TY  - JOUR
AU  - Mevorah, Vera
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Velinov, Marija
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3022
AB  - Тема рада је историјска дебата око феномена тзв. индустрије Холокауста. У основи ове дебате налазе се питања „централности", јединствености, универзализације, американизације и инструментализације Шое. Након горуће јавне контроверзе, последично уништених каријера и политичког збијања редова, та питања остала су да лебде као претећи означитељи Zeitgeista савремене културе сећања, као отворена прича о етичности репрезентације Холокауста.
AB  - In three books published at the turn of the millennium, the authors talk about the phenomenon of the pronounced presence and significance of the Holocaust in American society: Hilene Flanzbaum’s Americanization of the Holocaust (1999), Peter Novick’s Holocaust in American Life (1999) and Norman Finkelstein’s The Holocaust Industry: Reflections on the Exploitation of Jewish Suffering (2000). These works describe (and criticize) the post-Holocaust memorial world which is characterized by the commodification, commercialization and instrumentalization of the culture of remembrance. Even though each of these authors invoked/understood the term differently, the effect of their works was the introduction of the term „Holocaust industry“ into the public discourse. Today, it has has become an umbrella metaphor for a whole range of practices that represent the instrumentalization, commercialization and commodification of Holocaust remembrance. The paper deals with the process of (politicaleconomic) instrumentalization of the Holocaust, its normalization, naturalization, normativization and mechanization – in Western societies – and criticism of that process. The aim of the paper is to shed light on what is meant by the Holocaust industry and to open space for further reflection and problematization of the Holocaust discourse in the light of the warning that its current commodification and industrialization sends us.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Sociologija
T1  - Industrijalizacija Holokausta? (Američka) debata o instrumentalizaciji Šoe na prelomu veka
T1  - Holocaust Industry? The (American) Debate on the Instrumentalization of the Shoah at the Turn of the Century
IS  - 2
VL  - 65
SP  - 279
EP  - 294
DO  - 10.2298/SOC220622009M
ER  - 

@article{
author = "Mevorah, Vera and Krstić, Predrag and Velinov, Marija",
year = "2023",
abstract = "Тема рада је историјска дебата око феномена тзв. индустрије Холокауста. У основи ове дебате налазе се питања „централности", јединствености, универзализације, американизације и инструментализације Шое. Након горуће јавне контроверзе, последично уништених каријера и политичког збијања редова, та питања остала су да лебде као претећи означитељи Zeitgeista савремене културе сећања, као отворена прича о етичности репрезентације Холокауста., In three books published at the turn of the millennium, the authors talk about the phenomenon of the pronounced presence and significance of the Holocaust in American society: Hilene Flanzbaum’s Americanization of the Holocaust (1999), Peter Novick’s Holocaust in American Life (1999) and Norman Finkelstein’s The Holocaust Industry: Reflections on the Exploitation of Jewish Suffering (2000). These works describe (and criticize) the post-Holocaust memorial world which is characterized by the commodification, commercialization and instrumentalization of the culture of remembrance. Even though each of these authors invoked/understood the term differently, the effect of their works was the introduction of the term „Holocaust industry“ into the public discourse. Today, it has has become an umbrella metaphor for a whole range of practices that represent the instrumentalization, commercialization and commodification of Holocaust remembrance. The paper deals with the process of (politicaleconomic) instrumentalization of the Holocaust, its normalization, naturalization, normativization and mechanization – in Western societies – and criticism of that process. The aim of the paper is to shed light on what is meant by the Holocaust industry and to open space for further reflection and problematization of the Holocaust discourse in the light of the warning that its current commodification and industrialization sends us.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Sociologija",
title = "Industrijalizacija Holokausta? (Američka) debata o instrumentalizaciji Šoe na prelomu veka, Holocaust Industry? The (American) Debate on the Instrumentalization of the Shoah at the Turn of the Century",
number = "2",
volume = "65",
pages = "279-294",
doi = "10.2298/SOC220622009M"
}

Mevorah, V., Krstić, P.,& Velinov, M.. (2023). Industrijalizacija Holokausta? (Američka) debata o instrumentalizaciji Šoe na prelomu veka. in Sociologija
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 65(2), 279-294.
https://doi.org/10.2298/SOC220622009M

Mevorah V, Krstić P, Velinov M. Industrijalizacija Holokausta? (Američka) debata o instrumentalizaciji Šoe na prelomu veka. in Sociologija. 2023;65(2):279-294.
doi:10.2298/SOC220622009M .

Mevorah, Vera, Krstić, Predrag, Velinov, Marija, "Industrijalizacija Holokausta? (Američka) debata o instrumentalizaciji Šoe na prelomu veka" in Sociologija, 65, no. 2 (2023):279-294,
https://doi.org/10.2298/SOC220622009M . .

TY  - JOUR
AU  - Крстић, Предраг
AU  - Радовановић, Бојана
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3097
AB  - У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хуманистичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хуманизма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама.
AB  - In this paper, the authors have offered an overview of various teachings that fall
under the umbrella of humanism. Although the paper primarily focuses on the humanist doctrine, it is often not easy to distinguish the theory of humanism from humanism in practice. In both cases, it turns out that humanism is such a wide-ranging concept that perhaps it is instructive to talk about humanisms instead. Although a single review article cannot present a detailed and comprehensive history of (the idea of) humanism and all the variations it has gone through, the authors believe that this work can provide readers with a basis for understanding and a framework for further research and reflection on humanism/humanisms.
PB  - Beograd : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
T2  - Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku
T1  - Хуманизам и хуманизми: (ра)стезање појма
T1  - Humanism and humanisms: stretching the term
IS  - 177
SP  - 5
EP  - 21
DO  - 10.5937/kultura2277005K
ER  - 

@article{
author = "Крстић, Предраг and Радовановић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хуманистичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хуманизма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама., In this paper, the authors have offered an overview of various teachings that fall
under the umbrella of humanism. Although the paper primarily focuses on the humanist doctrine, it is often not easy to distinguish the theory of humanism from humanism in practice. In both cases, it turns out that humanism is such a wide-ranging concept that perhaps it is instructive to talk about humanisms instead. Although a single review article cannot present a detailed and comprehensive history of (the idea of) humanism and all the variations it has gone through, the authors believe that this work can provide readers with a basis for understanding and a framework for further research and reflection on humanism/humanisms.",
publisher = "Beograd : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka",
journal = "Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku",
title = "Хуманизам и хуманизми: (ра)стезање појма, Humanism and humanisms: stretching the term",
number = "177",
pages = "5-21",
doi = "10.5937/kultura2277005K"
}

Крстић, П.,& Радовановић, Б.. (2023). Хуманизам и хуманизми: (ра)стезање појма. in Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku
Beograd : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.(177), 5-21.
https://doi.org/10.5937/kultura2277005K

Крстић П, Радовановић Б. Хуманизам и хуманизми: (ра)стезање појма. in Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. 2023;(177):5-21.
doi:10.5937/kultura2277005K .

Крстић, Предраг, Радовановић, Бојана, "Хуманизам и хуманизми: (ра)стезање појма" in Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, no. 177 (2023):5-21,
https://doi.org/10.5937/kultura2277005K . .

TY  - JOUR
AU  - Krstic, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3005
AB  - Rad ukazuje na nepomirljive razlike i unutrašnje tenzije koje pod terminom „republika“ baštini, prevashodno, njoj naklonjeni osamnaesti vek. Ta nesaglasja i ambivalencije, koje u dobroj meri određuju i savremenu teoriju, izlažu se, redom, kroz razumevanja republike u prosvetiteljstvu, romantizmu, republikanizmu i u tradiciji „Republike ljudi od pera“. Zaključuje se da emancipatorski potencijal koji 
se investira(o) u republiku, ako i ima istu ili sličnu tačku otpora – recimo: monarhiju, crkvenu dominaciju društvenim životom, ono što se nekad jezgrovitom krilaticom nazivalo „tron i oltar“, ukidanje privatizovanih i/ili partikularnih monopola odlučivanja i svih zabluda, predrasuda, te autoriteta koji ih ozakonjuju – uopšte nema ni približno istu ili sličnu viziju poželjnog stanja pošto se prevrat odigra, odnosno u ime čega se ustanovljuje republika.
AB  - The work points to irreconcilable differences and internal tensions that under the term ‘republic’ are inherited, primarily, by the eighteenth century, which was favorable to it. Those disagreements and ambivalences, which determine modern theory to a good extent, are presented, respectively, through understandings of the republic in the Enlightenment, romanticism, republicanism and in the tradition of the ‘republic of letters’. It is concluded that the emancipatory potential that is invested in the republic, if it has the same or a similar point of resistance – for example: monarchy, church domination of social life, what was once called the concise catchphrase ‘throne and altar’, the abolition of privatized and/or particular decision-making monopolies and all misconceptions, prejudices, and the authorities that legitimize them – did not have at all the same or a similar vision of the desirable state after the coup has taken place, that is, in the name of what the republic should be established.
PB  - Beograd : Filozofsko društvo Srbije
T2  - Theoria
T1  - Kako (za)misliti republiku: četiri predstave
T1  - How to Concieve Republic: Four Visions
IS  - 3
VL  - 66
SP  - 107
EP  - 123
DO  - 10.2298/THEO2303107K
ER  - 

@article{
author = "Krstic, Predrag",
year = "2023",
abstract = "Rad ukazuje na nepomirljive razlike i unutrašnje tenzije koje pod terminom „republika“ baštini, prevashodno, njoj naklonjeni osamnaesti vek. Ta nesaglasja i ambivalencije, koje u dobroj meri određuju i savremenu teoriju, izlažu se, redom, kroz razumevanja republike u prosvetiteljstvu, romantizmu, republikanizmu i u tradiciji „Republike ljudi od pera“. Zaključuje se da emancipatorski potencijal koji 
se investira(o) u republiku, ako i ima istu ili sličnu tačku otpora – recimo: monarhiju, crkvenu dominaciju društvenim životom, ono što se nekad jezgrovitom krilaticom nazivalo „tron i oltar“, ukidanje privatizovanih i/ili partikularnih monopola odlučivanja i svih zabluda, predrasuda, te autoriteta koji ih ozakonjuju – uopšte nema ni približno istu ili sličnu viziju poželjnog stanja pošto se prevrat odigra, odnosno u ime čega se ustanovljuje republika., The work points to irreconcilable differences and internal tensions that under the term ‘republic’ are inherited, primarily, by the eighteenth century, which was favorable to it. Those disagreements and ambivalences, which determine modern theory to a good extent, are presented, respectively, through understandings of the republic in the Enlightenment, romanticism, republicanism and in the tradition of the ‘republic of letters’. It is concluded that the emancipatory potential that is invested in the republic, if it has the same or a similar point of resistance – for example: monarchy, church domination of social life, what was once called the concise catchphrase ‘throne and altar’, the abolition of privatized and/or particular decision-making monopolies and all misconceptions, prejudices, and the authorities that legitimize them – did not have at all the same or a similar vision of the desirable state after the coup has taken place, that is, in the name of what the republic should be established.",
publisher = "Beograd : Filozofsko društvo Srbije",
journal = "Theoria",
title = "Kako (za)misliti republiku: četiri predstave, How to Concieve Republic: Four Visions",
number = "3",
volume = "66",
pages = "107-123",
doi = "10.2298/THEO2303107K"
}

Krstic, P.. (2023). Kako (za)misliti republiku: četiri predstave. in Theoria
Beograd : Filozofsko društvo Srbije., 66(3), 107-123.
https://doi.org/10.2298/THEO2303107K

Krstic P. Kako (za)misliti republiku: četiri predstave. in Theoria. 2023;66(3):107-123.
doi:10.2298/THEO2303107K .

Krstic, Predrag, "Kako (za)misliti republiku: četiri predstave" in Theoria, 66, no. 3 (2023):107-123,
https://doi.org/10.2298/THEO2303107K . .

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3103
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju ; Banja Luka : Filozofski fakultet
T2  - Holokaust i teologija
T1  - Ka materijalističkoj teologiji?
SP  - 204
EP  - 226
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3103
ER  - 

@inbook{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju ; Banja Luka : Filozofski fakultet",
journal = "Holokaust i teologija",
booktitle = "Ka materijalističkoj teologiji?",
pages = "204-226",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3103"
}

Krstić, P.. (2023). Ka materijalističkoj teologiji?. in Holokaust i teologija
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju ; Banja Luka : Filozofski fakultet., 204-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3103

Krstić P. Ka materijalističkoj teologiji?. in Holokaust i teologija. 2023;:204-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3103 .

Krstić, Predrag, "Ka materijalističkoj teologiji?" in Holokaust i teologija (2023):204-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3103 .

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Mevorah, Vera
AU  - Šarić, Željko
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3102
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju ; Banja Luka : Filozofski fakultet
T2  - Holokaust i teologija
T1  - Kako TEO-retizovati Holokaust?
SP  - 7
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3102
ER  - 

@inbook{
author = "Krstić, Predrag and Mevorah, Vera and Šarić, Željko",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju ; Banja Luka : Filozofski fakultet",
journal = "Holokaust i teologija",
booktitle = "Kako TEO-retizovati Holokaust?",
pages = "7-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3102"
}

Krstić, P., Mevorah, V.,& Šarić, Ž.. (2023). Kako TEO-retizovati Holokaust?. in Holokaust i teologija
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju ; Banja Luka : Filozofski fakultet., 7-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3102

Krstić P, Mevorah V, Šarić Ž. Kako TEO-retizovati Holokaust?. in Holokaust i teologija. 2023;:7-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3102 .

Krstić, Predrag, Mevorah, Vera, Šarić, Željko, "Kako TEO-retizovati Holokaust?" in Holokaust i teologija (2023):7-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3102 .

TY  - CHAP
AU  - Pudar Draško, Gazela
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3104
PB  - Budapest ; Vienna ; New York : CEU Press
T2  - Open Society Unresolved: The Contemporary Relevance of a Contested Idea
T1  - Empirical Embodiment of Critical Rationalism: Deliberative Theory and Open Society
SP  - 59
EP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3104
ER  - 

@inbook{
author = "Pudar Draško, Gazela and Krstić, Predrag",
year = "2023",
publisher = "Budapest ; Vienna ; New York : CEU Press",
journal = "Open Society Unresolved: The Contemporary Relevance of a Contested Idea",
booktitle = "Empirical Embodiment of Critical Rationalism: Deliberative Theory and Open Society",
pages = "59-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3104"
}

Pudar Draško, G.,& Krstić, P.. (2023). Empirical Embodiment of Critical Rationalism: Deliberative Theory and Open Society. in Open Society Unresolved: The Contemporary Relevance of a Contested Idea
Budapest ; Vienna ; New York : CEU Press., 59-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3104

Pudar Draško G, Krstić P. Empirical Embodiment of Critical Rationalism: Deliberative Theory and Open Society. in Open Society Unresolved: The Contemporary Relevance of a Contested Idea. 2023;:59-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3104 .

Pudar Draško, Gazela, Krstić, Predrag, "Empirical Embodiment of Critical Rationalism: Deliberative Theory and Open Society" in Open Society Unresolved: The Contemporary Relevance of a Contested Idea (2023):59-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3104 .

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3105
PB  - Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Salon i društvenost: žene od/za pera?
T1  - Ženski rod prosvećenosti: između elitnih i egalitarnih salona
SP  - 9
EP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3105
ER  - 

@inbook{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2023",
publisher = "Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Salon i društvenost: žene od/za pera?",
booktitle = "Ženski rod prosvećenosti: između elitnih i egalitarnih salona",
pages = "9-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3105"
}

Krstić, P.. (2023). Ženski rod prosvećenosti: između elitnih i egalitarnih salona. in Salon i društvenost: žene od/za pera?
Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 9-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3105

Krstić P. Ženski rod prosvećenosti: između elitnih i egalitarnih salona. in Salon i društvenost: žene od/za pera?. 2023;:9-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3105 .

Krstić, Predrag, "Ženski rod prosvećenosti: između elitnih i egalitarnih salona" in Salon i društvenost: žene od/za pera? (2023):9-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3105 .

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3100
PB  - Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike
T1  - Preobražaji republike ljudi od pera u doba prosvetitelj(stv)a
SP  - 9
EP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3100
ER  - 

@inbook{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2023",
publisher = "Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike",
booktitle = "Preobražaji republike ljudi od pera u doba prosvetitelj(stv)a",
pages = "9-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3100"
}

Krstić, P.. (2023). Preobražaji republike ljudi od pera u doba prosvetitelj(stv)a. in Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike
Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 9-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3100

Krstić P. Preobražaji republike ljudi od pera u doba prosvetitelj(stv)a. in Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike. 2023;:9-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3100 .

Krstić, Predrag, "Preobražaji republike ljudi od pera u doba prosvetitelj(stv)a" in Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike (2023):9-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3100 .

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3023
AB  - Rad problematizuje opravdanost „postističkih“ revizija humanizma. U prvom delu rada izlaže se ona misaona linija razumevanja čoveka koja čoveka vidi kao hronično manjkavog za vlastitu „prirodu“ ili „suštinu“ i koja od te neukorenjenosti gradi njegov privilegovan status. Drugi deo rada posvećen je odnosu transhumanizma i kritičkog posthumanizma prema humanizmu. Nalazi se da transhumanizam skladno nastavlja i/ili radikalizuje humanistički projekt samotvoračkog i samotranscendirajućeg čoveka, dok kritički posthumanizam radije zagovara ponovno promišljanje i redeskripiciju čoveka s obzirom na ono što smatra da su bile pogubne posledice humanizma. Zaključni deo rada detektuje izvesnu proizvoljnost u razumevanju humanizma njegovih kritičara, podseća da su se i unutar humanizma baštinili kritički momenti kao njegov vlastiti sadržaj i korektiv, te da su možda suvišne objave radikalnih rezova i raskida sa humanističkom tradicijom. Sugeriše se jedno sinoptičko sagledavanje humanističkih orijentira i njihovih posthumanističkih osuda, koje bi uvažilo i baštinu humanističke misli i obavezu njenog kritičkog preispitivanja.
AB  - This paper problematises the justification of ‘postist’ revisions of humanism. In
the first part of the paper, a line of thought that persistently marks the self-perception of man is presented. It stretches from Plato, through Pico della Mirandola and
Kant, all the way to existentialism and philosophical anthropology in the twentieth
century. In it, man is understood as chronically deficient in their own ‘nature’ or
‘essence’, and his privileged status is built from this rootlessness. The second part
of the paper is dedicated to the relationship of transhumanism and critical posthumanism to humanism. Transhumanism is found to harmoniously continue and/or
radicalise the humanist project of self-creating and self-transcending man, while
critical posthumanism advocates a rethinking and redescription of man in view
of what are considered to have been the disastrous consequences of humanism: a
transgression in relation to everything different from man by anthropomorphising
it and anthropocentrically measuring it against himself. The concluding part of the
paper detects a certain arbitrariness in the understanding of humanism by its critics,
reminds that even within such a broadly understood humanism, critical moments
have been inherited as its own content and corrective, and that announcements of
radical cuts and ruptures with the humanistic tradition are perhaps redundant. It
is also noted that something non-negligible has changed with the contemporary
challenges of technoscience – artificial intelligence, informatics, robotics –but it is
contested that this change in social history requires a cardinal rejection, change or
neglect of the intellectual heritage that enables responses to it and/or a rational dispute about it. A synoptic overview of humanist landmarks and their post-humanist
condemnations is suggested, which would respect the heritage of humanist thought
and the right or even the obligation built into it of its critical review
AB  - L’article problématise le bien-fondé des révisions « postistes » de l’humanisme. Dans la première partie de ce travail est exposée cette ligne de pensée
qui conçoit l’homme comme chroniquement incomplet dans sa propre « nature
» ou « essence » et qui de ce déracinement construit son statut privilégié. La
deuxième partie de ce travail est consacrée au rapport du transhumanisme et du
posthumanisme critique envers l’humanisme. Il est démontré que le transhumanisme continue et/ou radicalise harmonieusement le projet humaniste de
l’homme autocréateur et autotranscendant, alors que le transhumanisme critique
préfère opter pour le réexamen et la redescription de l’homme étant donné ce
qu’il considère comme les conséquences néfastes de l’humanisme. La partie
conclusive de l’article détecte un certain arbitraire dans la compréhension de
l’humanisme de la part de ses critiques, rappelle qu’à l’intérieur de l’humanisme s’étaient aussi développés des éléments critiques qui faisaient partie de
son propre contenu et de son correctif, enfin que les annonces des séparations
et ruptures radicales avec la tradition humaniste sont peut-être superflues. Il est
suggéré qu’une analyse synoptique des repères humanistes et de leurs condamnations posthumanistes, prendrait en compte et le patrimoine de la pensée humaniste et l’obligation de son réexamen critique
PB  - Beograd : Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu ; Dosije sudio
T2  - Etnoantropološki problemi
T1  - Kako smo oduvek bili posthumani?
T1  - How Have We Always Been Posthuman?
IS  - 2
VL  - 18
SP  - 329
EP  - 350
DO  - 10.21301/eap.v18i2.1
ER  - 

@article{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2023",
abstract = "Rad problematizuje opravdanost „postističkih“ revizija humanizma. U prvom delu rada izlaže se ona misaona linija razumevanja čoveka koja čoveka vidi kao hronično manjkavog za vlastitu „prirodu“ ili „suštinu“ i koja od te neukorenjenosti gradi njegov privilegovan status. Drugi deo rada posvećen je odnosu transhumanizma i kritičkog posthumanizma prema humanizmu. Nalazi se da transhumanizam skladno nastavlja i/ili radikalizuje humanistički projekt samotvoračkog i samotranscendirajućeg čoveka, dok kritički posthumanizam radije zagovara ponovno promišljanje i redeskripiciju čoveka s obzirom na ono što smatra da su bile pogubne posledice humanizma. Zaključni deo rada detektuje izvesnu proizvoljnost u razumevanju humanizma njegovih kritičara, podseća da su se i unutar humanizma baštinili kritički momenti kao njegov vlastiti sadržaj i korektiv, te da su možda suvišne objave radikalnih rezova i raskida sa humanističkom tradicijom. Sugeriše se jedno sinoptičko sagledavanje humanističkih orijentira i njihovih posthumanističkih osuda, koje bi uvažilo i baštinu humanističke misli i obavezu njenog kritičkog preispitivanja., This paper problematises the justification of ‘postist’ revisions of humanism. In
the first part of the paper, a line of thought that persistently marks the self-perception of man is presented. It stretches from Plato, through Pico della Mirandola and
Kant, all the way to existentialism and philosophical anthropology in the twentieth
century. In it, man is understood as chronically deficient in their own ‘nature’ or
‘essence’, and his privileged status is built from this rootlessness. The second part
of the paper is dedicated to the relationship of transhumanism and critical posthumanism to humanism. Transhumanism is found to harmoniously continue and/or
radicalise the humanist project of self-creating and self-transcending man, while
critical posthumanism advocates a rethinking and redescription of man in view
of what are considered to have been the disastrous consequences of humanism: a
transgression in relation to everything different from man by anthropomorphising
it and anthropocentrically measuring it against himself. The concluding part of the
paper detects a certain arbitrariness in the understanding of humanism by its critics,
reminds that even within such a broadly understood humanism, critical moments
have been inherited as its own content and corrective, and that announcements of
radical cuts and ruptures with the humanistic tradition are perhaps redundant. It
is also noted that something non-negligible has changed with the contemporary
challenges of technoscience – artificial intelligence, informatics, robotics –but it is
contested that this change in social history requires a cardinal rejection, change or
neglect of the intellectual heritage that enables responses to it and/or a rational dispute about it. A synoptic overview of humanist landmarks and their post-humanist
condemnations is suggested, which would respect the heritage of humanist thought
and the right or even the obligation built into it of its critical review, L’article problématise le bien-fondé des révisions « postistes » de l’humanisme. Dans la première partie de ce travail est exposée cette ligne de pensée
qui conçoit l’homme comme chroniquement incomplet dans sa propre « nature
» ou « essence » et qui de ce déracinement construit son statut privilégié. La
deuxième partie de ce travail est consacrée au rapport du transhumanisme et du
posthumanisme critique envers l’humanisme. Il est démontré que le transhumanisme continue et/ou radicalise harmonieusement le projet humaniste de
l’homme autocréateur et autotranscendant, alors que le transhumanisme critique
préfère opter pour le réexamen et la redescription de l’homme étant donné ce
qu’il considère comme les conséquences néfastes de l’humanisme. La partie
conclusive de l’article détecte un certain arbitraire dans la compréhension de
l’humanisme de la part de ses critiques, rappelle qu’à l’intérieur de l’humanisme s’étaient aussi développés des éléments critiques qui faisaient partie de
son propre contenu et de son correctif, enfin que les annonces des séparations
et ruptures radicales avec la tradition humaniste sont peut-être superflues. Il est
suggéré qu’une analyse synoptique des repères humanistes et de leurs condamnations posthumanistes, prendrait en compte et le patrimoine de la pensée humaniste et l’obligation de son réexamen critique",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu ; Dosije sudio",
journal = "Etnoantropološki problemi",
title = "Kako smo oduvek bili posthumani?, How Have We Always Been Posthuman?",
number = "2",
volume = "18",
pages = "329-350",
doi = "10.21301/eap.v18i2.1"
}

Krstić, P.. (2023). Kako smo oduvek bili posthumani?. in Etnoantropološki problemi
Beograd : Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu ; Dosije sudio., 18(2), 329-350.
https://doi.org/10.21301/eap.v18i2.1

Krstić P. Kako smo oduvek bili posthumani?. in Etnoantropološki problemi. 2023;18(2):329-350.
doi:10.21301/eap.v18i2.1 .

Krstić, Predrag, "Kako smo oduvek bili posthumani?" in Etnoantropološki problemi, 18, no. 2 (2023):329-350,
https://doi.org/10.21301/eap.v18i2.1 . .

TY  - BOOK
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Gudman, Dina
AU  - Lilti, Antoan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2922
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Novi Sad : Akademska knjiga
T1  - Salon i društvenost: Žene od/za pera?
SP  - 1
EP  - 144
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2922
ER  - 

@book{
author = "Krstić, Predrag and Gudman, Dina and Lilti, Antoan",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Novi Sad : Akademska knjiga",
title = "Salon i društvenost: Žene od/za pera?",
pages = "1-144",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2922"
}

Krstić, P., Gudman, D.,& Lilti, A.. (2023). Salon i društvenost: Žene od/za pera?. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Novi Sad : Akademska knjiga., 1-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2922

Krstić P, Gudman D, Lilti A. Salon i društvenost: Žene od/za pera?. 2023;:1-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2922 .

Krstić, Predrag, Gudman, Dina, Lilti, Antoan, "Salon i društvenost: Žene od/za pera?" (2023):1-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2922 .

TY  - BOOK
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Ostojić, Aleksandar
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2921
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - O čemu govorimo kad govorimo o putovanju : prilog kritici teleologije obrazovanja
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2921
ER  - 

@book{
author = "Krstić, Predrag and Ostojić, Aleksandar",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "O čemu govorimo kad govorimo o putovanju : prilog kritici teleologije obrazovanja",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2921"
}

Krstić, P.,& Ostojić, A.. (2023). O čemu govorimo kad govorimo o putovanju : prilog kritici teleologije obrazovanja. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2921

Krstić P, Ostojić A. O čemu govorimo kad govorimo o putovanju : prilog kritici teleologije obrazovanja. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2921 .

Krstić, Predrag, Ostojić, Aleksandar, "O čemu govorimo kad govorimo o putovanju : prilog kritici teleologije obrazovanja" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2921 .

TY  - BOOK
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Vake, Fransoaz
AU  - Šaklton, Robert
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2871
PB  - Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike
SP  - 1
EP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2871
ER  - 

@book{
author = "Krstić, Predrag and Vake, Fransoaz and Šaklton, Robert",
year = "2023",
publisher = "Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike",
pages = "1-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2871"
}

Krstić, P., Vake, F.,& Šaklton, R.. (2023). Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike. 
Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 1-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2871

Krstić P, Vake F, Šaklton R. Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike. 2023;:1-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2871 .

Krstić, Predrag, Vake, Fransoaz, Šaklton, Robert, "Ljudi od pera i filozofi: (in)diskretni šarm politike" (2023):1-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2871 .

TY  - CONF
AU  - Velinov, Marija
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2706
PB  - Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju / University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory
C3  - Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata / Third International Conference Why Still Education? Humanism, Posthumanism, Anti-Humanism: Educational Perspectives Belgrade October 5–7, 2022 Book of Abstracts
T1  - Zašto androidi ne idu u školu?
T1  - Do Androids Attend School?
SP  - 90
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2706
ER  - 

@conference{
author = "Velinov, Marija and Krstić, Predrag",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju / University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory",
journal = "Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata / Third International Conference Why Still Education? Humanism, Posthumanism, Anti-Humanism: Educational Perspectives Belgrade October 5–7, 2022 Book of Abstracts",
title = "Zašto androidi ne idu u školu?, Do Androids Attend School?",
pages = "90-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2706"
}

Velinov, M.,& Krstić, P.. (2022). Zašto androidi ne idu u školu?. in Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata / Third International Conference Why Still Education? Humanism, Posthumanism, Anti-Humanism: Educational Perspectives Belgrade October 5–7, 2022 Book of Abstracts
Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju / University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory., 90-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2706

Velinov M, Krstić P. Zašto androidi ne idu u školu?. in Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata / Third International Conference Why Still Education? Humanism, Posthumanism, Anti-Humanism: Educational Perspectives Belgrade October 5–7, 2022 Book of Abstracts. 2022;:90-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2706 .

Velinov, Marija, Krstić, Predrag, "Zašto androidi ne idu u školu?" in Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata / Third International Conference Why Still Education? Humanism, Posthumanism, Anti-Humanism: Educational Perspectives Belgrade October 5–7, 2022 Book of Abstracts (2022):90-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2706 .

TY  - JOUR
AU  - Velinov, Marija
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2699
AB  - Рад проблематизује саморазумљивост позитивно окарактерисаног односа еманципације са једне стране и (са)знања са друге. Аутори указују на макар једнако убедљиву противтрадицију оспоравања еманципаторског потенцијала знања – коју излажу у два засебна дела чланка. Први део посвећен је историјским представама знања као опасног, деструктивног, унесрећујућег. Уколико је циљ срећа, благостање или спокојство, управо би од знања ваљало одустати. Други део рада у питање доводи претпоставку еманципације као последице сазнања нужности. Ослобођење је ту поистовећено са прихватањем закона и својевољним подређивањем њима. Потом се елаборира и фронтални напад на саму идеју еманципације постмодернистичких филозофа који су, рефлектујући наводну тоталитарну „фаталност” пројеката еманципације, осудили сваку колективну „вољу за еманципацијом”, склону да елиминише неслагања или редукује разноликост. Аутори у закључку указују на савременост самог питања о статусу традиционално схваћеног знања и сигнализирају могућности његовог лика који би био ослобођен и „ослободилачке” функције.
AB  - The paper analyzes and problematizes the self-understanding of the relationship between emancipation or liberation on one hand and knowledge or truth on the other. The authors point to at least an equally convincing counter-tradition of challenging the emancipatory potential of knowledge – which they present in two separate parts of the article. The first part is dedicated to historical notions of knowledge as dangerous, destructive or aggravating. If the goal is happiness, well-being or serenity, knowledge should be given up. The second part of the paper questions the assumption of emancipation as a consequence of knowledge. The basis of this connection lies in the idea of freedom, understood not as the absence of obstacles, but as a field of self-control and direction – for which only knowledge (of necessity) qualifies. This way, knowledge does not liberate by offering different choices, but spares the individuals the frustration of striving for the impossible. Eventually, postmodernist philosophers suggest abandoning the very idea of emancipation, condemning every collective “will to emancipate” as fatal totalitarian project. For their part, they detect, knowledge has always been inextricably linked to and imbued with power relations. Now it has only finally separated itself from the illusions of personal emancipation and social transformation and openly put into service not longer this or that truth, but its own usability, usefulness, profitability and effectiveness. In the conclusion, the authors point out the contemporaneity of the status question of the traditionally understood knowledge and signal the possibilities of its character liberated from the “liberating” function.
PB  - Нови Сад: Библиотека Матице српске
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Еманципује ли (са)знање?
T1  - Does Knowledge Emancipate?
IS  - 183
SP  - 361
EP  - 371
DO  - 10.2298/ZMSDN2283361V
ER  - 

@article{
author = "Velinov, Marija and Krstić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Рад проблематизује саморазумљивост позитивно окарактерисаног односа еманципације са једне стране и (са)знања са друге. Аутори указују на макар једнако убедљиву противтрадицију оспоравања еманципаторског потенцијала знања – коју излажу у два засебна дела чланка. Први део посвећен је историјским представама знања као опасног, деструктивног, унесрећујућег. Уколико је циљ срећа, благостање или спокојство, управо би од знања ваљало одустати. Други део рада у питање доводи претпоставку еманципације као последице сазнања нужности. Ослобођење је ту поистовећено са прихватањем закона и својевољним подређивањем њима. Потом се елаборира и фронтални напад на саму идеју еманципације постмодернистичких филозофа који су, рефлектујући наводну тоталитарну „фаталност” пројеката еманципације, осудили сваку колективну „вољу за еманципацијом”, склону да елиминише неслагања или редукује разноликост. Аутори у закључку указују на савременост самог питања о статусу традиционално схваћеног знања и сигнализирају могућности његовог лика који би био ослобођен и „ослободилачке” функције., The paper analyzes and problematizes the self-understanding of the relationship between emancipation or liberation on one hand and knowledge or truth on the other. The authors point to at least an equally convincing counter-tradition of challenging the emancipatory potential of knowledge – which they present in two separate parts of the article. The first part is dedicated to historical notions of knowledge as dangerous, destructive or aggravating. If the goal is happiness, well-being or serenity, knowledge should be given up. The second part of the paper questions the assumption of emancipation as a consequence of knowledge. The basis of this connection lies in the idea of freedom, understood not as the absence of obstacles, but as a field of self-control and direction – for which only knowledge (of necessity) qualifies. This way, knowledge does not liberate by offering different choices, but spares the individuals the frustration of striving for the impossible. Eventually, postmodernist philosophers suggest abandoning the very idea of emancipation, condemning every collective “will to emancipate” as fatal totalitarian project. For their part, they detect, knowledge has always been inextricably linked to and imbued with power relations. Now it has only finally separated itself from the illusions of personal emancipation and social transformation and openly put into service not longer this or that truth, but its own usability, usefulness, profitability and effectiveness. In the conclusion, the authors point out the contemporaneity of the status question of the traditionally understood knowledge and signal the possibilities of its character liberated from the “liberating” function.",
publisher = "Нови Сад: Библиотека Матице српске",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Еманципује ли (са)знање?, Does Knowledge Emancipate?",
number = "183",
pages = "361-371",
doi = "10.2298/ZMSDN2283361V"
}

Velinov, M.,& Krstić, P.. (2022). Еманципује ли (са)знање?. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Нови Сад: Библиотека Матице српске.(183), 361-371.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2283361V

Velinov M, Krstić P. Еманципује ли (са)знање?. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2022;(183):361-371.
doi:10.2298/ZMSDN2283361V .

Velinov, Marija, Krstić, Predrag, "Еманципује ли (са)знање?" in Зборник Матице српске за друштвене науке, no. 183 (2022):361-371,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2283361V . .

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3101
PB  - London : Lexington Books
T2  - Violence and Reflexivity. The Place of Critique in the Reality of Domination
T1  - Violence of Critique
SP  - 97
EP  - 117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3101
ER  - 

@inbook{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2022",
publisher = "London : Lexington Books",
journal = "Violence and Reflexivity. The Place of Critique in the Reality of Domination",
booktitle = "Violence of Critique",
pages = "97-117",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3101"
}

Krstić, P.. (2022). Violence of Critique. in Violence and Reflexivity. The Place of Critique in the Reality of Domination
London : Lexington Books., 97-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3101

Krstić P. Violence of Critique. in Violence and Reflexivity. The Place of Critique in the Reality of Domination. 2022;:97-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3101 .

Krstić, Predrag, "Violence of Critique" in Violence and Reflexivity. The Place of Critique in the Reality of Domination (2022):97-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3101 .

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3096
AB  - Kritički analizirajući odnedavni diskurs »postistine«, članak tematizira dugovječno nastojanje utvrđivanja epistemičkog i društvenog statusa istine. U prvom dijelu rada pokušava se definirati razlog pojavljivanja i konceptualna obuhvatnost odnedavno popularnog termina »postistina«. Drugi dio rada posvećen je »prapovijesti postistine« i postavljanju koncepta jedne mjerodavne istine u monoteizmu ranog judaizma. Potom se prelazi na izlaganje suvremenih kritika fiksiranosti mišljenja za istinu i sugestija »drugačijeg mišljenja«, da bi se u završnom dijelu rada ukazalo na proturječje situiranja istine između krajnosti njezine apsolutizacije i relativizacije, kao i na neophodnost da filozofija prebiva u njemu.
AB  - The article critically analyses the recent discourse on “post-truth” and addresses the long-term current efforts to determine the epistemic and social status of truth. The first part of the article attempts to define the reason for the appearance and scope of conceptual intervention of the recently popular term “post-truth”. The second part of the paper is devoted to the “prehistory of post-truth” and the introduction of the concept of one authoritative truth in the monotheism of early Judaism. The author then presents contemporary critiques of the fixation of thinking on truth and proposals for a “different thinking”. In the last part of the paper, the author points out
the contradiction of situating truth between the extremes of its absolutisation and relativisation, and the necessity of philosophy to dwell in it.
PB  - Zagreb : Hrvatsko filozofsko društvo
T2  - Filozofska istraživanja
T1  - Skrivena povijest "postistine"
T1  - The Hidden History of "Post-Truth"
IS  - 4
VL  - 42
SP  - 803
EP  - 819
DO  - 10.21464/fi42409
ER  - 

@article{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Kritički analizirajući odnedavni diskurs »postistine«, članak tematizira dugovječno nastojanje utvrđivanja epistemičkog i društvenog statusa istine. U prvom dijelu rada pokušava se definirati razlog pojavljivanja i konceptualna obuhvatnost odnedavno popularnog termina »postistina«. Drugi dio rada posvećen je »prapovijesti postistine« i postavljanju koncepta jedne mjerodavne istine u monoteizmu ranog judaizma. Potom se prelazi na izlaganje suvremenih kritika fiksiranosti mišljenja za istinu i sugestija »drugačijeg mišljenja«, da bi se u završnom dijelu rada ukazalo na proturječje situiranja istine između krajnosti njezine apsolutizacije i relativizacije, kao i na neophodnost da filozofija prebiva u njemu., The article critically analyses the recent discourse on “post-truth” and addresses the long-term current efforts to determine the epistemic and social status of truth. The first part of the article attempts to define the reason for the appearance and scope of conceptual intervention of the recently popular term “post-truth”. The second part of the paper is devoted to the “prehistory of post-truth” and the introduction of the concept of one authoritative truth in the monotheism of early Judaism. The author then presents contemporary critiques of the fixation of thinking on truth and proposals for a “different thinking”. In the last part of the paper, the author points out
the contradiction of situating truth between the extremes of its absolutisation and relativisation, and the necessity of philosophy to dwell in it.",
publisher = "Zagreb : Hrvatsko filozofsko društvo",
journal = "Filozofska istraživanja",
title = "Skrivena povijest "postistine", The Hidden History of "Post-Truth"",
number = "4",
volume = "42",
pages = "803-819",
doi = "10.21464/fi42409"
}

Krstić, P.. (2022). Skrivena povijest "postistine". in Filozofska istraživanja
Zagreb : Hrvatsko filozofsko društvo., 42(4), 803-819.
https://doi.org/10.21464/fi42409

Krstić P. Skrivena povijest "postistine". in Filozofska istraživanja. 2022;42(4):803-819.
doi:10.21464/fi42409 .

Krstić, Predrag, "Skrivena povijest "postistine"" in Filozofska istraživanja, 42, no. 4 (2022):803-819,
https://doi.org/10.21464/fi42409 . .

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3095
AB  - Ovaj rad počiva na uverenju da je postojala jedna epohalna tendencija okretanja filozofije ka „otvorenosti“, tendencija koju Karl Poper tematizuje pre i preglednije od drugih. Taj otklon od, pre svega, zatvorenih filozofskih sistema, koji onda imaju i svoje društvene implikacije i svoje političke ekvivalente, otklon od nesvetog istoricističkog trojstva koji za njega reprezentuje, manje ili više korektno rekonsturisana, transferzala Platon-Hegel-Marks, povezuje ga, po pravilu i nasuprot vlastitom samorazumevanju, sa tako udaljenim misliocima kao što su, recimo, s jedne strane Bergson, egzistencijalizam i neoromantičarska postmoderna strujanja, a s druge, pragmatizam, filozofska antropologija i Adornova kritička teorija društva. Poperovo razumevanje „otvorenosti” razlikuje se, međutim, od njenih savremenih (pod) razumevanja u delima, recimo, Berlina ili Agambena, a u još većoj meri od pomodnih „filozofija otvorenosti” koje otvorenost svode na „dostupnost”. Ona se zasniva i demonstrira na vrlo određenom „negativizmu”, kao onom metodskom pristupu naučnom istraživanju koje se u ravni vizije društva istrajno stara da pruži otpor patnji, zlu, nesreći, a da ne propisuje ono tome suprotno. Tako shvaćena otvorenost Otvorenog društva, ukoliko odbija čak i da se instalira u pozitivno profilisano zastupništvo, prepoznatljiv je doprinos jednoj filozofskoj tradiciji ili jednom filozofskom mentalitetu, koji ostaje trajni protivotrov svakoj bespogovornoj antropopolitičkoj zaključenosti i svakom projektovanju istorijskih neminovnosti.
AB  - The article is based on the belief that there was an epoch-making tendency to turn
the philosophy towards “openness”, a tendency which Karl Popper thematizes before and
more clearly than others. That departure from, above all, closed philosophical systems,
which then have social implications and political equivalents, the departure from the unholy historical trinity that for him represents, more or less correctly reconstituted, the transferal Plato-Hegel-Marx, connects him, as a rule against his own self-understanding, with such distant thinkers as, for example, Bergson, existentialism and neo-romantic postmodern trends on the one hand, and pragmatism, philosophical anthropology and Adorno’s critical theory of society on the other. Popper’s understanding of “openness” differs, however, from its contemporary (mis)understandings in the works of, for example, Berlin or Agamben, and to an even greater extent from fashionable “philosophies of openness” that reduce openness to “accessibility”. It is based and demonstrated on a very specific “negativism”, as the methodical approach to scientific research which, in terms of the vision of society, persistently strives to provide resistance to suffering, evil, and misfortune, without prescribing the opposite. The openness of the Open Society understood in this way, insofar as it refuses even to be installed in a positively profiled representation, is a recognizable contribution to a
philosophical tradition or a philosophical mentality, which remains a permanent antidote
to any unquestioned anthropo-political confinement and any projection of historical inevitability.
PB  - Beograd : Filozofsko društvo Srbije
T2  - Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije
T1  - Negacija i otvorenost: nova paradigma ili korektiv?
T1  - Negation and Openness: New Paradigm or Corrective?
IS  - 4
VL  - 65
SP  - 91
EP  - 100
DO  - 10.2298/THEO2204091K
ER  - 

@article{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Ovaj rad počiva na uverenju da je postojala jedna epohalna tendencija okretanja filozofije ka „otvorenosti“, tendencija koju Karl Poper tematizuje pre i preglednije od drugih. Taj otklon od, pre svega, zatvorenih filozofskih sistema, koji onda imaju i svoje društvene implikacije i svoje političke ekvivalente, otklon od nesvetog istoricističkog trojstva koji za njega reprezentuje, manje ili više korektno rekonsturisana, transferzala Platon-Hegel-Marks, povezuje ga, po pravilu i nasuprot vlastitom samorazumevanju, sa tako udaljenim misliocima kao što su, recimo, s jedne strane Bergson, egzistencijalizam i neoromantičarska postmoderna strujanja, a s druge, pragmatizam, filozofska antropologija i Adornova kritička teorija društva. Poperovo razumevanje „otvorenosti” razlikuje se, međutim, od njenih savremenih (pod) razumevanja u delima, recimo, Berlina ili Agambena, a u još većoj meri od pomodnih „filozofija otvorenosti” koje otvorenost svode na „dostupnost”. Ona se zasniva i demonstrira na vrlo određenom „negativizmu”, kao onom metodskom pristupu naučnom istraživanju koje se u ravni vizije društva istrajno stara da pruži otpor patnji, zlu, nesreći, a da ne propisuje ono tome suprotno. Tako shvaćena otvorenost Otvorenog društva, ukoliko odbija čak i da se instalira u pozitivno profilisano zastupništvo, prepoznatljiv je doprinos jednoj filozofskoj tradiciji ili jednom filozofskom mentalitetu, koji ostaje trajni protivotrov svakoj bespogovornoj antropopolitičkoj zaključenosti i svakom projektovanju istorijskih neminovnosti., The article is based on the belief that there was an epoch-making tendency to turn
the philosophy towards “openness”, a tendency which Karl Popper thematizes before and
more clearly than others. That departure from, above all, closed philosophical systems,
which then have social implications and political equivalents, the departure from the unholy historical trinity that for him represents, more or less correctly reconstituted, the transferal Plato-Hegel-Marx, connects him, as a rule against his own self-understanding, with such distant thinkers as, for example, Bergson, existentialism and neo-romantic postmodern trends on the one hand, and pragmatism, philosophical anthropology and Adorno’s critical theory of society on the other. Popper’s understanding of “openness” differs, however, from its contemporary (mis)understandings in the works of, for example, Berlin or Agamben, and to an even greater extent from fashionable “philosophies of openness” that reduce openness to “accessibility”. It is based and demonstrated on a very specific “negativism”, as the methodical approach to scientific research which, in terms of the vision of society, persistently strives to provide resistance to suffering, evil, and misfortune, without prescribing the opposite. The openness of the Open Society understood in this way, insofar as it refuses even to be installed in a positively profiled representation, is a recognizable contribution to a
philosophical tradition or a philosophical mentality, which remains a permanent antidote
to any unquestioned anthropo-political confinement and any projection of historical inevitability.",
publisher = "Beograd : Filozofsko društvo Srbije",
journal = "Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije",
title = "Negacija i otvorenost: nova paradigma ili korektiv?, Negation and Openness: New Paradigm or Corrective?",
number = "4",
volume = "65",
pages = "91-100",
doi = "10.2298/THEO2204091K"
}

Krstić, P.. (2022). Negacija i otvorenost: nova paradigma ili korektiv?. in Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije
Beograd : Filozofsko društvo Srbije., 65(4), 91-100.
https://doi.org/10.2298/THEO2204091K

Krstić P. Negacija i otvorenost: nova paradigma ili korektiv?. in Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije. 2022;65(4):91-100.
doi:10.2298/THEO2204091K .

Krstić, Predrag, "Negacija i otvorenost: nova paradigma ili korektiv?" in Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije, 65, no. 4 (2022):91-100,
https://doi.org/10.2298/THEO2204091K . .

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3094
AB  - Ovaj rad tematizuje s koliko opravdanja se može govotiti o novom „dobu postistine“. Njegov prvi deo posvećen je detektovanju i razabiranju o čemu se (sve) govori kada se koristi novoskovani termin „postistina“, kao i lociranju odakle se govori: kakvo društveno stanje on smera da opiše i kakvu društvenu promenu dijagnostikuje ili zagovara. U središnjem delu rada, uz pozivanja na opuse Mišela Fukoa, Žila Deleza i Džejsona Harsina, izlaže se i problematizuje koncepcija prema kojoj smo iz „režima istine“ prešli u „režim postistine“, a s tim i iz „disciplinskog društva“ u „društvo kontrole“. Završni deo rada naglašava dimenziju društvenog statusa istine i nauke, s obzirom na koju autor smatra da se ne može govoriti o epohalnoj novosti koja navodno nastupa sa njihovim povlačenjem za račun postistine i alternativne nauke, već radije o osvešćivanju o jednoj relativno stabilnoj istorijskoj konstanti. S druge strane, autor ukazuje i da promene u proizvodnji i plasmanu informacija, kao i na uslužnim naukama zasnovana profesionalizacija javne komunikacije, na presudan način svedoče o njenoj savremenoj varijanti.
AB  - The paper deals with the (im)possibilities of justifying the discourse of „post-truth“. Its first part is dedicated to detection and understanding what (at all) one talks about when they use the newly coined term „post-truth“, as well as to the efforts to locate where that talking comes from: what social state it intends to describe and what social change it diagnoses or advocates for. In the central part of the paper, with references to the works of Michel Foucault, Gilles Deleuze and Jayson Harsin, the conception according to which we moved from the „truth regime“ to the „post-truth regime“, and thus from the „disciplinary society“ to the „society of control“, is presented and problematized. The final part of the paper emphasizes the dimension of the social status of truth and science. Having them in mind, the author believes that one cannot speak of an epochal novelty that allegedly occurs with their withdrawal at the expense of post-truth and alternative science, but of raising awareness of one relatively stable historical constant. On the other hand, the author points out that changes in the production and placement of information, as well as the professionalization of public communication based on service sciences, in a crucial way testify to its contemporary variant.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije : Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu
T2  - Sociologija: časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju
T1  - Ima li osnove da se govori o režimu postistine?
T1  - Is there any Basis for Talking about Post-Truth Regime?
IS  - 2
VL  - 64
SP  - 210
EP  - 226
DO  - 10.2298/SOC2202210K
ER  - 

@article{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Ovaj rad tematizuje s koliko opravdanja se može govotiti o novom „dobu postistine“. Njegov prvi deo posvećen je detektovanju i razabiranju o čemu se (sve) govori kada se koristi novoskovani termin „postistina“, kao i lociranju odakle se govori: kakvo društveno stanje on smera da opiše i kakvu društvenu promenu dijagnostikuje ili zagovara. U središnjem delu rada, uz pozivanja na opuse Mišela Fukoa, Žila Deleza i Džejsona Harsina, izlaže se i problematizuje koncepcija prema kojoj smo iz „režima istine“ prešli u „režim postistine“, a s tim i iz „disciplinskog društva“ u „društvo kontrole“. Završni deo rada naglašava dimenziju društvenog statusa istine i nauke, s obzirom na koju autor smatra da se ne može govoriti o epohalnoj novosti koja navodno nastupa sa njihovim povlačenjem za račun postistine i alternativne nauke, već radije o osvešćivanju o jednoj relativno stabilnoj istorijskoj konstanti. S druge strane, autor ukazuje i da promene u proizvodnji i plasmanu informacija, kao i na uslužnim naukama zasnovana profesionalizacija javne komunikacije, na presudan način svedoče o njenoj savremenoj varijanti., The paper deals with the (im)possibilities of justifying the discourse of „post-truth“. Its first part is dedicated to detection and understanding what (at all) one talks about when they use the newly coined term „post-truth“, as well as to the efforts to locate where that talking comes from: what social state it intends to describe and what social change it diagnoses or advocates for. In the central part of the paper, with references to the works of Michel Foucault, Gilles Deleuze and Jayson Harsin, the conception according to which we moved from the „truth regime“ to the „post-truth regime“, and thus from the „disciplinary society“ to the „society of control“, is presented and problematized. The final part of the paper emphasizes the dimension of the social status of truth and science. Having them in mind, the author believes that one cannot speak of an epochal novelty that allegedly occurs with their withdrawal at the expense of post-truth and alternative science, but of raising awareness of one relatively stable historical constant. On the other hand, the author points out that changes in the production and placement of information, as well as the professionalization of public communication based on service sciences, in a crucial way testify to its contemporary variant.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije : Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu",
journal = "Sociologija: časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju",
title = "Ima li osnove da se govori o režimu postistine?, Is there any Basis for Talking about Post-Truth Regime?",
number = "2",
volume = "64",
pages = "210-226",
doi = "10.2298/SOC2202210K"
}

Krstić, P.. (2022). Ima li osnove da se govori o režimu postistine?. in Sociologija: časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije : Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu., 64(2), 210-226.
https://doi.org/10.2298/SOC2202210K

Krstić P. Ima li osnove da se govori o režimu postistine?. in Sociologija: časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. 2022;64(2):210-226.
doi:10.2298/SOC2202210K .

Krstić, Predrag, "Ima li osnove da se govori o režimu postistine?" in Sociologija: časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, 64, no. 2 (2022):210-226,
https://doi.org/10.2298/SOC2202210K . .

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Predrag M.
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3093
AB  - Rad nastoji da pronađe razloge na osnovu kojih bi se pandemijska kriza mogla videti kao šansa za unapređenje obrazovanja. Pritom se oslonac pronalazi u kritičkim zapažanjima i vizijama obrazovanja Karla Popera. S jedne strane se uočava da izmena školske rutine i decentriranje nastave može da razotkrije slabosti postojećeg obrazovnog protokola. S druge strane, centriranost na učenika kao pojedinca, njegova autonomizacija i (auto)refleksija, izdvajaju se kao prinudni ali potencijalno korisni korektivi tekućih obrazovnih praksi. Ne postoji jednoznačan zaključak u pogledu mogućnosti ostvarenja poželjnih uticaja krize na obrazovanje, ali se iskušava i potkrepljuje otvorena sugestija da ne moraju postojati samo oni, nesumnjivo prisutni i dobro znani, nepoželjni uticaji.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju : Pedagoško društvo Srbije
T2  - Obrazovanje u vreme krize i kako dalje [Elektronski izvor]: zbornik radova / Nacionalni naučni skup Susreti pedagoga, 7. maj 2022, Beograd
T1  - Svako zlo za neko dobro: kriza i obrazovanje
SP  - 9
EP  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3093
ER  - 

@inbook{
author = "Krstić, Predrag M.",
year = "2022",
abstract = "Rad nastoji da pronađe razloge na osnovu kojih bi se pandemijska kriza mogla videti kao šansa za unapređenje obrazovanja. Pritom se oslonac pronalazi u kritičkim zapažanjima i vizijama obrazovanja Karla Popera. S jedne strane se uočava da izmena školske rutine i decentriranje nastave može da razotkrije slabosti postojećeg obrazovnog protokola. S druge strane, centriranost na učenika kao pojedinca, njegova autonomizacija i (auto)refleksija, izdvajaju se kao prinudni ali potencijalno korisni korektivi tekućih obrazovnih praksi. Ne postoji jednoznačan zaključak u pogledu mogućnosti ostvarenja poželjnih uticaja krize na obrazovanje, ali se iskušava i potkrepljuje otvorena sugestija da ne moraju postojati samo oni, nesumnjivo prisutni i dobro znani, nepoželjni uticaji.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju : Pedagoško društvo Srbije",
journal = "Obrazovanje u vreme krize i kako dalje [Elektronski izvor]: zbornik radova / Nacionalni naučni skup Susreti pedagoga, 7. maj 2022, Beograd",
booktitle = "Svako zlo za neko dobro: kriza i obrazovanje",
pages = "9-18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3093"
}

Krstić, P. M.. (2022). Svako zlo za neko dobro: kriza i obrazovanje. in Obrazovanje u vreme krize i kako dalje [Elektronski izvor]: zbornik radova / Nacionalni naučni skup Susreti pedagoga, 7. maj 2022, Beograd
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju : Pedagoško društvo Srbije., 9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3093

Krstić PM. Svako zlo za neko dobro: kriza i obrazovanje. in Obrazovanje u vreme krize i kako dalje [Elektronski izvor]: zbornik radova / Nacionalni naučni skup Susreti pedagoga, 7. maj 2022, Beograd. 2022;:9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3093 .

Krstić, Predrag M., "Svako zlo za neko dobro: kriza i obrazovanje" in Obrazovanje u vreme krize i kako dalje [Elektronski izvor]: zbornik radova / Nacionalni naučni skup Susreti pedagoga, 7. maj 2022, Beograd (2022):9-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3093 .

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3092
AB  - Ovaj rad odnos obrazovanja i emancipacije tematizuje odstupajući od uobičajenog pitanja dometa obrazovanja u funkciji ovog ili onog cilja emancipacije i pita se za značenje i mogućnost „emancipovanog obrazovanja“. Prvi deo rada izlaže pojam emancipacije u istorijskoj meni njegove ideje i njegovog društvenog statusa i izražava sumnju u pogledu mogućnosti njegovog jednoznačnog zahvatanja. Oslonjen na Liotarovu kritiku „velike priče o emancipaciji“, drugi deo rada proverava diskurzivnu održivost i manje ili više fatalne praktične posledice „volje za emancipacijom“. U završnoj elaboraciji se skicira vizija jednog kardinalno emancipovanog obrazovanja i obračunavaju potencijalne prednosti i opasnosti koje proizilaze iz takve njegove radikalne autonomizacije. Zaključuje se da tek potpuno emancipovano obrazovanje, samo naizgled paradoksalno, može ne samo da prestane da bude instrument različitih projekata emancipacije, nego i da upravo postane praksa emancipacije.
AB  - The paper thematizes the relationship between education and emancipation, deviating
from the usual question of the scope of education in the function of this or that
emancipatory goal, and asks about the meaning and possibility of ‘emancipated education’.
The first part of the paper presents the notion of emancipation from the historical
perspective of his idea and his social status. It expresses doubts about the possibility
of its unambiguous grasping. Drawing on Lyotard’s critique of the ‘ meta-narrative of
emancipation,’ the second part of the paper examines discursive viability and the more
or less fatal practical consequences of the ‘will to emancipate.’ The final elaboration
outlines the vision of a cardinally emancipated education and calculates the potential
advantages and dangers of such radical autonomy. It is concluded that
only fully emancipated education, seemingly paradoxically, can not only cease to be
an instrument of various emancipation projects but also become a practice of
emancipation.
PB  - Beograd : Filozofsko društvo Srbije
T2  - Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije
T1  - Emancipovano obrazovanje – obrazovanje kao emancipacija
IS  - 1
VL  - 65
SP  - 167
EP  - 183
DO  - 10.2298/THEO2201167K
ER  - 

@article{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Ovaj rad odnos obrazovanja i emancipacije tematizuje odstupajući od uobičajenog pitanja dometa obrazovanja u funkciji ovog ili onog cilja emancipacije i pita se za značenje i mogućnost „emancipovanog obrazovanja“. Prvi deo rada izlaže pojam emancipacije u istorijskoj meni njegove ideje i njegovog društvenog statusa i izražava sumnju u pogledu mogućnosti njegovog jednoznačnog zahvatanja. Oslonjen na Liotarovu kritiku „velike priče o emancipaciji“, drugi deo rada proverava diskurzivnu održivost i manje ili više fatalne praktične posledice „volje za emancipacijom“. U završnoj elaboraciji se skicira vizija jednog kardinalno emancipovanog obrazovanja i obračunavaju potencijalne prednosti i opasnosti koje proizilaze iz takve njegove radikalne autonomizacije. Zaključuje se da tek potpuno emancipovano obrazovanje, samo naizgled paradoksalno, može ne samo da prestane da bude instrument različitih projekata emancipacije, nego i da upravo postane praksa emancipacije., The paper thematizes the relationship between education and emancipation, deviating
from the usual question of the scope of education in the function of this or that
emancipatory goal, and asks about the meaning and possibility of ‘emancipated education’.
The first part of the paper presents the notion of emancipation from the historical
perspective of his idea and his social status. It expresses doubts about the possibility
of its unambiguous grasping. Drawing on Lyotard’s critique of the ‘ meta-narrative of
emancipation,’ the second part of the paper examines discursive viability and the more
or less fatal practical consequences of the ‘will to emancipate.’ The final elaboration
outlines the vision of a cardinally emancipated education and calculates the potential
advantages and dangers of such radical autonomy. It is concluded that
only fully emancipated education, seemingly paradoxically, can not only cease to be
an instrument of various emancipation projects but also become a practice of
emancipation.",
publisher = "Beograd : Filozofsko društvo Srbije",
journal = "Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije",
title = "Emancipovano obrazovanje – obrazovanje kao emancipacija",
number = "1",
volume = "65",
pages = "167-183",
doi = "10.2298/THEO2201167K"
}

Krstić, P.. (2022). Emancipovano obrazovanje – obrazovanje kao emancipacija. in Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije
Beograd : Filozofsko društvo Srbije., 65(1), 167-183.
https://doi.org/10.2298/THEO2201167K

Krstić P. Emancipovano obrazovanje – obrazovanje kao emancipacija. in Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije. 2022;65(1):167-183.
doi:10.2298/THEO2201167K .

Krstić, Predrag, "Emancipovano obrazovanje – obrazovanje kao emancipacija" in Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije, 65, no. 1 (2022):167-183,
https://doi.org/10.2298/THEO2201167K . .

TY  - BOOK
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2879
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - O čemu govorimo kad govorimo o (post) istini
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2879
ER  - 

@book{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2022",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "O čemu govorimo kad govorimo o (post) istini",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2879"
}

Krstić, P.. (2022). O čemu govorimo kad govorimo o (post) istini. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2879

Krstić P. O čemu govorimo kad govorimo o (post) istini. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2879 .

Krstić, Predrag, "O čemu govorimo kad govorimo o (post) istini" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2879 .

TY  - CHAP
AU  - Захаријевић, Адриана
AU  - Крстић, Предраг
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3168
PB  - Нови Сад : Адреса
T2  - Прождрљивост: зборник
T1  - О побуни стомака
SP  - 50
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3168
ER  - 

@inbook{
author = "Захаријевић, Адриана and Крстић, Предраг",
year = "2021",
publisher = "Нови Сад : Адреса",
journal = "Прождрљивост: зборник",
booktitle = "О побуни стомака",
pages = "50-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3168"
}

Захаријевић, А.,& Крстић, П.. (2021). О побуни стомака. in Прождрљивост: зборник
Нови Сад : Адреса., 50-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3168

Захаријевић А, Крстић П. О побуни стомака. in Прождрљивост: зборник. 2021;:50-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3168 .

Захаријевић, Адриана, Крстић, Предраг, "О побуни стомака" in Прождрљивост: зборник (2021):50-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3168 .

TY  - JOUR
AU  - Крстић, Предраг
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3090
AB  - У овом раду излаже се и анализира друштвена и политичка мисао Карла Попера. С почетка се налази да је одредбено својство онога што Попер види као успешан метод пре свега природних наука известан „окрет ка негативности”, оријентисање сазнања и његовог раста не на решење, него на проблем, не на тачност, него на грешку, не на доказивање него на оповргавање. Други део рада посвећен је учинцима тог окрета када се примени на друштвене науке. Посебна пажња посвећена је друштвеној корак по корак технологији или постепеном друштвеном
инжењерингу, као брани утопијским пројектима историцизма и као одмереном, на проверљивим и исправљивим експериментима заснованом, ангажовању на унапређењу људских прилика. Такав приступ јамчи могућност учења на грешкама – у политичким делатностима једнако као у наукама – могућност да се оне исправе а циљеви модификују, као и лакшу друштвену сагласност око оних најизраженијих зала чијем уклањању ваља најхитније приступити. Питању у коју политичку групацију се таква концепција може сврстати, као и примедбама које јој
се могу упутити, посвећен је завршни део рада. Закључује се да Поперова „научна”, на детекцију и негирање зла и грешке ослоњена визија друштвене еманципације представља трајну опомену свим спасоносним пројектима и пројекцијама.
AB  - This paper presents and analyzes the social and political thought of Karl Popper. But since this thought may be unique in that it transmits or applies insights from another field in which Popper gained an enviable reputation – from the philosophy of science and the theory of knowledge to the field of social theory and practice – it is necessary to point out some main characteristics of his epistemology. It is found that the defining property of what Popper sees as a successful method, primarily of the natural sciences, is a certain “turn towards negativity”, the orientation of knowledge and its growth not to a solution, but to a problem, not to accuracy, but to error, not to proof, but to refutation. The second part of the paper is devoted to the effects of that turn when applied to the social sciences. Special attention is paid to step-by-step social technology or piecemeal social engineering, as a defence against utopian projects of historicism and as a measured, verifiable and correctable experiment-based engagement in improving human conditions. But if such a reorientation applies to Popper’s installation of the social sciences as “empirical” and “technological” dealings with social institutions, it should
apply even more to direct political practice. Popper believes that politicians, as well as sociologists or ethicists, should focus on alleviating or eliminating evil and suffering, abandon the search for the ideal good and, in particular, the implementation of their visions of the “life-world”. Such an approach guarantees the “scientific”
possibility of learning from mistakes, the possibility of correcting them and modifying the goals, as well as easier social agreement about the most pronounced evils, the elimination of which should be approached as a matter of urgency. The final part of the paper is dedicated to the question of which political group such a conception can be classified into, as well as to the remarks that can be addressed to it. “Broadly understood liberalism” allows libertarians as well as socialists and conservatives to fight for Popper’s legacy – always with
some reservations and aberration. His unified visi on of science and politics according to the principle of “falsificationism” and according to the model of “critical rationalism”, apart from the external remark that it does not belong as a whole to any camp, can be addressed with a loyal remark that it is not “negative” enough, that presuppose the consistency of theory to real social antagonism, in this was precisely falsifying reality, as well as the remark that, by (over)emphasizing the dangers of “utopianism”, it overlooks its own, if not utopian, then at least emancipatory content. It is concluded that Popper’s ‘scientific’ vision of social emancipation, based on the detection and denial of evil and error, may not be (more) sufficient, but it certainly represents a
permanent warning to all salvational projects and projections.
PB  - Београд : ИИЦ Нова српска политичка мисао
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Негација и еманципација: "научно-технолошка" политика Карла Попера
T1  - Negation and emancipation: the ‘scientific-technological’ politics of Karl Popper
IS  - 2
VL  - 72
DO  - 10.22182/spm.7222021.6
ER  - 

@article{
author = "Крстић, Предраг",
year = "2021",
abstract = "У овом раду излаже се и анализира друштвена и политичка мисао Карла Попера. С почетка се налази да је одредбено својство онога што Попер види као успешан метод пре свега природних наука известан „окрет ка негативности”, оријентисање сазнања и његовог раста не на решење, него на проблем, не на тачност, него на грешку, не на доказивање него на оповргавање. Други део рада посвећен је учинцима тог окрета када се примени на друштвене науке. Посебна пажња посвећена је друштвеној корак по корак технологији или постепеном друштвеном
инжењерингу, као брани утопијским пројектима историцизма и као одмереном, на проверљивим и исправљивим експериментима заснованом, ангажовању на унапређењу људских прилика. Такав приступ јамчи могућност учења на грешкама – у политичким делатностима једнако као у наукама – могућност да се оне исправе а циљеви модификују, као и лакшу друштвену сагласност око оних најизраженијих зала чијем уклањању ваља најхитније приступити. Питању у коју политичку групацију се таква концепција може сврстати, као и примедбама које јој
се могу упутити, посвећен је завршни део рада. Закључује се да Поперова „научна”, на детекцију и негирање зла и грешке ослоњена визија друштвене еманципације представља трајну опомену свим спасоносним пројектима и пројекцијама., This paper presents and analyzes the social and political thought of Karl Popper. But since this thought may be unique in that it transmits or applies insights from another field in which Popper gained an enviable reputation – from the philosophy of science and the theory of knowledge to the field of social theory and practice – it is necessary to point out some main characteristics of his epistemology. It is found that the defining property of what Popper sees as a successful method, primarily of the natural sciences, is a certain “turn towards negativity”, the orientation of knowledge and its growth not to a solution, but to a problem, not to accuracy, but to error, not to proof, but to refutation. The second part of the paper is devoted to the effects of that turn when applied to the social sciences. Special attention is paid to step-by-step social technology or piecemeal social engineering, as a defence against utopian projects of historicism and as a measured, verifiable and correctable experiment-based engagement in improving human conditions. But if such a reorientation applies to Popper’s installation of the social sciences as “empirical” and “technological” dealings with social institutions, it should
apply even more to direct political practice. Popper believes that politicians, as well as sociologists or ethicists, should focus on alleviating or eliminating evil and suffering, abandon the search for the ideal good and, in particular, the implementation of their visions of the “life-world”. Such an approach guarantees the “scientific”
possibility of learning from mistakes, the possibility of correcting them and modifying the goals, as well as easier social agreement about the most pronounced evils, the elimination of which should be approached as a matter of urgency. The final part of the paper is dedicated to the question of which political group such a conception can be classified into, as well as to the remarks that can be addressed to it. “Broadly understood liberalism” allows libertarians as well as socialists and conservatives to fight for Popper’s legacy – always with
some reservations and aberration. His unified visi on of science and politics according to the principle of “falsificationism” and according to the model of “critical rationalism”, apart from the external remark that it does not belong as a whole to any camp, can be addressed with a loyal remark that it is not “negative” enough, that presuppose the consistency of theory to real social antagonism, in this was precisely falsifying reality, as well as the remark that, by (over)emphasizing the dangers of “utopianism”, it overlooks its own, if not utopian, then at least emancipatory content. It is concluded that Popper’s ‘scientific’ vision of social emancipation, based on the detection and denial of evil and error, may not be (more) sufficient, but it certainly represents a
permanent warning to all salvational projects and projections.",
publisher = "Београд : ИИЦ Нова српска политичка мисао",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Негација и еманципација: "научно-технолошка" политика Карла Попера, Negation and emancipation: the ‘scientific-technological’ politics of Karl Popper",
number = "2",
volume = "72",
doi = "10.22182/spm.7222021.6"
}

Крстић, П.. (2021). Негација и еманципација: "научно-технолошка" политика Карла Попера. in Српска политичка мисао
Београд : ИИЦ Нова српска политичка мисао., 72(2).
https://doi.org/10.22182/spm.7222021.6

Крстић П. Негација и еманципација: "научно-технолошка" политика Карла Попера. in Српска политичка мисао. 2021;72(2).
doi:10.22182/spm.7222021.6 .

Крстић, Предраг, "Негација и еманципација: "научно-технолошка" политика Карла Попера" in Српска политичка мисао, 72, no. 2 (2021),
https://doi.org/10.22182/spm.7222021.6 . .

TY  - BOOK
AU  - Prodanović, Srđan
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2258
AB  - Ovo nije knjiga o gluposti: njenu istoriju, teoriju i „fenomenologiju“ 
mnogi su već ispisali (među drugima, Tabori 2006; Gliksman 1986). 
Ali ovo jeste knjiga koja ima veze sa onim s čim se glupost obično 
povezuje, sa neznanjem i greškom. Veza sreće i gluposti odvajkada je 
zapravo bila, ako ne neposredno asociranje prvog pojma sa manjkom 
znanja, onda svakako upozorenje na blisko srodstvo nesreće i znanja
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - O čemu govorimo kad govorimo o neznanju: pohvala grešci
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2258
ER  - 

@book{
author = "Prodanović, Srđan and Krstić, Predrag",
year = "2021",
abstract = "Ovo nije knjiga o gluposti: njenu istoriju, teoriju i „fenomenologiju“ 
mnogi su već ispisali (među drugima, Tabori 2006; Gliksman 1986). 
Ali ovo jeste knjiga koja ima veze sa onim s čim se glupost obično 
povezuje, sa neznanjem i greškom. Veza sreće i gluposti odvajkada je 
zapravo bila, ako ne neposredno asociranje prvog pojma sa manjkom 
znanja, onda svakako upozorenje na blisko srodstvo nesreće i znanja",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "O čemu govorimo kad govorimo o neznanju: pohvala grešci",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2258"
}

Prodanović, S.,& Krstić, P.. (2021). O čemu govorimo kad govorimo o neznanju: pohvala grešci. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2258

Prodanović S, Krstić P. O čemu govorimo kad govorimo o neznanju: pohvala grešci. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2258 .

Prodanović, Srđan, Krstić, Predrag, "O čemu govorimo kad govorimo o neznanju: pohvala grešci" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2258 .

TY  - CHAP
AU  - Zaharijević, Adriana
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2556
AB  - Andrea Alkijato (Andrea Alciato) prikazuje proždrljivost slikom-amblemom koja otvara i zatvara odeljak o „ustima“ njegove Emblemate (amblem 90, duborez, 1608). Na slici je muškarac – proždrljivci su mahom muškarci – velikog trbuha i dugog vrata, kakav odlikuje i galeba i pelikana koje drži u rukama. Dugovratost je referenca na popularnu legendu o Filoksenu s Lefkade, koji je sanjao o vratu nalik ždralovom da bi slatko meso duže klizilo niz njega. Pored toga što su i same dugovrate, ptice simbolizuju halapljivost i bučnost. Kako je pomenuto, slika otvara i zatvara „Usta“, prvi put naslovljena kao „Proždrljivost“, drugi put „Protiv brbljivog proždrljivca“.  Jedenje i govorenje, premda temeljno različite aktivnosti – jedna nas veže za životinju, druga nas razdvaja od ostalih bića jer smo logon echon – uvek zahtevaju telo, usta, ždrelo. A prekomerno jedenje, pijenje možda još i više, oslobađa govor koji postaje verbozan, bučan, često i besmislen, nalik graktanju. Na to podseća i Ludost, progovorivši kroz Erazma: „Jer kakva bi smisla imalo opterećivati želudac tolikim jelima, tako skupocenim i tako biranim poslasticama, ako ne bi istovremeno i oči i uši, i sva duša uživali u smehu, šalama i dosetkama?“
PB  - Novi Sad: Adresa
T2  - Proždrljivost
T1  - Pobuna stomaka
SP  - 50
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2556
ER  - 

@inbook{
author = "Zaharijević, Adriana and Krstić, Predrag",
year = "2021",
abstract = "Andrea Alkijato (Andrea Alciato) prikazuje proždrljivost slikom-amblemom koja otvara i zatvara odeljak o „ustima“ njegove Emblemate (amblem 90, duborez, 1608). Na slici je muškarac – proždrljivci su mahom muškarci – velikog trbuha i dugog vrata, kakav odlikuje i galeba i pelikana koje drži u rukama. Dugovratost je referenca na popularnu legendu o Filoksenu s Lefkade, koji je sanjao o vratu nalik ždralovom da bi slatko meso duže klizilo niz njega. Pored toga što su i same dugovrate, ptice simbolizuju halapljivost i bučnost. Kako je pomenuto, slika otvara i zatvara „Usta“, prvi put naslovljena kao „Proždrljivost“, drugi put „Protiv brbljivog proždrljivca“.  Jedenje i govorenje, premda temeljno različite aktivnosti – jedna nas veže za životinju, druga nas razdvaja od ostalih bića jer smo logon echon – uvek zahtevaju telo, usta, ždrelo. A prekomerno jedenje, pijenje možda još i više, oslobađa govor koji postaje verbozan, bučan, često i besmislen, nalik graktanju. Na to podseća i Ludost, progovorivši kroz Erazma: „Jer kakva bi smisla imalo opterećivati želudac tolikim jelima, tako skupocenim i tako biranim poslasticama, ako ne bi istovremeno i oči i uši, i sva duša uživali u smehu, šalama i dosetkama?“",
publisher = "Novi Sad: Adresa",
journal = "Proždrljivost",
booktitle = "Pobuna stomaka",
pages = "50-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2556"
}

Zaharijević, A.,& Krstić, P.. (2021). Pobuna stomaka. in Proždrljivost
Novi Sad: Adresa., 50-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2556

Zaharijević A, Krstić P. Pobuna stomaka. in Proždrljivost. 2021;:50-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2556 .

Zaharijević, Adriana, Krstić, Predrag, "Pobuna stomaka" in Proždrljivost (2021):50-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2556 .