Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju – između kažnjivosti i isplativosti ratnog zločina

Abstract

Пред­мет ра­да су етич­ки аспек­ти де­ло­ва­ња Ме­ђуна­род­ног кри­вич­ног три­бу­на­ла за бив­шу Ју­го­сла­ви­ју („Ха­шки три­бу­нал“). Сво­ја раз­ма­тра­ња аутор­ка запо­чи­ње уви­дом да су на­по­ри чо­ве­чан­ства да ху­ма­ни­зује рат као per de­fi­ni­ti­o­nem уби­лач­ку људ­ску де­лат­ност ста­ри го­то­во два ве­ка. Њи­хов сми­сао је био да се смање не­по­треб­на и вој­но не­це­лис­ход­на стра­да­ња превас­ход­но ци­вил­ног ста­нов­ни­штва, за­бра­ни не­чо­веч­но по­сту­па­ње пре­ма за­ро­бље­ни­ци­ма, об­у­зда­ју пре­ко­мерна ра­за­ра­ња ма­те­ри­јал­них до­ба­ра, реч­ју, де­фи­нише од­ре­ђе­на, ма­кар и ми­ни­ма­ли­стич­ки кон­ци­пи­ра­на, ети­ка ра­то­ва­ња, ко­ја би на­че­ли­ма чо­веч­но­сти ограни­чи­ла ра­зор­не по­тен­ци­ја­ле овог, нај­де­струк­тив­ни­јег ме­ђу свим об­ли­ци­ма ме­ђу­људ­ског од­но­ше­ња. Тре­ћи у ре­ла­тив­но крат­ком ни­зу ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­них напо­ра чо­ве­чан­ства у том прав­цу пред­ста­вља МКТБЈ. У цен­трал­ном де­лу ра­да аутор­ка ука­зу­је на не­ке карак­те­ри­сти­ке де­ло­ва­ња овог ин­сти­ту­та ме­ђу­на­родне прав­де ко­ји озбиљ­но до­во­де у сум­њу де­кла­ри­са­ну ме­ђу­на­род­но-мо­рал­ну мо­ти­ва­ци­ју ње­го­вих осни­ва­ча и фи­нан­си­је­ра. Ана­ли­зом не­ко­ли­ко слу­ча­је­ва пред њим оп­ту­же­них поје­ди­на­ца, чи­ји еле­ме­на­ти до­бро илу­стру­ју тај увид, она за­кљу­чу­је да Три­бу­нал не­ће зна­чај­ни­је до­при­не­ти афир­ма­ци­ји иде­је ме­ђу­на­род­не прав­де, већ ће пре учврсти­ти уве­ре­ње у ње­ну ре­ла­тив­ност, од­но­сно сум­бисив­ност ин­те­ре­си­ма моћ­них ко­ји су се у јед­ном историј­ском тре­нут­ку пре­кло­пи­ли са ин­те­ре­си­ма не­ких од број­них ак­те­ра јед­ног ком­плек­сног бал­кан­ског др­жавно-те­ри­то­ри­јал­ног раз­гра­ни­че­ња.

The ef­forts of hu­ma­nity to hu­ma­ni­ze war as a per de­fi­niti­o­nem mur­de­ro­us hu­man ac­ti­vity ha­ve been al­most two cen­tu­ri­es old. Such ef­forts we­re aimed at re­du­cing the gratu­i­to­us and from a mi­li­tary an­gle ab­surd suf­fe­ring of the pre­va­i­lingly ci­vi­lian po­pu­la­tion, ban­ning in­hu­man tre­atment of cap­ti­ves, cur­bing ex­ten­si­ve de­va­sta­tion of ma­terial as­sets – in oth­der words, de­fi­ning war­fa­re et­hics al­beit it may be mi­ni­ma­li­sti­cally con­ce­i­ved, so as to li­mit the de­va­sta­ting po­ten­ti­als of the most de­struc­ti­ve of all forms of hu­man re­la­ti­ons by applying so­me hu­ma­ne prin­ci­ples. The ICTY was the third in the com­pa­ra­ti­vely short li­ne of in­sti­tu­ti­o­na­li­zed ef­forts of hu­man­kind in that di­rec­tion. The ju­ris­dic­tion in rem of the ICTY re­la­tes to the se­ri­o­us in­frin­ge­ments of the Ge­ne­va Con­ven­ti­ons of 1949 on the pro­tec­tion of vic­tims of war, bre­ac­hes of laws and cu­stoms of war, ge­no­ci­de and cri­mes aga­inst hu­ma­nity. Its ju­ris­diction was not li­mi­ted by ti­me as, at the mo­ment of the fo­unda­tion of the Tri­bu­nal, con­flicts in for­mer Yugo­sla­via we­re still un­der way. The co­urt was for­med with a dec­la­ra­ti­ve in­tent of de­li­ve­ring to the in­ter­na­ti­o­nal pu­blic so­met­hing dif­fe­rent to the ju­sti­ce of the win­ner (Phil Clark) or of contri­bu­ting with its de­ci­si­ons to the re­spect of hu­man rights, pe­a­ce and in­ter­na­ti­o­nal ju­sti­ce, or, ac­cor­ding to Bru­ce Cro­nin, of be­ing an in­sti­tu­tion di­rec­ted to­wards the common good, both of re­gi­o­nal par­ti­ci­pants in the ex-Yugo­slav con­flict and the in­ter­na­ti­o­nal com­mu­nity as a who­le.The cen­tral part of the text is de­vo­ted to so­me cha­rac­teri­stics of the ac­ti­vi­ti­es of this in­sti­tu­tion of in­ter­na­ti­o­nal ju­sti­ce which cast se­ri­o­us do­ubt on the dec­la­red in­ter­nati­o­nal mo­ral mo­ti­va­tion of its fo­un­ders and fi­nan­ci­ers. As such Tri­bu­nal is not go­ing to ma­ke a sig­ni­fi­cant con­tri­bution to the af­fir­ma­tion of the idea of in­ter­na­ti­o­nal ju­sti­ce, but is rat­her go­ing to strengthen be­li­ef in its re­la­ti­vity or su­bju­ga­tion to the in­te­rests of the po­wer­ful, which, at one mo­ment, co­in­ci­ded with the in­te­rests of so­me of the nu­mero­us par­ti­ci­pants in a com­plex Bal­kan pro­cess of de­marca­tion of ter­ri­to­ri­es and sta­te bor­ders.