"Individualni i kolektivni identitet" - pet godina posle

Abstract

Tekst predstavlju osvrt na protekli petogodišnji projekat IFDT-a pod naslovom "lndividuulni i kolektivni identitet u postkomunizmu". U njemu autorka argumentuje u prilog svoje osnovne teze da su problemi sa kojima su se postkomunističika drustva u svom dosadasnjem razvoju suočavala bili pre problemi opstanka nego problemi identiteta, problemi u koje ih je dovelo globalno gubljenje ravnoteže moci do koga je došlo okončanjem Hladnog rota i nametanjem projekta globalizacije onakve kakvom ju je koncipirala jedina preostala super-sila. Antropologizacija i etnopsihologizacija par excellence političkih fenomena naseg doba, ispostavile su se u tom smislu sasvim deplasiranim, a u pogledu svojih praktičnih efekata nimalo bezopasnim. U tom kontekslu, autorka apostrofira udeo jednog dela srbijanske humanističke inteligencije u tragediji koja je zadesila srpski narod u protekloj deceniji, udeo učinjen pokušajima da se svekolika kompleksnost njenih uzroka (medu kojma su oni globalno-političkog karaktera imali prvenstvo) svede na njihovu, besumnje, drugorazrednu - antropološku, odnosno socijalno-psihološku dimenziju. Ono što je za autorku sasvim izvesno jeste do je poslednja decenija XX veka reaktualizovala, posthladnoratovskom naivnom verom u svet bez nasilja i ratova i nadolazak vremena ,,kraja politike" neopravdano marginalizovana i polisnuta pitanja suštine i smisla politike, odnosa interesa i morala u politici, uloge javnosti u politici i načina njenog formiranja, i sl., pitanja sa kojima će se politička i socijalna filozolija morati ponovo uhvatiti u koštac ukoliko žele da ozbiljno teorijski reflektujtu svu složenost sveta u kakvom živimo i valjano odgovore izazovu apokalipse pred kojim se čovečanstvo našlo.