Rod i ideologija. O pobuni protiv jednakosti

Abstract

Последњих година род и питања родне равноправности се у различитим геополитичким контекстима, па и у Србији, користе као политичко оруђе у борби против демократије, постигнуте једнакости и освојених слобода. Род функционише као „симболички лепак“ који у себи спаја различита друштвена незадовољства, те се родна равноправност у конзервативним и, све чешће, популистичким круговима одређујe као оно што води уништењу породице, нације и државе. Циљ излагања је да покаже како се јавни наратив против такозване родне идеологије лако може претворити у позив на укидање стечених слобода, постигнуте једнакости и равноправности, и одвећ крхке демократије. Настојаћемо да укажемо на сличности у национално различитим приступима овом питању, и да покажемо да тренд који се издаје као битно национални има суштински транснационални карактер. У тексту ћемо мапирати кључна места за разумевање борбе против такозване родне идеологије.

During the last decade the notion of gender (in gender equality, gender mainstreaming, theory & studies) increasingly began to figure as a threat to the ‘common man’, family, nation and the state – despite the fact that gender equality has not been fully reached anywhere in the world. Gender functions as a ‘symbolic glue’ or an obscure source for divergent, and at times contradictory grievances. Although anti-gender discourses tend to present them as particular to a given nation, the trend is pointedly international. The paper demonstrates that anti-gender discourses belong to an arsenal of right-wing populist political tools aimed at dismantling democracy, equality and attained liberties. We focus on various cases, Serbian among them. Our aim is to discern the discursive patterns that frame antigender attitudes, and to show that the context in which they appear replicates itself in different national settings.