Пермакултура као нова политичка култура

Abstract

Текст раз­ма­тра по­тен­ци­јал јед­не пот­кул­ту­ре ко­ја се­бе сма­тра одр­жи­вом у сво­јој окре­ну­то­сти при­род­ној (ре)про­дук­ци­ ји жи­во­та. По­себ­ност ове пот­кул­ту­ре, ко­ја се ши­ри пла­не­том, а већ го­ди­на­ма за­до­би­ја при­ста­ли­це и у Ср­би­ји, ма­ни­фе­сту­је се у осве­шћи­ва­њу раз­ли­чи­тих аспе­ка­та по­тре­бе за по­нов­ним по­ве­зи­ ва­њем са при­ро­дом и ње­ним за­ко­ни­ма у свим ви­до­ви­ма жи­во­та. Ње­но по­ла­зи­ште је бри­га о жи­во­ту на Зе­мљи на осно­ву прин­ци­па при­ро­де. Уре­ђу­ју­ћи од­но­се у окру­же­њу пре­ма прин­ци­пи­ма еко­ло­ шке еко­но­ми­је, она по­ве­зу­је тех­но­ло­ги­ју и на­у к ­ у са древ­ним уви­ ди­ма ко­ји су у скла­ду са са­вре­ме­ним на­уч­ним те­о­ри­ја­ма. На­зив пер­ма­кул­ту­ра са­др­жи иде­ју пер­ма­нент­не, самообнoвљиве кул­ту­ре и од­го­ва­ра­ју­ће кул­ти­ва­ци­је свих аспе­ка­та жи­во­та. Усме­ре­на је на осми­шља­ва­ње ни­ша у ко­ји­ма еко­ло­шки на­чин жи­во­та пред­ста­ вља уз­о­ран от­клон од не­до­ста­та­ка ци­ви­ли­за­ци­је ко­ја убр­за­но уни­ шта­ва окру­же­ње и де­ху­ма­ни­зу­је свет. То је кон­цепт ко­ји пре­ва­зи­ ла­зи уо­би­ча­је­ну ди­хо­то­ми­ју из­ме­ђу ур­ба­ног и ру­рал­ног, али ње­го­ва слич­ност са уто­пи­стич­ком же­љом за бек­ством од коб­них ути­ца­ја тех­но­ло­ги­је ци­ви­ли­за­циј­ског си­сте­ма чи­ни да са ста­но­ви­шта са­ мог тог си­сте­ма пер­ма­кул­ту­ра по де­фи­ни­ци­ји оста­је мар­ги­нал­на. Ипак, с об­зи­ром на ка­та­стро­фал­не сла­бо­сти нео­ли­бер­лне по­ли­ тич­ке кул­ту­ре, не­сум­њив је њен по­тен­ци­јал да ства­ра но­ву вр­сту по­ли­тич­ке кул­ту­ре.

This article deals with the potential of a subculture which considers itself sustainable through orientation towards natural (re)production of life. Distinctiveness of this subculture is spreading across the planet, gathering its supporters in Serbia as well. It shows a developing awareness of various aspects of need for reconnection with nature and its laws in all the lifeforms. It is rooted in caring for life on Earth by following the principles of nature. By harmonizing relations within the environment connected to the principles of ecological economy, it links technology and science with ancient insights that are in accord with contemporary scientific views. The label “permaculture” stands to point out the idea of a permanent regenerating of culture and cultivating all aspects of life. It is directed towards a conception of niches in which the ecological way of living represents a pattern of restraint from the shortcomings of civilization which rapidly destroy the environment and dehumanize the world. The concept of permaculture surpasses the common urban/rural dichotomy although its resemblance to the utopian desire to escape the system of technological civilization makes it, from the point of view of that system, marginal by default. However, considering catastrophic weaknesses of the neo-liberal political culture, the concept still has a potential to create a new kind of political culture.