U službi pomirenja donedavno zaraćenih naroda ili interpretacije uzroka njihovog sukobljavanja – civilno društvo Zapadnog Balkana na razmeđu milenijuma

Abstract

У тек­сту аутор­ка по­ку­ша­ва да иден­ти­фи­ку­је основ­не узро­ке не­у­спе­ха, или, пре­ци­зни­је узев, са­мо де­ли­мич­ног успе­ха за­пад­но-бал­кан­ског ци­вил­ног дру­штва, од­но­сно не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја као ње­го­ве кључ­не ор­га­ни­за­ци­о­не фор­ме, у проце­си­ма по­ми­ре­ња и об­на­вља­ња са­рад­ње из­ме­ђу до­не­дав­но за­ра­ће­них ex-ју­го­сло­вен­ских на­ро­да. Крат­ком ана­ли­зом њихо­вог јед­но­и­по­де­це­ниј­ског де­ло­ва­ња, она их на­ла­зи у њи­хо­вој ве­ћим де­лом тен­ден­ци­о­зној, пре­че­сто ре­дук­ци­о­ни­стич­кој, а не­рет­ко и екс­пли­цит­но фал­си­фи­ка­тор­ској интерпретацији ex-ју­го­сло­вен­ског слу­ча­ја, уме­сто ње­го­вог де­кла­ри­са­ног ху­ма­ни­тар­ног и па­ци­фи­ка­тор­ског тре­ти­ра­ња, као са­мо­намет­ну­тој ми­си­ји за ко­ју су исте има­ле пре­ма­ло струч­них ква­ли­фи­ка­ци­ја, а пре­ви­ше крип­то-по­ли­тич­ких и про­фи­терских мо­ти­ва. Као та­кве, оне су, сма­тра аутор­ка, ви­ше допри­но­си­ле мо­рал­ној кон­фу­зи­ји, со­ци­јал­ној де­ста­би­ли­за­ци­ји ре­ги­о­на и да­љем груп­но-пси­хо­ло­шком дис­тан­ци­ра­њу народâ ко­ји га на­се­ља­ва­ју, не­го њи­хо­вом же­ље­ном по­ми­ре­њу као прет­по­став­ци про­дук­тив­не са­рад­ње и си­гур­ног на­предо­ва­ња ви­ше­го­ди­шњим ра­то­ви­ма де­ва­сти­ра­ног про­сто­ра на ко­јем жи­ве. Што ја­сни­је ре­флек­ту­је ове де­при­ми­ра­ју­ће ефек­те свог до­са­да­шњег де­ло­ва­ња и што пре при­ста­не на ре­де­фи­ни­ци­ју сво­је, до са­да углав­ном по­гре­шно кон­ци­пи­ране ми­си­је, од­но­сно ње­но сво­ђе­ње у гра­ни­це де­кла­ри­са­ног и дру­штве­но оче­ки­ва­ног, тим пре ће, за­кљу­чак је аутор­ке, локал­ни не­вла­дин „сек­тор“ по­че­ти уве­ћа­ва­ти свој не­ве­ли­ки со­ци­јал­ни кре­ди­би­ли­тет и по­ста­ја­ти ре­спек­ти­ван фак­тор раз­ре­ше­ња ви­ше­де­це­ниј­ске по­ли­тич­ке „ениг­ме“ про­сто­ра За­пад­ног Бал­ка­на.

In the text, the aut­hor at­tempts to iden­tify the ba­sic ca­uses of the fa­i­lu­re or only par­tial suc­cess of We­stern Bal­kans ci­vil so­ci­ety, i.e. non-go­vern­men­tal or­ga­ni­za­ti­ons as the­ir key or­gani­za­ti­o­nal form, in the pro­cess of re­con­ci­li­a­tion and re­ne­wal of co­o­pe­ra­tion bet­we­en re­cently war­ring ex-Yugo­slav na­ti­ons. She finds it in the ten­den­ti­o­us, re­duc­ti­o­nist and lar­gely fal­sifying inter­pre­ta­tion of the ex-Yugo­slav ca­se (in­stead of the dec­la­red huma­ni­ta­rian and pa­ci­fist tre­at­ment of the sa­me), as a self-im­po­sed mis­sion for which they had too few ex­pert qu­a­li­fi­ca­ti­ons and too many crypto-po­li­ti­cal and pro­fi­ta­ble mo­ti­ves. As such, the “third sec­tor” of the We­stern Bal­kans, ma­inly its Ser­bian part, the author con­clu­des, con­tri­bu­ted mo­re to the mo­ral con­fu­sion and social de­sta­bi­li­za­tion of the re­gion and to furt­her gro­up psycho­logi­cal dis­tan­cing of pe­o­ples in­ha­bi­ting it, than to the­ir wis­hed-for re­con­ci­li­a­tion as a ba­sis of pro­duc­ti­ve co­o­pe­ra­tion and sa­fe progress in the re­gion whe­re they li­ve.