Media addicts in Serbia: problem dimensions and possible solutions

Abstract

Advances in mobile devices technology enabled media access anywhere and anytime. The appearance of social networks opened new realms of life simulation, potentially boosting media addictions. Personal characteristics in combination with stressful situations may be causing repression of inner impulses, thus provoking some psychological conditions such as depression, anxiety or loneliness. In this situation, person might look into characteristics and content of different media to find the one which addresses his or her repressed impulses, thus enabling ―simulation of life‖. Person susceptible to one addiction might at some point decide to change it with another one, like alcohol or drugs use. The results of this research indicate that materialistic persons oriented towards societal success are more likely to become media addicts. Stressful situations coming from family, workplace, education and moral and ethical norms are strongly linked to media addiction. Family as a liberating agent has been found to correlate with a decrease in levels of media addiction. The repression of inner impulses has been increasing with levels of media addiction. Media addiction has been increasing with those research participants with feelings of happiness tied to shopping.

Све већи број корисника медија, као и могућност сталног приступа путем мобилних уређаја – чине медијску зависност важном темом за друштво. С обзиром на наведено, ова студија има задатак да проучи како медијска зависност настаје и којим стратегијама и превентивним политикама ју је могуће умањити. У уводу су цитирани различити аутори како би се пружио приказ претходних истраживања повезаних са личним особинама, стресним ситуацијама и потискивањем унутрашњих импулса као предуслова за настајање медијске зависности. Такође је разматрање различитих врста зависности било у средишту истраживања, тј. питање зашто је зависник изабрао баш одређену врсту зависности, а не неку другу. Овде се успостављају истраживачке хипотезе. Наредна секција у раду објашњава методологију која је коришћена да се испита медијска зависност у Србији. У овом делу излажу се питања из анкете која се односе на узроке настајања медијске зависности. Затим се излажу резултати истраживања који потврђују хипотезе. Укратко, утврђено је да су људи са материјалистичким аспирацијама који желе друштвено потврђен успех посебно погодни да постану медијски зависници. Такође, окидачи за медијску зависност могу бити различите стресне ситуације из свакодневног живота, што укључује сфере као што су образовање, рад, породица итд. С друге стране, постоји само једна сфера која је у јасној негативној корелацији са медијском зависношћу и то је породица. Мала је вероватноћа да људи који осећају да је „породица њихова слобода‖ постану медијски зависници. Поред тога, утврђено је да међу људима који воле да купују има више медијских зависника у односу на групу оних који то не воле да раде. Сви поменути резултати истраживања су онда стављени у контекст демографских података испитаника како би се добила и та димензија. На крају је цео процес медијске зависности још једном разматран кроз завршна запажања. Ово укључује медијску зависност и личне особине, стресне ситуације и потискивање унутрашњих импулса. Потенцијалне користи овог истраживања су наведене као, на пример, коришћења за државну стратегију против медијске зависности. Предлаже се универзална методологија за мерење медијске зависности према свим медијима, као и континуално мерење у више земаља како би се добила слика у односу на ово глобално питање. Стратегија превенције медијске зависности предложена је с обзиром на истраживачки резултат који говори о утицају јаке породице да се смањи медијска зависност.