Čemu još obrazovanje?

Abstract

Овај рад се усредсређује на неколико наивних питања која темељно оспоравају идеју образовања, а потом и њену модерну реализацију. Сугестија је да и даље постоје непропитани трошкови и прокријумчарене дилеме унутар неподељено прихваћене образовне стратегије Запада, који онда оптерећују и њене савремене диспуте нижег степена општости: опште или специјалистичко, културно детерминисано или универзално, стандардизовано или дерегулисано, униформно или плурално, привилеговано или свима доступно, елитно или „отворено” образовање? Верујемо да би тако заоштрено рашчишћавање појмовног терена указало на оне претпостављене сврхе, функције и исходе образовања због којих се инвестирање у њега непрестано детектује као незадовољавајуће, а оно само се приказује као да је у хроничној кризи.

This paper focuses on a few simple questions that fundamentally challenge the idea of education, as well as its modern realization. The suggestion is that, within the undividedly accepted educational strategy of the West, there are still uninspected costs and smuggled dilemmas. They then burden the contemporary disputes over education at a lower level of generality: general or vocational, culturally determined or universal, standardized or deregulated, uniform or plural, privileged or available to all, elite or “open” education, and so on. We believe that such thorough clearing up of conceptual field would point to those presumed purposes, functions, and outcomes of education which make its investments seem constantly unsatisfactory, and education itself appears chronically in crisis.