Pobuna stomaka

Abstract

Andrea Alkijato (Andrea Alciato) prikazuje proždrljivost slikom-amblemom koja otvara i zatvara odeljak o „ustima“ njegove Emblemate (amblem 90, duborez, 1608). Na slici je muškarac – proždrljivci su mahom muškarci – velikog trbuha i dugog vrata, kakav odlikuje i galeba i pelikana koje drži u rukama. Dugovratost je referenca na popularnu legendu o Filoksenu s Lefkade, koji je sanjao o vratu nalik ždralovom da bi slatko meso duže klizilo niz njega. Pored toga što su i same dugovrate, ptice simbolizuju halapljivost i bučnost. Kako je pomenuto, slika otvara i zatvara „Usta“, prvi put naslovljena kao „Proždrljivost“, drugi put „Protiv brbljivog proždrljivca“. Jedenje i govorenje, premda temeljno različite aktivnosti – jedna nas veže za životinju, druga nas razdvaja od ostalih bića jer smo logon echon – uvek zahtevaju telo, usta, ždrelo. A prekomerno jedenje, pijenje možda još i više, oslobađa govor koji postaje verbozan, bučan, često i besmislen, nalik graktanju. Na to podseća i Ludost, progovorivši kroz Erazma: „Jer kakva bi smisla imalo opterećivati želudac tolikim jelima, tako skupocenim i tako biranim poslasticama, ako ne bi istovremeno i oči i uši, i sva duša uživali u smehu, šalama i dosetkama?“