Moralna normativnost i duševno zdravlje: lakanovsko razumevanje neuroze i psihoze u svetlu integrativne terapije

Abstract

U tekstu je reč o fundamentalnom razumevanju duševnog zdravlja kao nekoj vrsti društvene idealizacije: konceptualizacija idealno zdrave ličnosti u praksi je slična idealizaciji onih osobina ličnosti koje se u odgovarajućem društvu smatraju idealno poželjnim. Stepenovanje duševnog zdravlja zatim se vrši na osnovu aproksimacije tom idealu. Ova vrsta shvatanja duševnog zdravlja podrazumeva i razumevanje dobro integrisane ličnosti kao manje ili više sinoniman pojam dobro socijalizovanoj ličnosti. U lakanovskoj psihoanalizi osnovni činilac socijalizacije, istovremeno nosical simbolizacije iskustva, pre svega moralno normativne simbolizacije, upravo je glavni signifikator "Ime Oca", koji upućuje na funkciju očinske figure u socijalizaciji deteta koju mogu vršiti različiti akteri u životu pojedinca. Na osnovu razumevanja signifikatora Ime Oca, Lacan i lacanovci izvode jasno razgraničene koncepcije neuroze i psihoze, i, na osnovu toga, sasvim različite, metodološki radikalno raznorodne, pristupe u lečenju jednog i drugog. U tekstu se razmatra različita funkcija moralne normativnosti u konstituciji subjektiviteta u slučaju neuroze i psihoze i nudi se jedna donekle originalna perspektiva u duhu lakanovskih interpretacija do sada, prema kojoj svest o značaju i instrumentalnoj korisnosti moralnog normativiteta definiše duševno zdravlje, a funkcioniše dinamički i strukturno različito u slučaju neuroze i slučaju psihoze.