TY  - JOUR
AU  - Zarić, Zona
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2023
UR  - https://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php/fid/article/view/1575
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2864
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo / Philosophy and Society
T1  - Nadège Ragaru, And so the Bulgarian Jews were saved... Researching, Retelling, and Remembering the Holocaust in Bulgaria, Paris: Presses de Sciences Po, 2020.
IS  - 2
VL  - 34
SP  - 367
EP  - 372
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2864
ER  - 

@article{
author = "Zarić, Zona and Mladenović, Ivica",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo / Philosophy and Society",
title = "Nadège Ragaru, And so the Bulgarian Jews were saved... Researching, Retelling, and Remembering the Holocaust in Bulgaria, Paris: Presses de Sciences Po, 2020.",
number = "2",
volume = "34",
pages = "367-372",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2864"
}

Zarić, Z.,& Mladenović, I.. (2023). Nadège Ragaru, And so the Bulgarian Jews were saved... Researching, Retelling, and Remembering the Holocaust in Bulgaria, Paris: Presses de Sciences Po, 2020.. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 34(2), 367-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2864

Zarić Z, Mladenović I. Nadège Ragaru, And so the Bulgarian Jews were saved... Researching, Retelling, and Remembering the Holocaust in Bulgaria, Paris: Presses de Sciences Po, 2020.. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society. 2023;34(2):367-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2864 .

Zarić, Zona, Mladenović, Ivica, "Nadège Ragaru, And so the Bulgarian Jews were saved... Researching, Retelling, and Remembering the Holocaust in Bulgaria, Paris: Presses de Sciences Po, 2020." in Filozofija i društvo / Philosophy and Society, 34, no. 2 (2023):367-372,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2864 .

TY  - JOUR
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2604
AB  - U nauci o društvu ne postoji konsenzus oko definicije izraza „intelektualac“. Polazeći od Burdijeovog shvatanja ideje o intelektualcu kao slobodnolebdećoj individui emancipovanoj od klasnih i drugih socijalnih determinizama kao iluziji koja se u određenim stručnim krugovima razume kao profesionalna definicija intelektualca, te da je generalno pogrešno društveni svet misliti naslanjajući se na esencijalističke kategorije i pojmove, cilj ovog rada je da artikuliše potrebu o konceptualizaciji pojma intelektualac u društveno-prostornom i relacionom ključu. Pored toga, naslanjajući se na istorijsko, francusko, korišćenje pojma intelektualac u vreme Drajfusove afere, i prihvatajući Gramšijevo shvatanje da intelektualac nije niti pripadnik neke nezavisne društvene grupe niti se od ostalih građana izdvaja po karakteru svog intelektualnog rada i vrednostima, kao i Baumanovo stanovište da (auto)definicije ne mogu biti neutralne ili socijalno indiferentne, u radu zagovaramo „empirijski pristup“. Ovakav pristup nas navodi na odbacivanje teze o potrebi „predefinisanja“ intelektualca preko njegovih ili njenih supstancijalnih karakteristika, što uglavnom dovodi do nametanja socijalnih, profesionalnih i vrednosnih sadržaja toj kategoriji, ali i do jedne u suštini preskriptivne definicije koja nas arbitrarno ograničava u izboru toga ko jeste/nije (pravi)intelektualac. Iz tog razloga insistiramo na promišljanju čiji bi fokus bio utvrđivanje granica intelektualnog polja i sociološka rekonstrukcija strukturisanja tog polja u kome se ideje stvaraju, reprodukuju, ali i osporavaju i negiraju. Takav postupak nam otvara prostor za „depersonalizaciju“, tj. za „sociologizaciju“ pojma „intelektualac“, čime glavni akcenat premeštamo sa konkretnih delatnika i njihovih individualnih osobenosti, na analizu: 1. intelektualnog polja u kome se ideje proizvode i zauzimaju pozicije u odnosu na društveno važna politička pitanja; 2. operativnih kapitala koje delatnici poseduju u „pozicionom ratu“ (Gramsci) za „simboličku dominaciju“ unutar njega.
PB  - Sociološko naučno društvo Srbije i Institut za sociološka istraživanja, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
T2  - Sociologija
T1  - Intelektualac kao sociološka kategorija: prilog promišljanju novog teorijskog pristupa
IS  - 1
VL  - LXIV
SP  - 51
EP  - 69
DO  - https://doi.org/10.2298/SOC2201050M
ER  - 

@article{
author = "Mladenović, Ivica",
year = "2022",
abstract = "U nauci o društvu ne postoji konsenzus oko definicije izraza „intelektualac“. Polazeći od Burdijeovog shvatanja ideje o intelektualcu kao slobodnolebdećoj individui emancipovanoj od klasnih i drugih socijalnih determinizama kao iluziji koja se u određenim stručnim krugovima razume kao profesionalna definicija intelektualca, te da je generalno pogrešno društveni svet misliti naslanjajući se na esencijalističke kategorije i pojmove, cilj ovog rada je da artikuliše potrebu o konceptualizaciji pojma intelektualac u društveno-prostornom i relacionom ključu. Pored toga, naslanjajući se na istorijsko, francusko, korišćenje pojma intelektualac u vreme Drajfusove afere, i prihvatajući Gramšijevo shvatanje da intelektualac nije niti pripadnik neke nezavisne društvene grupe niti se od ostalih građana izdvaja po karakteru svog intelektualnog rada i vrednostima, kao i Baumanovo stanovište da (auto)definicije ne mogu biti neutralne ili socijalno indiferentne, u radu zagovaramo „empirijski pristup“. Ovakav pristup nas navodi na odbacivanje teze o potrebi „predefinisanja“ intelektualca preko njegovih ili njenih supstancijalnih karakteristika, što uglavnom dovodi do nametanja socijalnih, profesionalnih i vrednosnih sadržaja toj kategoriji, ali i do jedne u suštini preskriptivne definicije koja nas arbitrarno ograničava u izboru toga ko jeste/nije (pravi)intelektualac. Iz tog razloga insistiramo na promišljanju čiji bi fokus bio utvrđivanje granica intelektualnog polja i sociološka rekonstrukcija strukturisanja tog polja u kome se ideje stvaraju, reprodukuju, ali i osporavaju i negiraju. Takav postupak nam otvara prostor za „depersonalizaciju“, tj. za „sociologizaciju“ pojma „intelektualac“, čime glavni akcenat premeštamo sa konkretnih delatnika i njihovih individualnih osobenosti, na analizu: 1. intelektualnog polja u kome se ideje proizvode i zauzimaju pozicije u odnosu na društveno važna politička pitanja; 2. operativnih kapitala koje delatnici poseduju u „pozicionom ratu“ (Gramsci) za „simboličku dominaciju“ unutar njega.",
publisher = "Sociološko naučno društvo Srbije i Institut za sociološka istraživanja, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu",
journal = "Sociologija",
title = "Intelektualac kao sociološka kategorija: prilog promišljanju novog teorijskog pristupa",
number = "1",
volume = "LXIV",
pages = "51-69",
doi = "https://doi.org/10.2298/SOC2201050M"
}

Mladenović, I.. (2022). Intelektualac kao sociološka kategorija: prilog promišljanju novog teorijskog pristupa. in Sociologija
Sociološko naučno društvo Srbije i Institut za sociološka istraživanja, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu., LXIV(1), 51-69.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/SOC2201050M

Mladenović I. Intelektualac kao sociološka kategorija: prilog promišljanju novog teorijskog pristupa. in Sociologija. 2022;LXIV(1):51-69.
doi:https://doi.org/10.2298/SOC2201050M .

Mladenović, Ivica, "Intelektualac kao sociološka kategorija: prilog promišljanju novog teorijskog pristupa" in Sociologija, LXIV, no. 1 (2022):51-69,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/SOC2201050M . .

TY  - JOUR
AU  - Mladenović, Ivica
AU  - Zarić, Zona
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2593
AB  - This article attempts to demonstrate that the COVID-19 pandemic provided possibilities for numerous (non)democratic governments to impose new restrictions on civil liberties, persecute opponents, limit protests and introduce new mass surveillance techniques, thus turning a devastating biological virus into a damaging political virus that has markedly eroded the overall state of freedom in the world in just a few months. In countries considered non-democratic, but also in so-called democratic ones, the restriction of freedoms is justified in the name of preservation of mere biological life (zoē). This new historical event unveils the fact that the crisis has not been handled using democratic means, even in democratic states, but rather by means they have in common with all states, including the most authoritarian ones: by using tracking technologies, without any due process or control by intermediary bodies, by taking decisions by a few, and by using the urgency of the situation in order to be granted excessive powers. Using the interpretive framework of Michel Foucault, Gilles Deleuze and Giorgo Agamben, we illustrate the new direction of late capitalism and the dormant political effects of handling the health crisis.
PB  - Beograd: Etnografski institut SANU
T2  - Glasnik Etnografskog instituta SANU
T1  - The pandemic: A breeding ground for authoritarian power grabs
VL  - LXIX (3) : 609–623
DO  - 10.2298/GEI2103609Z
ER  - 

@article{
author = "Mladenović, Ivica and Zarić, Zona",
year = "2021",
abstract = "This article attempts to demonstrate that the COVID-19 pandemic provided possibilities for numerous (non)democratic governments to impose new restrictions on civil liberties, persecute opponents, limit protests and introduce new mass surveillance techniques, thus turning a devastating biological virus into a damaging political virus that has markedly eroded the overall state of freedom in the world in just a few months. In countries considered non-democratic, but also in so-called democratic ones, the restriction of freedoms is justified in the name of preservation of mere biological life (zoē). This new historical event unveils the fact that the crisis has not been handled using democratic means, even in democratic states, but rather by means they have in common with all states, including the most authoritarian ones: by using tracking technologies, without any due process or control by intermediary bodies, by taking decisions by a few, and by using the urgency of the situation in order to be granted excessive powers. Using the interpretive framework of Michel Foucault, Gilles Deleuze and Giorgo Agamben, we illustrate the new direction of late capitalism and the dormant political effects of handling the health crisis.",
publisher = "Beograd: Etnografski institut SANU",
journal = "Glasnik Etnografskog instituta SANU",
title = "The pandemic: A breeding ground for authoritarian power grabs",
volume = "LXIX (3) : 609–623",
doi = "10.2298/GEI2103609Z"
}

Mladenović, I.,& Zarić, Z.. (2021). The pandemic: A breeding ground for authoritarian power grabs. in Glasnik Etnografskog instituta SANU
Beograd: Etnografski institut SANU., LXIX (3) : 609–623.
https://doi.org/10.2298/GEI2103609Z

Mladenović I, Zarić Z. The pandemic: A breeding ground for authoritarian power grabs. in Glasnik Etnografskog instituta SANU. 2021;LXIX (3) : 609–623.
doi:10.2298/GEI2103609Z .

Mladenović, Ivica, Zarić, Zona, "The pandemic: A breeding ground for authoritarian power grabs" in Glasnik Etnografskog instituta SANU, LXIX (3) : 609–623 (2021),
https://doi.org/10.2298/GEI2103609Z . .

TY  - JOUR
AU  - Golub, Philip
AU  - Lebaron, Frédéric
AU  - Mladenović, Ivica
AU  - Poupeau, Franck
AU  - Sapiro, Gisèle
AU  - Zarić, Zona
PY  - 2021
UR  - https://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php/fid/article/view/1371
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2486
PB  - Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Discussion: Pierre Bourdieu and Politics
IS  - 4
VL  - 32
SP  - 567
EP  - 586
DO  - 10.2298/FID2104567G
ER  - 

@article{
author = "Golub, Philip and Lebaron, Frédéric and Mladenović, Ivica and Poupeau, Franck and Sapiro, Gisèle and Zarić, Zona",
year = "2021",
publisher = "Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Discussion: Pierre Bourdieu and Politics",
number = "4",
volume = "32",
pages = "567-586",
doi = "10.2298/FID2104567G"
}

Golub, P., Lebaron, F., Mladenović, I., Poupeau, F., Sapiro, G.,& Zarić, Z.. (2021). Discussion: Pierre Bourdieu and Politics. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 32(4), 567-586.
https://doi.org/10.2298/FID2104567G

Golub P, Lebaron F, Mladenović I, Poupeau F, Sapiro G, Zarić Z. Discussion: Pierre Bourdieu and Politics. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2021;32(4):567-586.
doi:10.2298/FID2104567G .

Golub, Philip, Lebaron, Frédéric, Mladenović, Ivica, Poupeau, Franck, Sapiro, Gisèle, Zarić, Zona, "Discussion: Pierre Bourdieu and Politics" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 32, no. 4 (2021):567-586,
https://doi.org/10.2298/FID2104567G . .

TY  - GEN
AU  - Mladenović, Ivica
AU  - Marković, Goran
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2263
AB  - Građansko društvo nije prirodna datost, već istorijski 
fenomen, odnosno proizvod društvenog dogovora kojim 
se ljudi manje ili više dobrovoljno udružuju u političku 
zajednicu – predajući suverenost sami sebi – kako bi – 
potčinjavajući se opštoj volji kao izrazu volje za redom, 
jednakošću i jedinstvom čitavog političkog korpusa – 
napustili stanje nesigurnosti i nesputanog nasilja.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
PB  - Beograd : Institut za demokratski angažman jugoistočne Evrope
T1  - Na šta mislimo kada kažemo... Novi društveni ugovor
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2263
ER  - 

@misc{
author = "Mladenović, Ivica and Marković, Goran",
year = "2021",
abstract = "Građansko društvo nije prirodna datost, već istorijski 
fenomen, odnosno proizvod društvenog dogovora kojim 
se ljudi manje ili više dobrovoljno udružuju u političku 
zajednicu – predajući suverenost sami sebi – kako bi – 
potčinjavajući se opštoj volji kao izrazu volje za redom, 
jednakošću i jedinstvom čitavog političkog korpusa – 
napustili stanje nesigurnosti i nesputanog nasilja.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd : Institut za demokratski angažman jugoistočne Evrope",
title = "Na šta mislimo kada kažemo... Novi društveni ugovor",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2263"
}

Mladenović, I.,& Marković, G.. (2021). Na šta mislimo kada kažemo... Novi društveni ugovor. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2263

Mladenović I, Marković G. Na šta mislimo kada kažemo... Novi društveni ugovor. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2263 .

Mladenović, Ivica, Marković, Goran, "Na šta mislimo kada kažemo... Novi društveni ugovor" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2263 .

TY  - THES
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2373
AB  - The research topic focuses on the French intellectual field of the last decade of the 20th century, which is understood in the light of intellectual actions and representations of the process of destruction of the second Yugoslavia and the wars for its legacy. The events that occurred in Yugoslavia in the 1990s are perceived as a "affair" in the sense given by the French sociologists Luc Boltanski and Élisabeth Claverie, and used - in the context of research conceived as a form of a posteriori socio-historical experiment - as a kind of operator that helps us to trace the contours of the structure of a social universe such as the French intellectual field. The "Yugoslav affair" is well suited to this function, because it has particular properties, has lasted almost a decade and has constantly provoked the reactions of a large number of agents in the public space in  France. The main objective of this research work was therefore to answer several decisive questions based on a prosopographical approach of intellectuals, as well as to analyse their actions and representations. More precisely, the question was: a) What are the modalities and forms of intervention in the polemical space built around the "Yugoslav  affair" (1991-1999); b) How is this given space structured through competition and antagonisms between individuals and groups? In other words, what are the links between the objective positions of intellectuals, on the one hand, and their political disposition and position in the debate, on the other? c) What is the logic of receiving the destruction of Yugoslavia in France? In other words: is it mainly linked to events in the former Yugoslavia or to political issues within France? Have these different  representations evolved, and in what ways? d) How do the positions taken fit into the  dominant balance of power in France? Have they strengthened existing structures? Do they influence the modification of the French intellectual field?
PB  - Université Paris 8
T2  - 2020
T1  - Les intellectuels français et la destruction yougoslave: Structuration d’un espace public (1991-1999)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2373
ER  - 

@phdthesis{
author = "Mladenović, Ivica",
year = "2020",
abstract = "The research topic focuses on the French intellectual field of the last decade of the 20th century, which is understood in the light of intellectual actions and representations of the process of destruction of the second Yugoslavia and the wars for its legacy. The events that occurred in Yugoslavia in the 1990s are perceived as a "affair" in the sense given by the French sociologists Luc Boltanski and Élisabeth Claverie, and used - in the context of research conceived as a form of a posteriori socio-historical experiment - as a kind of operator that helps us to trace the contours of the structure of a social universe such as the French intellectual field. The "Yugoslav affair" is well suited to this function, because it has particular properties, has lasted almost a decade and has constantly provoked the reactions of a large number of agents in the public space in  France. The main objective of this research work was therefore to answer several decisive questions based on a prosopographical approach of intellectuals, as well as to analyse their actions and representations. More precisely, the question was: a) What are the modalities and forms of intervention in the polemical space built around the "Yugoslav  affair" (1991-1999); b) How is this given space structured through competition and antagonisms between individuals and groups? In other words, what are the links between the objective positions of intellectuals, on the one hand, and their political disposition and position in the debate, on the other? c) What is the logic of receiving the destruction of Yugoslavia in France? In other words: is it mainly linked to events in the former Yugoslavia or to political issues within France? Have these different  representations evolved, and in what ways? d) How do the positions taken fit into the  dominant balance of power in France? Have they strengthened existing structures? Do they influence the modification of the French intellectual field?",
publisher = "Université Paris 8",
journal = "2020",
title = "Les intellectuels français et la destruction yougoslave: Structuration d’un espace public (1991-1999)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2373"
}

Mladenović, I.. (2020). Les intellectuels français et la destruction yougoslave: Structuration d’un espace public (1991-1999). in 2020
Université Paris 8..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2373

Mladenović I. Les intellectuels français et la destruction yougoslave: Structuration d’un espace public (1991-1999). in 2020. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2373 .

Mladenović, Ivica, "Les intellectuels français et la destruction yougoslave: Structuration d’un espace public (1991-1999)" in 2020 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2373 .

TY  - JOUR
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2020
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=847
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2085
AB  - Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.
IS  - 2
VL  - 31
SP  - 263
EP  - 264
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2085
ER  - 

@article{
author = "Mladenović, Ivica",
year = "2020",
abstract = "Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.",
number = "2",
volume = "31",
pages = "263-264",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2085"
}

Mladenović, I.. (2020). Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 31(2), 263-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2085

Mladenović I. Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2020;31(2):263-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2085 .

Mladenović, Ivica, "Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018." in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 31, no. 2 (2020):263-264,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2085 .

TY  - JOUR
AU  - Gužvica, Stefan
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2547
AB  - Le parcours antifasciste du Parti communiste de Yougoslavie (KPJ) a été une importante source d’inspiration pour la gauche mondiale dans la seconde moitié du XXe siècle. Bien qu’issues du Komintern (3e Internationale communiste) et des besoins de la politique étrangère soviétique, les tactiques du Front populaire à la yougoslave ont attiré l’attention y compris de celles et ceux qui ne regardaient pas favorablement l’URSS, ou plus largement le communisme, comme le FLN algérien ou l’Organisation de libération de la Palestine (OLP). Cela s’applique également à toutes les organisations européennes liées aux traditions théoriques ayant renoncé au stalinisme, comme le trotskysme ou le communisme de gauche, et qui rejettent le Front populaire comme une politique de compromis de classe. Selon elles, le Front populaire est une forme de collaboration des ouvrier·ères et des paysan·nes avec la bourgeoisie qui a produit un fiasco en France et en Espagne, où le mouvement communiste se serait comporté de manière « défensive » et « opportuniste ».
Or, le cas du KPJ illustre le fait que le Front populaire a connu en réalité de multiples incarnations divergentes en tant que programme politique – c’est pourquoi nous en parlons au pluriel. Contrairement donc aux fronts populaires en Espagne et en France, le KPJ s’est imposé et a joué un rôle de premier plan au sein de la coalition avec la bourgeoisie, assurant le contrôle du mouvement antifasciste et l’orientant vers une politique anticapitaliste révolutionnaire…
PB  - La Découverte
T2  - Mouvements
T1  - L’antifascisme et les fronts populaires de Yougoslavie. Le chemin vers le pouvoir, 1935–1945
IS  - 104
VL  - 4
DO  - 10.3917/mov.104.0058
ER  - 

@article{
author = "Gužvica, Stefan and Mladenović, Ivica",
year = "2020",
abstract = "Le parcours antifasciste du Parti communiste de Yougoslavie (KPJ) a été une importante source d’inspiration pour la gauche mondiale dans la seconde moitié du XXe siècle. Bien qu’issues du Komintern (3e Internationale communiste) et des besoins de la politique étrangère soviétique, les tactiques du Front populaire à la yougoslave ont attiré l’attention y compris de celles et ceux qui ne regardaient pas favorablement l’URSS, ou plus largement le communisme, comme le FLN algérien ou l’Organisation de libération de la Palestine (OLP). Cela s’applique également à toutes les organisations européennes liées aux traditions théoriques ayant renoncé au stalinisme, comme le trotskysme ou le communisme de gauche, et qui rejettent le Front populaire comme une politique de compromis de classe. Selon elles, le Front populaire est une forme de collaboration des ouvrier·ères et des paysan·nes avec la bourgeoisie qui a produit un fiasco en France et en Espagne, où le mouvement communiste se serait comporté de manière « défensive » et « opportuniste ».
Or, le cas du KPJ illustre le fait que le Front populaire a connu en réalité de multiples incarnations divergentes en tant que programme politique – c’est pourquoi nous en parlons au pluriel. Contrairement donc aux fronts populaires en Espagne et en France, le KPJ s’est imposé et a joué un rôle de premier plan au sein de la coalition avec la bourgeoisie, assurant le contrôle du mouvement antifasciste et l’orientant vers une politique anticapitaliste révolutionnaire…",
publisher = "La Découverte",
journal = "Mouvements",
title = "L’antifascisme et les fronts populaires de Yougoslavie. Le chemin vers le pouvoir, 1935–1945",
number = "104",
volume = "4",
doi = "10.3917/mov.104.0058"
}

Gužvica, S.,& Mladenović, I.. (2020). L’antifascisme et les fronts populaires de Yougoslavie. Le chemin vers le pouvoir, 1935–1945. in Mouvements
La Découverte., 4(104).
https://doi.org/10.3917/mov.104.0058

Gužvica S, Mladenović I. L’antifascisme et les fronts populaires de Yougoslavie. Le chemin vers le pouvoir, 1935–1945. in Mouvements. 2020;4(104).
doi:10.3917/mov.104.0058 .

Gužvica, Stefan, Mladenović, Ivica, "L’antifascisme et les fronts populaires de Yougoslavie. Le chemin vers le pouvoir, 1935–1945" in Mouvements, 4, no. 104 (2020),
https://doi.org/10.3917/mov.104.0058 . .

TY  - JOUR
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2014
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/202
AB  - Autor se u tekstu bavi pitanjem odnosa drzave i religijskih zajed¬nica u Francuskoj. Prvi deo rada cini analiza istorijskog konteksta kovanja francuske laicke drzave, njenih lokalnih osobenosti, vrednosti i drustvenih snaga kojesu ih oblikovale. Cinjenica da je Katolicka crkva bilajedan od glav- nih legitimacijskih stubova „starog rezima“, trajnoje odredila karakter odno¬sa drzave i crkve, a pre svega njenu buducu drustvenu iskljucenost pod Repu- blikom. Kao najvazniji dogadaji koji definisu sudbinu veze politickog i religijskog u Francuskoj sve do nasih dana izdvajaju se Francuska revolucija iz 1789. godine i Zakon o odvajanju crkava i drzave iz 1905. godine. U drugom delu se izlazu principi na kojima se temelji savremena relacija izmedu drzave i religijskih zajednica u Francuskoj. Zakljucuje se da tvrdokornim insistiranjem na cisto laickom modelu odnosa izmedu drzave i crkve, naciji kao zajednici gradana i drzavi u veberijanskom smislu te reci, te shvatanjemjavne sfere kao zajednickog prostora u komese negiraju komunitarni interesi, Francuska danas predstavlja usamljeno ostrvo na evropskom kontinentu.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Drzava i crkva u Francuskoj: drustveno-istorijski kontekst, strukturna uslovljenost i karakter laiciteta
SP  - 94
EP  - 114
DO  - 10.2298/FID1402094M
ER  - 

@article{
author = "Mladenović, Ivica",
year = "2014",
abstract = "Autor se u tekstu bavi pitanjem odnosa drzave i religijskih zajed¬nica u Francuskoj. Prvi deo rada cini analiza istorijskog konteksta kovanja francuske laicke drzave, njenih lokalnih osobenosti, vrednosti i drustvenih snaga kojesu ih oblikovale. Cinjenica da je Katolicka crkva bilajedan od glav- nih legitimacijskih stubova „starog rezima“, trajnoje odredila karakter odno¬sa drzave i crkve, a pre svega njenu buducu drustvenu iskljucenost pod Repu- blikom. Kao najvazniji dogadaji koji definisu sudbinu veze politickog i religijskog u Francuskoj sve do nasih dana izdvajaju se Francuska revolucija iz 1789. godine i Zakon o odvajanju crkava i drzave iz 1905. godine. U drugom delu se izlazu principi na kojima se temelji savremena relacija izmedu drzave i religijskih zajednica u Francuskoj. Zakljucuje se da tvrdokornim insistiranjem na cisto laickom modelu odnosa izmedu drzave i crkve, naciji kao zajednici gradana i drzavi u veberijanskom smislu te reci, te shvatanjemjavne sfere kao zajednickog prostora u komese negiraju komunitarni interesi, Francuska danas predstavlja usamljeno ostrvo na evropskom kontinentu.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Drzava i crkva u Francuskoj: drustveno-istorijski kontekst, strukturna uslovljenost i karakter laiciteta",
pages = "94-114",
doi = "10.2298/FID1402094M"
}

Mladenović, I.. (2014). Drzava i crkva u Francuskoj: drustveno-istorijski kontekst, strukturna uslovljenost i karakter laiciteta. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 94-114.
https://doi.org/10.2298/FID1402094M

Mladenović I. Drzava i crkva u Francuskoj: drustveno-istorijski kontekst, strukturna uslovljenost i karakter laiciteta. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2014;:94-114.
doi:10.2298/FID1402094M .

Mladenović, Ivica, "Drzava i crkva u Francuskoj: drustveno-istorijski kontekst, strukturna uslovljenost i karakter laiciteta" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2014):94-114,
https://doi.org/10.2298/FID1402094M . .