Justin Popović: sinteza tradicije i inovacije

Abstract

Postoji slaganje među naučnicima da je Justin Popović jedan od najvećih pravoslavnih teologa dvadesetog veka, iako je još uvek predmet rasprave šta je to što njegovu teologiju čini velikom. Dok ostale pravoslavne mislioce nije teško povezati sa njihovim specifičnim bogoslovskim doprinosom, kao npr. Sergija Bulgakova sa sofiologijom, Georgija Florovskog sa neopatrističkom sintezom, Hrista Janarasa sa ontologijom ličnosti i Mitropolita Jovan Ziziulasa sa evharistijskom eklisiologijom, nije lako odmah odgovoriti šta čini Justinovo nasleđe. Tvrdnja da je njegova kritika evropske civilizacije glavno obeležje Justinove misli, bila bi puka redukcija autorovog obimnog opusa na nekoliko međuratnih spisa, naročito u svetlu činjenice da njegova kritika zapada iz pravoslavne perspektive nije ni originalna, niti teološki inovativna. Pre nego usmerimo pažnju na teološke teme kojima se Justin bavio i izvedemo preliminarne zaključke u vezi sa njegovim teološkim nasleđem, daćemo jedan istorijski uvod u njegov život.