Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији

Abstract

У овом раду ће бити испитан потенцијал грађанских скупштина и делиберативних пракси у информисању гра]ана, посебно младих у Србији у случају када званичне институције то не раде. Информисаност грађана, посебно осетљивих група у коју спадају и млади, представља основ њиховог активног учествовања у артикулисању јавних политика које се њих тичу, као и вршења мониторинга истих. Нетранспарентне и затворене институције не труде се да учине информације од значаја лако доступним грађанима, чиме се долази до смањења поверења у те исте институције, смањења нивоа грађанске партиципације младих, као и њихове могућности да ефикасно прате процесе јавне политике. Теза овог рада јесте да у случају нетранспарентних институција грађанске скупштине могу служити као алтернативно средство информисања и оснаживања младих за учешће у артикулисању и праћењу јавних политика. Тада, организације цивилног друштва и научне институције представљају иницијаторе таквих скупштина. Као студија случаја ће се користити грађанске скупштине у Ваљеву и Београду. Иако се ове скупштине нису тицале искључиво младих, чињеница је да су они били статистички репрезентовани у обе скупштине, те је могуће извући одређене закључке о утицају делиберације на ниво њихове информисаности.