Kraj Hladnog rata, velika sila i geopolitika prirodnih resursa

Abstract

У тек­сту се по­ла­зи од уви­да да су екс­по­нен­ци­јал­ни раст бро­ја ста­нов­ни­ка на Зе­мљи, ис­цр­пље­ност при­род­них ре­сур­са, и бор­ба за при­ви­ле­го­ва­ну по­зи­ци­ју у ди­стри­бу­ци­ји њи­хо­вог остат­ка, пред­ста­вља­ли кључ­не де­тер­ми­нан­те гео­по­ли­тич­ке и ге­о­е­ко­ном­ске стра­те­ги­је је­ди­не ак­ту­ал­не веле­си­ле на пла­не­ти у пост­хлад­но­ра­тов­ском раз­до­бљу ње­не спољ­не по­ли­ти­ке. На при­ме­ру ра­то­ва про­тив Ира­ка и Авга­ни­ста­на, али и сна­жног ин­вол­ви­ра­ња у до­га­ђа­ња у арап­ском све­ту то­ком 2011. го­ди­не („арап­ско про­ле­ће“) аутор­ка те­сти­ра сво­ју хи­по­те­зу да је мо­ра­ли­стич­ки ин­то­ни­ран дискурс ко­јим су ови аме­рич­ки спољ­но-по­ли­тич­ки ак­ти у јав­ности би­ли ле­ги­ти­ми­зо­ва­ни („бор­ба про­тив те­ро­ри­зма“, „успо­ста­вља­ње по­рет­ка де­мо­кра­ти­је“, „за­шти­та угро­же­них људ­ских пра­ва“) пред­ста­вљао, за­пра­во, ре­то­рич­ку ка­му­флажу оних аутен­тич­них, енер­гет­ско-ин­те­ре­сних мо­ти­ва са ко­ји­ма су им САД и њи­хо­ве за­пад­но-европ­ске са­ве­зни­це прибе­га­ва­ле. Са слич­ним мо­ти­ви­ма ак­ту­ал­ни гло­бал­ни хе­ге­мон је, пре­ма на­ла­зи­ма овог ис­тра­жи­ва­ња, упли­ви­сао и на дога­ђа­ња на про­сто­ри­ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, ко­ја су окон­ча­на оку­па­ци­јом, доц­ни­јим се­па­ри­ра­њем од остат­ка срп­ског држав­ног ор­га­ни­зма, а по­том и ме­ђу­на­род­но-прав­ним су­бјекти­ви­зо­ва­њем ове не­ка­да­шње срп­ске по­кра­ји­не. За­кључ­ни део тек­ста је сво­је­вр­стан пле­до­а­је аутор­ке за но­ве и ра­ди­кал­но дру­га­чи­је - об­но­вљи­ве ви­до­ве енер­ги­је, ма­ње де­ва­сти­ра­ју­ће по чо­ве­ко­во, жи­вот­но ва­жно, при­род­но окру­же­ње, али као по­тен­ци­јал­ни раз­ло­зи за рат­не су­ко­бе ме­ђу др­жа­ва­ма и њихо­ву тр­ку у на­о­ру­жа­ва­њу, и по из­гле­де за ње­гов вр­сни оп­станак на пла­не­ти у јед­ном не­по­сред­ни­јем и ур­гент­ни­јем сми­слу те ре­чи.

In this text the aut­hor starts from an in­sight that the ex­ponen­ti­al growth of in­ha­bi­tants on Earth, the ex­plo­i­ted na­tu­ralre­sour­ces and the strug­gle for a pri­vi­le­ged po­si­tion in the di­stri­bu­tion of the­ir re­ma­in­der, used to pre­sent key de­ter­mi­nants of geo-po­liti­cal and geo-eco­no­mic stra­tegy of the only ac­tual su­per­po­wer on the pla­net in the post-Cold War era of its fo­re­ign po­licy. Using the exam­ple of the wars aga­inst Iraq and Afg­ha­ni­stan, as well as the strong in­vol­ve­ment in the events in the Arab world in 2011 (“Arab Spring”), she is te­sting her hypot­he­sis that the mo­ra­li­sti­cally-tuned di­sco­ur­se which le­gi­ti­mi­sed the­se Ame­ri­can fo­re­ign po­licy acts (“fig­hting ter­ro­rism”, “esta­blis­hing or­der of de­moc­racy”, “pro­tec­tion of en­dan­ge­red hu­man rights”) re­pre­sen­ted, in fact, a rhe­to­ric ca­mo­u­fla­ge of tho­se aut­hen­tic, ener­ge­ti­cally-in­te­re­sted mo­ti­ves which led the USA and the­ir We­stern Euro­pean al­li­es towards them. Si­mi­lar mo­ti­ves we­re what, ac­cor­ding to the fo­unding of this re­se­arch, got the ac­tual glo­bal he­ge­mon in­vol­ved in the events of the re­gion of Ko­so­vo and Me­to­hi­ja, which en­ded in oc­cu­pa­tion, fol­lo­wed by se­pa­ra­tion from the rest of the Ser­bian sta­te or­ga­nism, and then al­so by in­ter­na­ti­o­nal-le­gal su­bjec­ti­vi­zation of the for­mer Ser­bian pro­vin­ce. The con­clu­ding part of the text is sort of a plea for new and ra­di­cally dif­fe­rent – re­ne­wa­ble energy so­ur­ces, less de­va­sta­ting for hu­man, vi­tally im­por­tant, envi­ron­ment, yet as po­ten­tial re­a­sons for war con­flicts among co­untri­es and the­ir ra­ce for we­a­pons, and al­so for his bet­ter chan­ces to sur­vi­ve as a spe­ci­es on this pla­net in a mo­re di­rect and mo­re ur­gent sen­se of the word