Female Friendship in Ancient Greece and Rome in Times of Crisis

Abstract

This paper aims to show that the idea of a female friendship in Ancient Greece and Rome is possible, even in terms of an “ideal” friendship, i.e. form of a friendship ancient philosophers aspired to. The author of this paper will elucidate the position of women in Greece and Rome and points out that various women actively participated in the work of the philosophical schools and women’s societies. In accordance with the philosophical ideals, “ideal,” “perfect” or “genuine” friends could only be those who possess or at least strive for moral virtue (ἀρετή), while education (παιδεία) was seen as a precondition for acquiring moral virtue. Having in mind that various women met that precondition, it is emphasized that the ideal friendship could be ascribed not only to virtuous men but also to virtuous women. Thus, educated women could potentially be both, “ideal” and “ordinary” friends.

Циљ овог текста је да покаже да је идеја женског пријатељства, током периода античке Грчке и Рима, могућа, па чак и када је реч о „идеалном“ пријатељству, тј. облику пријатељства коме су стремили неки од најпознатијих античких филозофа. Да би то показала, ауторка овог текста, анализира позицију жена у Грчкој и Риму, указујући да су неке од њих активно учествовале у раду филозофских школа или да су биле чланице женских удружења. У складу са филозофским идеалима, „савршено“ или „идеално“ пријатељство је било могуће само међу онима који су поседовали, или макар тежили томе да остваре моралну врлину (ἀρετή), док се образовање (παιδεία) посматрало као предуслов за стицање врлине. Ако имамо у виду да су одређене жене могле да испуне тај предуслов, закључује се да се савршено пријатељство може приписати подједнако и женама и мушкарцима. Наиме, образоване жене могу, у начелу, да буду и „идеалне“, а не само „свакодневне“ пријатељице.