Media addiction by universal indicators

Abstract

With explosion of technological innovation, people tend to develop an addiction to new media such as mobile devices, computers, and gaming consoles.This study expands the previous research by addressing the overall (new and old) media addiction in Serbia by using eight universal indicators. The study found that 88% of participants are the potential media addicts while only 7.6% of them show the signs of the extreme media addiction. As it is very significant to know and understand the media addiction in our society, the media addiction researchshould be standardized and continuous.

Са експлозијом технолошких иновација, људи теже да повећају време које проводе у «имагинарном свету» користећи нове медије, као што су мобилни уређаји, рачунари и играчке конзоле. У општем случају зависност се дефинише као зависност од понашања или супстанци које није могуће контролисати. Ова студија проширује претходна истраживања разматрајући укупну медијску зависност у Србији. Студија нуди анкетна истраживања зависности популације у Србији од утицаја старих и нових медија. Током истраживања зависности од интернета Јaнг (Young) (1996) консултује показатеље патолошког коцкања из Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ) Америчког психијатријског удружења (1995). При истраживању зависности од телевизије, Кубеи (Kubey) (1996) закључује да може применити пет дијагностичких критеријума из ДСМ (прекомерно коришћење, покушаји да се смањи употреба, продужена примена, замена и повлачење). Међутим, преглед литературе показује да до сада ниједно истраживање није публиковано о у коме се истражује зависност популације од свих врста медија истовремено. У овом истраживању зависности од свих врста медија, користе се дијагностички показатељи ДСМ постављањем седам питања. Истраживање се одрадило на вишестепеном случајном узорку од 2208 учесника. Овај узорак је репрезентативан за становништво Србије старије од 15 година. Учесници истраживања су интервјуисани од јануара до маја 2011 од стране студената Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета. Резултати анкете се обрађују користећи следећи алгоритам. У првом кораку се за појединачне испитанике одређује време и просек коришћења појединачно интернета, телевизије, радија и штампе. У другом кораку се одређује група исптаника која кори­сти појединачне медијуме изнад просека, као 40 % испитаника из те групе који користе ове медије највише. Они се означавају као потенцијални медијски зависници (ПМЗ). Показало се да их од читаве интервјуисане популације има 88%. У трећем кораку, ПМЗ се даље разматрају користећи показатаље субјективне медијске зависности (као што су прекомерна употреба медија, покушаји да се смањи употреба медија, замена, повлачење, и стално коришћење медија). Само, онај ПМЗ који бира екстреме у понуђеним скалама добија показатељ медијске зависности. Коначно, узимајући у обзир резултате медијске зависности, ПМЗ су сортирани зависно од броја показатеља медијских зависности које поседују. Истраживање је дало следеће резултате. Што се тиче прекомерног коришћења, 24% од ПМЗ осећа да прекомерно користи медије. Што се тиче покушаја да се смањи коришћење медија, 26.1% испитаника не успева да се одупре употреби медија, а 22,4% испитаника осећа потребу да затвори своје профиле на друштвеним мрежама. Што се тиче замене активности, 31,9% испитаника је одговорило да често користе медије да забораве своје проблеме. Што се тиче повлачења, 37,2% би се осећали досадно и празно без медија. Што се тиче даљег коришћења медија, 31,1% не борави тамо где не постоји приступ медијима, а 44,9% сматра да негативне вести у медијима негативно утичу на њихово расположење. Коначни резултат говори да 27.7% ПМЗ има најнижи могући ниво зависности од утицаја медија док 7,6% ПМЗ има највиши ниво медијске зависности који се састоји у томе да је нађено да поседују по четири или више показатеља медијске зависности.