Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije

Abstract

Unapređenje efikasnosti javnog sektora je pitanje koje je posebno dobilo na značaju tokom poslednje svetske ekonomske krize. Suočene sa opadajućim javnim prihodima, države širom sveta morale su da pronađu načine kako da povećaju efikasnost i održe kvalitet javnih usluga, poput obrazovanja i zdravstva, kao i da pruže socijalnu sigurnost za rastući broj nezaposlenih i socijalno ugroženih pojedinaca. Jednom rečju, kako da sa manje urade više, ali i bolje. Kao prvi odgovor na krizu većina evropskih zemalja pribegla je izmeni poreskih i socijalnih politika, a u kasnijoj fazi i izmeni regulativa u okviru bankarskog sistema kako bi se slični potresi u privredi predupredili u budućnosti. Kvalitet regulatornog okvira važan je faktor ekonomskog rasta i unapređenja uslova života građana i kada nisu krizne situacije. Stoga bi svaka odgovorna vlada trebalo da nastoji da usvaja i sprovodi politike koje će doprineti ostvarenju ovih ciljeva. Da bi se usvajala najbolja rešenja, potrebno je donositi javne politike zasnovane na analizama i podacima koje omogućavaju da se sagleda potencijalni efekat različitih rešenja i mera (ex-ante analiza), i preispitivati uticaj aktuelnih i sprovedenih javnih praktičnih politika, kako bi se videlo da li ove politike doprinose ostvarenju željenih ciljeva (ex-post analize). Analiza uticaja javnih praktičnih politika je oblast čiji značaj raste još od kraja devedesetih godina prošlog veka i to prvo u klubu bogatih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a potom od dvehiljaditih i u zemljama Centralne i Istočne Evrope pod uticajem procesa evropskih integracija. Evropska komisija posebno je aktivna u podsticanju kako zemalja kandidata tako i članica Unije na uvođenju analize uticaja javnih politika1. Evropska komisija je 2006. godine usvojila Smernice za sprovođenje analize efekata propisa koje predstavljaju osnovna metodološka pravila u sprovođenju ex ante procene efekata koje određeni propis stvara građanima i privredi. Cilj analiza uticaja politika je da se suštinski unapredi praksa javne uprave tako da istraživanje alternativa i procene njihovih uticaja u odnosu na željena rešenja u svakoj fazi razvoja dokumenata javne politike postane uobičajena praksa. Jedan od važnih preduslova za to je da donosioci odluka uvide značaj kreiranja politika koje bi bile zasnovane na činjenicama i da pokažu jasnu spremnost da pokrenu taj proces i aktivno se uključe u njega. Na osnovu odgovarajućih podataka mogu se konstruisati indikatori uspešnosti javne politike što predstavlja važan deo procesa sprovođenja analize uticaja. Indikatori omogućavaju da izmerimo koliko dobro pojedine mere dovode do ispunjavanja ciljeva i željenih rezultata. Jednom rečju, za sprovođenje analize uticaja politika potrebno je znanje za rad sa podacima, kao i poznavanje metodologije za sprovođenje analize uticaja. Takvu vrsta ekspertize uglavnom poseduju predstavnici naučne zajednice, te sprovođenje analize uticaja podrazumeva saradnju između donosioca odluka i istraživača, bilo da oni pripadaju akademskoj zajednici ili rade u okviru organizacija civilnog društva. Transformacija društva u Srbiji koja je počela demokratskim promenama 2000. godine donela je nove mogućnosti za razvoj društvenih nauka i njihovo aktivno učešće u poboljšanju života građana. Ova dinamika promene naročito je izražena od trenutka kada predlozi novih praktičnih javnih politika imaju za cilj modernizaciju društva, primenu novih tehnologija u poboljšanju funkcionisanja državne administracije, ali i efikasnije načine primene postojećih politika kako bi se poboljšao život građana. Uzroke ovih novih društvenih okolnosti treba tražiti u promeni nosilaca vlasti i novih ciljeva državne politike koji su usmereni ka demokratskim i ekonomskim reformama i približavanju Evropskoj uniji.Uglavnom, zahtevi za većom transparentnošću, učešćem određenih interesnih grupa u formulisanju određenih politika i savetovanju oko njih, postaju sve češći. Uprkos rastućim potrebama za donošenjem odluka koje su zasnovane na činjenicama, u Srbiji je taj proces daleko od sistemski uređenog. Ova studija nastoji da ukaže na razloge takve situacije i pruži konkretne predloge za unapređenje saradnje između donosioca odluka i istraživača upravo sa ciljem unapređenja procesa donošenja javnih politika koje su zasnovane na činjenicama.