Svetozar Stojanović : ličnost i delo

Abstract

Filozof i etičar, redovni profesor Beogradskog univerziteta i jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, dr Svetozar Stojanović je, zasigurno, jedno od najznačajnijih imena srpske filozofske i društveno-naučne misli druge polovine XX veka. I više od toga – njegovih sedam knjiga, četiri obimne studije i više od 130 članaka objavljenih u najuglednijim domaćim i inostranim periodičnim publikacijama, svojim teorijskim značajem i dalekosežnošću svog praktičnog uticaja odavno su nadišli lokalne okvire i postali integralni deo svetske naučne i kulturne baštine. Član više uglednih međunarodnih strukovnih udruženja i predavač na mnogim prestižnim svetskim univerzitetima, Stojanović je bio jedan od retkih intelektualaca Zapadnog Balkana čija reč se i hiljadama kilometara daleko od njega s pažnjom osluškivala i s razlogom uvažavala. U svet, koji ga je poštovao i u kojem je bio rado viđen gost, Stojanović je često odlazio i u njemu dugo boravio, ali se iz njega uvek i vraćao da kao javno angažovani intelektualac u dobrom smislu te reči, onim najboljim iz tamošnje teorijsko- i praktičko-političke tradicije, u meri svojih mogućnosti, unapredi standarde društvenog života na prostorima sa kojih je potekao i kojima je bio iskreno privržen.

Otvorenog i tragalačkog duha, sklon samorefleksiji i samokritici, Stojanović je samokorigujući se intelektualno stasavao, uvek pripravan da, kako to samo ljudski i profesionalno časni pojedinci mogu, svoje greške i zablude – a bilo ih je – iskreno i javno prizna. Kao takav, u protekle dve decenije regionalne istorije, tom „vremenu bogatom nesrećama“ (Tacit), naš Sveta je bio ono što je jedino i mogao biti – odmereni i tihi, ali uporni glas razuma, odveć odgovoran da bi mogao ostati ravnodušan spram razmera odvijajućeg se zla i odveć istinoljubiv da bi mogao ne uočiti da se najzamašniji njegov deo obrušio na etnos iz kojeg je ponikao.

Revizionistički marksista, potom ne-marksista i, najzad, socijal-eko-demokrata, kako je sam definisao najvažnije etape svog filozofskog i praktičko-političkog sazrevanja, Svetozar Stojanović je pre svega bio i do kraja svog životnog puta ostao humanista – neumorni borac za istinu i pravdu, za svet kao bolje mesto za život ljudske vrste i u njemu kao takvom malo više razumevanja i empatije za narod kojem je pripadao. Mi, njegove kolege, učenici i poštovaoci, na treću godišnjicu njegove smrti okupićemo se u instituciji u kojoj je proveo najveći deo svog radnog veka, kako bismo evocirali uspomenu na njegovu ličnost i delo kao našu trajnu inspiraciju, neugasli poziv da i kao ljudi i kao stvaraoci neprestano budemo, njegovim rečima rečeno, „više od onoga što jesmo“.