Fukoov koncept kliničkog pogleda danas

Abstract

Чланак испитује однос пацијента и лекара, анализирајући концепт клиничког погледа Мишела Фукоа (Michel Foucault). Аутори тврде да је током последњих деценија дошло до значајне промене друштвеног аспекта медицине, промене какве Фукоово разумевање клиничког погледа не може адекватно да објасни. У чланку је разрађена мрежа која се састоји од три елемента: клиничког погледа, клинике и нозологије, како би се објаснио положај лекара и пацијента у оквиру специфичне социјалне онтологије генерисане развојем медицине. Аутори затим расправљају о интензивном, али неизвесном, развоју који доноси технолошки напредак, а посебно рендгенска цев. На крају, аутори тврде да је у савременој клиници, опремљеној мноштвом софистицираних уређаја, положај лекара претрпео значајну промену у поређењу са Фукоовим схватањем клиничког погледа на почетку модерне медицине.

The article examines the patient-doctor relationship, relying on Michel Foucault’s concept of the clinical gaze. We argue that during the last decades, a profound transformation of the social nature of medicine took place, one that Foucault’s understanding of the clinical gaze cannot adequately account for. First, the article offers an elaboration of the three-node network of clinical gaze, the clinic, and nosology to explain the positioning of the doctor and the patient within the specific social ontology generated by the rise of medicine. We then discuss intensive but irresolute developments brought by technological advancements, especially the X-ray tube. Finally, we argue that in the contemporary clinic, equipped with a plethora of sophisticated devices, the position of the doctor endured the most radical transformation in comparison with Foucault’s proponent of the clinical gaze at the dawn of modern medicine.