Srbija i Evropska unija - etika jednog međunarodno-političkog odnosa

Abstract

Предмет рада је однос Србије и Европске уније сагледан из међународно-етичке перспективе. У њему ауторка покушава да укаже на континуитет евро-америчке, интересима а не вредностима усмераване политике према овој некадашњој југословенској републици и њеном већинском народу. У централном делу рада она се бави ставом Европске уније према сложеном и вишедеценијском косметском питању, покушавајући да докаже да он као такав представља континуитет дводеценијског недоследног односа већег дела европских држава према српском државно-територијалном питању. Став који ауторка заступа јесте да је пристајањем на формирање и стабилизовање једне нове, на српској територији настале државе, Европска унија, заправо, преузела улогу медијума prekoокеанских настојања да се циљ сецесије Косова, проглашеног за простор од посебног америчког националног интереса и стога легитимног утицаја обави, у међународно-политичком смислу, што „безболније“. У закључном делу рада ауторка указује на могуће последице које би начин решавања овог важног регионалног државно-територијалног питања могао имати по стабилност Западног Балкана у ближој или даљој будућности.

The subject of this paper is the relation between Serbia and the European Union viewed from an international ethics perspective. The author tries to point to the continuity of the Euro-American policy, directed with interests and not with values towards this former Yugoslav republic and its majority nation. The central topic of this paper is the stand taken by the European Union towards the complex and decades-long Kosmet issue. The author is trying to prove that the issue, such as it is, represents a continuity of an inconsistent attitude of most European states towards the Serbian state-territorial issue, which attitude has been persisting for two decades. The stand taken by the author is that by acquiescing to the formation and stabilization of a newly-created state in the Serbian territory, the European Union has actually assumed the role of a medium of overseas attempts at attaining as painlessly as possible the goal of the secession of Kosovo, which territory has been proclaimed of special American national interest and hence, of a legitimate influence. In the conclusion of this paper, the author points to possible consequences that the method of resolving this important state-territorial issue could have on the stability of the Western Balkans in near or remote future.