Бурсаћ, Дејан

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-2998-3990
  • Бурсаћ, Дејан (50)
  • Bursać, Dejan (15)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Spatial Distance and Representation in Closed PR List: Revisiting the U-Curve Argument

Bursać, Dejan; Radujko, Dušan

(Walter de Gruyter, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
AU  - Radujko, Dušan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3070
AB  - The authors are testing the patterns of geographical representation in single nationwide district closed-list PR systems, in the framework of an earlier study made by Latner and McGann (2005), who suggested that MPs mostly reside in central metropolitan areas, as well as in distant regions, to the detriment of descriptive representation of areas adjacent to the capital. In this way, spatial distance serves as an incentive for parties to nominate lists comprised mostly of candidates from metropolitan urban centres who can easily reach the mid-distance municipalities for campaigning and constituency service, but also of those candidates residing in peripheral regions in which there is some sort of political or ethno-cultural saliency, prompting the voters to prefer their local candidates over capital city politicians. Authors are offering a novel approach of measuring and comparing spatial distance to the data on representation of local administrative units and regional subdivisions of four countries (Montenegro, Netherlands, Serbia and Slovakia). While the findings indeed indicate overrepresentation of capital cities and underrepresentation of neighbouring areas, the representation of peripheral areas is not significantly pronounced and seemingly depends more on a contextual case-to-case basis than on a general pattern related to spatial distance producing political or ethno-cultural saliency.
PB  - Walter de Gruyter
T2  - Politics in Central Europe
T1  - Spatial Distance and Representation in Closed PR List: Revisiting the U-Curve Argument
IS  - 3
VL  - 19
SP  - 471
EP  - 486
DO  - 10.2478/pce-2023-0023
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan and Radujko, Dušan",
year = "2023",
abstract = "The authors are testing the patterns of geographical representation in single nationwide district closed-list PR systems, in the framework of an earlier study made by Latner and McGann (2005), who suggested that MPs mostly reside in central metropolitan areas, as well as in distant regions, to the detriment of descriptive representation of areas adjacent to the capital. In this way, spatial distance serves as an incentive for parties to nominate lists comprised mostly of candidates from metropolitan urban centres who can easily reach the mid-distance municipalities for campaigning and constituency service, but also of those candidates residing in peripheral regions in which there is some sort of political or ethno-cultural saliency, prompting the voters to prefer their local candidates over capital city politicians. Authors are offering a novel approach of measuring and comparing spatial distance to the data on representation of local administrative units and regional subdivisions of four countries (Montenegro, Netherlands, Serbia and Slovakia). While the findings indeed indicate overrepresentation of capital cities and underrepresentation of neighbouring areas, the representation of peripheral areas is not significantly pronounced and seemingly depends more on a contextual case-to-case basis than on a general pattern related to spatial distance producing political or ethno-cultural saliency.",
publisher = "Walter de Gruyter",
journal = "Politics in Central Europe",
title = "Spatial Distance and Representation in Closed PR List: Revisiting the U-Curve Argument",
number = "3",
volume = "19",
pages = "471-486",
doi = "10.2478/pce-2023-0023"
}
Bursać, D.,& Radujko, D.. (2023). Spatial Distance and Representation in Closed PR List: Revisiting the U-Curve Argument. in Politics in Central Europe
Walter de Gruyter., 19(3), 471-486.
https://doi.org/10.2478/pce-2023-0023
Bursać D, Radujko D. Spatial Distance and Representation in Closed PR List: Revisiting the U-Curve Argument. in Politics in Central Europe. 2023;19(3):471-486.
doi:10.2478/pce-2023-0023 .
Bursać, Dejan, Radujko, Dušan, "Spatial Distance and Representation in Closed PR List: Revisiting the U-Curve Argument" in Politics in Central Europe, 19, no. 3 (2023):471-486,
https://doi.org/10.2478/pce-2023-0023 . .

Фактори територијалне репрезентативности у затвореном пропорционалном изборном систему: Случај Републике Србије

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3069
AB  - Аутор у овом раду мапира обрасце територијалне репрезентативности Народне скупштине Републике Србије у оквиру последњих девет изборних циклуса, од 2000. године. У том периоду, у Србији се примењује пропорционални изборни систем затворених листа у којем се расподела мандата врши на целој територији земље као једној изборној јединици. Према теорији, такав систем је непогодан за територијалну репрезентативност јер гласачи дају глас националним листама у целини, без утицаја на редослед кандидата, те посредно систем не пружа подстицаје политичким странкама да кандидују регионално избалансиране листе. Међутим, чак и у том оквиру значајан број посланика долази из различитих локалних самоуправа или округа широм Србије. Ниво анализе рада су управо окрузи, а притом се утврђују обрасци потпредстављености и натпредстављености, те се идентификују потенцијални фактори утицаја (демографски, економски, географски) који могу да утичу на повећану или смањену пропорцију (удео изабраних представника у односу на удео популације) посланика из неког округа.
AB  - The author maps the patterns of geographical representation in the National Assembly of the Republic of Serbia over the last nine electoral cycles, since the year 2000. During that period, a closed-list PR system is implemented in Serbian elections, within a single nationwide constituency. According to the theoretical expectations, such a system is unsuitable for equal geographical representation, because voters choose national lists as a whole, without affecting the order of the candidates, so the system does not provide incentives for parties to offer regionally balanced lists. However, even within that framework, a significant number of elected representatives come from different local subdivisions. Within districts as this paper’s level of analysis, the author is determining underrepresentation and overrepresentation patterns, as well as potential demographic, economic, or geographical factors affecting the representation ratio, i.e. the share of elected representatives in relation to the share of the district’s population.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Политичка ревија
T1  - Фактори територијалне репрезентативности у затвореном пропорционалном изборном систему: Случај Републике Србије
T1  - The Factors of Geographical Representation in a Closedlist Pr System: The Case of The Republic of Serbia
IS  - 3
VL  - 77
SP  - 11
EP  - 28
DO  - 10.5937/pr77-44022
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2023",
abstract = "Аутор у овом раду мапира обрасце територијалне репрезентативности Народне скупштине Републике Србије у оквиру последњих девет изборних циклуса, од 2000. године. У том периоду, у Србији се примењује пропорционални изборни систем затворених листа у којем се расподела мандата врши на целој територији земље као једној изборној јединици. Према теорији, такав систем је непогодан за територијалну репрезентативност јер гласачи дају глас националним листама у целини, без утицаја на редослед кандидата, те посредно систем не пружа подстицаје политичким странкама да кандидују регионално избалансиране листе. Међутим, чак и у том оквиру значајан број посланика долази из различитих локалних самоуправа или округа широм Србије. Ниво анализе рада су управо окрузи, а притом се утврђују обрасци потпредстављености и натпредстављености, те се идентификују потенцијални фактори утицаја (демографски, економски, географски) који могу да утичу на повећану или смањену пропорцију (удео изабраних представника у односу на удео популације) посланика из неког округа., The author maps the patterns of geographical representation in the National Assembly of the Republic of Serbia over the last nine electoral cycles, since the year 2000. During that period, a closed-list PR system is implemented in Serbian elections, within a single nationwide constituency. According to the theoretical expectations, such a system is unsuitable for equal geographical representation, because voters choose national lists as a whole, without affecting the order of the candidates, so the system does not provide incentives for parties to offer regionally balanced lists. However, even within that framework, a significant number of elected representatives come from different local subdivisions. Within districts as this paper’s level of analysis, the author is determining underrepresentation and overrepresentation patterns, as well as potential demographic, economic, or geographical factors affecting the representation ratio, i.e. the share of elected representatives in relation to the share of the district’s population.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Политичка ревија",
title = "Фактори територијалне репрезентативности у затвореном пропорционалном изборном систему: Случај Републике Србије, The Factors of Geographical Representation in a Closedlist Pr System: The Case of The Republic of Serbia",
number = "3",
volume = "77",
pages = "11-28",
doi = "10.5937/pr77-44022"
}
Бурсаћ, Д.. (2023). Фактори територијалне репрезентативности у затвореном пропорционалном изборном систему: Случај Републике Србије. in Политичка ревија
Београд : Институт за политичке студије., 77(3), 11-28.
https://doi.org/10.5937/pr77-44022
Бурсаћ Д. Фактори територијалне репрезентативности у затвореном пропорционалном изборном систему: Случај Републике Србије. in Политичка ревија. 2023;77(3):11-28.
doi:10.5937/pr77-44022 .
Бурсаћ, Дејан, "Фактори територијалне репрезентативности у затвореном пропорционалном изборном систему: Случај Републике Србије" in Политичка ревија, 77, no. 3 (2023):11-28,
https://doi.org/10.5937/pr77-44022 . .

Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине

Бурсаћ, Дејан; Вучићевић, Душан

(Београд : Институт за политичке студије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
AU  - Вучићевић, Душан
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3071
AB  - Пракса по којој политички представници покушавају да обезбеде бенефите гласачима у својим локалним заједницама није нова појава. Најчешће се ради о финансирању јавних радова, као и о субвенцијама или директним трансферима, било у пројекте или социјалне бенефиције, а како би се повећао политички рејтинг и у коначници обезбедио реизбор. Иако је ова пракса израженија у изборним системима са више мањих изборних јединица, може се понегде идентификовати и у пропорционалном систему. Намера аутора је да управо на случају Србије испитају корелацију између локалне заступљености народних посланика и буџетских трансфера и уопште финансирања локалних самоуправа. У ту сврху, тестирани су подаци о пребивалишту посланика, те упоређени са нивоом трансфера, субвенција, износом локалних буџета укључујући расходе буџета и буџетски суфицит, односно дефицит, а додатно контролисани варијаблама попут броја становника, нивоа развијености, стопе незапослености, удела становништва старијег од 65 година и корисника социјалне помоћи, као и сличних развојних и друштвених фактора. Узорак је обухватио 145 јединица локалне самоуправе у Србији, за период од 2013. до 2021. године. Резултати емпријске анализе потврђују да „pork barrel“ праксе постоје и у окружењу (једна изборна јединица, затворене изборне листе) које не ствара институционалне подстицаје за култивацију персоналних гласова. Чак и у Србији, политичари ће фаворизовати своја места пребивалишта увећањем нивоа јавних инвестиција, док ће општине без посланика остајати без финансијских бенефита које доноси парламентарна репрезентативност. Ове праксе се примарно остварују кроз субвенције, али и нивое локалних буџета, док су трансфери са виших нивоа власти углавном законски одређени те је простор за интервенцију и мешање народних посланика сужен.
AB  - The practice of political representatives trying to provide benefits to voters in their local communities is not new. The phenomenon is most often operationalized through financing of public works, projects, subsidies, direct transfers or social benefits, provided in order to increase the political ratings and ultimately ensure reelection. Although the practice is more pronounced in candidate-oriented electoral systems consisting of single-member districts, it can also be identified within the countries employing the proportional list system. The authors’ intention is to examine a correlation between the local representation in the Serbian parliament and budgetary transfers and moreover a general level of local financing. For this purpose, data on the residence of MPs was compared with the levels of transfers, subsidies and amount of local expenditures, while the models are additionally controlled with various variables including size of municipality, development level, unemployment rate, share of elderly population, as well as other developmental and societal factors. The sample covered 145 cities and municipalities in Serbia, for а period from 2013 to 2021. The empirical results indicate that pork barrel practices are indeed present even in the environment of closed electoral lists with at-large single district, which does not create institutional incentives for the cultivation of personal vote. But even in Serbia, it seems that local politicians favor their places of residence by increasing the level of public investments. Consequently, municipalities without deputies will remain without financial benefits that parliamentary representation provides. We found that these practices are primarily accomplished through central level subsidies, but can also be identified in the amounts of local budgets and local expenditures. On the other hand, direct annual transfers from the higher levels of government are mostly fixed due to the exact legal criteria, exempting the interference of elected deputies on this particular financing mechanism.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине
T1  - Who Sends Money Home?  Fiscal Consequences of The Territorial Representation in Serbia
IS  - 3
VL  - 81
SP  - 29
EP  - 49
DO  - 10.5937/spm81-45091
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан and Вучићевић, Душан",
year = "2023",
abstract = "Пракса по којој политички представници покушавају да обезбеде бенефите гласачима у својим локалним заједницама није нова појава. Најчешће се ради о финансирању јавних радова, као и о субвенцијама или директним трансферима, било у пројекте или социјалне бенефиције, а како би се повећао политички рејтинг и у коначници обезбедио реизбор. Иако је ова пракса израженија у изборним системима са више мањих изборних јединица, може се понегде идентификовати и у пропорционалном систему. Намера аутора је да управо на случају Србије испитају корелацију између локалне заступљености народних посланика и буџетских трансфера и уопште финансирања локалних самоуправа. У ту сврху, тестирани су подаци о пребивалишту посланика, те упоређени са нивоом трансфера, субвенција, износом локалних буџета укључујући расходе буџета и буџетски суфицит, односно дефицит, а додатно контролисани варијаблама попут броја становника, нивоа развијености, стопе незапослености, удела становништва старијег од 65 година и корисника социјалне помоћи, као и сличних развојних и друштвених фактора. Узорак је обухватио 145 јединица локалне самоуправе у Србији, за период од 2013. до 2021. године. Резултати емпријске анализе потврђују да „pork barrel“ праксе постоје и у окружењу (једна изборна јединица, затворене изборне листе) које не ствара институционалне подстицаје за култивацију персоналних гласова. Чак и у Србији, политичари ће фаворизовати своја места пребивалишта увећањем нивоа јавних инвестиција, док ће општине без посланика остајати без финансијских бенефита које доноси парламентарна репрезентативност. Ове праксе се примарно остварују кроз субвенције, али и нивое локалних буџета, док су трансфери са виших нивоа власти углавном законски одређени те је простор за интервенцију и мешање народних посланика сужен., The practice of political representatives trying to provide benefits to voters in their local communities is not new. The phenomenon is most often operationalized through financing of public works, projects, subsidies, direct transfers or social benefits, provided in order to increase the political ratings and ultimately ensure reelection. Although the practice is more pronounced in candidate-oriented electoral systems consisting of single-member districts, it can also be identified within the countries employing the proportional list system. The authors’ intention is to examine a correlation between the local representation in the Serbian parliament and budgetary transfers and moreover a general level of local financing. For this purpose, data on the residence of MPs was compared with the levels of transfers, subsidies and amount of local expenditures, while the models are additionally controlled with various variables including size of municipality, development level, unemployment rate, share of elderly population, as well as other developmental and societal factors. The sample covered 145 cities and municipalities in Serbia, for а period from 2013 to 2021. The empirical results indicate that pork barrel practices are indeed present even in the environment of closed electoral lists with at-large single district, which does not create institutional incentives for the cultivation of personal vote. But even in Serbia, it seems that local politicians favor their places of residence by increasing the level of public investments. Consequently, municipalities without deputies will remain without financial benefits that parliamentary representation provides. We found that these practices are primarily accomplished through central level subsidies, but can also be identified in the amounts of local budgets and local expenditures. On the other hand, direct annual transfers from the higher levels of government are mostly fixed due to the exact legal criteria, exempting the interference of elected deputies on this particular financing mechanism.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине, Who Sends Money Home?  Fiscal Consequences of The Territorial Representation in Serbia",
number = "3",
volume = "81",
pages = "29-49",
doi = "10.5937/spm81-45091"
}
Бурсаћ, Д.,& Вучићевић, Д.. (2023). Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 81(3), 29-49.
https://doi.org/10.5937/spm81-45091
Бурсаћ Д, Вучићевић Д. Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине. in Српска политичка мисао. 2023;81(3):29-49.
doi:10.5937/spm81-45091 .
Бурсаћ, Дејан, Вучићевић, Душан, "Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине" in Српска политичка мисао, 81, no. 3 (2023):29-49,
https://doi.org/10.5937/spm81-45091 . .

Being Green in the East: The success and impact of Green parties in post-socialist countries

Bursać, Dejan

(Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3462
AB  - This article examines the presence and activities of Green parties in governments of Central and Eastern Europe. In recent years, many ecologist parties and movements gained considerable electoral and general political success, especially in developed democracies of Western Europe. However, their ideological counterparts in new democracies tend to remain out of power and often out of parliament, albeit with a few notable exceptions. In this study, success of the Greens in CEE is operationalised through their impact on public spending and direct investments allocated to environmental protection. The hypothesis regarding the Greens' impact on spending is tested within the regression models, along with other potential predictors of government expenditure. The research results demonstrate a low significance of Greens in government participation and also their impact on budgetary allocation, contributing to the debate about the Green politics' position in the context of social and political cleavages in post-socialist societies.
PB  - Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw
T2  - Przegląd europejski
T1  - Being Green in the East: The success and impact of Green parties in post-socialist countries
IS  - 2
VL  - 2022
SP  - 151
EP  - 163
DO  - 10.31338/1641-2478pe.2.22.9
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan",
year = "2022",
abstract = "This article examines the presence and activities of Green parties in governments of Central and Eastern Europe. In recent years, many ecologist parties and movements gained considerable electoral and general political success, especially in developed democracies of Western Europe. However, their ideological counterparts in new democracies tend to remain out of power and often out of parliament, albeit with a few notable exceptions. In this study, success of the Greens in CEE is operationalised through their impact on public spending and direct investments allocated to environmental protection. The hypothesis regarding the Greens' impact on spending is tested within the regression models, along with other potential predictors of government expenditure. The research results demonstrate a low significance of Greens in government participation and also their impact on budgetary allocation, contributing to the debate about the Green politics' position in the context of social and political cleavages in post-socialist societies.",
publisher = "Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw",
journal = "Przegląd europejski",
title = "Being Green in the East: The success and impact of Green parties in post-socialist countries",
number = "2",
volume = "2022",
pages = "151-163",
doi = "10.31338/1641-2478pe.2.22.9"
}
Bursać, D.. (2022). Being Green in the East: The success and impact of Green parties in post-socialist countries. in Przegląd europejski
Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw., 2022(2), 151-163.
https://doi.org/10.31338/1641-2478pe.2.22.9
Bursać D. Being Green in the East: The success and impact of Green parties in post-socialist countries. in Przegląd europejski. 2022;2022(2):151-163.
doi:10.31338/1641-2478pe.2.22.9 .
Bursać, Dejan, "Being Green in the East: The success and impact of Green parties in post-socialist countries" in Przegląd europejski, 2022, no. 2 (2022):151-163,
https://doi.org/10.31338/1641-2478pe.2.22.9 . .

Nationalization in an asymmetric autonomy: the case of the 2020 Vojvodina elections

Bursać, Dejan; Vučićević, Dušan

(Taylor & Francis, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
AU  - Vučićević, Dušan
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3460
AB  - The provincial elections in the Serbian region of Vojvodina are preconditioned to demonstrate the typical effects of second-order competition. Its main features include the weak competences of regional institutions in a specific shared-rule arrangement, which are limited to only one province, and a non-politicized regional identity. The trend of simultaneous voting, along with a recently aligned electoral system and a centralized political arena, has created a nationalized regional competition, emulating national political dynamics. This claim is substantiated through an analysis of candidates, campaigns, and results, as well as voters’ behaviour, the last being operationalized through the dissimilarity index, both on the provincial level and on the level of polling-stations.
PB  - Taylor & Francis
T2  - Regional and Federal Studies
T1  - Nationalization in an asymmetric autonomy: the case of the 2020 Vojvodina elections
DO  - 10.1080/13597566.2022.2133108
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan and Vučićević, Dušan",
year = "2022",
abstract = "The provincial elections in the Serbian region of Vojvodina are preconditioned to demonstrate the typical effects of second-order competition. Its main features include the weak competences of regional institutions in a specific shared-rule arrangement, which are limited to only one province, and a non-politicized regional identity. The trend of simultaneous voting, along with a recently aligned electoral system and a centralized political arena, has created a nationalized regional competition, emulating national political dynamics. This claim is substantiated through an analysis of candidates, campaigns, and results, as well as voters’ behaviour, the last being operationalized through the dissimilarity index, both on the provincial level and on the level of polling-stations.",
publisher = "Taylor & Francis",
journal = "Regional and Federal Studies",
title = "Nationalization in an asymmetric autonomy: the case of the 2020 Vojvodina elections",
doi = "10.1080/13597566.2022.2133108"
}
Bursać, D.,& Vučićević, D.. (2022). Nationalization in an asymmetric autonomy: the case of the 2020 Vojvodina elections. in Regional and Federal Studies
Taylor & Francis..
https://doi.org/10.1080/13597566.2022.2133108
Bursać D, Vučićević D. Nationalization in an asymmetric autonomy: the case of the 2020 Vojvodina elections. in Regional and Federal Studies. 2022;.
doi:10.1080/13597566.2022.2133108 .
Bursać, Dejan, Vučićević, Dušan, "Nationalization in an asymmetric autonomy: the case of the 2020 Vojvodina elections" in Regional and Federal Studies (2022),
https://doi.org/10.1080/13597566.2022.2133108 . .
3

Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3461
AB  - Аутор у раду анализира низ могућих институционалних и друштвених објашњења за кретање нивоа јавне потрошње у буџетском сегменту образовања у бившим социјалистичким земљама европског континента. Иако неретко занемаривани као категорија у политиколошкој литератури, образовни буџети су последица сплета политичких констелација, институционалног дизајна, али и ширих економских и друштвених кретања. На прагу сада већ традиционалног модела, као главна експланаторна варијабла у овом раду нуди се партијска идеологија владајућих странака, док се кроз примењени регресиони модел тестира статистичка значајност низа других потенцијалних објашњења. Налази показују да на ниво јавних издатака за образовање у земљама Централне и Источне Европе утиче партијска композиција владе, изборни систем, постојање аранжмана са ММФ-ом, постконфликтно наслеђе, као и постигнути ниво постсоцијалистичке трансформације државе.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Администрација и јавне политике
T1  - Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе
IS  - 2/2021
SP  - 55
EP  - 71
DO  - 10.22182/ajp.1622021.3
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2022",
abstract = "Аутор у раду анализира низ могућих институционалних и друштвених објашњења за кретање нивоа јавне потрошње у буџетском сегменту образовања у бившим социјалистичким земљама европског континента. Иако неретко занемаривани као категорија у политиколошкој литератури, образовни буџети су последица сплета политичких констелација, институционалног дизајна, али и ширих економских и друштвених кретања. На прагу сада већ традиционалног модела, као главна експланаторна варијабла у овом раду нуди се партијска идеологија владајућих странака, док се кроз примењени регресиони модел тестира статистичка значајност низа других потенцијалних објашњења. Налази показују да на ниво јавних издатака за образовање у земљама Централне и Источне Европе утиче партијска композиција владе, изборни систем, постојање аранжмана са ММФ-ом, постконфликтно наслеђе, као и постигнути ниво постсоцијалистичке трансформације државе.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Администрација и јавне политике",
title = "Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе",
number = "2/2021",
pages = "55-71",
doi = "10.22182/ajp.1622021.3"
}
Бурсаћ, Д.. (2022). Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе. in Администрација и јавне политике
Београд : Институт за политичке студије.(2/2021), 55-71.
https://doi.org/10.22182/ajp.1622021.3
Бурсаћ Д. Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе. in Администрација и јавне политике. 2022;(2/2021):55-71.
doi:10.22182/ajp.1622021.3 .
Бурсаћ, Дејан, "Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе" in Администрација и јавне политике, no. 2/2021 (2022):55-71,
https://doi.org/10.22182/ajp.1622021.3 . .

Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3459
AB  - Народна скупштина Републике Србије показује два повезана проблема у погледу територијалне репрезентативности: висок ниво метрополизације, тј. натпредстављености Београда као кључног политичког, економског и демографског центра; као и слабу представљеност локалних средина, при чему око половине локалних самоуправа нема изабране посланике у парламенту. Такав исход резултат је више фактора: пре свега потпуно деперсонализованог изборног система у којем се посланици бирају на затвореним листама, а у једној изборној јединици која покрива територију целе земље, али и других друштвено-политичких околности, попут наслеђене централизације политичког живота типичне за пост-социјалистичка друштва Централне и Источне Европе. Циљ овог рада је тројак: најпре, да представи и дескриптивно анализира трендове територијалног представљања у сазиву Народне скупштине изабраном на ванредним парламентарним изборима 2022. године; да их упореди са налазима претходних студија и претходних изборних циклуса, покушавајући да уочи трендове у погледу натпредстављености престонице и потпредстављености периферних локалних самоуправа; и најзад, да испита утицај политичке динамике, тј. броја изабраних листа и политичких партија на равномерну географску заступљеност. Наиме, неке од ранијих студија указују да територијална репрезентативност опада са растом броја изабраних листа, што се објашњава концентрацијом највиших страначких функционера тј. водећих места на листи у Београду, а што даље води већој метрополизацији политички плуралнијих сазива Народне скупштине.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године
IS  - 4/2022
VL  - Посебно издање
SP  - 239
EP  - 254
DO  - 10.22182/spm.specijal42022.11
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2022",
abstract = "Народна скупштина Републике Србије показује два повезана проблема у погледу територијалне репрезентативности: висок ниво метрополизације, тј. натпредстављености Београда као кључног политичког, економског и демографског центра; као и слабу представљеност локалних средина, при чему око половине локалних самоуправа нема изабране посланике у парламенту. Такав исход резултат је више фактора: пре свега потпуно деперсонализованог изборног система у којем се посланици бирају на затвореним листама, а у једној изборној јединици која покрива територију целе земље, али и других друштвено-политичких околности, попут наслеђене централизације политичког живота типичне за пост-социјалистичка друштва Централне и Источне Европе. Циљ овог рада је тројак: најпре, да представи и дескриптивно анализира трендове територијалног представљања у сазиву Народне скупштине изабраном на ванредним парламентарним изборима 2022. године; да их упореди са налазима претходних студија и претходних изборних циклуса, покушавајући да уочи трендове у погледу натпредстављености престонице и потпредстављености периферних локалних самоуправа; и најзад, да испита утицај политичке динамике, тј. броја изабраних листа и политичких партија на равномерну географску заступљеност. Наиме, неке од ранијих студија указују да територијална репрезентативност опада са растом броја изабраних листа, што се објашњава концентрацијом највиших страначких функционера тј. водећих места на листи у Београду, а што даље води већој метрополизацији политички плуралнијих сазива Народне скупштине.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године",
number = "4/2022",
volume = "Посебно издање",
pages = "239-254",
doi = "10.22182/spm.specijal42022.11"
}
Бурсаћ, Д.. (2022). Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., Посебно издање(4/2022), 239-254.
https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.11
Бурсаћ Д. Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године. in Српска политичка мисао. 2022;Посебно издање(4/2022):239-254.
doi:10.22182/spm.specijal42022.11 .
Бурсаћ, Дејан, "Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године" in Српска политичка мисао, Посебно издање, no. 4/2022 (2022):239-254,
https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.11 . .

Мађарски избори 2022: Промена која није дошла

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3458
AB  - Парламентарни избори одржани у Мађарској 3. априла 2022. били су први од 2006. године који су обећавали дозу повећане компетитивности, па чак и неизвесности; а свакако први од почетка другог премијерског стажа Виктора Орбана (од 2010. године) на којима се опозиција надала релативном успеху. Такву наду је оправдало неколико фактора: опозиционе странке су по први пут наступиле заједно на парламентарним изборима и истакле независног и средњем гласачу блиског конзервативног кандидата, а уосталом, на локалним изборима две и по године раније, остварен је успех освајањем власти у Будимпешти и још десет градова. Притом, ионако контроверзна међународна позиција илибералног Орбановог режима почела је додатно да се компликује са украјинском кризом, која је избила на самом почетку изборне кампање. Теорија предизборних коалиција истиче да је у таквој ситуацији рационално да се опозициони актери удруже и максимизују свој успех, посебно јер институционални оквир избора у Мађарској као земљи са доминантном партијом није погодан за фрагментирану опозицију. Упркос томе, резултат избора 3. априла увече је био убедљив: владајући Фидес је остварио највећу изборну победу од обнове вишепартизма и освојио 135 од 199 места у парламенту.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Мађарски избори 2022: Промена која није дошла
IS  - 2/2022
VL  - 76
SP  - 103
EP  - 119
DO  - 10.22182/spm.7622022.5
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2022",
abstract = "Парламентарни избори одржани у Мађарској 3. априла 2022. били су први од 2006. године који су обећавали дозу повећане компетитивности, па чак и неизвесности; а свакако први од почетка другог премијерског стажа Виктора Орбана (од 2010. године) на којима се опозиција надала релативном успеху. Такву наду је оправдало неколико фактора: опозиционе странке су по први пут наступиле заједно на парламентарним изборима и истакле независног и средњем гласачу блиског конзервативног кандидата, а уосталом, на локалним изборима две и по године раније, остварен је успех освајањем власти у Будимпешти и још десет градова. Притом, ионако контроверзна међународна позиција илибералног Орбановог режима почела је додатно да се компликује са украјинском кризом, која је избила на самом почетку изборне кампање. Теорија предизборних коалиција истиче да је у таквој ситуацији рационално да се опозициони актери удруже и максимизују свој успех, посебно јер институционални оквир избора у Мађарској као земљи са доминантном партијом није погодан за фрагментирану опозицију. Упркос томе, резултат избора 3. априла увече је био убедљив: владајући Фидес је остварио највећу изборну победу од обнове вишепартизма и освојио 135 од 199 места у парламенту.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Мађарски избори 2022: Промена која није дошла",
number = "2/2022",
volume = "76",
pages = "103-119",
doi = "10.22182/spm.7622022.5"
}
Бурсаћ, Д.. (2022). Мађарски избори 2022: Промена која није дошла. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 76(2/2022), 103-119.
https://doi.org/10.22182/spm.7622022.5
Бурсаћ Д. Мађарски избори 2022: Промена која није дошла. in Српска политичка мисао. 2022;76(2/2022):103-119.
doi:10.22182/spm.7622022.5 .
Бурсаћ, Дејан, "Мађарски избори 2022: Промена која није дошла" in Српска политичка мисао, 76, no. 2/2022 (2022):103-119,
https://doi.org/10.22182/spm.7622022.5 . .

Утисај партијске идеологије на ниво социјалних трансфера у бившим социјалистичким државама

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3457
AB  - Аутор у раду анализира утицај базичне идеолошке поделе владајућих партија између левице и деснице на кретање нивоа буџетске потрошње у сегменту социјалних трансфера, у оквиру изабраног узорка од једанаест бивших социјалистичких држава Централне и Источне Европе. Више студија се бавило овом корелацијом у прошлости, углавном утврђујући позитиван утицај идеолошке компоненте на потрошњу, и то у очекиваном маниру: док су странке деснице резале потрошњу, левица на власти је обично водила експанзивну буџетску политику. Ипак, већина тих истраживања фокусирала се на развијене западне демократије, док је тек мањи број анализирао ову корелацију у случају пост-социјалистичких држава, а штавише, аутори потоњих студија су долазили до различитих, често супротстављених резултата. Налази овог рада потврђују главне хипотезе о вези партијског фактора и социјалних буџета: али, иако је партијска идеологија важна и утиче на ниво социјалних трансфера, постоје и други значајни предиктори потрошње у овој области: институционалне, економске и демографске варијабле.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Политичка ревија
T1  - Утисај партијске идеологије на ниво социјалних трансфера у бившим социјалистичким државама
IS  - 2/2022
VL  - 72
SP  - 11
EP  - 28
DO  - 10.22182/pr.7222022.1
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2022",
abstract = "Аутор у раду анализира утицај базичне идеолошке поделе владајућих партија између левице и деснице на кретање нивоа буџетске потрошње у сегменту социјалних трансфера, у оквиру изабраног узорка од једанаест бивших социјалистичких држава Централне и Источне Европе. Више студија се бавило овом корелацијом у прошлости, углавном утврђујући позитиван утицај идеолошке компоненте на потрошњу, и то у очекиваном маниру: док су странке деснице резале потрошњу, левица на власти је обично водила експанзивну буџетску политику. Ипак, већина тих истраживања фокусирала се на развијене западне демократије, док је тек мањи број анализирао ову корелацију у случају пост-социјалистичких држава, а штавише, аутори потоњих студија су долазили до различитих, често супротстављених резултата. Налази овог рада потврђују главне хипотезе о вези партијског фактора и социјалних буџета: али, иако је партијска идеологија важна и утиче на ниво социјалних трансфера, постоје и други значајни предиктори потрошње у овој области: институционалне, економске и демографске варијабле.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Политичка ревија",
title = "Утисај партијске идеологије на ниво социјалних трансфера у бившим социјалистичким државама",
number = "2/2022",
volume = "72",
pages = "11-28",
doi = "10.22182/pr.7222022.1"
}
Бурсаћ, Д.. (2022). Утисај партијске идеологије на ниво социјалних трансфера у бившим социјалистичким државама. in Политичка ревија
Београд : Институт за политичке студије., 72(2/2022), 11-28.
https://doi.org/10.22182/pr.7222022.1
Бурсаћ Д. Утисај партијске идеологије на ниво социјалних трансфера у бившим социјалистичким државама. in Политичка ревија. 2022;72(2/2022):11-28.
doi:10.22182/pr.7222022.1 .
Бурсаћ, Дејан, "Утисај партијске идеологије на ниво социјалних трансфера у бившим социјалистичким државама" in Политичка ревија, 72, no. 2/2022 (2022):11-28,
https://doi.org/10.22182/pr.7222022.1 . .

Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији

Бурсаћ, Дејан; Вучићевић, Душан

(Београд : Факултет политичких наука, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
AU  - Вучићевић, Душан
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3456
AB  - Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса.
PB  - Београд : Факултет политичких наука
T2  - Политички живот
T1  - Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији
VL  - 23
SP  - 45
EP  - 70
DO  - 10.18485/fpn_pz.2022.23.4
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан and Вучићевић, Душан",
year = "2022",
abstract = "Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса.",
publisher = "Београд : Факултет политичких наука",
journal = "Политички живот",
title = "Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији",
volume = "23",
pages = "45-70",
doi = "10.18485/fpn_pz.2022.23.4"
}
Бурсаћ, Д.,& Вучићевић, Д.. (2022). Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији. in Политички живот
Београд : Факултет политичких наука., 23, 45-70.
https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2022.23.4
Бурсаћ Д, Вучићевић Д. Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији. in Политички живот. 2022;23:45-70.
doi:10.18485/fpn_pz.2022.23.4 .
Бурсаћ, Дејан, Вучићевић, Душан, "Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији" in Политички живот, 23 (2022):45-70,
https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2022.23.4 . .

ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS: more democracy, more accountability?

Bursać, Dejan; Dušan, Radujko; Marija, Maraš; Milica, Radovanović; Tamara, Branković; Megi, Llubani; Zoran, Nečev; Dušan, Vučićević

(Belgrade : Center for Social Dialogue and Regional Initiatives, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Bursać, Dejan
AU  - Dušan, Radujko
AU  - Marija, Maraš
AU  - Milica, Radovanović
AU  - Tamara, Branković
AU  - Megi, Llubani
AU  - Zoran, Nečev
AU  - Dušan, Vučićević
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3453
AB  - This research paper is produced in the course of the project funded by the European Fund for the Balkans, analyzing outcomes of different electoral rules across the Western Balkans. Multinational research team examined the electoral mechanisms with regard to the specific value-oriented methodology , based on principles of democracy and accountability. Although all analyzed societies use proportional representation model, they substantially differ in the number of constituencies, openness of the electoral lists, and also other specific rules related to the seat allocation and affirmative action for minority groups, which altogether produces different effects for political actors and citizens alike. The paper will also include a list of possible recommendations for improvements, intended for policy makers, researchers and the general public.
PB  - Belgrade : Center for Social Dialogue and Regional Initiatives
T1  - ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS: more democracy, more accountability?
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3453
ER  - 
@book{
author = "Bursać, Dejan and Dušan, Radujko and Marija, Maraš and Milica, Radovanović and Tamara, Branković and Megi, Llubani and Zoran, Nečev and Dušan, Vučićević",
year = "2021",
abstract = "This research paper is produced in the course of the project funded by the European Fund for the Balkans, analyzing outcomes of different electoral rules across the Western Balkans. Multinational research team examined the electoral mechanisms with regard to the specific value-oriented methodology , based on principles of democracy and accountability. Although all analyzed societies use proportional representation model, they substantially differ in the number of constituencies, openness of the electoral lists, and also other specific rules related to the seat allocation and affirmative action for minority groups, which altogether produces different effects for political actors and citizens alike. The paper will also include a list of possible recommendations for improvements, intended for policy makers, researchers and the general public.",
publisher = "Belgrade : Center for Social Dialogue and Regional Initiatives",
title = "ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS: more democracy, more accountability?",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3453"
}
Bursać, D., Dušan, R., Marija, M., Milica, R., Tamara, B., Megi, L., Zoran, N.,& Dušan, V.. (2021). ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS: more democracy, more accountability?. 
Belgrade : Center for Social Dialogue and Regional Initiatives..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3453
Bursać D, Dušan R, Marija M, Milica R, Tamara B, Megi L, Zoran N, Dušan V. ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS: more democracy, more accountability?. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3453 .
Bursać, Dejan, Dušan, Radujko, Marija, Maraš, Milica, Radovanović, Tamara, Branković, Megi, Llubani, Zoran, Nečev, Dušan, Vučićević, "ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS: more democracy, more accountability?" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3453 .

Who spends more? Party Ideology and Public Spending in 16 Post -Socialist Countries

Bursać, Dejan

(Prague : Central European Political Science Association, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3450
AB  - The article is revisiting a never-concluded debate about the partisan effect on public spending. It explores the impact of the ruling parties' ideological orientation , operationalised in a single-dimensional left-right scale, on budget expenditures in Central and Eastern Europe. The research is conducted within an expanded time series covering the complete period since the fall of one-party regimes in sixteen former socialist countries, where the issue has remained under-studied, especially in comparison with a number of similar studies focusing mostly on developed Western democracies. The findings moderately support the main hypothesis demonstrating that, although an ideology matters, there are also other more significant predictors of the spending among political, economic or other contextual variables related to a specific transitional framework of the countries in question. The same conclusion applies to the total consumption, as well as to the examined budget segments of social transfers and education, while the environmental spending seems to be completely unrelated to the partisan variable.
PB  - Prague : Central European Political Science Association
T2  - Politics in Central Europe
T1  - Who spends more? Party Ideology and Public Spending in 16 Post -Socialist Countries
IS  - 2
VL  - 17
SP  - 227
EP  - 250
DO  - 10.2478/pce-2021-0010
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan",
year = "2021",
abstract = "The article is revisiting a never-concluded debate about the partisan effect on public spending. It explores the impact of the ruling parties' ideological orientation , operationalised in a single-dimensional left-right scale, on budget expenditures in Central and Eastern Europe. The research is conducted within an expanded time series covering the complete period since the fall of one-party regimes in sixteen former socialist countries, where the issue has remained under-studied, especially in comparison with a number of similar studies focusing mostly on developed Western democracies. The findings moderately support the main hypothesis demonstrating that, although an ideology matters, there are also other more significant predictors of the spending among political, economic or other contextual variables related to a specific transitional framework of the countries in question. The same conclusion applies to the total consumption, as well as to the examined budget segments of social transfers and education, while the environmental spending seems to be completely unrelated to the partisan variable.",
publisher = "Prague : Central European Political Science Association",
journal = "Politics in Central Europe",
title = "Who spends more? Party Ideology and Public Spending in 16 Post -Socialist Countries",
number = "2",
volume = "17",
pages = "227-250",
doi = "10.2478/pce-2021-0010"
}
Bursać, D.. (2021). Who spends more? Party Ideology and Public Spending in 16 Post -Socialist Countries. in Politics in Central Europe
Prague : Central European Political Science Association., 17(2), 227-250.
https://doi.org/10.2478/pce-2021-0010
Bursać D. Who spends more? Party Ideology and Public Spending in 16 Post -Socialist Countries. in Politics in Central Europe. 2021;17(2):227-250.
doi:10.2478/pce-2021-0010 .
Bursać, Dejan, "Who spends more? Party Ideology and Public Spending in 16 Post -Socialist Countries" in Politics in Central Europe, 17, no. 2 (2021):227-250,
https://doi.org/10.2478/pce-2021-0010 . .
1

Election boycott in a hybrid regime: The case of 2020 parliamentary elections in Serbia

Bursać, Dejan; Vučićević, Dušan

(Prague : SAGE Publications; Institute of International Relations, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
AU  - Vučićević, Dušan
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3449
AB  - The 2020 elections in Serbia were held on 21 st of June, as the first elections in Europe since the outbreak of coronavirus pandemic. The pre-electoral period was marked by the announcement of boycott from opposition, followed by a number of attempts of ruling party to mitigate the potential negative effects. The decision of opposition to restrain from participation came as a response to the long-term accusations of heavily biased electoral and media conditions, which culminated in EU-mediated (but largely unsuccessful) roundtable talks in 2019. On a larger scale, the administration headed by the President Aleksandar Vučić is becoming increasingly authoritarian, with several indices now classifying Serbia as a hybrid regime. As expected, the elections brought a convincing victory to Vučić's Serbian Progressive Party, which won 188 out of 250 seats. Despite the overwhelming triumph, government was formed more than four months later. This paper is contributing to the literature on actors' strategies in hybrid regimes. Although only short-term effects of the boycott could be assessed, the 2020 elections in Serbia demonstrate that legitimacy of the regime cannot be endangered if the opposition is not supported by international actors, and moreover, that the election results have only strengthened the regime.
PB  - Prague : SAGE Publications; Institute of International Relations
T2  - New Perspectives
T1  - Election boycott in a hybrid regime: The case of 2020 parliamentary elections in Serbia
IS  - 2
VL  - 29
SP  - 187
EP  - 196
DO  - 10.1177/2336825X211009106
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan and Vučićević, Dušan",
year = "2021",
abstract = "The 2020 elections in Serbia were held on 21 st of June, as the first elections in Europe since the outbreak of coronavirus pandemic. The pre-electoral period was marked by the announcement of boycott from opposition, followed by a number of attempts of ruling party to mitigate the potential negative effects. The decision of opposition to restrain from participation came as a response to the long-term accusations of heavily biased electoral and media conditions, which culminated in EU-mediated (but largely unsuccessful) roundtable talks in 2019. On a larger scale, the administration headed by the President Aleksandar Vučić is becoming increasingly authoritarian, with several indices now classifying Serbia as a hybrid regime. As expected, the elections brought a convincing victory to Vučić's Serbian Progressive Party, which won 188 out of 250 seats. Despite the overwhelming triumph, government was formed more than four months later. This paper is contributing to the literature on actors' strategies in hybrid regimes. Although only short-term effects of the boycott could be assessed, the 2020 elections in Serbia demonstrate that legitimacy of the regime cannot be endangered if the opposition is not supported by international actors, and moreover, that the election results have only strengthened the regime.",
publisher = "Prague : SAGE Publications; Institute of International Relations",
journal = "New Perspectives",
title = "Election boycott in a hybrid regime: The case of 2020 parliamentary elections in Serbia",
number = "2",
volume = "29",
pages = "187-196",
doi = "10.1177/2336825X211009106"
}
Bursać, D.,& Vučićević, D.. (2021). Election boycott in a hybrid regime: The case of 2020 parliamentary elections in Serbia. in New Perspectives
Prague : SAGE Publications; Institute of International Relations., 29(2), 187-196.
https://doi.org/10.1177/2336825X211009106
Bursać D, Vučićević D. Election boycott in a hybrid regime: The case of 2020 parliamentary elections in Serbia. in New Perspectives. 2021;29(2):187-196.
doi:10.1177/2336825X211009106 .
Bursać, Dejan, Vučićević, Dušan, "Election boycott in a hybrid regime: The case of 2020 parliamentary elections in Serbia" in New Perspectives, 29, no. 2 (2021):187-196,
https://doi.org/10.1177/2336825X211009106 . .
2
4

Успон крајње деснице у суседству

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3455
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Успон крајње деснице у суседству
IS  - 3/2021
VL  - 73
SP  - 243
EP  - 251
DO  - 10.22182/spm.7332021.10
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2021",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Успон крајње деснице у суседству",
number = "3/2021",
volume = "73",
pages = "243-251",
doi = "10.22182/spm.7332021.10"
}
Бурсаћ, Д.. (2021). Успон крајње деснице у суседству. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 73(3/2021), 243-251.
https://doi.org/10.22182/spm.7332021.10
Бурсаћ Д. Успон крајње деснице у суседству. in Српска политичка мисао. 2021;73(3/2021):243-251.
doi:10.22182/spm.7332021.10 .
Бурсаћ, Дејан, "Успон крајње деснице у суседству" in Српска политичка мисао, 73, no. 3/2021 (2021):243-251,
https://doi.org/10.22182/spm.7332021.10 . .

Изборни систем као препрека на даљем путу Србије ка демократији

Бурсаћ, Дејан

(Belgrad : Konrad Adenauer Stiftung, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3454
AB  - Аутор аргументује да је пропорционални систем са затвореним листама и целом земљом као једном изборном јединицом, у употреби у Србији од 2000. године, испунио своју историјску сврху, те више није подесан за актуелни друштвени и политички контекст. Аутор сматра да овај систем производи низ негативних ефеката који утичу на детериорацију идентификованих демократских вредности. Рад је структурисан тако да представи историјску генезу актуелног изборног система, идентификује кључне демократске вредности и критеријуме истакнуте како у академској теорији, тако и у политичкој пракси, и, на крају - да анализира негативне последице пропорционалног система, са посебним освртом на ефекат на идентификоване критеријуме демократије.
PB  - Belgrad : Konrad Adenauer Stiftung
T2  - Српски изазови у светлу глобалних трендова треће деценије 21. века (ур. Ј. Комшић, А. Поповић)
T1  - Изборни систем као препрека на даљем путу Србије ка демократији
SP  - 75
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3454
ER  - 
@inbook{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2021",
abstract = "Аутор аргументује да је пропорционални систем са затвореним листама и целом земљом као једном изборном јединицом, у употреби у Србији од 2000. године, испунио своју историјску сврху, те више није подесан за актуелни друштвени и политички контекст. Аутор сматра да овај систем производи низ негативних ефеката који утичу на детериорацију идентификованих демократских вредности. Рад је структурисан тако да представи историјску генезу актуелног изборног система, идентификује кључне демократске вредности и критеријуме истакнуте како у академској теорији, тако и у политичкој пракси, и, на крају - да анализира негативне последице пропорционалног система, са посебним освртом на ефекат на идентификоване критеријуме демократије.",
publisher = "Belgrad : Konrad Adenauer Stiftung",
journal = "Српски изазови у светлу глобалних трендова треће деценије 21. века (ур. Ј. Комшић, А. Поповић)",
booktitle = "Изборни систем као препрека на даљем путу Србије ка демократији",
pages = "75-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3454"
}
Бурсаћ, Д.. (2021). Изборни систем као препрека на даљем путу Србије ка демократији. in Српски изазови у светлу глобалних трендова треће деценије 21. века (ур. Ј. Комшић, А. Поповић)
Belgrad : Konrad Adenauer Stiftung., 75-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3454
Бурсаћ Д. Изборни систем као препрека на даљем путу Србије ка демократији. in Српски изазови у светлу глобалних трендова треће деценије 21. века (ур. Ј. Комшић, А. Поповић). 2021;:75-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3454 .
Бурсаћ, Дејан, "Изборни систем као препрека на даљем путу Србије ка демократији" in Српски изазови у светлу глобалних трендова треће деценије 21. века (ур. Ј. Комшић, А. Поповић) (2021):75-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3454 .

Анатомија развојног пута српске демократије

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3451
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Анатомија развојног пута српске демократије
IS  - 2/2021
VL  - 72
SP  - 277
EP  - 282
DO  - 10.22182/spm.7222021.14
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2021",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Анатомија развојног пута српске демократије",
number = "2/2021",
volume = "72",
pages = "277-282",
doi = "10.22182/spm.7222021.14"
}
Бурсаћ, Д.. (2021). Анатомија развојног пута српске демократије. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 72(2/2021), 277-282.
https://doi.org/10.22182/spm.7222021.14
Бурсаћ Д. Анатомија развојног пута српске демократије. in Српска политичка мисао. 2021;72(2/2021):277-282.
doi:10.22182/spm.7222021.14 .
Бурсаћ, Дејан, "Анатомија развојног пута српске демократије" in Српска политичка мисао, 72, no. 2/2021 (2021):277-282,
https://doi.org/10.22182/spm.7222021.14 . .

Трансформација традиционалне идеолошке поделе у европским партијским системима

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3452
AB  - Аутор анализира историјске и текуће промене у традиционалној структури партијских система и обрасцима страначког такмичења у данашњим европским државама. Kроз велики део модерне политичке историје, западноевропске демократије, а њима су се од пада социјализма у Источном блоку придружиле и земље остатка континента, своје политичко такмичење одржавале су у оквирима укорењене идеолошке поделе на левицу и десницу. Иако су се значења и садржај тих појмова мењали кроз историју, чини се да је тек у последњој деценији на сцени тектонска промена, која се материјализовала у потпуној измени страначке понуде и гласачких образаца, те је питање да ли уопште можемо говорити о традиционалном партијском спектру на који смо навикли у већини анализираних друштава: подели у којој су такмичење диктирали умерени, демохришћански, конзервативни или понегде либерални десни центар са једне, и социјалдемократска левица са друге стране. Циљ рада је да аналитички приступи и теоријски објасни трендове промена у партијским системима Европе, који су присутни у довољном броју држава како не би били сматрани појединачним инцидентима зависним од контекста неке земље, већ, у најмању руку средњерочним, континенталним трендом, видљивим како у старим, тако и у новим демократијама Централне и Источне Европе.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Политичка ревија
T1  - Трансформација традиционалне идеолошке поделе у европским партијским системима
IS  - 3/2021
VL  - 69
SP  - 13
EP  - 31
DO  - 10.22182/pr.6932021.1
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2021",
abstract = "Аутор анализира историјске и текуће промене у традиционалној структури партијских система и обрасцима страначког такмичења у данашњим европским државама. Kроз велики део модерне политичке историје, западноевропске демократије, а њима су се од пада социјализма у Источном блоку придружиле и земље остатка континента, своје политичко такмичење одржавале су у оквирима укорењене идеолошке поделе на левицу и десницу. Иако су се значења и садржај тих појмова мењали кроз историју, чини се да је тек у последњој деценији на сцени тектонска промена, која се материјализовала у потпуној измени страначке понуде и гласачких образаца, те је питање да ли уопште можемо говорити о традиционалном партијском спектру на који смо навикли у већини анализираних друштава: подели у којој су такмичење диктирали умерени, демохришћански, конзервативни или понегде либерални десни центар са једне, и социјалдемократска левица са друге стране. Циљ рада је да аналитички приступи и теоријски објасни трендове промена у партијским системима Европе, који су присутни у довољном броју држава како не би били сматрани појединачним инцидентима зависним од контекста неке земље, већ, у најмању руку средњерочним, континенталним трендом, видљивим како у старим, тако и у новим демократијама Централне и Источне Европе.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Политичка ревија",
title = "Трансформација традиционалне идеолошке поделе у европским партијским системима",
number = "3/2021",
volume = "69",
pages = "13-31",
doi = "10.22182/pr.6932021.1"
}
Бурсаћ, Д.. (2021). Трансформација традиционалне идеолошке поделе у европским партијским системима. in Политичка ревија
Београд : Институт за политичке студије., 69(3/2021), 13-31.
https://doi.org/10.22182/pr.6932021.1
Бурсаћ Д. Трансформација традиционалне идеолошке поделе у европским партијским системима. in Политичка ревија. 2021;69(3/2021):13-31.
doi:10.22182/pr.6932021.1 .
Бурсаћ, Дејан, "Трансформација традиционалне идеолошке поделе у европским партијским системима" in Политичка ревија, 69, no. 3/2021 (2021):13-31,
https://doi.org/10.22182/pr.6932021.1 . .

Party dynamics and leadership longevity: experience from Western Balkans and Visegrad Group countries

Bursać, Dejan; Stojanović, Boban

(Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
AU  - Stojanović, Boban
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3447
AB  - This article is examining the effects of party dynamics on changeability of party leaders, arguing that significant differences can be expected with regard to ideology, parliamentary strength, and involvement in government. Authors claim that leaders are more prone to change, when their parties lose elections or depart from the government. Moreover, they explore variations in leadership longevity in relation to degree of democratic consolidation, based on the analysis of experience from the Western Balkans and Visegrad Group countries. Findings confirm the hypotheses regarding electoral failure and departure from government, as well as regional differences between transitional and more consolidated democracies.
PB  - Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw
T2  - Przegląd europejski
T1  - Party dynamics and leadership longevity: experience from Western Balkans and Visegrad Group countries
IS  - 4/2020
SP  - 105
EP  - 116
DO  - 10.31338/1641-2478pe.4.20.8
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan and Stojanović, Boban",
year = "2020",
abstract = "This article is examining the effects of party dynamics on changeability of party leaders, arguing that significant differences can be expected with regard to ideology, parliamentary strength, and involvement in government. Authors claim that leaders are more prone to change, when their parties lose elections or depart from the government. Moreover, they explore variations in leadership longevity in relation to degree of democratic consolidation, based on the analysis of experience from the Western Balkans and Visegrad Group countries. Findings confirm the hypotheses regarding electoral failure and departure from government, as well as regional differences between transitional and more consolidated democracies.",
publisher = "Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw",
journal = "Przegląd europejski",
title = "Party dynamics and leadership longevity: experience from Western Balkans and Visegrad Group countries",
number = "4/2020",
pages = "105-116",
doi = "10.31338/1641-2478pe.4.20.8"
}
Bursać, D.,& Stojanović, B.. (2020). Party dynamics and leadership longevity: experience from Western Balkans and Visegrad Group countries. in Przegląd europejski
Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw.(4/2020), 105-116.
https://doi.org/10.31338/1641-2478pe.4.20.8
Bursać D, Stojanović B. Party dynamics and leadership longevity: experience from Western Balkans and Visegrad Group countries. in Przegląd europejski. 2020;(4/2020):105-116.
doi:10.31338/1641-2478pe.4.20.8 .
Bursać, Dejan, Stojanović, Boban, "Party dynamics and leadership longevity: experience from Western Balkans and Visegrad Group countries" in Przegląd europejski, no. 4/2020 (2020):105-116,
https://doi.org/10.31338/1641-2478pe.4.20.8 . .

The Effects of Party Ideology on Public Order and Safety Spending in Former Socialist Countries

Bursać, Dejan

(Београд : Институт за политичке студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bursać, Dejan
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3442
AB  - The study is designed to empirically test the effects which different ruling party ideologies have on spending for public order and safety budget component in Central and Eastern European countries. The transitional environment and especially post-Cold War security context have altered the concept of security in former socialist societies. Our assumption, based not just on theoretical concepts of left and right ideologies, but also on studies examining this matter in more developed Western democracies, was that right-leaning cabinets will have higher levels of budget consumption for law and order than leftist governments. The empirical model confirmed this hypothesis, albeit only partially. A number of other political, economic, and contextual variables connected with transitional setting, which usually have effect on general levels of spending or certain budget areas, have demonstrated a low significance when comes to law and order spending.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Политика националне безбедности
T1  - The Effects of Party Ideology on Public Order and Safety Spending in Former Socialist Countries
IS  - 1/2020
SP  - 109
EP  - 124
DO  - 10.22182/pnb.1812020.5
ER  - 
@article{
author = "Bursać, Dejan",
year = "2020",
abstract = "The study is designed to empirically test the effects which different ruling party ideologies have on spending for public order and safety budget component in Central and Eastern European countries. The transitional environment and especially post-Cold War security context have altered the concept of security in former socialist societies. Our assumption, based not just on theoretical concepts of left and right ideologies, but also on studies examining this matter in more developed Western democracies, was that right-leaning cabinets will have higher levels of budget consumption for law and order than leftist governments. The empirical model confirmed this hypothesis, albeit only partially. A number of other political, economic, and contextual variables connected with transitional setting, which usually have effect on general levels of spending or certain budget areas, have demonstrated a low significance when comes to law and order spending.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Политика националне безбедности",
title = "The Effects of Party Ideology on Public Order and Safety Spending in Former Socialist Countries",
number = "1/2020",
pages = "109-124",
doi = "10.22182/pnb.1812020.5"
}
Bursać, D.. (2020). The Effects of Party Ideology on Public Order and Safety Spending in Former Socialist Countries. in Политика националне безбедности
Београд : Институт за политичке студије.(1/2020), 109-124.
https://doi.org/10.22182/pnb.1812020.5
Bursać D. The Effects of Party Ideology on Public Order and Safety Spending in Former Socialist Countries. in Политика националне безбедности. 2020;(1/2020):109-124.
doi:10.22182/pnb.1812020.5 .
Bursać, Dejan, "The Effects of Party Ideology on Public Order and Safety Spending in Former Socialist Countries" in Политика националне безбедности, no. 1/2020 (2020):109-124,
https://doi.org/10.22182/pnb.1812020.5 . .

Партијски системи балтичких држава: Левица између етничке поделе и идеолошког расцепа

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3448
AB  - Аутор анализира генезу партијских система три балтичке земље: Естоније, Летоније и Литваније, уз посебан фокус на својеврстан идеолошки дисбаланс. Наиме, у две од три бивше совјетске републике, партије левице у дужим периодима не успевају да учествују у извршној власти, а често ни да остваре значајне изборне резултате. Владе у Естонији и Летонији током готово целог периода од стицања независности формирале су примарно, ако не и ексклузивно, странке деснице или десног центра. Супротност је Литванија, држава у којој се леви спектар партијског система укоренио и у којој постоји како идеологизовано партијско такмичење, тако и смењивост левице и деснице на власти. Аутор кроз компарацију три партијска система настоји да истражи узроке за одсуство или уочљиву потпредстављеност политичких партија левице у две балтичке државе, као и релативни успех у једној од њих. Kроз рад су идентификована два кључна разлога за такав исход: један се односи на перцепцију улоге Kомунистичке партије Совјетског Савеза (и његових идеолошких наследница) у процесу стицања независности, док је други дубље укорењен и тиче се пре свега перцепције политичког представљања руске мањине, и у ширем смислу Русије као геополитичке претње, због чега долази како до својеврсног отклона већинског становништва према левим партијама, али и до специфичне политике коалирања између партија, којом се настоји блокирати учешће левице у извршној власти.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Политичка ревија
T1  - Партијски системи балтичких држава: Левица између етничке поделе и идеолошког расцепа
IS  - 4/2020
VL  - 66
SP  - 235
EP  - 258
DO  - 10.22182/pr.6642020.10
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2020",
abstract = "Аутор анализира генезу партијских система три балтичке земље: Естоније, Летоније и Литваније, уз посебан фокус на својеврстан идеолошки дисбаланс. Наиме, у две од три бивше совјетске републике, партије левице у дужим периодима не успевају да учествују у извршној власти, а често ни да остваре значајне изборне резултате. Владе у Естонији и Летонији током готово целог периода од стицања независности формирале су примарно, ако не и ексклузивно, странке деснице или десног центра. Супротност је Литванија, држава у којој се леви спектар партијског система укоренио и у којој постоји како идеологизовано партијско такмичење, тако и смењивост левице и деснице на власти. Аутор кроз компарацију три партијска система настоји да истражи узроке за одсуство или уочљиву потпредстављеност политичких партија левице у две балтичке државе, као и релативни успех у једној од њих. Kроз рад су идентификована два кључна разлога за такав исход: један се односи на перцепцију улоге Kомунистичке партије Совјетског Савеза (и његових идеолошких наследница) у процесу стицања независности, док је други дубље укорењен и тиче се пре свега перцепције политичког представљања руске мањине, и у ширем смислу Русије као геополитичке претње, због чега долази како до својеврсног отклона већинског становништва према левим партијама, али и до специфичне политике коалирања између партија, којом се настоји блокирати учешће левице у извршној власти.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Политичка ревија",
title = "Партијски системи балтичких држава: Левица између етничке поделе и идеолошког расцепа",
number = "4/2020",
volume = "66",
pages = "235-258",
doi = "10.22182/pr.6642020.10"
}
Бурсаћ, Д.. (2020). Партијски системи балтичких држава: Левица између етничке поделе и идеолошког расцепа. in Политичка ревија
Београд : Институт за политичке студије., 66(4/2020), 235-258.
https://doi.org/10.22182/pr.6642020.10
Бурсаћ Д. Партијски системи балтичких држава: Левица између етничке поделе и идеолошког расцепа. in Политичка ревија. 2020;66(4/2020):235-258.
doi:10.22182/pr.6642020.10 .
Бурсаћ, Дејан, "Партијски системи балтичких држава: Левица између етничке поделе и идеолошког расцепа" in Политичка ревија, 66, no. 4/2020 (2020):235-258,
https://doi.org/10.22182/pr.6642020.10 . .

Избори у Хрватској 2020: Крај двопартизма?

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3444
AB  - Од 2000. године, два велика политичка блока доминирају партијским системом Хрватске: конзервативни, окупљен око Хрватске демократске заједнице, односно лево-либерални, окупљен око Социјалдемократске партије. Динамика односа ове две групације указује на то да се основни политички расцеп налази на линији поделе левице и деснице. Треће опције су с времена на време успевале да на кратак рок представе изазов бипартизму и остваре релативно добре изборне резултате. Међутим, средњорочно, уплив трећих актера је до сада увек био неуспешан и брзо би се утапао у доминантну биполарну поделу, те је систем остајао стабилно двопартијски. Томе је значајно допринео и слаб успех популистичке деснице, будући да је доминантни ХДЗ, захваљујући свом националистичком наслеђу, успешно покривао и тај део идеолошког спектра, заузимајући паралелно позиције етаблиране странке десног центра и популистичко-националистичког покрета, тако предупређујући развој одрживе антиелитистичке опције. Председнички избори 2019/2020. године сигнализирали су промену: по први пут десни изазивач (у овом случају независни кандидат Мирослав Шкоро) успева да освоји преко двадесет процената гласова, те ефективно подели гласове деснице и изазове дисрупцију у до тада релативно стабилном дуалном такмичењу. Шкоро је резултат градио како на дуготрајној потрази дела хрватских гласача за трећом опцијом, тако и на низу мањих националистичких и популистичких странака и покрета присутних у хрватској политици последњих година. Успех на председничким изборима и посебно реакција његових бирача, који се по свој прилици нису утопили у бипартијску поделу у другом кругу избора, сигнализира промену динамике читавог партијског система, могуће већ на парламентарним изборима који ће бити одржани у јулу 2020. године.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Избори у Хрватској 2020: Крај двопартизма?
IS  - 2/2020
VL  - 68
SP  - 183
EP  - 204
DO  - 10.22182/spm.6822020.8
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2020",
abstract = "Од 2000. године, два велика политичка блока доминирају партијским системом Хрватске: конзервативни, окупљен око Хрватске демократске заједнице, односно лево-либерални, окупљен око Социјалдемократске партије. Динамика односа ове две групације указује на то да се основни политички расцеп налази на линији поделе левице и деснице. Треће опције су с времена на време успевале да на кратак рок представе изазов бипартизму и остваре релативно добре изборне резултате. Међутим, средњорочно, уплив трећих актера је до сада увек био неуспешан и брзо би се утапао у доминантну биполарну поделу, те је систем остајао стабилно двопартијски. Томе је значајно допринео и слаб успех популистичке деснице, будући да је доминантни ХДЗ, захваљујући свом националистичком наслеђу, успешно покривао и тај део идеолошког спектра, заузимајући паралелно позиције етаблиране странке десног центра и популистичко-националистичког покрета, тако предупређујући развој одрживе антиелитистичке опције. Председнички избори 2019/2020. године сигнализирали су промену: по први пут десни изазивач (у овом случају независни кандидат Мирослав Шкоро) успева да освоји преко двадесет процената гласова, те ефективно подели гласове деснице и изазове дисрупцију у до тада релативно стабилном дуалном такмичењу. Шкоро је резултат градио како на дуготрајној потрази дела хрватских гласача за трећом опцијом, тако и на низу мањих националистичких и популистичких странака и покрета присутних у хрватској политици последњих година. Успех на председничким изборима и посебно реакција његових бирача, који се по свој прилици нису утопили у бипартијску поделу у другом кругу избора, сигнализира промену динамике читавог партијског система, могуће већ на парламентарним изборима који ће бити одржани у јулу 2020. године.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Избори у Хрватској 2020: Крај двопартизма?",
number = "2/2020",
volume = "68",
pages = "183-204",
doi = "10.22182/spm.6822020.8"
}
Бурсаћ, Д.. (2020). Избори у Хрватској 2020: Крај двопартизма?. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 68(2/2020), 183-204.
https://doi.org/10.22182/spm.6822020.8
Бурсаћ Д. Избори у Хрватској 2020: Крај двопартизма?. in Српска политичка мисао. 2020;68(2/2020):183-204.
doi:10.22182/spm.6822020.8 .
Бурсаћ, Дејан, "Избори у Хрватској 2020: Крај двопартизма?" in Српска политичка мисао, 68, no. 2/2020 (2020):183-204,
https://doi.org/10.22182/spm.6822020.8 . .

Тридесет година метрополизације парламента

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Службени гласник, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3445
AB  - Од обнове вишестраначких избора у Србији 1990. године, на снази је својеврсна пракса „лутања“ у потрази за одговарајућим дизајном изборног сис- тема. Као непланирана последица напуштања првобитно примењеног већинског система и преласка на различите варијанте пропорционалне расподеле, долази до двоструког негативног тренда у погледу територијалне репрезентације. Наиме, са једне стране, настаје специфична политичка метрополизација, у којој несразмерно висок број народних посланика долази из Београда као политичког центра земље. Са друге стране, актуелна је потпредстављеност низа периферних, мањих или мање развијених општина, од којих неке дужи низ година немају представника у највишем законодавном телу. Ова деформација територијалног представљања кулминирала је након усвајања пропорционалног система са једном изборном јединицом 2000. године. Ова студија за циљ има првенствено мапирање трендова метрополизације и потпредстављености, те њихово довођење у везу са изборним системом, показујући на тај начин последице различитих институционалних решења. У раду ће бити мапи- рани подаци за изборе за Народну скупштину Републике Србије, али и за Скупштину АП Војводине – посебно узевши у обзир да су последње измене изборног система у Покрајини, којима се прешло са мешовитог на пропорционални систем, на изборима 2016. године већ испољиле негативну последицу у погледу урушавања релативно рав- номерне географске репрезентативности, раније гарантоване већинском компонен- том мешовитог система. Налази студије имплицирају да пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом заиста доприноси већој метрополизацији, као и мањој локалној представљености. Резултати наводе и на закључак да је важан фактор утицаја у оквиру овог система и број листа односно политичких партија у парламенту. Наиме, са њиховим повећањем, повећава се и број посланика из Београда науштрб остатка земље, што аутор објашњава концентрацијом највиших страначких функционера (који заузимају и највиша места на листама) управо у главном граду.
PB  - Београд : Службени гласник
T2  - Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)
T1  - Тридесет година метрополизације парламента
SP  - 889
EP  - 910
DO  - 978-86-7419-332-7
ER  - 
@inbook{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2020",
abstract = "Од обнове вишестраначких избора у Србији 1990. године, на снази је својеврсна пракса „лутања“ у потрази за одговарајућим дизајном изборног сис- тема. Као непланирана последица напуштања првобитно примењеног већинског система и преласка на различите варијанте пропорционалне расподеле, долази до двоструког негативног тренда у погледу територијалне репрезентације. Наиме, са једне стране, настаје специфична политичка метрополизација, у којој несразмерно висок број народних посланика долази из Београда као политичког центра земље. Са друге стране, актуелна је потпредстављеност низа периферних, мањих или мање развијених општина, од којих неке дужи низ година немају представника у највишем законодавном телу. Ова деформација територијалног представљања кулминирала је након усвајања пропорционалног система са једном изборном јединицом 2000. године. Ова студија за циљ има првенствено мапирање трендова метрополизације и потпредстављености, те њихово довођење у везу са изборним системом, показујући на тај начин последице различитих институционалних решења. У раду ће бити мапи- рани подаци за изборе за Народну скупштину Републике Србије, али и за Скупштину АП Војводине – посебно узевши у обзир да су последње измене изборног система у Покрајини, којима се прешло са мешовитог на пропорционални систем, на изборима 2016. године већ испољиле негативну последицу у погледу урушавања релативно рав- номерне географске репрезентативности, раније гарантоване већинском компонен- том мешовитог система. Налази студије имплицирају да пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом заиста доприноси већој метрополизацији, као и мањој локалној представљености. Резултати наводе и на закључак да је важан фактор утицаја у оквиру овог система и број листа односно политичких партија у парламенту. Наиме, са њиховим повећањем, повећава се и број посланика из Београда науштрб остатка земље, што аутор објашњава концентрацијом највиших страначких функционера (који заузимају и највиша места на листама) управо у главном граду.",
publisher = "Београд : Службени гласник",
journal = "Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)",
booktitle = "Тридесет година метрополизације парламента",
pages = "889-910",
doi = "978-86-7419-332-7"
}
Бурсаћ, Д.. (2020). Тридесет година метрополизације парламента. in Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)
Београд : Службени гласник., 889-910.
https://doi.org/978-86-7419-332-7
Бурсаћ Д. Тридесет година метрополизације парламента. in Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић). 2020;:889-910.
doi:978-86-7419-332-7 .
Бурсаћ, Дејан, "Тридесет година метрополизације парламента" in Како, кога и зашто смо бирали: Избори у Србији 1990-2020. године (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић) (2020):889-910,
https://doi.org/978-86-7419-332-7 . .

Веза партијске идеологије и јавне потрошње у емпиријским истраживањима

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3443
AB  - Постојећи фонд научне литературе, нарочито оне из области политичких наука и политичке економије, у релативно обимној мери садржи студије које су се бавиле истраживањем утицаја партијских идеологија на економске исходе, конкретније – на јавну потрошњу. Географско-политички овај научни фонд може бити подељен у две групе: прва се односи на радове аутора који су испитивали утицај партијске компоненте на потрошњу у развијеним демократијама, док се друга односи на несразмерно мањи број студија у којима је ова корелација доказивана на случајевима тзв. нових демократија, углавном оних са истока европског континента. Упркос укупно великом броју истраживања и бројним доказима у корист хипотезе, политикологија и даље није дала дефинитиван одговор у погледу јачине ефекта који идеологија има на фискална кретања, те се на концу ради о још увек актуелној дебати међу истраживачима – иако се она одвија са мањим интензитетом него крајем двадесетог века.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Политичка ревија
T1  - Веза партијске идеологије и јавне потрошње у емпиријским истраживањима
IS  - 1/2020
SP  - 285
EP  - 309
DO  - 10.22182/pr.6312020.11
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2020",
abstract = "Постојећи фонд научне литературе, нарочито оне из области политичких наука и политичке економије, у релативно обимној мери садржи студије које су се бавиле истраживањем утицаја партијских идеологија на економске исходе, конкретније – на јавну потрошњу. Географско-политички овај научни фонд може бити подељен у две групе: прва се односи на радове аутора који су испитивали утицај партијске компоненте на потрошњу у развијеним демократијама, док се друга односи на несразмерно мањи број студија у којима је ова корелација доказивана на случајевима тзв. нових демократија, углавном оних са истока европског континента. Упркос укупно великом броју истраживања и бројним доказима у корист хипотезе, политикологија и даље није дала дефинитиван одговор у погледу јачине ефекта који идеологија има на фискална кретања, те се на концу ради о још увек актуелној дебати међу истраживачима – иако се она одвија са мањим интензитетом него крајем двадесетог века.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Политичка ревија",
title = "Веза партијске идеологије и јавне потрошње у емпиријским истраживањима",
number = "1/2020",
pages = "285-309",
doi = "10.22182/pr.6312020.11"
}
Бурсаћ, Д.. (2020). Веза партијске идеологије и јавне потрошње у емпиријским истраживањима. in Политичка ревија
Београд : Институт за политичке студије.(1/2020), 285-309.
https://doi.org/10.22182/pr.6312020.11
Бурсаћ Д. Веза партијске идеологије и јавне потрошње у емпиријским истраживањима. in Политичка ревија. 2020;(1/2020):285-309.
doi:10.22182/pr.6312020.11 .
Бурсаћ, Дејан, "Веза партијске идеологије и јавне потрошње у емпиријским истраживањима" in Политичка ревија, no. 1/2020 (2020):285-309,
https://doi.org/10.22182/pr.6312020.11 . .

Криза мађарске демократије у локалном и глобалном контексту

Бурсаћ, Дејан

(Београд : Институт за политичке студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3441
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Криза мађарске демократије у локалном и глобалном контексту
IS  - 1/2020
VL  - 67
SP  - 363
EP  - 368
DO  - 10.22182/spm.6712020.15
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Криза мађарске демократије у локалном и глобалном контексту",
number = "1/2020",
volume = "67",
pages = "363-368",
doi = "10.22182/spm.6712020.15"
}
Бурсаћ, Д.. (2020). Криза мађарске демократије у локалном и глобалном контексту. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 67(1/2020), 363-368.
https://doi.org/10.22182/spm.6712020.15
Бурсаћ Д. Криза мађарске демократије у локалном и глобалном контексту. in Српска политичка мисао. 2020;67(1/2020):363-368.
doi:10.22182/spm.6712020.15 .
Бурсаћ, Дејан, "Криза мађарске демократије у локалном и глобалном контексту" in Српска политичка мисао, 67, no. 1/2020 (2020):363-368,
https://doi.org/10.22182/spm.6712020.15 . .

Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?

Бурсаћ, Дејан

(Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3440
AB  - Већ неколико година, талас популизма потреса целу Европу, а нарочито је видљив у бившим социјалистичким државама. Распад традиционалне партијске дихотомије левице и деснице изазван пре свега економском кризом, али и низом других фактора, условио је муњевит успон странака и покрета које збирно можемо назвати популистичким. Иако овај феномен није својствен само Источној Европи, континуирани изборни успеси, па и владе формиране од стране таквих политичких актера, уз јасан наратив отпора дубљој европској интеграцији, постало је јасан тренд у овом делу света, али и проблем јединству Европске уније у деликатном економском и (гео)политичком тренутку. Европске елите стога су са ентузијазмом дочекале вест о победи либералног кандидата Зузане Чапутове на изборима за председника Словачке, нешто раније током ове године, сматрајући то сигналом да се популизам у овим земљама коначно повлачи и да ће, можда већ на европским изборима крајем маја 2019, популисти доживети ако не пораз, онда бар снажан ударац који ће их уздрмати. У овом раду одговарамо на питање да ли се то заиста десило: анализирамо трендове који су довели до пораста популизма у четири карактеристичне државе Централне Европе, као и резултате недавно одржаних избора за Европски парламент, посебно у контексту популистичких странака, те дајемо суд о одрживости ових политичких опција у будућности.
PB  - Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије
T2  - Култура полиса
T1  - Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?
IS  - 16
VL  - 40
SP  - 39
EP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан",
year = "2019",
abstract = "Већ неколико година, талас популизма потреса целу Европу, а нарочито је видљив у бившим социјалистичким државама. Распад традиционалне партијске дихотомије левице и деснице изазван пре свега економском кризом, али и низом других фактора, условио је муњевит успон странака и покрета које збирно можемо назвати популистичким. Иако овај феномен није својствен само Источној Европи, континуирани изборни успеси, па и владе формиране од стране таквих политичких актера, уз јасан наратив отпора дубљој европској интеграцији, постало је јасан тренд у овом делу света, али и проблем јединству Европске уније у деликатном економском и (гео)политичком тренутку. Европске елите стога су са ентузијазмом дочекале вест о победи либералног кандидата Зузане Чапутове на изборима за председника Словачке, нешто раније током ове године, сматрајући то сигналом да се популизам у овим земљама коначно повлачи и да ће, можда већ на европским изборима крајем маја 2019, популисти доживети ако не пораз, онда бар снажан ударац који ће их уздрмати. У овом раду одговарамо на питање да ли се то заиста десило: анализирамо трендове који су довели до пораста популизма у четири карактеристичне државе Централне Европе, као и резултате недавно одржаних избора за Европски парламент, посебно у контексту популистичких странака, те дајемо суд о одрживости ових политичких опција у будућности.",
publisher = "Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије",
journal = "Култура полиса",
title = "Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?",
number = "16",
volume = "40",
pages = "39-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440"
}
Бурсаћ, Д.. (2019). Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?. in Култура полиса
Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије., 40(16), 39-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440
Бурсаћ Д. Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?. in Култура полиса. 2019;40(16):39-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440 .
Бурсаћ, Дејан, "Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?" in Култура полиса, 40, no. 16 (2019):39-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440 .