Spaljivanje u 21. veku: šta stoji iza ’rodne ideologije’?

Abstract

У тексту се разматра такозвана антиродна идеологија. Реч је о глобалном феномену који почива на снажном отпору променама у сфери рода, сексуалности и породице. Стратегије којима се служи редефинишу појам субверзије, приказујући субверзију као нешто конзервативно. Иако се јавља као културни отпор који се често позива на религију, теза је текста да је „родна идеологија“ испред свега политичко средство, секуларни колико и религијски инструмент за дефинисање пожељног друштва 21. века. У првом делу текста се указује на парадоксалне, често и противречне облике испољавања захтева поборника антиродне идеологије, уз нагласак на тезама о ненаучности, злоупотреби језика, идеолошком мотиву који се издаје као научно и политички неутралан. У другом делу текста се кратко разматра улога религије, и то римокатоличке и православне верзије хришћанства, у градњи овог феномена. У трећем и завршном делу показује како је род постао тачка укрштања противљења реартикулацијама значења прва, људског, слободе и једнакости

The text delves into the so called anti-gender ideology. Anti-gender ideology is a global phenomenon established on a strong resistance to changes in the domain of gender, sexuality and family. Its strategies re-define the notion of subversion, demonstrating that subversion nowadays can also be very conservative.Although anti-gender ideology appears as a cultural form of resistance which regularly evokes religion, the text claims that it works primarily as a political tool, a secular as much as a religious instrument for defining the desirable society of the 21st century. The first part of the text demonstrates the paradoxical, even contradictory articulations of the claims in support of anti-gender ideology. A special emphasis is put on what becomes defined as the non-scientific character of gender, the misuse and abuse of language of gender, and its covert political aspirations which supposedly hide themselves behind the neutrality ofscience.In the second part ofthe text, the role of religion, Roman Catholic and Serbian Orthodox religions in particular, is briefly examined. In the last section, I try to demonstrate how gender allowed for an intersection of various oppositions to the rearticulations of the meanings of the right, the human, freedom and equality.