Otpornost, dobrobit i društveni kapital: sadejstva i kolizije

Abstract

Људско деловање усмерава заједничке вредности и процене сврсисходности деловања, тј. просуђивање у духу тих вредности, а у сржи његове мотивације је добробит као квалитет живота. Индивидуална и друштвена добробит формирају се под утицајем бројних фактора чији међусобни однос формира широки дијапазон — од природних околности до друштвено конструисаних норми.

Концепт отпорности је блиско повезан са концептима добробити и друштвеног капитала. У овом раду се представљају начини на који су наведени концепти повезани и њихови заједнички предиктори. Циљ рада је да разматрањем различитих аспеката отпорности укаже на могућности интервенције путем креирања социјалних политика које би биле засниване на бољем разумевању начина на који отпорност, добробит и друштвени капитал универзално функционишу — на нивоу појединца и на нивоу заједнице.

Human activities are guided by values and sense of purpose that stand also not only as guidelines but the core elements for evaluation of these actiities. Well–being is at the core of human motivation as quality of life and it is influenced by a myriad of factors spanning from natural circumstances to socially constructed norms. The concept of resilience is closely related to concepts of well–being and social capital. This paper presents the way in which these concepts are related as well as their common predictors. The aim of the paper is to highlight various aspects of resilience in order to point towards possibilities to intervene via social policy that is embeded in profound understanding of the universial way in which resilience, well–being and social capital function, both at the individual and at the community level.