TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - https://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php/fid/article/view/1552
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2812
AB  - Review of Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo / Philosophy and Society
T1  - Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.
IS  - 1
VL  - 34
SP  - 197
EP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Review of Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo / Philosophy and Society",
title = "Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.",
number = "1",
volume = "34",
pages = "197-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812"
}

Urošević, M.. (2023). Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 34(1), 197-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812

Urošević M. Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society. 2023;34(1):197-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812 .

Urošević, Milan, "Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022." in Filozofija i društvo / Philosophy and Society, 34, no. 1 (2023):197-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812 .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2790
AB  - Pošto su istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope do sada bila mahom empiristički orijentisana, cilj ovog članka je razvoj i testiranje teorijskog okvira za njihovo buduće istraživanje. Ovaj okvir će se zasnivati na konceptualnom aparatu teorijsko-istraživačkog polja nazvanog „teorija upravljanja“. Tim aparatom ćemo definisati pojmove neoliberalizma, terapijske kulture i kulture samopomoći, a potom ta određenja dopuniti specifičnim konceptima, kojima ćemo ih prilagoditi proučavanju postsocijalističkog konteksta. Ovaj teorijski okvir ćemo testirati analizom postojećih istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope. U zaključku ćemo, na osnovu te analize, izložiti uočene prednosti i nedostatke našeg teorijskog okvira.
PB  - Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Časopis Sociologija
T1  - Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija
VL  - 65
DO  - 10.2298/SOC220807012U
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Pošto su istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope do sada bila mahom empiristički orijentisana, cilj ovog članka je razvoj i testiranje teorijskog okvira za njihovo buduće istraživanje. Ovaj okvir će se zasnivati na konceptualnom aparatu teorijsko-istraživačkog polja nazvanog „teorija upravljanja“. Tim aparatom ćemo definisati pojmove neoliberalizma, terapijske kulture i kulture samopomoći, a potom ta određenja dopuniti specifičnim konceptima, kojima ćemo ih prilagoditi proučavanju postsocijalističkog konteksta. Ovaj teorijski okvir ćemo testirati analizom postojećih istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope. U zaključku ćemo, na osnovu te analize, izložiti uočene prednosti i nedostatke našeg teorijskog okvira.",
publisher = "Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Časopis Sociologija",
title = "Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija",
volume = "65",
doi = "10.2298/SOC220807012U"
}

Urošević, M.. (2023). Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija. in Časopis Sociologija
Sociološko naučno društvo Srbije., 65.
https://doi.org/10.2298/SOC220807012U

Urošević M. Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija. in Časopis Sociologija. 2023;65.
doi:10.2298/SOC220807012U .

Urošević, Milan, "Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija" in Časopis Sociologija, 65 (2023),
https://doi.org/10.2298/SOC220807012U . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2789
AB  - Однос научног рада и друштвено-политичког ангажмана је једна од значајних тема у савременим друштвеним наукама. Стога ћемо у овом чланку испитати начин на који је тај однос концептуализовао француски филозоф и историчар Мишел Фуко. Чланак ћемо почети елаборацијом основних теоријских појмова које је Фуко користио током свог рада. Потом ћемо прећи на излагање његових методолошких приступа, посебно се фокусирајући на генеалошки метод, с обзиром да је то методолошки приступ који Фуко конципира као повезан са политичком праксом. Управо ћемо се у наредном поглављу осврнути на његову концептуализацију односа између генеалошких истраживања и друштвено-политичког ангажмана. Последњи сегмент чланка ће бити посвећен Фукоовим покушајима да успостави однос између свог научног рада и политичког ангажмана кроз концептуализацију јединственог етичког оквира за те активности. Чланак ћемо закључити освртом на, медијски популаризовану, слику Мишела Фукоа као радикалног, постмодерног, нихилисте, указујући на начине на које наш рад ту слику оповргава.
PB  - Beograd: Institut za političke studije
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије
IS  - 1
VL  - 79
SP  - 163
EP  - 187
DO  - 10.5937/spm79-42698
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Однос научног рада и друштвено-политичког ангажмана је једна од значајних тема у савременим друштвеним наукама. Стога ћемо у овом чланку испитати начин на који је тај однос концептуализовао француски филозоф и историчар Мишел Фуко. Чланак ћемо почети елаборацијом основних теоријских појмова које је Фуко користио током свог рада. Потом ћемо прећи на излагање његових методолошких приступа, посебно се фокусирајући на генеалошки метод, с обзиром да је то методолошки приступ који Фуко конципира као повезан са политичком праксом. Управо ћемо се у наредном поглављу осврнути на његову концептуализацију односа између генеалошких истраживања и друштвено-политичког ангажмана. Последњи сегмент чланка ће бити посвећен Фукоовим покушајима да успостави однос између свог научног рада и политичког ангажмана кроз концептуализацију јединственог етичког оквира за те активности. Чланак ћемо закључити освртом на, медијски популаризовану, слику Мишела Фукоа као радикалног, постмодерног, нихилисте, указујући на начине на које наш рад ту слику оповргава.",
publisher = "Beograd: Institut za političke studije",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије",
number = "1",
volume = "79",
pages = "163-187",
doi = "10.5937/spm79-42698"
}

Urošević, M.. (2023). Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије. in Српска политичка мисао
Beograd: Institut za političke studije., 79(1), 163-187.
https://doi.org/10.5937/spm79-42698

Urošević M. Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије. in Српска политичка мисао. 2023;79(1):163-187.
doi:10.5937/spm79-42698 .

Urošević, Milan, "Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије" in Српска политичка мисао, 79, no. 1 (2023):163-187,
https://doi.org/10.5937/spm79-42698 . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2682
AB  - U radu istražujemo faktore koji su uticali na Fukoov izbor neoliberalizma
kao predmeta istraživanja i faktore koji su doveli do njegovog zaokreta ka proučavanju
subjektivnosti početkom osamdesetih. Glavni fokus istraživanja će biti uticaj društveno-
političkog konteksta na Fukoov rad. Pokazaćemo da se taj uticaj može uočiti od
samih početaka njegovog rada, a da Fuko od sedamdesetih eksplicitno „politizuje” svoje
istraživačke poduhvate. Pod politizacijom podrazumevamo podređivanje intelektualnog
rada političkim ciljevima i tvrdimo da se njegovo istraživanje neoliberalizma smešta u
okvir istraživanja istorije liberalizma, u šta se Fuko upušta usled svog političkog angažovanja
u drugoj polovini sedamdesetih. Tvrdićemo da u neoliberalizmu pronalazi
idejni okvir za novu levu politiku koja bi ciljala ka uvećanju individualne autonomije.
Potom ćemo istaći da se Fukoovo istraživanje istorije subjektivnosti tokom osamdesetih
može videti kao traganje za etičkim okvirom te politike. Rad završavamo poređenjem
našeg istraživanja sa istraživanjima drugih autora koji su se bavili ovim aspektima Fukoovog
rada.
PB  - Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
T2  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044
T1  - Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*
IS  - 2
VL  - 17
SP  - 741
EP  - 770
DO  - 10.21301/eap.v17i2.12
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2022",
abstract = "U radu istražujemo faktore koji su uticali na Fukoov izbor neoliberalizma
kao predmeta istraživanja i faktore koji su doveli do njegovog zaokreta ka proučavanju
subjektivnosti početkom osamdesetih. Glavni fokus istraživanja će biti uticaj društveno-
političkog konteksta na Fukoov rad. Pokazaćemo da se taj uticaj može uočiti od
samih početaka njegovog rada, a da Fuko od sedamdesetih eksplicitno „politizuje” svoje
istraživačke poduhvate. Pod politizacijom podrazumevamo podređivanje intelektualnog
rada političkim ciljevima i tvrdimo da se njegovo istraživanje neoliberalizma smešta u
okvir istraživanja istorije liberalizma, u šta se Fuko upušta usled svog političkog angažovanja
u drugoj polovini sedamdesetih. Tvrdićemo da u neoliberalizmu pronalazi
idejni okvir za novu levu politiku koja bi ciljala ka uvećanju individualne autonomije.
Potom ćemo istaći da se Fukoovo istraživanje istorije subjektivnosti tokom osamdesetih
može videti kao traganje za etičkim okvirom te politike. Rad završavamo poređenjem
našeg istraživanja sa istraživanjima drugih autora koji su se bavili ovim aspektima Fukoovog
rada.",
publisher = "Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.",
journal = "https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044",
title = "Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*",
number = "2",
volume = "17",
pages = "741-770",
doi = "10.21301/eap.v17i2.12"
}

Urošević, M.. (2022). Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*. in https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.., 17(2), 741-770.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.12

Urošević M. Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*. in https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044. 2022;17(2):741-770.
doi:10.21301/eap.v17i2.12 .

Urošević, Milan, "Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*" in https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044, 17, no. 2 (2022):741-770,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.12 . .

TY  - JOUR
AU  - Ivković, Marjan
AU  - Prodanović, Srđan
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2021
UR  - https://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php/fid/article/view/955
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2389
AB  - This paper presents three interconnected examinations of Asger Sørensen’s arguments in Capitalism, Alienation and Critique, which thematize Sørensen’s overarching understanding of the relationship between theory and practice: his general methodological perspective on critical theory, its distinctive epistemology and its anchoring in the empirical world. The paper authors each try to push Sørensen on these crucial points by considering how Sørensen’s variant of critical theory actually operates, scrutinizing in more detail the particular relationship between the ‘experience of injustice’, which for Sørensen constitutes the empirical foothold for critical theory, and the theoretical diagnosis of social reality which the critical theorist should formulate against the backdrop of this experience.
AB  - Ovaj rad predstavlja tri povezana ispitivanja argumentacije Asgera Serensena u Kapitalizmu, 
otuđenju i kritici, koja tematizuju Serensenovo generalno razumevanje odnosa teorije i prak se, drugim rečima njegovu metodološku perspektivu u pogledu kritičke teorije, njene speci fične epistemologije i njene ukorenjenosti u empirijskom svetu. Marjan Ivković, Srđan Pro danović i Milan Urošević nastoje da problematizuju Serensenovo stanovište razmatrajući 
način na koji Serensenova kritička teorija zapravo funkcioniše, analizirajući detaljnije odnos 
između ,iskustva nepravdeʻ, koje za Serensena predstavlja empirijsko uporište kritičke teo rije, i teorijske dijagnoze društvene stvarnosti koju kritički teoretičar formuliše na temelju 
tog iskustva
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique
T1  - Teorija uhvaćena u dijalektiku: neke refleksije o Kapitalizmu, otuđenju  i kritici Asgera Serensena
IS  - 1
VL  - 32
SP  - 11
EP  - 21
DO  - 10.2298/FID2101011I
ER  - 

@article{
author = "Ivković, Marjan and Prodanović, Srđan and Urošević, Milan",
year = "2021",
abstract = "This paper presents three interconnected examinations of Asger Sørensen’s arguments in Capitalism, Alienation and Critique, which thematize Sørensen’s overarching understanding of the relationship between theory and practice: his general methodological perspective on critical theory, its distinctive epistemology and its anchoring in the empirical world. The paper authors each try to push Sørensen on these crucial points by considering how Sørensen’s variant of critical theory actually operates, scrutinizing in more detail the particular relationship between the ‘experience of injustice’, which for Sørensen constitutes the empirical foothold for critical theory, and the theoretical diagnosis of social reality which the critical theorist should formulate against the backdrop of this experience., Ovaj rad predstavlja tri povezana ispitivanja argumentacije Asgera Serensena u Kapitalizmu, 
otuđenju i kritici, koja tematizuju Serensenovo generalno razumevanje odnosa teorije i prak se, drugim rečima njegovu metodološku perspektivu u pogledu kritičke teorije, njene speci fične epistemologije i njene ukorenjenosti u empirijskom svetu. Marjan Ivković, Srđan Pro danović i Milan Urošević nastoje da problematizuju Serensenovo stanovište razmatrajući 
način na koji Serensenova kritička teorija zapravo funkcioniše, analizirajući detaljnije odnos 
između ,iskustva nepravdeʻ, koje za Serensena predstavlja empirijsko uporište kritičke teo rije, i teorijske dijagnoze društvene stvarnosti koju kritički teoretičar formuliše na temelju 
tog iskustva",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique, Teorija uhvaćena u dijalektiku: neke refleksije o Kapitalizmu, otuđenju  i kritici Asgera Serensena",
number = "1",
volume = "32",
pages = "11-21",
doi = "10.2298/FID2101011I"
}

Ivković, M., Prodanović, S.,& Urošević, M.. (2021). Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 32(1), 11-21.
https://doi.org/10.2298/FID2101011I

Ivković M, Prodanović S, Urošević M. Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2021;32(1):11-21.
doi:10.2298/FID2101011I .

Ivković, Marjan, Prodanović, Srđan, Urošević, Milan, "Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 32, no. 1 (2021):11-21,
https://doi.org/10.2298/FID2101011I . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2020
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=925489
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2323
AB  - U radu ćemo analizirati savremenu literaturu za samopomoć koristeći
koncepte razvijene u okviru teorijskog pravca nazvanog „studije upravljanja“, čije je
poreklo u radu Mišela Fukoa. U prvom delu rada ćemo izložiti osnovne pojmove koje
ćemo koristiti u istraživanju, kao što su pojmovi dispozitiva, subjekcije, subjektivnosti i
pojma tehnologije sopstva, koji će za potrebe našeg rada biti naznačajniji. Potom ćemo
izložiti kontekst našeg istraživanja koji čini promena iz disciplinarnog režima upravljanja
u neoliberalni režim u drugoj polovini dvadesetog veka. Prećićemo onda na bliže
određenje literature za samopomoć, a potom i na izlaganje njene kratke istorije. Potom
ćemo izvršiti analizu savremene literature za samopomoć koristeći Fukoov teorijski
diskurs razvijen u drugom tomu Istorije seksualnosti kao naš metodološki instrument.
Zaključićemo da je savremena literatura za samopomoć tehnologija moći neoliberalnog
režima upravljanja koja služi formiranju njemu odgovarajućih subjekata.
AB  - In this paper we will be analyzing contemporary self-help literature through
the lens of what is usually called „governmentality studies“. These studies originate in the thought of Michel Foucault therefore we will begin our paper by
presenting his theoretical framework for analyzing governmentality. The concept of the „dispositif“ will be explained as a network of power relations aimed
at governing individuals. „Subjection“ is a concept we wil be using and it will
be explained as a process of making individuals a part of a dispositif. Also the
concept of „subjectivity“ will be used, defined as a relation that an individual
has with himself through which he governs himself and the concept of „technologies of the self“ defined as a set of discourses through which subjectivity
is formed. Our idea is to research contemporary self-help literature as a technology of the self through which an individual governs himself according to
the rules of a certain dispositif therefore. In the next part of our paper we will
present the context of our research which will be described as a change in governmentality regimes in the second half of the twentieth century. We will present
that change as a transition from a disciplinary regime of governemntality to the
neoliberal regime. In the next part of our paper we will define self-help literature as a discursive technology of the self that aims at getting its readers to see
themselves as having a problem that requires them to transform themselves and
therefore achieve happiness. Next we will present a short history oh self-help
literature dividing it into three phases that differ in the relation authors have to
their readers and in the figure of the big other whose ideas the authors claim to
represent. We will claim that our object of research is the third period of the development of self-help literature beginning in the eighties. Next we will present
our research that will be conducted by using Foucaults’s theoretical discourse
developed in the second volume of his History of Sexuality. We will conclude
that contemporary self-help literature can be seen as a technology of the self that
transforms the reader’s subjectivity in order to make them govern themselves
as autonomous subjects that seek to fulfill their innermost desires. Therefore we
will claim that contemporary self-help literature can bee seen as a technology of
the self of the neoliberal governmentality regime.
PB  - Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja
T1  - Contemporary Self-Help Literature: An Analysis From the Perspective of Governementality Studies
IS  - 4
VL  - 15
SP  - 1007
EP  - 1036
DO  - 10.21301/eap.v15i4.3
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2020",
abstract = "U radu ćemo analizirati savremenu literaturu za samopomoć koristeći
koncepte razvijene u okviru teorijskog pravca nazvanog „studije upravljanja“, čije je
poreklo u radu Mišela Fukoa. U prvom delu rada ćemo izložiti osnovne pojmove koje
ćemo koristiti u istraživanju, kao što su pojmovi dispozitiva, subjekcije, subjektivnosti i
pojma tehnologije sopstva, koji će za potrebe našeg rada biti naznačajniji. Potom ćemo
izložiti kontekst našeg istraživanja koji čini promena iz disciplinarnog režima upravljanja
u neoliberalni režim u drugoj polovini dvadesetog veka. Prećićemo onda na bliže
određenje literature za samopomoć, a potom i na izlaganje njene kratke istorije. Potom
ćemo izvršiti analizu savremene literature za samopomoć koristeći Fukoov teorijski
diskurs razvijen u drugom tomu Istorije seksualnosti kao naš metodološki instrument.
Zaključićemo da je savremena literatura za samopomoć tehnologija moći neoliberalnog
režima upravljanja koja služi formiranju njemu odgovarajućih subjekata., In this paper we will be analyzing contemporary self-help literature through
the lens of what is usually called „governmentality studies“. These studies originate in the thought of Michel Foucault therefore we will begin our paper by
presenting his theoretical framework for analyzing governmentality. The concept of the „dispositif“ will be explained as a network of power relations aimed
at governing individuals. „Subjection“ is a concept we wil be using and it will
be explained as a process of making individuals a part of a dispositif. Also the
concept of „subjectivity“ will be used, defined as a relation that an individual
has with himself through which he governs himself and the concept of „technologies of the self“ defined as a set of discourses through which subjectivity
is formed. Our idea is to research contemporary self-help literature as a technology of the self through which an individual governs himself according to
the rules of a certain dispositif therefore. In the next part of our paper we will
present the context of our research which will be described as a change in governmentality regimes in the second half of the twentieth century. We will present
that change as a transition from a disciplinary regime of governemntality to the
neoliberal regime. In the next part of our paper we will define self-help literature as a discursive technology of the self that aims at getting its readers to see
themselves as having a problem that requires them to transform themselves and
therefore achieve happiness. Next we will present a short history oh self-help
literature dividing it into three phases that differ in the relation authors have to
their readers and in the figure of the big other whose ideas the authors claim to
represent. We will claim that our object of research is the third period of the development of self-help literature beginning in the eighties. Next we will present
our research that will be conducted by using Foucaults’s theoretical discourse
developed in the second volume of his History of Sexuality. We will conclude
that contemporary self-help literature can be seen as a technology of the self that
transforms the reader’s subjectivity in order to make them govern themselves
as autonomous subjects that seek to fulfill their innermost desires. Therefore we
will claim that contemporary self-help literature can bee seen as a technology of
the self of the neoliberal governmentality regime.",
publisher = "Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja, Contemporary Self-Help Literature: An Analysis From the Perspective of Governementality Studies",
number = "4",
volume = "15",
pages = "1007-1036",
doi = "10.21301/eap.v15i4.3"
}

Urošević, M.. (2020). Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja. in Етноантрополошки проблеми
Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu., 15(4), 1007-1036.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.3

Urošević M. Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja. in Етноантрополошки проблеми. 2020;15(4):1007-1036.
doi:10.21301/eap.v15i4.3 .

Urošević, Milan, "Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja" in Етноантрополошки проблеми, 15, no. 4 (2020):1007-1036,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.3 . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/20/95
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2118
AB  - Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 199
EP  - 200
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2020",
abstract = "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.",
number = "1",
volume = "1",
pages = "199-200",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118"
}

Urošević, M.. (2020). Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.. in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 1(1), 199-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118

Urošević M. Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.. in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva. 2020;1(1):199-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118 .

Urošević, Milan, "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018." in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva, 1, no. 1 (2020):199-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118 .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2019
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=815617
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2314
AB  - Glavnu temu rada čini Holovo shvatanje ideologije. Da bismo ovo
objasnili prvo ćemo elaborirati njegovu teorijsku poziciju i shvatanje društva
kao kompleksnog totaliteta međupovezanih elemenata. U okviru ovoga ćemo
prikazati kako Hol objašnjava odnos kulture sa ostalim elementima društvenog
totaliteta.Njegovo shvatanje ideologije biće podeljeno na dva dela: prikaz njenog
(1) internog mehanizma funckionisanja i (2) prikaz njenih efekata. U okviru
prvog dela objasnićemo odnos ideologije i kulture u njegovoj teoriji. Potom ćemo
prikazati kritike Holovog shvatanja ideologije kao i rešenja koja on nudi za
njih. Na kraju ćemo ukazati na epistemološki problem odnosa njegove teorije
ideologije sa kriterijumom naučne objektivnosti kao kontradikcije koju on ne
uspeva da reši.
AB  - The main subject of this paper is Halls understanding of ideology.In order to explain this we will first elaborate his theoretical position and hisunderstanding of society as a complex totality of interconnected elements. In this part we will also show how Hall explains the relationship of culture to other elements of the social totality. His understanding of ideology will be divided into two sections: (1) the elaboration of its internal mechanism of operation and (2 )the elaboration of its effects. In the first part we will explain the relationship ofculture and ideology in his theory. Afterwards we will show some criticism of Halls understanding of ideology as well as some of the solutions to them that Hallprovides. In the end we will point to the epistemological problem of the relationship of his theory to the criteria of scientific objectivity as a contradiction that he doesn’tmanage to solve.
PB  - Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Sociologija
T1  - Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola
T1  - Ideology and its relation to culture in the work of Stuart Hall
IS  - 3
VL  - 61
SP  - 426
EP  - 444
DO  - 10.2298/SOC1903426U
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2019",
abstract = "Glavnu temu rada čini Holovo shvatanje ideologije. Da bismo ovo
objasnili prvo ćemo elaborirati njegovu teorijsku poziciju i shvatanje društva
kao kompleksnog totaliteta međupovezanih elemenata. U okviru ovoga ćemo
prikazati kako Hol objašnjava odnos kulture sa ostalim elementima društvenog
totaliteta.Njegovo shvatanje ideologije biće podeljeno na dva dela: prikaz njenog
(1) internog mehanizma funckionisanja i (2) prikaz njenih efekata. U okviru
prvog dela objasnićemo odnos ideologije i kulture u njegovoj teoriji. Potom ćemo
prikazati kritike Holovog shvatanja ideologije kao i rešenja koja on nudi za
njih. Na kraju ćemo ukazati na epistemološki problem odnosa njegove teorije
ideologije sa kriterijumom naučne objektivnosti kao kontradikcije koju on ne
uspeva da reši., The main subject of this paper is Halls understanding of ideology.In order to explain this we will first elaborate his theoretical position and hisunderstanding of society as a complex totality of interconnected elements. In this part we will also show how Hall explains the relationship of culture to other elements of the social totality. His understanding of ideology will be divided into two sections: (1) the elaboration of its internal mechanism of operation and (2 )the elaboration of its effects. In the first part we will explain the relationship ofculture and ideology in his theory. Afterwards we will show some criticism of Halls understanding of ideology as well as some of the solutions to them that Hallprovides. In the end we will point to the epistemological problem of the relationship of his theory to the criteria of scientific objectivity as a contradiction that he doesn’tmanage to solve.",
publisher = "Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Sociologija",
title = "Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola, Ideology and its relation to culture in the work of Stuart Hall",
number = "3",
volume = "61",
pages = "426-444",
doi = "10.2298/SOC1903426U"
}

Urošević, M.. (2019). Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola. in Sociologija
Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije., 61(3), 426-444.
https://doi.org/10.2298/SOC1903426U

Urošević M. Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola. in Sociologija. 2019;61(3):426-444.
doi:10.2298/SOC1903426U .

Urošević, Milan, "Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola" in Sociologija, 61, no. 3 (2019):426-444,
https://doi.org/10.2298/SOC1903426U . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=769
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2035
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018
IS  - 3
VL  - 30
SP  - 459
EP  - 461
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2019",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018",
number = "3",
volume = "30",
pages = "459-461",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035"
}

Urošević, M.. (2019). Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(3), 459-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035

Urošević M. Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(3):459-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035 .

Urošević, Milan, "Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 3 (2019):459-461,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035 .