Etičke i operativne specifičnosti tehnologiije ofanzivnih dronova u kontekstu međunarodnih odnosa

Abstract

У тексту се дискутују неки од најутицајнијих аргумената у прилог све шире употребе такозваних „предатор дронова“ за војне акције које немају димензије отвореног рата. Аутор тврди да су ови аргументи већиномслабе експланаторнемоћи и да се не обраћају суштинскиметичким аспектима технологизације ратовања, а посебно употребе дронова за војна убиства. У тексту се закључује да је штета коју употреба дронова наноси војсци, њеном саморазумевању и прихватању од стране друштва у целини, али и структури самог друштва несагледива, те да у том смислу, и поред очигледних оперативних предности, употреба дронова не представља цивилизацијски искорак унапред, него напротив, велики и драстичан цивилизацијски корак уназад

The paper presents and discusses some of the most recent and influential arguments in favour of the increasingly liberal use of predator drones for military actions short of war. The author finds most of these arguments fairly weak and lacking capacity to address the fundamental ethical aspects of the technological transition of warfare towards the increasing use of predator drones for military assassinations. The paper concludes with the idea that the damage the use of dronesinflicts on the army and its reception in society, as well as to the inherited social structure itself, is so great that the use of drones is not a cultural advancement in warfare, but rather a drastic step back.