TY  - BOOK
AU  - Zaharijević, Adriana
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2161
AB  - Ono što politička filozofija Džudit Batler radi na najtemeljniji je način povezano s performativnošću. Jasno je, performativnost je ključan pojam njenog teorijskog poduhvata, reč koja prva dolazi na um kad se na njega pomisli. Međutim, ovde je reč o jednom vrlo specifičnom aspektu performativnosti, o izvođačkoj dimenziji samog teksta. Tekst izvodi: svaki njen tekst je svojevrstan performans u jeziku (i moglo bi se tvrditi da je upravo to ono što njene tekstove čini tako zavodljivim i rasplesanim, ili frustrirajućim i parališućim).  Moja osnovna teza – i to je ono što ovu knjigu izdvaja u odnosu na nebrojena tumačenja raznih aspekata njenog dela – jeste da politička filozofija Džudit Batler izvodi pobunu u ravni ontologije (PL, 33), izvodeći to kao zahtev koji nam se upućuje, koji nas izaziva. Tekst je taj koji nas nagoni da se zapitamo šta je stvarno, da li je to sve što jeste i da li se stvarno može misliti nekako drugačije – štaviše, može li se nešto učiniti da stvarno postane drugačije. Zapitanost o kojoj je ovde reč nije, međutim, svodiva na intelektualnu radoznalnost. Nešto se u tekstu, i u nama zajedno s njim, buni, a svaka pobuna uvek ima političku narav. Političko, dakle, iskrsava iz samog teksta, pojavljuje se i angažuje in medias res. Sam tekst ne nudi objašnjenja pobune, on nije njen opis, niti se ona ikada njime na neki izričiti način propisuje. Pa ipak, zahvaćeni tom tekstualnom pobunom u ravni stvarnog, postajemo zatečeni u činu koji nas otvara, koji nas inicira u promenu koja nam se zbiva sada i ovde. Knjiga nosi naslov Život telā zbog toga što se na nekom neizrecivom nivou pobuna doživljava kao neizbežna, kao nešto čemu se ne možemo odupreti jer je ulog previsok: ulog je sâm život. 
Oni koji bar donekle poznaju delo Džudit Batler jamačno će zastati kod reči „telo“. Nije li se zamašan deo kritike njenog dela organizovao oko pretpostavke da se telu nikada nije poklanjalo dovoljno pažnje? Nije li takoreći opšteprihvaćena teza da teorija performativnosti i njeno specifično uobličenje roda i pola staju na put onom što se uobičajeno određuje kao stvar tela? Zar se subjekt performativnosti ne javlja kao neumoljivo zapreten u diskurse, i nije li upravo on simbol gotovo potpunog odsustva materijalnosti, takav da postoji jedino kao lingvistička stvar, u govornom činu? Premda bi se moglo reći da uvođenjem prekarnosti Batler stavlja značajniji naglasak na tela čime kao da unekoliko koriguje svoje početke, moja će tvrdnja biti da je telo nesvodivi subjekt njene političke filozofije, te da je telo ono što u bitnom smislu spaja performativnost i prekarnost, odnosno ranu i kasnu fazu njenog rada. Život tela je ono što nas čini društvenim bićima, ono što uslovljava da jedina ljudska stvarnost bude društvena stvarnost. Kako „izmeniti“ stvarno tako da ne postoje životi koji će biti manje življivi i, samim tim, manje ljudski, pitanje je koje će, prvi put jasno formulisano u Okvirima rata (Frames of War [2009]), postati na specifičan način vezano za polje socijalne ontologije.
PB  - Novi Sad: Akademska knjiga
T1  - Život tela. Politička filozofija Džudit Batler
EP  - 461
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2161
ER  - 

@book{
author = "Zaharijević, Adriana",
year = "2020",
abstract = "Ono što politička filozofija Džudit Batler radi na najtemeljniji je način povezano s performativnošću. Jasno je, performativnost je ključan pojam njenog teorijskog poduhvata, reč koja prva dolazi na um kad se na njega pomisli. Međutim, ovde je reč o jednom vrlo specifičnom aspektu performativnosti, o izvođačkoj dimenziji samog teksta. Tekst izvodi: svaki njen tekst je svojevrstan performans u jeziku (i moglo bi se tvrditi da je upravo to ono što njene tekstove čini tako zavodljivim i rasplesanim, ili frustrirajućim i parališućim).  Moja osnovna teza – i to je ono što ovu knjigu izdvaja u odnosu na nebrojena tumačenja raznih aspekata njenog dela – jeste da politička filozofija Džudit Batler izvodi pobunu u ravni ontologije (PL, 33), izvodeći to kao zahtev koji nam se upućuje, koji nas izaziva. Tekst je taj koji nas nagoni da se zapitamo šta je stvarno, da li je to sve što jeste i da li se stvarno može misliti nekako drugačije – štaviše, može li se nešto učiniti da stvarno postane drugačije. Zapitanost o kojoj je ovde reč nije, međutim, svodiva na intelektualnu radoznalnost. Nešto se u tekstu, i u nama zajedno s njim, buni, a svaka pobuna uvek ima političku narav. Političko, dakle, iskrsava iz samog teksta, pojavljuje se i angažuje in medias res. Sam tekst ne nudi objašnjenja pobune, on nije njen opis, niti se ona ikada njime na neki izričiti način propisuje. Pa ipak, zahvaćeni tom tekstualnom pobunom u ravni stvarnog, postajemo zatečeni u činu koji nas otvara, koji nas inicira u promenu koja nam se zbiva sada i ovde. Knjiga nosi naslov Život telā zbog toga što se na nekom neizrecivom nivou pobuna doživljava kao neizbežna, kao nešto čemu se ne možemo odupreti jer je ulog previsok: ulog je sâm život. 
Oni koji bar donekle poznaju delo Džudit Batler jamačno će zastati kod reči „telo“. Nije li se zamašan deo kritike njenog dela organizovao oko pretpostavke da se telu nikada nije poklanjalo dovoljno pažnje? Nije li takoreći opšteprihvaćena teza da teorija performativnosti i njeno specifično uobličenje roda i pola staju na put onom što se uobičajeno određuje kao stvar tela? Zar se subjekt performativnosti ne javlja kao neumoljivo zapreten u diskurse, i nije li upravo on simbol gotovo potpunog odsustva materijalnosti, takav da postoji jedino kao lingvistička stvar, u govornom činu? Premda bi se moglo reći da uvođenjem prekarnosti Batler stavlja značajniji naglasak na tela čime kao da unekoliko koriguje svoje početke, moja će tvrdnja biti da je telo nesvodivi subjekt njene političke filozofije, te da je telo ono što u bitnom smislu spaja performativnost i prekarnost, odnosno ranu i kasnu fazu njenog rada. Život tela je ono što nas čini društvenim bićima, ono što uslovljava da jedina ljudska stvarnost bude društvena stvarnost. Kako „izmeniti“ stvarno tako da ne postoje životi koji će biti manje življivi i, samim tim, manje ljudski, pitanje je koje će, prvi put jasno formulisano u Okvirima rata (Frames of War [2009]), postati na specifičan način vezano za polje socijalne ontologije.",
publisher = "Novi Sad: Akademska knjiga",
title = "Život tela. Politička filozofija Džudit Batler",
pages = "461",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2161"
}

Zaharijević, A.. (2020). Život tela. Politička filozofija Džudit Batler. 
Novi Sad: Akademska knjiga..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2161

Zaharijević A. Život tela. Politička filozofija Džudit Batler. 2020;:null-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2161 .

Zaharijević, Adriana, "Život tela. Politička filozofija Džudit Batler" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2161 .

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
AU  - Simeunović, Ivana
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2159
AB  - In this paper, we focus on individual factors that influence on people to engage in formal volunteering, providing empirical evidence from Serbia. We discussed Batson’s four-motive theory of communal actions. The majority of Serbian volunteers reportedly dedicated their time in order to contribute to the community and to help people in need. Thus, they were driven by collectivism and altruism. The lack of time, lack of solicitation for volunteering and being unable to make long-term commitments were reported as the main barriers to volunteering. Serbian volunteers rarely obtain material and non-material benefits from volunteering, and they do not perceive volunteering as a valuable tool for job success. Then, we focused on Schwartz value theory and its potential to explain pro-social behaviour. Our findings based on descriptive statistics and the independent samples t test show that self-transcendence values are more important for Serbian volunteers than self-enhancement values, and that self-transcendence values are more emphasized among volunteers than among non-volunteers. However, we also found that on average volunteers score higher on self-enhancement value orientation than nonvolunteers. Our findings, based on multiple regression models, cannot confirm that, controlled for other factors, volunteers and non-volunteers have different value orientations. Finally, according to the logistic regression models, Serbian volunteers are more likely to be found among younger, better-educated population, with higher scores on the scale of self-transcendence value orientations.
AB  - U okviru ovog rada analizirali smo individualne faktore koji utiču na pojedince da se uključe u formalno volontiranje, kroz empirijsku analizu podataka iz Srbije. U radu smo razmotrili Bejtsonovu (Batson) teoriju četiri motiva koji pokreću delovanje usmereno ka opštem dobru. Najveći broj volontera u Srbiji, prema njihovim odgovorima, pokreće želja da doprinesu zajednici i želja da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, te možemo reći da ih pokreću kolektivizam i altruizam. Nedostatak vremena, odsustvo poziva da se priključe volonterskim akcijama i nemogućnost da se dugoročno obavežu, najčešće su barijere volontiranju u Srbiji. Volonteri retko ostvaruju materijalne i nematerijalne koristi od volontiranja, a volontiranje ne doživljavaju kao sredstvo za ostvarenje uspeha u poslu. Zatim smo se fokusirali na Švarcovu (Schwartz) teoriju vrednosti i njen potencijal da objasni prosocijalno ponašanje. Na osnovu deskriptivne statističke analize i t testa možemo da zaključimo da su vrednosti samotranscedencije važnije za volontere od vrednosti samo-poboljšanja, kao i da su vrednosti samo-transcedencije više naglašene među volonterima nego među onima koji ne volontiraju. Međutim, i vrednosti samo-poboljšanja su takođe izraženije među volonterima nego među građanima koji se ne uključuju u volonterske akcije. Rezultati naše analize zasnovani na višestrukoj regresiji, ne mogu potvrditi da volonteri i oni koji ne volontiraju imaju drugačije vrednosne orijentacije, u smislu samo-transcedencije i samo-poboljšanja. Na kraju, na osnovu logističke regresije, možemo da zaključimo da se volonteri češće nalaze među mlađom populacijom, obrazovanijom populacijom i onom sa izraženijom vrednosnom orijentacijom samo-transcedencije.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Sociologija / Sociology
T1  - Who Volunteers in Serbia? Motives and Value Orientations Of Serbian Volunteers
T1  - Ko volontira u Srbiji? Motivacija i vrednosne orijentacije volontera u Srbiji
IS  - 2
VL  - 62
SP  - 269
EP  - 292
DO  - 10.2298/SOC2002269R
ER  - 

@article{
author = "Radovanović, Bojana and Simeunović, Ivana",
year = "2020",
abstract = "In this paper, we focus on individual factors that influence on people to engage in formal volunteering, providing empirical evidence from Serbia. We discussed Batson’s four-motive theory of communal actions. The majority of Serbian volunteers reportedly dedicated their time in order to contribute to the community and to help people in need. Thus, they were driven by collectivism and altruism. The lack of time, lack of solicitation for volunteering and being unable to make long-term commitments were reported as the main barriers to volunteering. Serbian volunteers rarely obtain material and non-material benefits from volunteering, and they do not perceive volunteering as a valuable tool for job success. Then, we focused on Schwartz value theory and its potential to explain pro-social behaviour. Our findings based on descriptive statistics and the independent samples t test show that self-transcendence values are more important for Serbian volunteers than self-enhancement values, and that self-transcendence values are more emphasized among volunteers than among non-volunteers. However, we also found that on average volunteers score higher on self-enhancement value orientation than nonvolunteers. Our findings, based on multiple regression models, cannot confirm that, controlled for other factors, volunteers and non-volunteers have different value orientations. Finally, according to the logistic regression models, Serbian volunteers are more likely to be found among younger, better-educated population, with higher scores on the scale of self-transcendence value orientations., U okviru ovog rada analizirali smo individualne faktore koji utiču na pojedince da se uključe u formalno volontiranje, kroz empirijsku analizu podataka iz Srbije. U radu smo razmotrili Bejtsonovu (Batson) teoriju četiri motiva koji pokreću delovanje usmereno ka opštem dobru. Najveći broj volontera u Srbiji, prema njihovim odgovorima, pokreće želja da doprinesu zajednici i želja da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, te možemo reći da ih pokreću kolektivizam i altruizam. Nedostatak vremena, odsustvo poziva da se priključe volonterskim akcijama i nemogućnost da se dugoročno obavežu, najčešće su barijere volontiranju u Srbiji. Volonteri retko ostvaruju materijalne i nematerijalne koristi od volontiranja, a volontiranje ne doživljavaju kao sredstvo za ostvarenje uspeha u poslu. Zatim smo se fokusirali na Švarcovu (Schwartz) teoriju vrednosti i njen potencijal da objasni prosocijalno ponašanje. Na osnovu deskriptivne statističke analize i t testa možemo da zaključimo da su vrednosti samotranscedencije važnije za volontere od vrednosti samo-poboljšanja, kao i da su vrednosti samo-transcedencije više naglašene među volonterima nego među onima koji ne volontiraju. Međutim, i vrednosti samo-poboljšanja su takođe izraženije među volonterima nego među građanima koji se ne uključuju u volonterske akcije. Rezultati naše analize zasnovani na višestrukoj regresiji, ne mogu potvrditi da volonteri i oni koji ne volontiraju imaju drugačije vrednosne orijentacije, u smislu samo-transcedencije i samo-poboljšanja. Na kraju, na osnovu logističke regresije, možemo da zaključimo da se volonteri češće nalaze među mlađom populacijom, obrazovanijom populacijom i onom sa izraženijom vrednosnom orijentacijom samo-transcedencije.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Sociologija / Sociology",
title = "Who Volunteers in Serbia? Motives and Value Orientations Of Serbian Volunteers, Ko volontira u Srbiji? Motivacija i vrednosne orijentacije volontera u Srbiji",
number = "2",
volume = "62",
pages = "269-292",
doi = "10.2298/SOC2002269R"
}

Radovanović, B.,& Simeunović, I.. (2020). Who Volunteers in Serbia? Motives and Value Orientations Of Serbian Volunteers. in Sociologija / Sociology
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 62(2), 269-292.
https://doi.org/10.2298/SOC2002269R

Radovanović B, Simeunović I. Who Volunteers in Serbia? Motives and Value Orientations Of Serbian Volunteers. in Sociologija / Sociology. 2020;62(2):269-292.
doi:10.2298/SOC2002269R .

Radovanović, Bojana, Simeunović, Ivana, "Who Volunteers in Serbia? Motives and Value Orientations Of Serbian Volunteers" in Sociologija / Sociology, 62, no. 2 (2020):269-292,
https://doi.org/10.2298/SOC2002269R . .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Luka
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2156
AB  - U radu se ispituju dometi zahteva za redistribucijom koji dolaze iz politika
priznanja. Politike priznanja, odnosno politike razlike, u osnovi izvode redistributivne zahteve na osnovu priznanja specifičnog načina života određene društvene grupe. Radi se, pre svega, o zahtevima koji dolaze iz LGBT
zajednice, manjinskih etničkih zajednica i ženskih grupa, a u ranijim vremenima iz radničkog pokreta. Sa jedne strane, takva teorijska pozicija nudi
dobru osnovu za praktično-političku mobilizaciju članova date grupe i istorijski primeri organizovanja na osnovu zajedničkog identiteta argumenti su
u korist politika priznanja. Jačanjem specifičnog identiteta razvija se osećaj
solidarnosti unutar grupe, čime se stvaraju preduslovi za uspešno političko
delovanje. Sa druge strane, javlja se problem definisanja granica grupe i isključivanja zbog nepripadanja grupi, iako se osobe mogu nalaziti u jednako
lošem ekonomskom položaju, što je osnova kritike iz univerzalističkih pozicija. Osim problematizovanja ograničenosti zahteva za redistribucijom koji
dolaze iz politika priznanja, u radu se ispituju i mogućnosti saradnje identitetski definisanih grupa, kroz različite alternativne modele demokratije.
PB  - Beograd : Fakultet političkih nauka
T2  - Godišnjak FPN
T1  - Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom
T1  - Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie
IS  - 23
VL  - 14
SP  - 39
EP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2156
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Luka",
year = "2020",
abstract = "U radu se ispituju dometi zahteva za redistribucijom koji dolaze iz politika
priznanja. Politike priznanja, odnosno politike razlike, u osnovi izvode redistributivne zahteve na osnovu priznanja specifičnog načina života određene društvene grupe. Radi se, pre svega, o zahtevima koji dolaze iz LGBT
zajednice, manjinskih etničkih zajednica i ženskih grupa, a u ranijim vremenima iz radničkog pokreta. Sa jedne strane, takva teorijska pozicija nudi
dobru osnovu za praktično-političku mobilizaciju članova date grupe i istorijski primeri organizovanja na osnovu zajedničkog identiteta argumenti su
u korist politika priznanja. Jačanjem specifičnog identiteta razvija se osećaj
solidarnosti unutar grupe, čime se stvaraju preduslovi za uspešno političko
delovanje. Sa druge strane, javlja se problem definisanja granica grupe i isključivanja zbog nepripadanja grupi, iako se osobe mogu nalaziti u jednako
lošem ekonomskom položaju, što je osnova kritike iz univerzalističkih pozicija. Osim problematizovanja ograničenosti zahteva za redistribucijom koji
dolaze iz politika priznanja, u radu se ispituju i mogućnosti saradnje identitetski definisanih grupa, kroz različite alternativne modele demokratije.",
publisher = "Beograd : Fakultet političkih nauka",
journal = "Godišnjak FPN",
title = "Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom, Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie",
number = "23",
volume = "14",
pages = "39-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2156"
}

Petrović, L.. (2020). Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom. in Godišnjak FPN
Beograd : Fakultet političkih nauka., 14(23), 39-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2156

Petrović L. Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom. in Godišnjak FPN. 2020;14(23):39-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2156 .

Petrović, Luka, "Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom" in Godišnjak FPN, 14, no. 23 (2020):39-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2156 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Olga
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=750
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1985
AB  - Olga Nikolić
(Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017)
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017
IS  - 2
VL  - 30
SP  - 307
EP  - 308
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1985
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Olga",
year = "2019",
abstract = "Olga Nikolić
(Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017)",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017",
number = "2",
volume = "30",
pages = "307-308",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1985"
}

Nikolić, O.. (2019). Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(2), 307-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1985

Nikolić O. Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(2):307-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1985 .

Nikolić, Olga, "Thomas Fuchs, Ecology of the Brain: The Phenomenology and Biology of the Embodied Mind, Oxford University Press, Oxford, 2017" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 2 (2019):307-308,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1985 .

TY  - JOUR
AU  - Radinković, Željko
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=https%3A%2F%2Fdoi.org%2F10.2298%2FFID1904571R
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2051
AB  - Der Beitrag beschäftigt sich mit Husserls Lehre von der kategorialen An­schauung als einem der wichtigsten Momente seines Versuchs der Grund­legung der Phänomenologie als eidetischer Wissenschaft. Ausgehend von Husserls phänomenologischen Kritik an Versuchen einer Naturalisierung des Bewusstseins, werden insbesondere die Probleme der Bedeutungs­intention und -erfüllung, des Unterschieds zwischen sinnlicher und kate­gorialer Anschauung, der kategorialen Formung und der sog. Wesens­anschauung erörtert. In diesem Zusammenhang geht es auch um die Abgrenzung des Husserlschen transzendentalphilosophischen Ansatzes von der transzendentalphilosophischen Axiomatik Immanuel Kants
AB  - U članku se govori o Huserlovoj doktrini kategorijalnog pogleda kao jednog od najvažnijih aspekata njegovog pokušaja utemeljenja fenomenologije kao ejdetske nauke. Polazeći od Huserlove fenomenološke kritike pokušaja naturalizacije svesti, posebno se razmatraju pro-blemi smisla i ispunjenja značenja, razlika između čulnog i kategorijalnog pogleda, kategori-jalnog formiranja i takozvanog pogleda na suštinu. U tom kontekstu, takođe se postavlja pi-tanje razgraničenja Huserlovog transcendentalno-filozofskog pristupa od transcendentalno-filozofske aksiomatike Imanuela Kanta.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Die Phänomenologie Edmund Husserls als eidetische Wissenschaft
T1  - Fenomenologija Edmunda Huserla kao ejdetska nauka
IS  - 4
VL  - 30
SP  - 571
EP  - 594
DO  - 10.2298//FID1904571R
ER  - 

@article{
author = "Radinković, Željko",
year = "2019",
abstract = "Der Beitrag beschäftigt sich mit Husserls Lehre von der kategorialen An­schauung als einem der wichtigsten Momente seines Versuchs der Grund­legung der Phänomenologie als eidetischer Wissenschaft. Ausgehend von Husserls phänomenologischen Kritik an Versuchen einer Naturalisierung des Bewusstseins, werden insbesondere die Probleme der Bedeutungs­intention und -erfüllung, des Unterschieds zwischen sinnlicher und kate­gorialer Anschauung, der kategorialen Formung und der sog. Wesens­anschauung erörtert. In diesem Zusammenhang geht es auch um die Abgrenzung des Husserlschen transzendentalphilosophischen Ansatzes von der transzendentalphilosophischen Axiomatik Immanuel Kants, U članku se govori o Huserlovoj doktrini kategorijalnog pogleda kao jednog od najvažnijih aspekata njegovog pokušaja utemeljenja fenomenologije kao ejdetske nauke. Polazeći od Huserlove fenomenološke kritike pokušaja naturalizacije svesti, posebno se razmatraju pro-blemi smisla i ispunjenja značenja, razlika između čulnog i kategorijalnog pogleda, kategori-jalnog formiranja i takozvanog pogleda na suštinu. U tom kontekstu, takođe se postavlja pi-tanje razgraničenja Huserlovog transcendentalno-filozofskog pristupa od transcendentalno-filozofske aksiomatike Imanuela Kanta.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Die Phänomenologie Edmund Husserls als eidetische Wissenschaft, Fenomenologija Edmunda Huserla kao ejdetska nauka",
number = "4",
volume = "30",
pages = "571-594",
doi = "10.2298//FID1904571R"
}

Radinković, Ž.. (2019). Die Phänomenologie Edmund Husserls als eidetische Wissenschaft. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(4), 571-594.
https://doi.org/10.2298//FID1904571R

Radinković Ž. Die Phänomenologie Edmund Husserls als eidetische Wissenschaft. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(4):571-594.
doi:10.2298//FID1904571R .

Radinković, Željko, "Die Phänomenologie Edmund Husserls als eidetische Wissenschaft" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 4 (2019):571-594,
https://doi.org/10.2298//FID1904571R . .

TY  - JOUR
AU  - Radinković, Željko
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=770
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2023
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Technikfolgenabschätzung im gesellschaftlichen und kulturellen Kontext (Vorwort)
IS  - 3
VL  - 30
SP  - 323
EP  - 325
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2023
ER  - 

@article{
author = "Radinković, Željko",
year = "2019",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Technikfolgenabschätzung im gesellschaftlichen und kulturellen Kontext (Vorwort)",
number = "3",
volume = "30",
pages = "323-325",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2023"
}

Radinković, Ž.. (2019). Technikfolgenabschätzung im gesellschaftlichen und kulturellen Kontext (Vorwort). in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(3), 323-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2023

Radinković Ž. Technikfolgenabschätzung im gesellschaftlichen und kulturellen Kontext (Vorwort). in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(3):323-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2023 .

Radinković, Željko, "Technikfolgenabschätzung im gesellschaftlichen und kulturellen Kontext (Vorwort)" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 3 (2019):323-325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2023 .

TY  - JOUR
AU  - Ćeriman, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=766
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2032
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Katalin Fábián and Elżbieta Korolczuk (eds.), Rebellious Parents: Parental Movements in Central-Eastern Europe and Russia, Indiana University Press, Bloomington, 2017
IS  - 3
VL  - 30
SP  - 448
EP  - 450
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2032
ER  - 

@article{
author = "Ćeriman, Jelena",
year = "2019",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Katalin Fábián and Elżbieta Korolczuk (eds.), Rebellious Parents: Parental Movements in Central-Eastern Europe and Russia, Indiana University Press, Bloomington, 2017",
number = "3",
volume = "30",
pages = "448-450",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2032"
}

Ćeriman, J.. (2019). Katalin Fábián and Elżbieta Korolczuk (eds.), Rebellious Parents: Parental Movements in Central-Eastern Europe and Russia, Indiana University Press, Bloomington, 2017. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(3), 448-450.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2032

Ćeriman J. Katalin Fábián and Elżbieta Korolczuk (eds.), Rebellious Parents: Parental Movements in Central-Eastern Europe and Russia, Indiana University Press, Bloomington, 2017. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(3):448-450.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2032 .

Ćeriman, Jelena, "Katalin Fábián and Elżbieta Korolczuk (eds.), Rebellious Parents: Parental Movements in Central-Eastern Europe and Russia, Indiana University Press, Bloomington, 2017" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 3 (2019):448-450,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2032 .

TY  - JOUR
AU  - Ćeriman, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=https%3A%2F%2Fdoi.org%2F10.2298%2FFID1903399C
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2028
AB  - This paper seeks to explore the limits of individualizing parenthood in Serbia, gleaned from the example of gender socialization of children. The main thesis is that the noted limits to individualization of parenthood in contemporary society have a particular Serbian manifestation due to the country’s familism. The study traces the ideology of familism through normative aspects of gender structures within contemporary Serbian society, that is, by analyzing the presence and forms of expression of the patriarchal matrix in upbringing practices of parents, the most significant element of which is the ethics of good parenthood. The analysis shows that individualization of parenthood and more egalitarian patterns of gender socialization occur above all due to the dynamic within the marital relationship, one which abandons the concept of sacrificial parenthood. The analysis presented here is based on data collected in empirical research of upbringing practices in contemporary Serbia.
AB  - Fokus ovog rada je na ispitivanju ograničenja individualizacije roditeljstva u Srbiji na primeru procesa rodne socijalizacije dece. Osnovna teza je da specifičnosti familističkog konteksta u kom se odvija porodični život u Srbiji, ograničavaju individualizaciju roditeljstva. Ideologija familizma u ovom radu se prati preko normativnih sadržaja rodnih poredaka u kontekstu savremenog društva Srbije, odnosno kroz analizu prisutnosti i načina ispoljavanja patrijarhalne matrice u vaspitnim praksama roditelja, pri čemu najvažniji element čini etika dobrog roditeljstva. Analiza pokazuje da individualizacija roditeljstva i egalitarniji obrasci rodne socijalizacije nastaju pre svega pod uticajem dinamike partnerskih odnosa u kojoj se transformiše koncept žrtvujućeg roditeljstva. Analiza u ovom radu je zasnovana na podacima prikupljenim u empirijskom istraživanju o vaspitnim praksama roditelja u savremenoj Srbiji.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - The Limits of Individualizing Parenthood in Serbia: Study of Gender Socialization of Children
T1  - Ograničenja individualizacije roditeljstva u Srbiji: studija o rodnoj socijalizaciji dece
IS  - 3
VL  - 30
SP  - 399
EP  - 417
DO  - 10.2298/FID1903399C
ER  - 

@article{
author = "Ćeriman, Jelena",
year = "2019",
abstract = "This paper seeks to explore the limits of individualizing parenthood in Serbia, gleaned from the example of gender socialization of children. The main thesis is that the noted limits to individualization of parenthood in contemporary society have a particular Serbian manifestation due to the country’s familism. The study traces the ideology of familism through normative aspects of gender structures within contemporary Serbian society, that is, by analyzing the presence and forms of expression of the patriarchal matrix in upbringing practices of parents, the most significant element of which is the ethics of good parenthood. The analysis shows that individualization of parenthood and more egalitarian patterns of gender socialization occur above all due to the dynamic within the marital relationship, one which abandons the concept of sacrificial parenthood. The analysis presented here is based on data collected in empirical research of upbringing practices in contemporary Serbia., Fokus ovog rada je na ispitivanju ograničenja individualizacije roditeljstva u Srbiji na primeru procesa rodne socijalizacije dece. Osnovna teza je da specifičnosti familističkog konteksta u kom se odvija porodični život u Srbiji, ograničavaju individualizaciju roditeljstva. Ideologija familizma u ovom radu se prati preko normativnih sadržaja rodnih poredaka u kontekstu savremenog društva Srbije, odnosno kroz analizu prisutnosti i načina ispoljavanja patrijarhalne matrice u vaspitnim praksama roditelja, pri čemu najvažniji element čini etika dobrog roditeljstva. Analiza pokazuje da individualizacija roditeljstva i egalitarniji obrasci rodne socijalizacije nastaju pre svega pod uticajem dinamike partnerskih odnosa u kojoj se transformiše koncept žrtvujućeg roditeljstva. Analiza u ovom radu je zasnovana na podacima prikupljenim u empirijskom istraživanju o vaspitnim praksama roditelja u savremenoj Srbiji.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "The Limits of Individualizing Parenthood in Serbia: Study of Gender Socialization of Children, Ograničenja individualizacije roditeljstva u Srbiji: studija o rodnoj socijalizaciji dece",
number = "3",
volume = "30",
pages = "399-417",
doi = "10.2298/FID1903399C"
}

Ćeriman, J.. (2019). The Limits of Individualizing Parenthood in Serbia: Study of Gender Socialization of Children. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(3), 399-417.
https://doi.org/10.2298/FID1903399C

Ćeriman J. The Limits of Individualizing Parenthood in Serbia: Study of Gender Socialization of Children. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(3):399-417.
doi:10.2298/FID1903399C .

Ćeriman, Jelena, "The Limits of Individualizing Parenthood in Serbia: Study of Gender Socialization of Children" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 3 (2019):399-417,
https://doi.org/10.2298/FID1903399C . .

TY  - CHAP
AU  - Zaharijević, Adriana
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2175
AB  - Thus, my main interest here is in what images of horror produce. What happens to reason when confronted with an image of something that surpasses the powers of explanation or rational reconciliation with the seen? Surmising that the frames of horror – which re-present violence in different ways – equally exercise a certain form of violence over us, I wonder in which part of us this violence takes place. But what if we want, as indeed many have, to use precisely these images as the means for a critique or, further, for the development of a strong ethico-political stance? Is it possible to be both numb and critical? What is critique, and what are our critical capacities, when sifted through violent images – images of violence and images exercising violence? What role do affects play in our being ‘seized’ and what – if anything – propels us to act against violence by being exposed to it?
PB  - Universidade de Coimbra, IEF Instituto de Estudos Filosóficos
T2  - Politics and Image
T1  - Seeing Violence: Images and Critique
SP  - 87
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2175
ER  - 

@inbook{
author = "Zaharijević, Adriana",
year = "2019",
abstract = "Thus, my main interest here is in what images of horror produce. What happens to reason when confronted with an image of something that surpasses the powers of explanation or rational reconciliation with the seen? Surmising that the frames of horror – which re-present violence in different ways – equally exercise a certain form of violence over us, I wonder in which part of us this violence takes place. But what if we want, as indeed many have, to use precisely these images as the means for a critique or, further, for the development of a strong ethico-political stance? Is it possible to be both numb and critical? What is critique, and what are our critical capacities, when sifted through violent images – images of violence and images exercising violence? What role do affects play in our being ‘seized’ and what – if anything – propels us to act against violence by being exposed to it?",
publisher = "Universidade de Coimbra, IEF Instituto de Estudos Filosóficos",
journal = "Politics and Image",
booktitle = "Seeing Violence: Images and Critique",
pages = "87-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2175"
}

Zaharijević, A.. (2019). Seeing Violence: Images and Critique. in Politics and Image
Universidade de Coimbra, IEF Instituto de Estudos Filosóficos., 87-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2175

Zaharijević A. Seeing Violence: Images and Critique. in Politics and Image. 2019;:87-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2175 .

Zaharijević, Adriana, "Seeing Violence: Images and Critique" in Politics and Image (2019):87-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2175 .

TY  - JOUR
AU  - Zaharijević, Adriana
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2168
AB  - Questo mio testo deve molto alla lettura di Davanti al dolore degli altri di Susan Sontag. Il trafiletto che si trova nel frontespizio dell’edizione inglese del libro – “un’analisi acuta della nostra
insensibilità di fronte alle immagini dell’orrore” – e ha quasi la funzione di un sottotitolo mi ha spinto a iniziare a pensare a che cosa significhi diventare insensibili di fronte a un’immagine, essere
criticamente inebetiti e inebetite, perderne il senso o farsi paralizzare da essa. Naturalmente, il piccolo libro di Sontag non rappresenta l’unica possibilità di accesso al mondo delle immagini. L’ambito della fotografia è stato ampiamente discusso fin dalla prima introduzione dei fotogrammi nella nostra realtà ottica e discorsiva. La prima domanda è: a partire da quali posizioni reagiamo alle immagini della violenza? La seconda, articolata in maniera leggermente manichea, è: che cosa fanno le immagini? Ci perseguitano o hanno la capacità di farci comprendere qualcosa e forse di produrre una risposta critica? Lo stesso vale per l’altra dimensione cui il testo fa riferimento,
la violenza, altro tema infinitamente dibattuto. Tuttavia, Davanti al
dolore degli altri pone due domande significative per una riflessione
che unisca le immagini con la critica e fornisce risposte precise,
per quanto discutibili.
PB  - La Nuova Italia Editrice
T2  - Aut Aut
T1  - Vedere la violenza: immagini e critica
VL  - 384
SP  - 58
EP  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2168
ER  - 

@article{
author = "Zaharijević, Adriana",
year = "2019",
abstract = "Questo mio testo deve molto alla lettura di Davanti al dolore degli altri di Susan Sontag. Il trafiletto che si trova nel frontespizio dell’edizione inglese del libro – “un’analisi acuta della nostra
insensibilità di fronte alle immagini dell’orrore” – e ha quasi la funzione di un sottotitolo mi ha spinto a iniziare a pensare a che cosa significhi diventare insensibili di fronte a un’immagine, essere
criticamente inebetiti e inebetite, perderne il senso o farsi paralizzare da essa. Naturalmente, il piccolo libro di Sontag non rappresenta l’unica possibilità di accesso al mondo delle immagini. L’ambito della fotografia è stato ampiamente discusso fin dalla prima introduzione dei fotogrammi nella nostra realtà ottica e discorsiva. La prima domanda è: a partire da quali posizioni reagiamo alle immagini della violenza? La seconda, articolata in maniera leggermente manichea, è: che cosa fanno le immagini? Ci perseguitano o hanno la capacità di farci comprendere qualcosa e forse di produrre una risposta critica? Lo stesso vale per l’altra dimensione cui il testo fa riferimento,
la violenza, altro tema infinitamente dibattuto. Tuttavia, Davanti al
dolore degli altri pone due domande significative per una riflessione
che unisca le immagini con la critica e fornisce risposte precise,
per quanto discutibili.",
publisher = "La Nuova Italia Editrice",
journal = "Aut Aut",
title = "Vedere la violenza: immagini e critica",
volume = "384",
pages = "58-76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2168"
}

Zaharijević, A.. (2019). Vedere la violenza: immagini e critica. in Aut Aut
La Nuova Italia Editrice., 384, 58-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2168

Zaharijević A. Vedere la violenza: immagini e critica. in Aut Aut. 2019;384:58-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2168 .

Zaharijević, Adriana, "Vedere la violenza: immagini e critica" in Aut Aut, 384 (2019):58-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2168 .

TY  - JOUR
AU  - Zaharijević, Adriana
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2167
AB  - У тексту се разматра такозвана антиродна идеологија. Реч је о глобалном феномену који почива на снажном отпору променама у сфери рода, сексуалности и породице. Стратегије којима се служи редефинишу појам субверзије, приказујући субверзију као нешто конзервативно. Иако се јавља као културни отпор који се често позива на религију, теза је текста да је „родна идеологија“ испред свега политичко средство, секуларни колико и религијски инструмент за дефинисање пожељног друштва 21. века.  У првом делу текста се указује на парадоксалне, често и противречне облике испољавања захтева поборника антиродне идеологије, уз нагласак на тезама о ненаучности, злоупотреби језика, идеолошком мотиву који се издаје као научно и политички неутралан. У другом делу текста се кратко разматра улога религије, и то римокатоличке и православне верзије хришћанства, у градњи овог феномена. У трећем и завршном делу показује како је род постао тачка укрштања противљења реартикулацијама значења прва, људског, слободе и једнакости
AB  - The text delves into the so called anti-gender ideology. Anti-gender
ideology is a global phenomenon established on a strong resistance to
changes in the domain of gender, sexuality and family. Its strategies
re-define the notion of subversion, demonstrating that subversion
nowadays can also be very conservative.Although anti-gender ideology
appears as a cultural form of resistance which regularly evokes religion,
the text claims that it works primarily as a political tool, a secular as
much as a religious instrument for defining the desirable society of the
21st century. The first part of the text demonstrates the paradoxical,
even contradictory articulations of the claims in support of anti-gender
ideology. A special emphasis is put on what becomes defined as the
non-scientific character of gender, the misuse and abuse of language
of gender, and its covert political aspirations which supposedly hide
themselves behind the neutrality ofscience.In the second part ofthe text,
the role of religion, Roman Catholic and Serbian Orthodox religions in
particular, is briefly examined. In the last section, I try to demonstrate
how gender allowed for an intersection of various oppositions to the
rearticulations of the meanings of the right, the human, freedom and
equality.
PB  - Beograd : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
T2  - Kultura
T1  - Spaljivanje u 21. veku: šta stoji iza ’rodne ideologije’?
T1  - Burning In The 21st Century What Lies Behind “Gender Ideology”
VL  - 163
SP  - 28
EP  - 45
DO  - 10.5937/kultura1963028Z
ER  - 

@article{
author = "Zaharijević, Adriana",
year = "2019",
abstract = "У тексту се разматра такозвана антиродна идеологија. Реч је о глобалном феномену који почива на снажном отпору променама у сфери рода, сексуалности и породице. Стратегије којима се служи редефинишу појам субверзије, приказујући субверзију као нешто конзервативно. Иако се јавља као културни отпор који се често позива на религију, теза је текста да је „родна идеологија“ испред свега политичко средство, секуларни колико и религијски инструмент за дефинисање пожељног друштва 21. века.  У првом делу текста се указује на парадоксалне, често и противречне облике испољавања захтева поборника антиродне идеологије, уз нагласак на тезама о ненаучности, злоупотреби језика, идеолошком мотиву који се издаје као научно и политички неутралан. У другом делу текста се кратко разматра улога религије, и то римокатоличке и православне верзије хришћанства, у градњи овог феномена. У трећем и завршном делу показује како је род постао тачка укрштања противљења реартикулацијама значења прва, људског, слободе и једнакости, The text delves into the so called anti-gender ideology. Anti-gender
ideology is a global phenomenon established on a strong resistance to
changes in the domain of gender, sexuality and family. Its strategies
re-define the notion of subversion, demonstrating that subversion
nowadays can also be very conservative.Although anti-gender ideology
appears as a cultural form of resistance which regularly evokes religion,
the text claims that it works primarily as a political tool, a secular as
much as a religious instrument for defining the desirable society of the
21st century. The first part of the text demonstrates the paradoxical,
even contradictory articulations of the claims in support of anti-gender
ideology. A special emphasis is put on what becomes defined as the
non-scientific character of gender, the misuse and abuse of language
of gender, and its covert political aspirations which supposedly hide
themselves behind the neutrality ofscience.In the second part ofthe text,
the role of religion, Roman Catholic and Serbian Orthodox religions in
particular, is briefly examined. In the last section, I try to demonstrate
how gender allowed for an intersection of various oppositions to the
rearticulations of the meanings of the right, the human, freedom and
equality.",
publisher = "Beograd : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka",
journal = "Kultura",
title = "Spaljivanje u 21. veku: šta stoji iza ’rodne ideologije’?, Burning In The 21st Century What Lies Behind “Gender Ideology”",
volume = "163",
pages = "28-45",
doi = "10.5937/kultura1963028Z"
}

Zaharijević, A.. (2019). Spaljivanje u 21. veku: šta stoji iza ’rodne ideologije’?. in Kultura
Beograd : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka., 163, 28-45.
https://doi.org/10.5937/kultura1963028Z

Zaharijević A. Spaljivanje u 21. veku: šta stoji iza ’rodne ideologije’?. in Kultura. 2019;163:28-45.
doi:10.5937/kultura1963028Z .

Zaharijević, Adriana, "Spaljivanje u 21. veku: šta stoji iza ’rodne ideologije’?" in Kultura, 163 (2019):28-45,
https://doi.org/10.5937/kultura1963028Z . .

TY  - BOOK
AU  - Ivković, Marjan
AU  - Prodanović, Srđan
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2940
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Engaging (for) Social Change: Towards New Forms of Collective Action
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2940
ER  - 

@book{
author = "Ivković, Marjan and Prodanović, Srđan",
year = "2019",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Engaging (for) Social Change: Towards New Forms of Collective Action",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2940"
}

Ivković, M.,& Prodanović, S.. (2019). Engaging (for) Social Change: Towards New Forms of Collective Action. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2940

Ivković M, Prodanović S. Engaging (for) Social Change: Towards New Forms of Collective Action. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2940 .

Ivković, Marjan, Prodanović, Srđan, "Engaging (for) Social Change: Towards New Forms of Collective Action" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2940 .

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2427
AB  - Volunteering is conceptualised as an activity when time is given freely
to benefit another person, group or cause. Such activity can be done through formal
organisations and informal groups, but time can also be given directly to people in
need. However, volunteering to formal organisations tend to predominate in the
research, and our knowledge on the factors that promote such behaviour mostly
comes from countries where this form of giving time is well developed, particularly
from Anglo-Saxon and Western and Northern European countries. Focussing
on three forms of giving time in Serbia: volunteering to formal organisations,
volunteering in informal groups and helping individuals, this paper seeks to
address these gaps in the literature. Data analysed in this paper come from the first
encompassing national survey on pro-social behaviour (N= 1,528) carried out in
Serbia in 2014. This research shows that providing direct help to people (71.2%) is
by far a more common activity than volunteering to formal organisations (27.7%)
and participating in the activities of informal groups (22.8%). There are differences
in giving time according to socio-demographic characteristics. In general,
respondents who reported giving time are likely to be found among the younger
population, among students and those without health problems. Also, different
socio-demographic groups of population engage in different forms of giving time.
AB  - Volontiranje se definiše kao aktivnost kada se dobrovoljno posvećuje
vreme za dobrobit druge osobe ili grupe, ili kako bi se podržao određeni cilj.
Ove aktivnosti se mogu obavljati u okviru organizacija i neformalnih grupa,
ali se vreme može posvetiti i neposredno osobama kojima je podrška potrebna.
Međutim, istraživanje ovog fenomena fokusirano je na volontiranje u formalnim
organizacijama, a naše znanje o faktorima koji pospešuju takvo ponašanje
uglavnom dolazi iz istraživanja sprovedenih u zemljama gde su ove prakse
zastupljene, posebno iz anglo-saksonskih područja. Predmet ovog rada su tri forme davanja vremena: volontiranje u okviru organizacija, učešće u aktivnostima za
dobrobit zajednice u okviru neformalnih grupa i pružanje neposredne pomoći
pojedincima. Analizirajući empirijske podatke iz originalnog istraživanja
sprovedenog na reprezentativnom uzorku (N=1528) u Srbiji 2014. godine, ovaj
rad daje doprinos literaturi. Istraživanje pokazuje da je pružanje direktne pomoći
(71,2%) daleko zastupljenija aktivnost od volontiranja u organizacijama (27,2%)
i neformalnim grupama (22.8%). Postoje razlike u davanju vremena između
različitih socio-demografskih grupa. Generalno gledano, ispitanici koji su naveli da
su posvetili svoje vremen za dobrobit drugih ili za postizanje zajedničkog dobra
nalaze se uglavnom među mlađom populacijom, među studentima i onima bez
zdravstvenih problema. Međutim, različite socio-demografske grupe stanovništva
se uključuju u različizte oblike davanja vremena.
PB  - Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Sociologija / Sociology
T1  - Volunteering and Helping in Serbia: Main Characteristics
T1  - Volontiranje i pomaganje u Srbiji: osnovne odlike
IS  - 1
VL  - 61
SP  - 133
EP  - 152
DO  - 10.2298/SOC1901133R
ER  - 

@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2019",
abstract = "Volunteering is conceptualised as an activity when time is given freely
to benefit another person, group or cause. Such activity can be done through formal
organisations and informal groups, but time can also be given directly to people in
need. However, volunteering to formal organisations tend to predominate in the
research, and our knowledge on the factors that promote such behaviour mostly
comes from countries where this form of giving time is well developed, particularly
from Anglo-Saxon and Western and Northern European countries. Focussing
on three forms of giving time in Serbia: volunteering to formal organisations,
volunteering in informal groups and helping individuals, this paper seeks to
address these gaps in the literature. Data analysed in this paper come from the first
encompassing national survey on pro-social behaviour (N= 1,528) carried out in
Serbia in 2014. This research shows that providing direct help to people (71.2%) is
by far a more common activity than volunteering to formal organisations (27.7%)
and participating in the activities of informal groups (22.8%). There are differences
in giving time according to socio-demographic characteristics. In general,
respondents who reported giving time are likely to be found among the younger
population, among students and those without health problems. Also, different
socio-demographic groups of population engage in different forms of giving time., Volontiranje se definiše kao aktivnost kada se dobrovoljno posvećuje
vreme za dobrobit druge osobe ili grupe, ili kako bi se podržao određeni cilj.
Ove aktivnosti se mogu obavljati u okviru organizacija i neformalnih grupa,
ali se vreme može posvetiti i neposredno osobama kojima je podrška potrebna.
Međutim, istraživanje ovog fenomena fokusirano je na volontiranje u formalnim
organizacijama, a naše znanje o faktorima koji pospešuju takvo ponašanje
uglavnom dolazi iz istraživanja sprovedenih u zemljama gde su ove prakse
zastupljene, posebno iz anglo-saksonskih područja. Predmet ovog rada su tri forme davanja vremena: volontiranje u okviru organizacija, učešće u aktivnostima za
dobrobit zajednice u okviru neformalnih grupa i pružanje neposredne pomoći
pojedincima. Analizirajući empirijske podatke iz originalnog istraživanja
sprovedenog na reprezentativnom uzorku (N=1528) u Srbiji 2014. godine, ovaj
rad daje doprinos literaturi. Istraživanje pokazuje da je pružanje direktne pomoći
(71,2%) daleko zastupljenija aktivnost od volontiranja u organizacijama (27,2%)
i neformalnim grupama (22.8%). Postoje razlike u davanju vremena između
različitih socio-demografskih grupa. Generalno gledano, ispitanici koji su naveli da
su posvetili svoje vremen za dobrobit drugih ili za postizanje zajedničkog dobra
nalaze se uglavnom među mlađom populacijom, među studentima i onima bez
zdravstvenih problema. Međutim, različite socio-demografske grupe stanovništva
se uključuju u različizte oblike davanja vremena.",
publisher = "Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Sociologija / Sociology",
title = "Volunteering and Helping in Serbia: Main Characteristics, Volontiranje i pomaganje u Srbiji: osnovne odlike",
number = "1",
volume = "61",
pages = "133-152",
doi = "10.2298/SOC1901133R"
}

Radovanović, B.. (2019). Volunteering and Helping in Serbia: Main Characteristics. in Sociologija / Sociology
Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije., 61(1), 133-152.
https://doi.org/10.2298/SOC1901133R

Radovanović B. Volunteering and Helping in Serbia: Main Characteristics. in Sociologija / Sociology. 2019;61(1):133-152.
doi:10.2298/SOC1901133R .

Radovanović, Bojana, "Volunteering and Helping in Serbia: Main Characteristics" in Sociologija / Sociology, 61, no. 1 (2019):133-152,
https://doi.org/10.2298/SOC1901133R . .

TY  - JOUR
AU  - Delibašić, Balša
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=752
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1987
AB  - Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018
IS  - 2
VL  - 30
SP  - 312
EP  - 313
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1987
ER  - 

@article{
author = "Delibašić, Balša",
year = "2019",
abstract = "Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018",
number = "2",
volume = "30",
pages = "312-313",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1987"
}

Delibašić, B.. (2019). Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(2), 312-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1987

Delibašić B. Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(2):312-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1987 .

Delibašić, Balša, "Richard Mills, The Politi cs of Football in Yugoslavia: Sport, Nati onalism and the State, I. B. Tauris, London/New York, 2018" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 2 (2019):312-313,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1987 .

TY  - JOUR
AU  - Fatić, Aleksandar
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=747
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1982
AB  - The paper deals with a perspective of Christian philosophy on artificial memory erasuse for psychotherapeutic purposes. Its central question is whether a safe and reliable technology of memory erasure, once it is available, would be acceptable from a Christian ethics point of view. The main facet of this question is related to the Christian ethics requirement of contrition for the past wrongs, which in the case of memory erasure of particulary troubling experiences and personal choices would not be possible. The paper argues that there are limits to the ethical significance of contrition in the writings of the leading Christian fathers on the theme (e.g. St. Thomas Aquinas), where excessive suffering and inability to forgive oneself for one’s actions is an impediment to the achivement of tranquility of mind and spiritual redemption, rather than a prerequisite for it. The paper thus concludes that there is no hindrance in principle from the Christian ethics point of view to pursuing a voluntary and selective memory erasure as a psychotherapeutic technique once a fully adequate technology is available.
AB  - Tekst se bavi perspektivom hrišćanske filozofije na pitanje o veštačkom brisanju pamćenja u psihoterapeutske svrhe. Centralno pitanje oko koje se konstituiše argumentacija teksta je da li bi bezbedna i pouzdana tehnologija brisanja sećanja, onda kada bude raspoloživa, bila prihvatljiva sa tačke gledišta hrišćanske etike. Osnovna dimenzija ovog pitanja odnosi se na-glašavanje pokajanja u hrišćanskoj etici. Kada je reč o brisanju sećanja na posebno mučna iskustva i lične izbore, takvo brisanje sećanja bi onemogućilo pokajanje. U tekstu se argu-mentiše da postoje granice etičkog značaja pokajanja u spisima vodećih hrišćanskih očeva o ovoj temi (npr. Sv. Tome Akvinskog), te da oni preteranu patnju i nesposobnost da se oprosti sebi samo za sopstvene radnje opisuju kao prepreku za postizanje duševnog mira i duhov-nog spasenja, a ne kao uslove za to spasenje. Tekst stoga zaključuje da nema u principu pre-preke, sa hrišćanske tačke gledišta, za dobrovoljno i selektivno brisanje sećanja u svrhu psi-hoterapije onda kada bude na raspolaganju potpuno adekvatna tehnologija za to.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Can Memory Erasure Contribute to a Virtuous Tempering of Emotions?
IS  - 2
VL  - 30
SP  - 257
EP  - 269
DO  - 10.2298/FID1902257F
ER  - 

@article{
author = "Fatić, Aleksandar",
year = "2019",
abstract = "The paper deals with a perspective of Christian philosophy on artificial memory erasuse for psychotherapeutic purposes. Its central question is whether a safe and reliable technology of memory erasure, once it is available, would be acceptable from a Christian ethics point of view. The main facet of this question is related to the Christian ethics requirement of contrition for the past wrongs, which in the case of memory erasure of particulary troubling experiences and personal choices would not be possible. The paper argues that there are limits to the ethical significance of contrition in the writings of the leading Christian fathers on the theme (e.g. St. Thomas Aquinas), where excessive suffering and inability to forgive oneself for one’s actions is an impediment to the achivement of tranquility of mind and spiritual redemption, rather than a prerequisite for it. The paper thus concludes that there is no hindrance in principle from the Christian ethics point of view to pursuing a voluntary and selective memory erasure as a psychotherapeutic technique once a fully adequate technology is available., Tekst se bavi perspektivom hrišćanske filozofije na pitanje o veštačkom brisanju pamćenja u psihoterapeutske svrhe. Centralno pitanje oko koje se konstituiše argumentacija teksta je da li bi bezbedna i pouzdana tehnologija brisanja sećanja, onda kada bude raspoloživa, bila prihvatljiva sa tačke gledišta hrišćanske etike. Osnovna dimenzija ovog pitanja odnosi se na-glašavanje pokajanja u hrišćanskoj etici. Kada je reč o brisanju sećanja na posebno mučna iskustva i lične izbore, takvo brisanje sećanja bi onemogućilo pokajanje. U tekstu se argu-mentiše da postoje granice etičkog značaja pokajanja u spisima vodećih hrišćanskih očeva o ovoj temi (npr. Sv. Tome Akvinskog), te da oni preteranu patnju i nesposobnost da se oprosti sebi samo za sopstvene radnje opisuju kao prepreku za postizanje duševnog mira i duhov-nog spasenja, a ne kao uslove za to spasenje. Tekst stoga zaključuje da nema u principu pre-preke, sa hrišćanske tačke gledišta, za dobrovoljno i selektivno brisanje sećanja u svrhu psi-hoterapije onda kada bude na raspolaganju potpuno adekvatna tehnologija za to.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Can Memory Erasure Contribute to a Virtuous Tempering of Emotions?",
number = "2",
volume = "30",
pages = "257-269",
doi = "10.2298/FID1902257F"
}

Fatić, A.. (2019). Can Memory Erasure Contribute to a Virtuous Tempering of Emotions?. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(2), 257-269.
https://doi.org/10.2298/FID1902257F

Fatić A. Can Memory Erasure Contribute to a Virtuous Tempering of Emotions?. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(2):257-269.
doi:10.2298/FID1902257F .

Fatić, Aleksandar, "Can Memory Erasure Contribute to a Virtuous Tempering of Emotions?" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 2 (2019):257-269,
https://doi.org/10.2298/FID1902257F . .

TY  - CHAP
AU  - Cvetkovic, Vladimir
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2404
PB  - Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Otuđene institucije u Srbiji: teorija i praksa
T1  - Da li je Srpska pravoslavna crkva otuđena institucija
VL  - 187-208
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2404
ER  - 

@inbook{
author = "Cvetkovic, Vladimir",
year = "2019",
publisher = "Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Otuđene institucije u Srbiji: teorija i praksa",
booktitle = "Da li je Srpska pravoslavna crkva otuđena institucija",
volume = "187-208",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2404"
}

Cvetkovic, V.. (2019). Da li je Srpska pravoslavna crkva otuđena institucija. in Otuđene institucije u Srbiji: teorija i praksa
Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 187-208.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2404

Cvetkovic V. Da li je Srpska pravoslavna crkva otuđena institucija. in Otuđene institucije u Srbiji: teorija i praksa. 2019;187-208.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2404 .

Cvetkovic, Vladimir, "Da li je Srpska pravoslavna crkva otuđena institucija" in Otuđene institucije u Srbiji: teorija i praksa, 187-208 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2404 .

TY  - JOUR
AU  - Jovanov, Rastko
AU  - Velinov, Marija
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=https%3A%2F%2Fdoi.org%2F10.2298%2FFID1904478J
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2046
AB  - In order to show the validity of here proposed conception of social ontology and its advantages over descriptive theories of social reality, which in the analysis of the socio-ontological status of human rights find only legally understood normativity as present in social reality, we will first (1) lay out Searle’s interpretation of human rights. In the second step, we will (2) introduce the methodical approach and basic concepts of our socio-ontological position, and explain the structure of the relationship between justice, law, morality, social institutions and collective intentionality. At the end (3) we will show how our theory of social ontology is better than Searle’s legal positivism in examining the ontological status of human rights. At the end, (3) we show in what ways such a theory of social ontology more intuitively and with wider arguments explains the ontological status of institution of human rights than Searle’s legal positivism.
AB  - Da bismo pokazali valjanost ovde predložene koncepcije socijalne ontologije i njene pred-nosti u odnosu na deskriptivne teorije društvene stvarnosti, koje u analizi socijalno-ontološ-kog statusa ljudskih prava nalaze samo pravno shvaćenu normativnost kao prisutnu u druš-tvenoj stvarnosti, na prvom mestu (1) iznosimo Serleovo tumačenje ljudskih prava. Zatim (2), uvodimo metodski pristup i osnovne pojmove našeg socijalno-ontološkog shvatanja i objaš-njavamo strukturu odnosa pravde, zakona, morala, društvenih institucija i kolektivne inten-cionalnosti. Te na kraju (3) pokazujemo na koji način ovde iznesena teorija socijalne ontolo-gije intuitivnije i sa opširnijim argumentima objašnjava ontološki status institucije ljudskih prava od Serlovog pravnog pozitivizma.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Constitutive Justice and Human Rights
T1  - Konstitutivna pravda i ljudska prava
IS  - 4
VL  - 30
SP  - 478
EP  - 492
DO  - 10.2298//FID1904478J
ER  - 

@article{
author = "Jovanov, Rastko and Velinov, Marija",
year = "2019",
abstract = "In order to show the validity of here proposed conception of social ontology and its advantages over descriptive theories of social reality, which in the analysis of the socio-ontological status of human rights find only legally understood normativity as present in social reality, we will first (1) lay out Searle’s interpretation of human rights. In the second step, we will (2) introduce the methodical approach and basic concepts of our socio-ontological position, and explain the structure of the relationship between justice, law, morality, social institutions and collective intentionality. At the end (3) we will show how our theory of social ontology is better than Searle’s legal positivism in examining the ontological status of human rights. At the end, (3) we show in what ways such a theory of social ontology more intuitively and with wider arguments explains the ontological status of institution of human rights than Searle’s legal positivism., Da bismo pokazali valjanost ovde predložene koncepcije socijalne ontologije i njene pred-nosti u odnosu na deskriptivne teorije društvene stvarnosti, koje u analizi socijalno-ontološ-kog statusa ljudskih prava nalaze samo pravno shvaćenu normativnost kao prisutnu u druš-tvenoj stvarnosti, na prvom mestu (1) iznosimo Serleovo tumačenje ljudskih prava. Zatim (2), uvodimo metodski pristup i osnovne pojmove našeg socijalno-ontološkog shvatanja i objaš-njavamo strukturu odnosa pravde, zakona, morala, društvenih institucija i kolektivne inten-cionalnosti. Te na kraju (3) pokazujemo na koji način ovde iznesena teorija socijalne ontolo-gije intuitivnije i sa opširnijim argumentima objašnjava ontološki status institucije ljudskih prava od Serlovog pravnog pozitivizma.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Constitutive Justice and Human Rights, Konstitutivna pravda i ljudska prava",
number = "4",
volume = "30",
pages = "478-492",
doi = "10.2298//FID1904478J"
}

Jovanov, R.,& Velinov, M.. (2019). Constitutive Justice and Human Rights. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(4), 478-492.
https://doi.org/10.2298//FID1904478J

Jovanov R, Velinov M. Constitutive Justice and Human Rights. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(4):478-492.
doi:10.2298//FID1904478J .

Jovanov, Rastko, Velinov, Marija, "Constitutive Justice and Human Rights" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 4 (2019):478-492,
https://doi.org/10.2298//FID1904478J . .

TY  - JOUR
AU  - Velinov, Marija
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=767
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2033
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Olivia Custer, Penelope Deutscher and Samir Haddad (eds.), Foucault/Derrida Fifty Years later: The Futures of Genealogy, Deconstruction, and Politics, Columbia University Press, New York, 2016
IS  - 3
VL  - 30
SP  - 451
EP  - 452
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2033
ER  - 

@article{
author = "Velinov, Marija",
year = "2019",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Olivia Custer, Penelope Deutscher and Samir Haddad (eds.), Foucault/Derrida Fifty Years later: The Futures of Genealogy, Deconstruction, and Politics, Columbia University Press, New York, 2016",
number = "3",
volume = "30",
pages = "451-452",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2033"
}

Velinov, M.. (2019). Olivia Custer, Penelope Deutscher and Samir Haddad (eds.), Foucault/Derrida Fifty Years later: The Futures of Genealogy, Deconstruction, and Politics, Columbia University Press, New York, 2016. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(3), 451-452.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2033

Velinov M. Olivia Custer, Penelope Deutscher and Samir Haddad (eds.), Foucault/Derrida Fifty Years later: The Futures of Genealogy, Deconstruction, and Politics, Columbia University Press, New York, 2016. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(3):451-452.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2033 .

Velinov, Marija, "Olivia Custer, Penelope Deutscher and Samir Haddad (eds.), Foucault/Derrida Fifty Years later: The Futures of Genealogy, Deconstruction, and Politics, Columbia University Press, New York, 2016" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 3 (2019):451-452,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2033 .

TY  - BOOK
AU  - Цветковић, Владимир
AU  - Лубардић, Богдан
AU  - Cvetkovic, Vladimir
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2412
AB  - Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду 10. и 11. маја 2019. године у Београду организују међународну научну конференцију „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“.
PB  - Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
T2  - Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]
T1  - Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија
T1  - Book of Abstracts / International Conference Thought and Mission of st Justin Popović, 10 - 11 May 2019 Institute of Philosophy and Social Theory of the University of Belgrade Belgrade, Serbia
SP  - 53 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412
ER  - 

@book{
author = "Цветковић, Владимир and Лубардић, Богдан and Cvetkovic, Vladimir and Lubardić, Bogdan",
year = "2019",
abstract = "Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду 10. и 11. маја 2019. године у Београду организују међународну научну конференцију „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“.",
publisher = "Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду",
journal = "Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]",
title = "Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија, Book of Abstracts / International Conference Thought and Mission of st Justin Popović, 10 - 11 May 2019 Institute of Philosophy and Social Theory of the University of Belgrade Belgrade, Serbia",
pages = "53 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412"
}

Цветковић, В., Лубардић, Б., Cvetkovic, V.,& Lubardić, B.. (2019). Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија. in Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]
Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу., 53 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412

Цветковић В, Лубардић Б, Cvetkovic V, Lubardić B. Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија. in Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]. 2019;:53 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412 .

Цветковић, Владимир, Лубардић, Богдан, Cvetkovic, Vladimir, Lubardić, Bogdan, "Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија" in Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић] (2019):53 стр.,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412 .

TY  - CHAP
AU  - Cvetkovic, Vladimir
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2406
PB  - Eugene, OR.: Cascade Books An Imprint of Wipf and Stock Publishers
T2  - A Saint for East and West: Maximus the Confessor’s Contribution to Eastern and Western Christian Theology
T1  - Maximus the Confessor’s View on Participation Reconsidered
SP  - 231
EP  - 244
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2406
ER  - 

@inbook{
author = "Cvetkovic, Vladimir",
year = "2019",
publisher = "Eugene, OR.: Cascade Books An Imprint of Wipf and Stock Publishers",
journal = "A Saint for East and West: Maximus the Confessor’s Contribution to Eastern and Western Christian Theology",
booktitle = "Maximus the Confessor’s View on Participation Reconsidered",
pages = "231-244",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2406"
}

Cvetkovic, V.. (2019). Maximus the Confessor’s View on Participation Reconsidered. in A Saint for East and West: Maximus the Confessor’s Contribution to Eastern and Western Christian Theology
Eugene, OR.: Cascade Books An Imprint of Wipf and Stock Publishers., 231-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2406

Cvetkovic V. Maximus the Confessor’s View on Participation Reconsidered. in A Saint for East and West: Maximus the Confessor’s Contribution to Eastern and Western Christian Theology. 2019;:231-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2406 .

Cvetkovic, Vladimir, "Maximus the Confessor’s View on Participation Reconsidered" in A Saint for East and West: Maximus the Confessor’s Contribution to Eastern and Western Christian Theology (2019):231-244,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2406 .

TY  - JOUR
AU  - Cvetkovic, Vladimir
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2402
AB  - Циљ рада је да пружи могуће тумачење дијаграма круга који прати текст Поуке број 6 Доротеја из Газе чији се словенски препис налази у Дечанском рукопису бр. 78 који је настао у последњој деценији 14. века. Рад смешта настанак овог дијаграма у историјски контекст монашког интересовања за дела Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника које је владало на Балкану у другој половини 14. века и указује на учесталу праксу исцртавања дијаграма круга у рукописима из 14. и 15. века. Коначно рад објашњава комплексне елементе овог дијаграма не на основу саме 6. Поуке Доротеја из Газе, већ на основу богословске мисли Максима Исповедника, у то време често преписиваног писца.
PB  - Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу
T2  - Vizantijsko-slovenska čtenija II: Zbornik radova sa konferencije
T1  - Tajna Dorotejevog kruga iz dečanskog rukopisa broj 78: Istorija jedne recepcije
SP  - 69
EP  - 80
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2402
ER  - 

@article{
author = "Cvetkovic, Vladimir",
year = "2019",
abstract = "Циљ рада је да пружи могуће тумачење дијаграма круга који прати текст Поуке број 6 Доротеја из Газе чији се словенски препис налази у Дечанском рукопису бр. 78 који је настао у последњој деценији 14. века. Рад смешта настанак овог дијаграма у историјски контекст монашког интересовања за дела Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника које је владало на Балкану у другој половини 14. века и указује на учесталу праксу исцртавања дијаграма круга у рукописима из 14. и 15. века. Коначно рад објашњава комплексне елементе овог дијаграма не на основу саме 6. Поуке Доротеја из Газе, већ на основу богословске мисли Максима Исповедника, у то време често преписиваног писца.",
publisher = "Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу",
journal = "Vizantijsko-slovenska čtenija II: Zbornik radova sa konferencije",
title = "Tajna Dorotejevog kruga iz dečanskog rukopisa broj 78: Istorija jedne recepcije",
pages = "69-80",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2402"
}

Cvetkovic, V.. (2019). Tajna Dorotejevog kruga iz dečanskog rukopisa broj 78: Istorija jedne recepcije. in Vizantijsko-slovenska čtenija II: Zbornik radova sa konferencije
Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу., 69-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2402

Cvetkovic V. Tajna Dorotejevog kruga iz dečanskog rukopisa broj 78: Istorija jedne recepcije. in Vizantijsko-slovenska čtenija II: Zbornik radova sa konferencije. 2019;:69-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2402 .

Cvetkovic, Vladimir, "Tajna Dorotejevog kruga iz dečanskog rukopisa broj 78: Istorija jedne recepcije" in Vizantijsko-slovenska čtenija II: Zbornik radova sa konferencije (2019):69-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2402 .

TY  - CONF
AU  - Цветковић, Владимир
AU  - Живковић, Ивица
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3517
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
C3  - Православно монаштво
T1  - Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима
SP  - 285
EP  - 303
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3517
ER  - 

@conference{
author = "Цветковић, Владимир and Живковић, Ивица",
year = "2019",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Православно монаштво",
title = "Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима",
pages = "285-303",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3517"
}

Цветковић, В.,& Живковић, И.. (2019). Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима. in Православно монаштво
Ниш : Центар за црквене студије., 285-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3517

Цветковић В, Живковић И. Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима. in Православно монаштво. 2019;:285-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3517 .

Цветковић, Владимир, Живковић, Ивица, "Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима" in Православно монаштво (2019):285-303,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3517 .

TY  - CONF
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3516
AB  - Циљ рада је да пружи могуће тумачење дијаграма круга који прати текст Поуке број 6 Доротеја из Газе чији се словенски препис налази у Дечанском рукопису бр. 78 који је настао у последњој деценији 14. века. Рад смешта настанак овог дијаграма у историјски контекст монашког интересовања за дела ДионисијаАреопагита и Максима Исповедника које је владало на Балкану у другој половини 14. века и указује на учесталу праксу исцртавања дијаграма круга у рукописима из 14. и 15. века. Коначно рад објашњава комплексне елементе овог дијаграма не на основу саме 6.Поуке Доротеја из Газе, већ на основу богословске мисли Максима Исповедника, у то време често преписиваног писца.
PB  - Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије
C3  - Византијско-словенска чтенија
T1  - Тајна Доротејевог круга из Дечанског рукописа број 78 - историја једне рецепције
IS  - 2
SP  - 69
EP  - 80
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3516
ER  - 

@conference{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "Циљ рада је да пружи могуће тумачење дијаграма круга који прати текст Поуке број 6 Доротеја из Газе чији се словенски препис налази у Дечанском рукопису бр. 78 који је настао у последњој деценији 14. века. Рад смешта настанак овог дијаграма у историјски контекст монашког интересовања за дела ДионисијаАреопагита и Максима Исповедника које је владало на Балкану у другој половини 14. века и указује на учесталу праксу исцртавања дијаграма круга у рукописима из 14. и 15. века. Коначно рад објашњава комплексне елементе овог дијаграма не на основу саме 6.Поуке Доротеја из Газе, већ на основу богословске мисли Максима Исповедника, у то време често преписиваног писца.",
publisher = "Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије",
journal = "Византијско-словенска чтенија",
title = "Тајна Доротејевог круга из Дечанског рукописа број 78 - историја једне рецепције",
number = "2",
pages = "69-80",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3516"
}

Цветковић, В.. (2019). Тајна Доротејевог круга из Дечанског рукописа број 78 - историја једне рецепције. in Византијско-словенска чтенија
Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије.(2), 69-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3516

Цветковић В. Тајна Доротејевог круга из Дечанског рукописа број 78 - историја једне рецепције. in Византијско-словенска чтенија. 2019;(2):69-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3516 .

Цветковић, Владимир, "Тајна Доротејевог круга из Дечанског рукописа број 78 - историја једне рецепције" in Византијско-словенска чтенија, no. 2 (2019):69-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3516 .

TY  - BOOK
AU  - Цветковић, Владимир
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2411
AB  - Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића, 10. и 11. маја 2019. године у организацији Института за филозофију и друштвену теорију и Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Центра за византијско- словенске студије Универзитета у Нишу, одржана је међународна научна конференција "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" на Институту за филозофију и друштвену теoрију у Београду.
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу
T2  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
T1  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411
ER  - 

@book{
author = "Цветковић, Владимир and Лубардић, Богдан",
year = "2019",
abstract = "Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића, 10. и 11. маја 2019. године у организацији Института за филозофију и друштвену теорију и Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Центра за византијско- словенске студије Универзитета у Нишу, одржана је међународна научна конференција "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" на Институту за филозофију и друштвену теoрију у Београду.",
publisher = "Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу",
journal = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
title = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411"
}

Цветковић, В.,& Лубардић, Б.. (2019). Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411

Цветковић В, Лубардић Б. Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411 .

Цветковић, Владимир, Лубардић, Богдан, "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411 .

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2410
AB  - Циљ рада је да анализира критику папства код светог Јустина Поповића, на коју су он стално враћа у разним периодима свог научног и књи- жевног рада. У анализи Јустиновог опуса, прво намеравам да испитам рану кри- тику папства изложену у његовој Оксфордској тези о Достојевском и чланцима објављеним у часопису Хришћански живот, у намери да покажем да се она мо- же сматрати реакцијом на Ватиканску Ostpolitik-у. У мом даљем фокусу ће бити Јустинов рад у периоду 1930-их и 1940-их година, у којем, по мом мишљењу, Јустин пратећи свог ментора епископа Николаја Велимировића, покушаава да направи разлику између папства и католичанства, поистовећујући папство са неком врстом црквеног империјализма. На крају, фокус истраживања се преме- шта на Јустинова писма Светом Синоду у вези са екуменским повезивањима римокатоличке и православне цркве у Југославији током 1970-их година. Овде ћу покушати да одговорим на питање зашто Јустин сматра папино полагање права на универзалну црквену јурисдикцију и непогрешивост главним препре- кама за хришћанско јединство.
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
T2  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
T1  - Свети Јустин Поповић о папству
SP  - 85
EP  - 98
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410
ER  - 

@inbook{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "Циљ рада је да анализира критику папства код светог Јустина Поповића, на коју су он стално враћа у разним периодима свог научног и књи- жевног рада. У анализи Јустиновог опуса, прво намеравам да испитам рану кри- тику папства изложену у његовој Оксфордској тези о Достојевском и чланцима објављеним у часопису Хришћански живот, у намери да покажем да се она мо- же сматрати реакцијом на Ватиканску Ostpolitik-у. У мом даљем фокусу ће бити Јустинов рад у периоду 1930-их и 1940-их година, у којем, по мом мишљењу, Јустин пратећи свог ментора епископа Николаја Велимировића, покушаава да направи разлику између папства и католичанства, поистовећујући папство са неком врстом црквеног империјализма. На крају, фокус истраживања се преме- шта на Јустинова писма Светом Синоду у вези са екуменским повезивањима римокатоличке и православне цркве у Југославији током 1970-их година. Овде ћу покушати да одговорим на питање зашто Јустин сматра папино полагање права на универзалну црквену јурисдикцију и непогрешивост главним препре- кама за хришћанско јединство.",
publisher = "Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
booktitle = "Свети Јустин Поповић о папству",
pages = "85-98",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410"
}

Цветковић, В.. (2019). Свети Јустин Поповић о папству. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду., 85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410

Цветковић В. Свети Јустин Поповић о папству. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. 2019;:85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410 .

Цветковић, Владимир, "Свети Јустин Поповић о папству" in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића (2019):85-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410 .