Природна теологија и оци IV вијека
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
У раду аутор покушава да преиспита тезу према којој природна теологија, као продукт западног ума, представља непознаницу за православну теолошку традицију. Усмеравајући се на четворицу најважнијих отаца IV века који су пресудно утицали на формирање теологије православне Цркве: Атанасија Великог, Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Ниског, аутор истражује у којој мери се у њиховим основним делима могу пронаћи елементи и главне поставке природне теологије. Тако се најпре испитује њихово учење о човеку као икони Божијој, на основу ког се приказују могућности богопознања заснованог на самосагледавању. Потом се анализира како су и у којој мери оци са својим савременицима – незнабошцима, делили сам концепт божанства. Надаље се истражују могућности за заснивање морала на темељу човекове природе и поретка космоса. Поставља се питање да ли, и у којој мери, природа открива Бога, какав однос између Творца и твари стоји иза тога, каквог је карактера сазнање које се на тај начин о Бог...у стиче, те до које мере се у теолошком говору може употребљавати аналогија између Бога и створеног света. Напослетку, испитује се однос отаца према највишим достигнућима ’природног разума’ тог времена – јелинској паидеји – и њен однос према откривеној истини. На самом крају, аутор настоји да дâ одговор на питање: да ли се може, и на који начин говорити о природној теологији наведених отаца Цркве.
Ključne reči:
свети оци / природна теологија / икона / самоспознаја / здрав разум / очишћење / појам о Богу / природни закон / сведочанство природе / Логос / Божија егзистенција / аналогија / паидејаIzvor:
Богословље, 2009, 63, 2, 43-73Izdavač:
- Београд: Православни богословски факултет
Kolekcije
Institucija/grupa
IFDTTY - JOUR AU - Jeftić, Andrej PY - 2009 UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2626 AB - У раду аутор покушава да преиспита тезу према којој природна теологија, као продукт западног ума, представља непознаницу за православну теолошку традицију. Усмеравајући се на четворицу најважнијих отаца IV века који су пресудно утицали на формирање теологије православне Цркве: Атанасија Великог, Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Ниског, аутор истражује у којој мери се у њиховим основним делима могу пронаћи елементи и главне поставке природне теологије. Тако се најпре испитује њихово учење о човеку као икони Божијој, на основу ког се приказују могућности богопознања заснованог на самосагледавању. Потом се анализира како су и у којој мери оци са својим савременицима – незнабошцима, делили сам концепт божанства. Надаље се истражују могућности за заснивање морала на темељу човекове природе и поретка космоса. Поставља се питање да ли, и у којој мери, природа открива Бога, какав однос између Творца и твари стоји иза тога, каквог је карактера сазнање које се на тај начин о Богу стиче, те до које мере се у теолошком говору може употребљавати аналогија између Бога и створеног света. Напослетку, испитује се однос отаца према највишим достигнућима ’природног разума’ тог времена – јелинској паидеји – и њен однос према откривеној истини. На самом крају, аутор настоји да дâ одговор на питање: да ли се може, и на који начин говорити о природној теологији наведених отаца Цркве. PB - Београд: Православни богословски факултет T2 - Богословље T1 - Природна теологија и оци IV вијека IS - 2 VL - 63 SP - 43 EP - 73 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2626 ER -
@article{ author = "Jeftić, Andrej", year = "2009", abstract = "У раду аутор покушава да преиспита тезу према којој природна теологија, као продукт западног ума, представља непознаницу за православну теолошку традицију. Усмеравајући се на четворицу најважнијих отаца IV века који су пресудно утицали на формирање теологије православне Цркве: Атанасија Великог, Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Ниског, аутор истражује у којој мери се у њиховим основним делима могу пронаћи елементи и главне поставке природне теологије. Тако се најпре испитује њихово учење о човеку као икони Божијој, на основу ког се приказују могућности богопознања заснованог на самосагледавању. Потом се анализира како су и у којој мери оци са својим савременицима – незнабошцима, делили сам концепт божанства. Надаље се истражују могућности за заснивање морала на темељу човекове природе и поретка космоса. Поставља се питање да ли, и у којој мери, природа открива Бога, какав однос између Творца и твари стоји иза тога, каквог је карактера сазнање које се на тај начин о Богу стиче, те до које мере се у теолошком говору може употребљавати аналогија између Бога и створеног света. Напослетку, испитује се однос отаца према највишим достигнућима ’природног разума’ тог времена – јелинској паидеји – и њен однос према откривеној истини. На самом крају, аутор настоји да дâ одговор на питање: да ли се може, и на који начин говорити о природној теологији наведених отаца Цркве.", publisher = "Београд: Православни богословски факултет", journal = "Богословље", title = "Природна теологија и оци IV вијека", number = "2", volume = "63", pages = "43-73", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2626" }
Jeftić, A.. (2009). Природна теологија и оци IV вијека. in Богословље Београд: Православни богословски факултет., 63(2), 43-73. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2626
Jeftić A. Природна теологија и оци IV вијека. in Богословље. 2009;63(2):43-73. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2626 .
Jeftić, Andrej, "Природна теологија и оци IV вијека" in Богословље, 63, no. 2 (2009):43-73, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2626 .