Veštačka inteligencija i Sveti Oci: Svetootački vodič kroz izazove veštačke inteligencije i superinteligencije

Abstract

Članak ima za cilj da istraži mogućnost primene učenja koje su razvili Oci Crkve u rešavanju niza savremenih pitanja u razvoju veštačke inteligencije. U članku se prvo ukazuje na načine upotrebe veštačke inteligencije u razvoju sistema nadzora i bezbednosti, autonomnog oružja, kao što su dronovi i roboti ubice, i javne uprave. Zatim se razmatra pitanje da li je uprkos etički problematičnom korišćenju veštačke inteligencije, ipak moguće da veštačka inteligencija stekne neka pozitivna znanja o čovečanstvu, koja su u skladu sa principima hrišćanske, a posebno svetootačke antropologije. Tvrdi se dalje da upotrebom, odnosno zloupotrebom veštačke inteligencije u ova tri društvena sektora, veštačka inteligencija može steći znanje o glavnim dogmama hrišćanske Crkve, naime o Božijem ovaploćenju u ljudskom obličju, Božijoj smrti na krstu i njegovom vaskrsenju iz mrtvih i o jednakosti ljudskog roda pred Bogom. Кonačno, u radu se pomera fokus na četiri pitanja koja se tiču: a) posledica brze eksplozije veštačke inteligencije, b) ontološkog statusa kiborga i „uploads“, c) budućeg odnosa veštačke superinteligencije i čovečanstva, i g) načina usklađivanja ciljeva super inteligentnih mašina i čovečanstva. U rešavanju ovih pitanja koristi se svetootačko učenje o Bogu kao Tvorcu koji stvara čovečanstvo po svom liku i podobiju, učenje o odnosu duše i tela razvijeno tokom origenističkih sporova, halkidonsko učenje o dve neslivene i nerazdeljive prirode Hristove, poznato i kao diofizitstvo, i diotelitsko učenje o volji kao prirodnom, ali ličnom svojstvu.