Hajdegerovi egzistencijali povesnosti – izvornost ili konstrukcija?

Abstract

Uprkos proklamovanim emancipacijskim namerama, mehanizam ideje o jedinstvenoj povesti čovečanstva sa Hajdegerovog stanovišta delovao je kao zagovornik niveliranja autentičnog tubivstvovanja, služi tako pre njegovom porobljavanju nego njegovom oslobađanju. Hajdegerova rasprava o povesnosti počiva na odbacivanju pojma povesti, odnosno Hegelovog pojma svetske povesti. Opravdanje te korekcije pronađeno je u neizbežnoj opoziciji između saznanja povesti i ispitivanja povesnog bivstvovanja, čija vlastita struktura leži u egzistencijalno-vremenskim mogućnostima događanja. U tvrdnji da izvorno razumevanje ne može ponuditi opšte znanje za sve, otvara se celokupna problematičnost Hajdegerove pozicije. Ona naime počiva na tezi da svet javnosti ne nudi racionalnost i da s obzirom na javnost tu bivstvovanje nema ništa, na šta bi se moglo osloniti.