Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi

Abstract

Pandemija korona virusa ponovo je stavila na agendu pitanje solidarnosti i ekonomske redistribucije unutar Evropske unije. Zdravstveni sistemi država Juga su najpogođeniji pandemijom, a posledično je došlo i do ekonomske i socijalne krize. Zahtev za preraspodelom bogatstva, mutualizacijom dugova i zajedničkim finansiranjem ekonomskog oporavka u početku nije naišao na odobravanje „štedljivih“ država Evrope. Za razliku od rasprava o krizi evropskog duga vođenih nakon Svetske ekonomske krize iz 2008. ovoga puta krizu su proizveli eksterni faktori, što je otupelo snagu argumenata zasovanih na navodnoj neodgovornosti pojedinih država. Istraživanje naručeno od strane Evropskog parlamenta iz maja 2020. pokazuje da je 34% ispitanih stanovnika Evropske unije zadovoljno nivoom solidarnosti između država u borbi protiv pandemije (Kantar, 2020), što navodi na potragu za mehanizmima koji bi garantovali veću 18 solidarnost unutar ovog poretka. Autor polazi od pretpostavke da je nadnacionalno udruživanje neophodno radi uklanjanja negativnih efekata ekonomske globalizacije i odbacuje suverenističke odgovore. U tekstu ispituje pojam evropskog građanstva, te kako ovaj koncept može pospešiti stvaranje solidarnijeg poretka. Problem posebno predstavlja činjenica da ono što je „urgentno potrebno da se uradi je ekstremno nepopularno i stoga praktično nemoguće demokratski uraditi“ (Offe, 2013), a tiče se široke ekonomske redistribucije, mutualizacije dugova, pa čak i stvaranje jedinstvenog fiskalnog sistema unutar Evropske unije. Autor posebno ispituje oblik građanstva zasnovan na konceptu ustavnog patriotizma (Habermas, 2006, Miler, 2010). Jednan od njegovih elemenata, zajedničko sećanje na posleratnu pomoć nemačkoj ekonomiji (Young, 2020), ovoga puta se može iskoristiti kao motivacija za slične politike solidarnosti.