urodili plodom. Na nivou državne zajednice, jugoslavenski federalno-konfederalni ustroj iziskivao je beskrajno strpljenje u “usaglašavanju stavova” republika i pokrajina i krajnje racionalno rezonovanje o prednostima, a ne samo ograničenjima koje takva državna zajednica pruža. Kako su odmicale osamdesete bilo je sve manje tog strpljenja i sve manje spremnosti za takvo racionalno promišljanje. Proporcionalno rastu krize povjerenja među republikama jačao je nacionalizam, koji će u drugoj polovici osamdesetih snažno zahvatiti i vladajući Savez komunista, te se krajem osamdesetih preliti na ulice i na kraju dovesti do rušenja države u krvavim ratovima.