U ovom radu želim da pokažem da se Hegelova politička filozofija i posebno njegovo shvatanje organizacije ustava moderne države iz Filozofije prava poziva na njegovu hronologiju svetske istorije. Kako ću takođe pokazati ova veza se zasniva na njegovom preuzimanju ustava Rimske republike kako je on prikazan u delu starogrčkog istoričara Polibija. U prvom koraku ću se
osvrnuti na Hegelovo preuzimanje Polibijevog modela „mešanog ustava“ i način na koji on putem ovog modela integriše svetsko-istorijske režime unutar svoje političke filozofije. Zatim ću ukazati na bitne razlike koje se javljaju između antičkog, republikanskog i modernog, monarhijskog ustava. Ove razlike se prvenstveno tiču odnosa rada i rata sa sferom politike i način na koji Hegel pokušava da „odloži“ pad suvereniteta moderne države. Na kraju ću se iz ovoga osvrnuti na ambivalentnost značenja „kraja istorije“ u njegovoj filozofiji.
Keywords:
mešani ustav / svetska istorija / režim / Rimska republika / Polibije / Hegel
Source:
Arhe, 2022, 38, 71-90
Publisher:
Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju
TY - JOUR
AU - Hristov, Đorđe
PY - 2022
UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2822
AB - U ovom radu želim da pokažem da se Hegelova politička filozofija i posebno njegovo shvatanje organizacije ustava moderne države iz Filozofije prava poziva na njegovu hronologiju svetske istorije. Kako ću takođe pokazati ova veza se zasniva na njegovom preuzimanju ustava Rimske republike kako je on prikazan u delu starogrčkog istoričara Polibija. U prvom koraku ću se
osvrnuti na Hegelovo preuzimanje Polibijevog modela „mešanog ustava“ i način na koji on putem ovog modela integriše svetsko-istorijske režime unutar svoje političke filozofije. Zatim ću ukazati na bitne razlike koje se javljaju između antičkog, republikanskog i modernog, monarhijskog ustava. Ove razlike se prvenstveno tiču odnosa rada i rata sa sferom politike i način na koji Hegel pokušava da „odloži“ pad suvereniteta moderne države. Na kraju ću se iz ovoga osvrnuti na ambivalentnost značenja „kraja istorije“ u njegovoj filozofiji.
PB - Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju
T2 - Arhe
T1 - „Mešani ustav“ i svetsko-istorijski režimi u Hegelovoj političkoj filozofiji
VL - 38
SP - 71
EP - 90
DO - 10.19090/arhe.2022.37.71-90
ER -
@article{
author = "Hristov, Đorđe",
year = "2022",
abstract = "U ovom radu želim da pokažem da se Hegelova politička filozofija i posebno njegovo shvatanje organizacije ustava moderne države iz Filozofije prava poziva na njegovu hronologiju svetske istorije. Kako ću takođe pokazati ova veza se zasniva na njegovom preuzimanju ustava Rimske republike kako je on prikazan u delu starogrčkog istoričara Polibija. U prvom koraku ću se
osvrnuti na Hegelovo preuzimanje Polibijevog modela „mešanog ustava“ i način na koji on putem ovog modela integriše svetsko-istorijske režime unutar svoje političke filozofije. Zatim ću ukazati na bitne razlike koje se javljaju između antičkog, republikanskog i modernog, monarhijskog ustava. Ove razlike se prvenstveno tiču odnosa rada i rata sa sferom politike i način na koji Hegel pokušava da „odloži“ pad suvereniteta moderne države. Na kraju ću se iz ovoga osvrnuti na ambivalentnost značenja „kraja istorije“ u njegovoj filozofiji.",
publisher = "Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju",
journal = "Arhe",
title = "„Mešani ustav“ i svetsko-istorijski režimi u Hegelovoj političkoj filozofiji",
volume = "38",
pages = "71-90",
doi = "10.19090/arhe.2022.37.71-90"
}
Hristov, Đ.. (2022). „Mešani ustav“ i svetsko-istorijski režimi u Hegelovoj političkoj filozofiji. in Arhe
Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju., 38, 71-90.
https://doi.org/10.19090/arhe.2022.37.71-90
Hristov Đ. „Mešani ustav“ i svetsko-istorijski režimi u Hegelovoj političkoj filozofiji. in Arhe. 2022;38:71-90.
doi:10.19090/arhe.2022.37.71-90 .
Hristov, Đorđe, "„Mešani ustav“ i svetsko-istorijski režimi u Hegelovoj političkoj filozofiji" in Arhe, 38 (2022):71-90,
https://doi.org/10.19090/arhe.2022.37.71-90 . .
