TY  - CHAP
AU  - Radinković, Željko
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3705
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Priručnik kritike
T1  - Dijalog i kritika
SP  - 15
EP  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3705
ER  - 

@inbook{
author = "Radinković, Željko and Nišavić, Ivan",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Priručnik kritike",
booktitle = "Dijalog i kritika",
pages = "15-38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3705"
}

Radinković, Ž.,& Nišavić, I.. (2023). Dijalog i kritika. in Priručnik kritike
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 15-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3705

Radinković Ž, Nišavić I. Dijalog i kritika. in Priručnik kritike. 2023;:15-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3705 .

Radinković, Željko, Nišavić, Ivan, "Dijalog i kritika" in Priručnik kritike (2023):15-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3705 .

TY  - CONF
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3758
AB  - Епикур је сматрао да настанак универзума као и свега онога што видимо или што постоји у њему није резултат неке божанске силе или пак провиђења. Он је, као и све његове присталице, дубоко критиковао филозофе који су вјеровали да је универзум настао са као исход намјере, одлуке или воље неког божанског бића (или више њих). У КД 1 се јасно тврди да „блажено и вечно (непролазно) биће (божанство) ни само нема никакву тегобу, нити оптерећује неко друго биће тегобом. Зато не зна ни за гнев ни за пристрасност, јер све то у себи садржи слабост.“ 

Божанства, премда постоје, не баве се свијетом нити управљају њиме, већ живе у вјечном блаженству, негдје између свјетова, далеко од метежа који влада свијетом, стварима и људима у њему. Самим тим, свијет нема неку сврху или телос, тј. не постоји разлог зашто је настао већ је, једноставно, настао. Објашњење његовог настанка је материјалистичке природе. Све што имамо данас је последица слободног кретања (падања) атома у празнини као и њиховог изненадног скретања са уобичајене путање.

Ово важи како са космолошке стране тако и са антрополошке. Последице овакве епикурејске теорије су вишезначне. Прво, материјалистичко разумијевање свијета води нас у детерминизам, што је Епикуру неприхватљиво. Друго, незаинтересованост богова за људска дешавања разрјешује човјека од бриге и страхова које гаји према њима и смрти; треће, и нама релевантно јесте да, урушавајући телеолошки принцип, на неки начин се антиципира „галилејско“ објашњење у науци – које се заснива на посматрању и експерименту, насупрот „аристотеловском“ приступу који се базира на финалном узроку као објашњењу. 

Епикурејска физика, насупрот неким ранијим представама космолошких теорија које имају своје (коначне) сврхе и које можемо узети као неку врсту интелигентног или пак природног дизајна (попут Анаксагориног ноус-а, Емпедоклеових Љубави и Мржње, а посебно Платона и Аристотела), заснива се на скретању атома. То изненадно скретање можемо разумјети као индетерминисаност, спонтанитет, неочекиваност или случајност. С једне стране скретање можемо узети као случајност која је лишена сваке сврхе или циља, док с друге можемо прихватити да оно представља неку активност која је потпуно непроузрокована. У оба случаја, овакву идеју можемо схватити као рудиментарни облик савременог појма шансе или вјероватноће, односно као пробабилистичко и не-телеолошко објашњења универзума.
PB  - Srpska akademija nauka i umetnosti i Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu
C3  - Knjiga apstrakata Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i antici
T1  - Epikurova anti-teleologija
SP  - 134
EP  - 135
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3758
ER  - 

@conference{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Епикур је сматрао да настанак универзума као и свега онога што видимо или што постоји у њему није резултат неке божанске силе или пак провиђења. Он је, као и све његове присталице, дубоко критиковао филозофе који су вјеровали да је универзум настао са као исход намјере, одлуке или воље неког божанског бића (или више њих). У КД 1 се јасно тврди да „блажено и вечно (непролазно) биће (божанство) ни само нема никакву тегобу, нити оптерећује неко друго биће тегобом. Зато не зна ни за гнев ни за пристрасност, јер све то у себи садржи слабост.“ 

Божанства, премда постоје, не баве се свијетом нити управљају њиме, већ живе у вјечном блаженству, негдје између свјетова, далеко од метежа који влада свијетом, стварима и људима у њему. Самим тим, свијет нема неку сврху или телос, тј. не постоји разлог зашто је настао већ је, једноставно, настао. Објашњење његовог настанка је материјалистичке природе. Све што имамо данас је последица слободног кретања (падања) атома у празнини као и њиховог изненадног скретања са уобичајене путање.

Ово важи како са космолошке стране тако и са антрополошке. Последице овакве епикурејске теорије су вишезначне. Прво, материјалистичко разумијевање свијета води нас у детерминизам, што је Епикуру неприхватљиво. Друго, незаинтересованост богова за људска дешавања разрјешује човјека од бриге и страхова које гаји према њима и смрти; треће, и нама релевантно јесте да, урушавајући телеолошки принцип, на неки начин се антиципира „галилејско“ објашњење у науци – које се заснива на посматрању и експерименту, насупрот „аристотеловском“ приступу који се базира на финалном узроку као објашњењу. 

Епикурејска физика, насупрот неким ранијим представама космолошких теорија које имају своје (коначне) сврхе и које можемо узети као неку врсту интелигентног или пак природног дизајна (попут Анаксагориног ноус-а, Емпедоклеових Љубави и Мржње, а посебно Платона и Аристотела), заснива се на скретању атома. То изненадно скретање можемо разумјети као индетерминисаност, спонтанитет, неочекиваност или случајност. С једне стране скретање можемо узети као случајност која је лишена сваке сврхе или циља, док с друге можемо прихватити да оно представља неку активност која је потпуно непроузрокована. У оба случаја, овакву идеју можемо схватити као рудиментарни облик савременог појма шансе или вјероватноће, односно као пробабилистичко и не-телеолошко објашњења универзума.",
publisher = "Srpska akademija nauka i umetnosti i Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu",
journal = "Knjiga apstrakata Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i antici",
title = "Epikurova anti-teleologija",
pages = "134-135",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3758"
}

Nišavić, I.. (2023). Epikurova anti-teleologija. in Knjiga apstrakata Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i antici
Srpska akademija nauka i umetnosti i Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu., 134-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3758

Nišavić I. Epikurova anti-teleologija. in Knjiga apstrakata Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i antici. 2023;:134-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3758 .

Nišavić, Ivan, "Epikurova anti-teleologija" in Knjiga apstrakata Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i antici (2023):134-135,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3758 .

TY  - CONF
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3760
AB  - Антика, с једне стране као епоха, период, историја или старина, а са друге, као идеја, илузија, сјећање или метафора, нераскидиво је везана са садашњошћу, и то не само овом садашњошћу, већ и сваком до сада (а и вјероватно ће слично бити и са сваком будућом садашњошћу).
На многе ствари се позивамо када своје активности, понашања, дјелања или размишљања оправдавамо античким узорима или коријенима. Најчешће су то разноразне врлине, мудрост или општи принципи попут доброте, рецимо. Ипак, овом приликом бих се осврнуо на један, на први поглед, скоро па нефилозофски аспект чији коријен такође можемо пронаћи у антици – а то је уживање. Уживање (хедонизам) није неуобичајена тема код античких филозофа (као код Аристипа, Платона или Епикура, да издвојимо само неке). Уживање никада није сматрано врлином, чешће је узимано као негативна него као позитивна карактеристика, а увијек је представљало значајан дио људског живота, од антике па до данашњих дана (штавише, чини се да највише заокупља савременог човјека).
У овом осврту биће ријечи и о темељима који су постављени при тумачењу уживања још у антици, а које данас узимамо као дате и општеприхваћене ставове. Уз то, један добар дио савремене литературе о задовољству, срећи, добром животу, као и веома популарне литературе о самопомоћи, умногоме се заснива на анализама античких филозофа, посебно епикурејаца и стоика,
15неријетко злоупотребљавајући њихова тумачења и банализујући их до непрепознатљивости и, сходно томе, до бесмисла.
Природно је да се идеје које смо наслиједили из антике мијењају, реорганизују, прилагођавају и уклапају у савремено окружење. На овом мјесту корисно је назначити разлику између традиције, која представља континуитет или преношење утицаја кроз вријеме или са генерације на генерацију, и рецепције, под којом се више подразумијева тумачење, трансформисање или преуређивање наслеђа с тенденцијом стварања, а не само подражавања или пуког копирања и опонашања. Нешто слично догодило се и у ренесанси: под препородом антике, ослањање на античке узоре узимало се као пожељно или корисно за креирање новог, другачијег и оригиналног (било да је ријеч о литератури, поезији или пак скулптури или сликарству). Тако исто рецепција антике и данас, на овај или онај начин, одудара од коријена, како у свим осталим аспектима тако и у прихватању, разумијевању и „конзумирању” уживања. У складу с тим, потпуно је јасно и очекивано одударање од античких норми или принципа уживања.
Ипак, иако су се средства, циљеви и начини уживања мултипликовали у односу на стара времена, ипак је остало нешто слично (да не кажем исто): унутрашњи, душевни аспекти који прате уживање или су проузроковани њиме. Осјећај задовољства је вјероватно идентичан, или макар сличан, код особа из IV в. ст. е., оних из XV в. н. е. и неког савременог човека. Управо ту лежи значај анализе и тумачења антике, који могу, макар ми се тако чини, допринијети мало смисленијем и хуманијем односу према ужицима, општем благостању и предностима које данашњи живот нуди.
PB  - Enografski institut SANU
C3  - Knjiga apstrakata: Recepcija starih svetova
T1  - Uživanje u antici
SP  - 15
EP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3760
ER  - 

@conference{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Антика, с једне стране као епоха, период, историја или старина, а са друге, као идеја, илузија, сјећање или метафора, нераскидиво је везана са садашњошћу, и то не само овом садашњошћу, већ и сваком до сада (а и вјероватно ће слично бити и са сваком будућом садашњошћу).
На многе ствари се позивамо када своје активности, понашања, дјелања или размишљања оправдавамо античким узорима или коријенима. Најчешће су то разноразне врлине, мудрост или општи принципи попут доброте, рецимо. Ипак, овом приликом бих се осврнуо на један, на први поглед, скоро па нефилозофски аспект чији коријен такође можемо пронаћи у антици – а то је уживање. Уживање (хедонизам) није неуобичајена тема код античких филозофа (као код Аристипа, Платона или Епикура, да издвојимо само неке). Уживање никада није сматрано врлином, чешће је узимано као негативна него као позитивна карактеристика, а увијек је представљало значајан дио људског живота, од антике па до данашњих дана (штавише, чини се да највише заокупља савременог човјека).
У овом осврту биће ријечи и о темељима који су постављени при тумачењу уживања још у антици, а које данас узимамо као дате и општеприхваћене ставове. Уз то, један добар дио савремене литературе о задовољству, срећи, добром животу, као и веома популарне литературе о самопомоћи, умногоме се заснива на анализама античких филозофа, посебно епикурејаца и стоика,
15неријетко злоупотребљавајући њихова тумачења и банализујући их до непрепознатљивости и, сходно томе, до бесмисла.
Природно је да се идеје које смо наслиједили из антике мијењају, реорганизују, прилагођавају и уклапају у савремено окружење. На овом мјесту корисно је назначити разлику између традиције, која представља континуитет или преношење утицаја кроз вријеме или са генерације на генерацију, и рецепције, под којом се више подразумијева тумачење, трансформисање или преуређивање наслеђа с тенденцијом стварања, а не само подражавања или пуког копирања и опонашања. Нешто слично догодило се и у ренесанси: под препородом антике, ослањање на античке узоре узимало се као пожељно или корисно за креирање новог, другачијег и оригиналног (било да је ријеч о литератури, поезији или пак скулптури или сликарству). Тако исто рецепција антике и данас, на овај или онај начин, одудара од коријена, како у свим осталим аспектима тако и у прихватању, разумијевању и „конзумирању” уживања. У складу с тим, потпуно је јасно и очекивано одударање од античких норми или принципа уживања.
Ипак, иако су се средства, циљеви и начини уживања мултипликовали у односу на стара времена, ипак је остало нешто слично (да не кажем исто): унутрашњи, душевни аспекти који прате уживање или су проузроковани њиме. Осјећај задовољства је вјероватно идентичан, или макар сличан, код особа из IV в. ст. е., оних из XV в. н. е. и неког савременог човека. Управо ту лежи значај анализе и тумачења антике, који могу, макар ми се тако чини, допринијети мало смисленијем и хуманијем односу према ужицима, општем благостању и предностима које данашњи живот нуди.",
publisher = "Enografski institut SANU",
journal = "Knjiga apstrakata: Recepcija starih svetova",
title = "Uživanje u antici",
pages = "15-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3760"
}

Nišavić, I.. (2023). Uživanje u antici. in Knjiga apstrakata: Recepcija starih svetova
Enografski institut SANU., 15-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3760

Nišavić I. Uživanje u antici. in Knjiga apstrakata: Recepcija starih svetova. 2023;:15-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3760 .

Nišavić, Ivan, "Uživanje u antici" in Knjiga apstrakata: Recepcija starih svetova (2023):15-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3760 .

TY  - CONF
AU  - Popović, Katarina
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3759
AB  - The COVID-19 pandemic has had a profound impact on democratic governance in many countries around the world, with emergency measures taken to combat the spread of the virus often used as a pretext for authoritarian leaders to consolidate power and undermine democratic institutions. As a result, some governments have suspended constitutional rights, restricted freedom of expression and assembly, and cracked down on dissenting voices, exploiting the pandemic to limit democratic participation and engagement. The closure of public spaces, limitations on freedom of speech, and the suspension of elections have also contributed significantly to the erosion of democratic values during the COVID-19 pandemic.
Moreover, the conflict between efforts to fight the pandemic through lockdowns and limitations on movements and gathering, and the need for citizens to be active and critical, created a tension between public health and democratic values. While some restrictions may have been necessary to curb the spread of the virus and protect public health, these measures have also limited citizens’ ability to engage in critical dialogue about government policies, voice dissenting opinions, and participate in democratic processes. This tension highlights the need to strike a balance between di- verse public values, and underscores the challenges posed by the pandemic to democratic governance. Additionally, the public discourse in many countries has become increasingly polarized, with alternative opinions often shamed or silenced, preventing constructive criticism of governmental measures and limiting the ability of citizens to engage in democratic processes.
The paper will use the data from international organizations such as Amnesty International, Freedom House, and the Varieties of Democracy Project, to indicate the ways in which the pandemic has had a negative impact on democracy around the world. This data will be used to provide a broad overview of the challenges faced by democratic institutions and processes in the context of COVID-19.
Next, the paper will draw on the ideas of Noam Chomsky and Hahrie Han to analyze the specific challenges posed by COVID-19 for democratic citizenship. Chomsky’s critiques of authoritarianism and state power will be used to examine the ways in which emergency measures taken in response to the pandemic have been used as a pretext for consolidating power and undermining democratic institutions. Finally, Han’s work on civic engagement and collective action will be used to explore the challenges and dilemmas facing citizens in the context of COVID-19, including limitations on expression and gathering, as well as the need for active and critical citizenship in the face of emergency measures taken to combat the spread of the virus.
In conclusion, the challenges posed by the COVID-19 pandemic have brought to light the complex and multifaceted nature of democratic governance. As the world continues to grapple with the ongoing effects of various crises, as well as those that may arise in the future, the tension between collective action and individual freedoms remains a crucial issue that requires further exploration. Finding a balance between a harmonized social response and the plurality of voices that democracy needs is a complex and ongoing challenge. Furthermore, shaping education for democratic citizenship based on an active and critical approach without undermining social trust and legitimacy is another significant challenge that requires careful consideration.
PB  - Institute for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
C3  - Book of Abstracts: Movements for Democracy, Critical Learning and the Limits of What We Know
T1  - Navigating the Post-Covid Era: The Challenge of Educating for Democratic Citizenship
SP  - 38
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3759
ER  - 

@conference{
author = "Popović, Katarina and Nišavić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "The COVID-19 pandemic has had a profound impact on democratic governance in many countries around the world, with emergency measures taken to combat the spread of the virus often used as a pretext for authoritarian leaders to consolidate power and undermine democratic institutions. As a result, some governments have suspended constitutional rights, restricted freedom of expression and assembly, and cracked down on dissenting voices, exploiting the pandemic to limit democratic participation and engagement. The closure of public spaces, limitations on freedom of speech, and the suspension of elections have also contributed significantly to the erosion of democratic values during the COVID-19 pandemic.
Moreover, the conflict between efforts to fight the pandemic through lockdowns and limitations on movements and gathering, and the need for citizens to be active and critical, created a tension between public health and democratic values. While some restrictions may have been necessary to curb the spread of the virus and protect public health, these measures have also limited citizens’ ability to engage in critical dialogue about government policies, voice dissenting opinions, and participate in democratic processes. This tension highlights the need to strike a balance between di- verse public values, and underscores the challenges posed by the pandemic to democratic governance. Additionally, the public discourse in many countries has become increasingly polarized, with alternative opinions often shamed or silenced, preventing constructive criticism of governmental measures and limiting the ability of citizens to engage in democratic processes.
The paper will use the data from international organizations such as Amnesty International, Freedom House, and the Varieties of Democracy Project, to indicate the ways in which the pandemic has had a negative impact on democracy around the world. This data will be used to provide a broad overview of the challenges faced by democratic institutions and processes in the context of COVID-19.
Next, the paper will draw on the ideas of Noam Chomsky and Hahrie Han to analyze the specific challenges posed by COVID-19 for democratic citizenship. Chomsky’s critiques of authoritarianism and state power will be used to examine the ways in which emergency measures taken in response to the pandemic have been used as a pretext for consolidating power and undermining democratic institutions. Finally, Han’s work on civic engagement and collective action will be used to explore the challenges and dilemmas facing citizens in the context of COVID-19, including limitations on expression and gathering, as well as the need for active and critical citizenship in the face of emergency measures taken to combat the spread of the virus.
In conclusion, the challenges posed by the COVID-19 pandemic have brought to light the complex and multifaceted nature of democratic governance. As the world continues to grapple with the ongoing effects of various crises, as well as those that may arise in the future, the tension between collective action and individual freedoms remains a crucial issue that requires further exploration. Finding a balance between a harmonized social response and the plurality of voices that democracy needs is a complex and ongoing challenge. Furthermore, shaping education for democratic citizenship based on an active and critical approach without undermining social trust and legitimacy is another significant challenge that requires careful consideration.",
publisher = "Institute for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade",
journal = "Book of Abstracts: Movements for Democracy, Critical Learning and the Limits of What We Know",
title = "Navigating the Post-Covid Era: The Challenge of Educating for Democratic Citizenship",
pages = "38-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3759"
}

Popović, K.,& Nišavić, I.. (2023). Navigating the Post-Covid Era: The Challenge of Educating for Democratic Citizenship. in Book of Abstracts: Movements for Democracy, Critical Learning and the Limits of What We Know
Institute for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade., 38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3759

Popović K, Nišavić I. Navigating the Post-Covid Era: The Challenge of Educating for Democratic Citizenship. in Book of Abstracts: Movements for Democracy, Critical Learning and the Limits of What We Know. 2023;:38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3759 .

Popović, Katarina, Nišavić, Ivan, "Navigating the Post-Covid Era: The Challenge of Educating for Democratic Citizenship" in Book of Abstracts: Movements for Democracy, Critical Learning and the Limits of What We Know (2023):38-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3759 .

TY  - JOUR
AU  - Pavličić, Jelena
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3694
AB  - Scholars have argued that we have good reason to defend the Epicurean 
view of the validity of sensation on the basis of a contextual reading of 
the content of perception. More specifically, it has been suggested that 
we can respond to skeptical challenges by acknowledging the contextual 
character of perceptual content and by linking its truth to the conditions 
under which it occurs. By examining these proposals, we identify some 
sources of concern and point out the limitations in providing an adequate 
framework for the Epicurean idea that the senses are capable of providing 
the ultimate criteria of truth. In particular, we argue that we should be 
wary of a contextual reading of perceptual content, not only because 
this is not a viable model for reliably distinguishing truth from falsity, but 
also because it is not adequately supported by the available textual 
evidence of Epicurean empiricist epistemology. Finally, we point out 
further problems for the Epicurean viewpoint by drawing on some later 
considerations in the history of the philosophy of perception.
AB  - Pojedini teoretičari su tvrdili da postoje ubedljivi razlozi na osnovu kojih se može braniti epikurejsko stanovište o pouzdanosti čulnog svedočanstva na osnovu kontekstualističkog tumačenja sadržaja percepcije. Konkretnije, sugerisano je da možemo odgovoriti na skeptičke 
izazove ukazivanjem na kontekstualno osetljivu prirodu perceptivnog sadržaja i povezujući 
njegovu istinitost sa uslovima pod kojima se on pojavljuje. Ispitujući ove predloge, identifi kovali smo neke izvore zabrinutosti i istakli izvesna ograničenja u pružanju adekvatnog okvira 
za epikurejsku ideju da čulno svedočanstvo može poslužiti kao kriterijum istinisti saznajnih 
tvrdnji. Posebno smo tvrdili da treba biti oprezan prema kontekstualističkom čitanju perceptivnog sadržaja, ne samo zato što ne predstavlja održiv model za pouzdano razlikovanje istine od neistine, već i zato što nije adekvatno podržano dostupnom tekstualnom evidencijom 
koja leži u osnovi epikurejske empirijske epistemologije. Konačno, ukazali smo na dalje probleme za epikurejsko stanovište koristeći se nekim kasnijim razmatranjima u istoriji filozofije 
percepcije.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Epicurean View on the Validity of Sensation: On the Contextual  Reading of the Content of the Perception
T1  - Epikurovo stanovište o verodostojnosti opažanja: o kontekstualističkoj  interpretaciji sadržaja perceptivnog iskustva
IS  - 4
VL  - 34
SP  - 681
EP  - 693
DO  - 10.2298/FID2304681P
ER  - 

@article{
author = "Pavličić, Jelena and Nišavić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Scholars have argued that we have good reason to defend the Epicurean 
view of the validity of sensation on the basis of a contextual reading of 
the content of perception. More specifically, it has been suggested that 
we can respond to skeptical challenges by acknowledging the contextual 
character of perceptual content and by linking its truth to the conditions 
under which it occurs. By examining these proposals, we identify some 
sources of concern and point out the limitations in providing an adequate 
framework for the Epicurean idea that the senses are capable of providing 
the ultimate criteria of truth. In particular, we argue that we should be 
wary of a contextual reading of perceptual content, not only because 
this is not a viable model for reliably distinguishing truth from falsity, but 
also because it is not adequately supported by the available textual 
evidence of Epicurean empiricist epistemology. Finally, we point out 
further problems for the Epicurean viewpoint by drawing on some later 
considerations in the history of the philosophy of perception., Pojedini teoretičari su tvrdili da postoje ubedljivi razlozi na osnovu kojih se može braniti epikurejsko stanovište o pouzdanosti čulnog svedočanstva na osnovu kontekstualističkog tumačenja sadržaja percepcije. Konkretnije, sugerisano je da možemo odgovoriti na skeptičke 
izazove ukazivanjem na kontekstualno osetljivu prirodu perceptivnog sadržaja i povezujući 
njegovu istinitost sa uslovima pod kojima se on pojavljuje. Ispitujući ove predloge, identifi kovali smo neke izvore zabrinutosti i istakli izvesna ograničenja u pružanju adekvatnog okvira 
za epikurejsku ideju da čulno svedočanstvo može poslužiti kao kriterijum istinisti saznajnih 
tvrdnji. Posebno smo tvrdili da treba biti oprezan prema kontekstualističkom čitanju perceptivnog sadržaja, ne samo zato što ne predstavlja održiv model za pouzdano razlikovanje istine od neistine, već i zato što nije adekvatno podržano dostupnom tekstualnom evidencijom 
koja leži u osnovi epikurejske empirijske epistemologije. Konačno, ukazali smo na dalje probleme za epikurejsko stanovište koristeći se nekim kasnijim razmatranjima u istoriji filozofije 
percepcije.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Epicurean View on the Validity of Sensation: On the Contextual  Reading of the Content of the Perception, Epikurovo stanovište o verodostojnosti opažanja: o kontekstualističkoj  interpretaciji sadržaja perceptivnog iskustva",
number = "4",
volume = "34",
pages = "681-693",
doi = "10.2298/FID2304681P"
}

Pavličić, J.,& Nišavić, I.. (2023). Epicurean View on the Validity of Sensation: On the Contextual  Reading of the Content of the Perception. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 34(4), 681-693.
https://doi.org/10.2298/FID2304681P

Pavličić J, Nišavić I. Epicurean View on the Validity of Sensation: On the Contextual  Reading of the Content of the Perception. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2023;34(4):681-693.
doi:10.2298/FID2304681P .

Pavličić, Jelena, Nišavić, Ivan, "Epicurean View on the Validity of Sensation: On the Contextual  Reading of the Content of the Perception" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 34, no. 4 (2023):681-693,
https://doi.org/10.2298/FID2304681P . .

TY  - JOUR
AU  - Pavličić, Jelena
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3145
AB  - U radu su skicirana ključna mjesta spoznajno-teorijske rasprave koja se odvijala u vrijeme najistaknutijih epikurejski i skeptički orijentiranih mislitelja. Istraživanje počinje s nekoliko povijesnih naznaka o Epikurovu doprinosu uspostavljanju spomenutih sporova te njegovoj motivaciji da problemu kriterija spoznaje dodijeli ključno mjesto. Istovremeno, u izvjesnoj mjeri, postat će jasno kako se rivalska skeptička misao razvijala pod utjecajem toga učenja. Namjera nije da se ta dva filozofska pristupa oslikaju u potpunosti, pa čak ni da se obuhva- te njihove glavne odlike, nego da se ponude izvjesni uvidi u specifična područja njihovo- ga uzajamnog utjecaja koja su doprinijela tome da se na neočekivan način približe jedno drugom. Uslijed toga, vidjet ćemo i da, premda prilično raznorodne, te dvije helenističke pozicije odražavaju izvjesne sličnosti, prije svega, kada je riječ o poimanju prirode i cilja filozofskih istraživanja, u čemu se ogleda primjer sretnoga života, kao i odgovora na pitanje kojim bi se kriterijem trebalo rukovoditi ako želimo dostignuti takav život.
PB  - Zagreb : Hrvatsko filozofsko društvo
T2  - Filozofska istraživanja
T1  - Epikurejske i skeptičke argumentativne strategije. O njihovom razvoju i uzajamnom utjecaju
IS  - 1
VL  - 43
SP  - 131
EP  - 145
DO  - 10.21464/fi43107
ER  - 

@article{
author = "Pavličić, Jelena and Nišavić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "U radu su skicirana ključna mjesta spoznajno-teorijske rasprave koja se odvijala u vrijeme najistaknutijih epikurejski i skeptički orijentiranih mislitelja. Istraživanje počinje s nekoliko povijesnih naznaka o Epikurovu doprinosu uspostavljanju spomenutih sporova te njegovoj motivaciji da problemu kriterija spoznaje dodijeli ključno mjesto. Istovremeno, u izvjesnoj mjeri, postat će jasno kako se rivalska skeptička misao razvijala pod utjecajem toga učenja. Namjera nije da se ta dva filozofska pristupa oslikaju u potpunosti, pa čak ni da se obuhva- te njihove glavne odlike, nego da se ponude izvjesni uvidi u specifična područja njihovo- ga uzajamnog utjecaja koja su doprinijela tome da se na neočekivan način približe jedno drugom. Uslijed toga, vidjet ćemo i da, premda prilično raznorodne, te dvije helenističke pozicije odražavaju izvjesne sličnosti, prije svega, kada je riječ o poimanju prirode i cilja filozofskih istraživanja, u čemu se ogleda primjer sretnoga života, kao i odgovora na pitanje kojim bi se kriterijem trebalo rukovoditi ako želimo dostignuti takav život.",
publisher = "Zagreb : Hrvatsko filozofsko društvo",
journal = "Filozofska istraživanja",
title = "Epikurejske i skeptičke argumentativne strategije. O njihovom razvoju i uzajamnom utjecaju",
number = "1",
volume = "43",
pages = "131-145",
doi = "10.21464/fi43107"
}

Pavličić, J.,& Nišavić, I.. (2023). Epikurejske i skeptičke argumentativne strategije. O njihovom razvoju i uzajamnom utjecaju. in Filozofska istraživanja
Zagreb : Hrvatsko filozofsko društvo., 43(1), 131-145.
https://doi.org/10.21464/fi43107

Pavličić J, Nišavić I. Epikurejske i skeptičke argumentativne strategije. O njihovom razvoju i uzajamnom utjecaju. in Filozofska istraživanja. 2023;43(1):131-145.
doi:10.21464/fi43107 .

Pavličić, Jelena, Nišavić, Ivan, "Epikurejske i skeptičke argumentativne strategije. O njihovom razvoju i uzajamnom utjecaju" in Filozofska istraživanja, 43, no. 1 (2023):131-145,
https://doi.org/10.21464/fi43107 . .

TY  - CHAP
AU  - Popović, Katarina
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3027
AB  - The COVID-19 pandemic has caused unprecedented disruptions to global education systems, with adult education shifting to a virtual world and relying heavily on digital and ICT tools to maintain continuity of learning. However, the prolonged pandemic raises important questions about the future of adult education. The current essay examines the most significant changes in three key areas of adult education: health, citizenship, and digital technologies. It argues that adult education should not only equip people with the knowledge and skills necessary to navigate a crisis, but also play a proactive role in shaping the future of education and the world. It should critically analyse and challenge mainstream ideas and offer constructive alternatives to proposed solutions.
PB  - Firenze University Press
T2  - Re-thinking Adult Education Research. Beyond the Pandemic
T1  - The Role of Adult Learning and Education in (Post-)Covid Times
SP  - 33
EP  - 52
DO  - 10.36253/979-12-215-0151-3.05
ER  - 

@inbook{
author = "Popović, Katarina and Nišavić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "The COVID-19 pandemic has caused unprecedented disruptions to global education systems, with adult education shifting to a virtual world and relying heavily on digital and ICT tools to maintain continuity of learning. However, the prolonged pandemic raises important questions about the future of adult education. The current essay examines the most significant changes in three key areas of adult education: health, citizenship, and digital technologies. It argues that adult education should not only equip people with the knowledge and skills necessary to navigate a crisis, but also play a proactive role in shaping the future of education and the world. It should critically analyse and challenge mainstream ideas and offer constructive alternatives to proposed solutions.",
publisher = "Firenze University Press",
journal = "Re-thinking Adult Education Research. Beyond the Pandemic",
booktitle = "The Role of Adult Learning and Education in (Post-)Covid Times",
pages = "33-52",
doi = "10.36253/979-12-215-0151-3.05"
}

Popović, K.,& Nišavić, I.. (2023). The Role of Adult Learning and Education in (Post-)Covid Times. in Re-thinking Adult Education Research. Beyond the Pandemic
Firenze University Press., 33-52.
https://doi.org/10.36253/979-12-215-0151-3.05

Popović K, Nišavić I. The Role of Adult Learning and Education in (Post-)Covid Times. in Re-thinking Adult Education Research. Beyond the Pandemic. 2023;:33-52.
doi:10.36253/979-12-215-0151-3.05 .

Popović, Katarina, Nišavić, Ivan, "The Role of Adult Learning and Education in (Post-)Covid Times" in Re-thinking Adult Education Research. Beyond the Pandemic (2023):33-52,
https://doi.org/10.36253/979-12-215-0151-3.05 . .

TY  - BOOK
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2755
AB  - Hedonizam – univerzalna ljudska težnja ili odlika moralnog posrnuća? Klasična dilema. Jedno staro, ali ipak vrijedno mišljenje sugeriše mogućnost da je hedonizam zapravo povezan sa dobrim, vrlim životom. Antički filozof Epikur smatrao je da etika za cilj ima uživanje, odnosno da su kriterijumi za odlučivanje šta je dobro i loše ili šta bi trebalo da radimo a šta da izbjegavamo – zadovoljstvo i bol. Ova shvatanja su, uprkos njihovoj temeljnoj i argumentovanoj razradi, krivo shvatana, banalizovana i omalovažavana kroz istoriju. Knjiga Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike fokusira se na prikaz i analizu elemenata Epikurove filozofije na kojima se zasniva njegova etika. Prevashodno, to su fizika (nauka o prirodi), epistemologija (teorija saznanja) i nauka o duši. Smatrajući ih pojedinačno uzete kao nužne, a sve zajedno kao dovoljne uslove za dobar, srećan i hvale vrijedan život, Epikur je svoju praktičnu filozofiju, odnosno etiku, utemeljio na ovim teorijskim razmatranjima. Na taj način, knjiga nudi jedan približniji pogled na epikurejsko shvatanje uživanja i možda čak i svojevrsnu apologiju takvog načina života.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
PB  - Novi Sad: Akademska knjiga
T1  - Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2755
ER  - 

@book{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2022",
abstract = "Hedonizam – univerzalna ljudska težnja ili odlika moralnog posrnuća? Klasična dilema. Jedno staro, ali ipak vrijedno mišljenje sugeriše mogućnost da je hedonizam zapravo povezan sa dobrim, vrlim životom. Antički filozof Epikur smatrao je da etika za cilj ima uživanje, odnosno da su kriterijumi za odlučivanje šta je dobro i loše ili šta bi trebalo da radimo a šta da izbjegavamo – zadovoljstvo i bol. Ova shvatanja su, uprkos njihovoj temeljnoj i argumentovanoj razradi, krivo shvatana, banalizovana i omalovažavana kroz istoriju. Knjiga Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike fokusira se na prikaz i analizu elemenata Epikurove filozofije na kojima se zasniva njegova etika. Prevashodno, to su fizika (nauka o prirodi), epistemologija (teorija saznanja) i nauka o duši. Smatrajući ih pojedinačno uzete kao nužne, a sve zajedno kao dovoljne uslove za dobar, srećan i hvale vrijedan život, Epikur je svoju praktičnu filozofiju, odnosno etiku, utemeljio na ovim teorijskim razmatranjima. Na taj način, knjiga nudi jedan približniji pogled na epikurejsko shvatanje uživanja i možda čak i svojevrsnu apologiju takvog načina života.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Novi Sad: Akademska knjiga",
title = "Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2755"
}

Nišavić, I.. (2022). Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2755

Nišavić I. Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2755 .

Nišavić, Ivan, "Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2755 .

TY  - JOUR
AU  - Plećaš, Tamara
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2753
AB  - Zadovoljstvo (ἡδονή) se kod epikurejaca i stoika tumači na različite načine, što ujedno predstavlja i najznačajniju tačku neslaganja između ove dve hele­ nističke škole mišljenja, posebno ukoliko govorimo o njihovim etičkim pozicijama. Imajući u vidu da zadovoljstvo može da proistekne i iz određenih društvenih odnosa (i uloga), ovde se u kraćim crtama ispituje stoičko i epikurejsko shvatanje prijateljstva i braka, odnosno političkog delanja – ukazivanjem na sličnosti, ali i razlike koje mogu da se povuku između ove dve helenističke škole.
AB  - Epicureans and Roman Stoics interpreted pleasure (ἡδονή) differently from each 
other: for the Epicureans, pleasure was the ultimate good, while most Stoics perceived 
pleasure as something indifferent. This difference in understanding of pleasure is the 
crucial point of a disagreement between these two Hellenistic schools of philosophy, 
in particular if we consider their ethics. This paper examines this difference and highli ghts the significant similarities between the Roman Stoic and the Epicurean positions. 
Further, it briefly explores the Epicurean and the Roman Stoic understanding of social 
relations and philosophers’ role in politics and society.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Theoria
T1  - Rimski stoici Seneka i Epiktet o epikurejskom hedonizmu i društvenim ulogama filozofa
T1  - Roman Stoics Seneca and Epictetus on Epicurean Hedonism and the Social  Roles of Philosophers
IS  - 3
VL  - 65
SP  - 5
EP  - 19
DO  - 10.2298/THEO2203005P
ER  - 

@article{
author = "Plećaš, Tamara and Nišavić, Ivan",
year = "2022",
abstract = "Zadovoljstvo (ἡδονή) se kod epikurejaca i stoika tumači na različite načine, što ujedno predstavlja i najznačajniju tačku neslaganja između ove dve hele­ nističke škole mišljenja, posebno ukoliko govorimo o njihovim etičkim pozicijama. Imajući u vidu da zadovoljstvo može da proistekne i iz određenih društvenih odnosa (i uloga), ovde se u kraćim crtama ispituje stoičko i epikurejsko shvatanje prijateljstva i braka, odnosno političkog delanja – ukazivanjem na sličnosti, ali i razlike koje mogu da se povuku između ove dve helenističke škole., Epicureans and Roman Stoics interpreted pleasure (ἡδονή) differently from each 
other: for the Epicureans, pleasure was the ultimate good, while most Stoics perceived 
pleasure as something indifferent. This difference in understanding of pleasure is the 
crucial point of a disagreement between these two Hellenistic schools of philosophy, 
in particular if we consider their ethics. This paper examines this difference and highli ghts the significant similarities between the Roman Stoic and the Epicurean positions. 
Further, it briefly explores the Epicurean and the Roman Stoic understanding of social 
relations and philosophers’ role in politics and society.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Theoria",
title = "Rimski stoici Seneka i Epiktet o epikurejskom hedonizmu i društvenim ulogama filozofa, Roman Stoics Seneca and Epictetus on Epicurean Hedonism and the Social  Roles of Philosophers",
number = "3",
volume = "65",
pages = "5-19",
doi = "10.2298/THEO2203005P"
}

Plećaš, T.,& Nišavić, I.. (2022). Rimski stoici Seneka i Epiktet o epikurejskom hedonizmu i društvenim ulogama filozofa. in Theoria
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 65(3), 5-19.
https://doi.org/10.2298/THEO2203005P

Plećaš T, Nišavić I. Rimski stoici Seneka i Epiktet o epikurejskom hedonizmu i društvenim ulogama filozofa. in Theoria. 2022;65(3):5-19.
doi:10.2298/THEO2203005P .

Plećaš, Tamara, Nišavić, Ivan, "Rimski stoici Seneka i Epiktet o epikurejskom hedonizmu i društvenim ulogama filozofa" in Theoria, 65, no. 3 (2022):5-19,
https://doi.org/10.2298/THEO2203005P . .

Velinov, M., Milica, S.,& Nišavić, I.. (2022). Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata. 
Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju / University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2705

Velinov M, Milica S, Nišavić I. Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2705 .

Velinov, Marija, Milica, Sekulović, Nišavić, Ivan, "Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje? Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive Beograd 5–7 oktobar 2022. Knjiga apstrakata" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2705 .

TY  - JOUR
AU  - Maksimović, Maja
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2021
UR  - https://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=0354-54152102091M
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2754
AB  - U radu se polazi od Fukoovog pojma tehnologije sopstva i pristupa analizi njihovog funkcionisanja u obrazovanju odraslih. Za eksploraciju mehanizama kontrole posebno je značajna tačka preplitanja moći, ispitivanja, ispovedanja, nauke i stručnjaka ili specijaliste i formiranja sopstva. Pokušaćemo da razjasnimo te relacije, a naročito vezu tehnologije sopstva sa obrazovanjem. Naime, odraslom učeniku se pristupa kao aktivnom i očekuje se stalna refleksija na već postojeće iskustvo koje je postalo sirov materijal obrađivan kritičkom analizom. Podrazumevano je da je delovanje kao takvo osnažujuće, a da govor o sebi ima funkciju oslobođenja pojedinca. Poslednje decenije se zaoštrila neoliberalna pozicija u raznim sektorima društva, pa tako i u obrazovanju, te kao posledicu imamo sve veće i učestalije prebacivanje odgovornosti na subjekta koji bi trebalo da razvije odgovarajuće veštine, bile one za život ili za rad. Uz argument o na- rastanju nesigurnosti i nepredvidljivosti sveta, pojedinac je pozvan da se kontinuirano usavršava i reinventuje, ne bi li se prilagodio promenama. Celoživotno učenje je postalo norma i zahtev, a ne samo pravo. Takav proces učenja neretko uključuje i samospoznaju koja se neminovno odigrava u odnosu na aktuelne režime istine. Proizvodeći sebe su- bjekat se u isto vreme podređuje, a u ovom tekstu zastupamo poziciju da prakse učenja stoga mogu biti ono što Fuko naziva tehnologijama sopstva, a opisivanje i argumentova- nje te trvdnje težište je rada.
AB  - We commence this paper with Foucault’s theory of the technologies of the
self and the approach to analysing their function in adult education. In exploring the
mechanism of control, of particular importance is the point of intersection of power,
examining, confiding, science and experts or specialists and the formation of the self. We
shall attempt to clarify such relations, particularly the connection of the technology of
the self and education. The adult learner is perceived as an active learner and is expected
to provide constant reflexion on their previous experience which has turned into raw
material honed by critical analysis. It is presupposed that such action is empowering and
that talking about oneself influences the liberation of an individual. In the past decade,
various societal spheres saw a more pronounced neoliberal position, which also applies
to the sphere of education. Consequently, we witness the growing and more frequent
transfer of responsibility to the subject who ought to develop certain skills, regardless of
whether they are intended for living or working. Spurred by growing insecurities and global unpredictability, the individual is invited to continually hone their skills and reinvent
themselves so as to adapt to changes. Lifelong learning has become a standard and requirement, not just a right. Such a learning process oftentimes includes self-knowledge that
is inevitably playing out in relation to current modes of truth. By producing themselves,
the subject is also becoming submissive at the same time. In this work, we suggest that the
practices of learning must therefore be what Foucault called technologies of the self, whereas
the description and argumentation of this statement is at the crux of this paper.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju
T2  - Andragoške studije
T1  - Tehnologije sopstva u obrazovanju odraslih
T1  - Technologies of the Self in Adult Education
IS  - II
SP  - 91
EP  - 105
DO  - 10.5937/AndStud2102091M
ER  - 

@article{
author = "Maksimović, Maja and Nišavić, Ivan",
year = "2021",
abstract = "U radu se polazi od Fukoovog pojma tehnologije sopstva i pristupa analizi njihovog funkcionisanja u obrazovanju odraslih. Za eksploraciju mehanizama kontrole posebno je značajna tačka preplitanja moći, ispitivanja, ispovedanja, nauke i stručnjaka ili specijaliste i formiranja sopstva. Pokušaćemo da razjasnimo te relacije, a naročito vezu tehnologije sopstva sa obrazovanjem. Naime, odraslom učeniku se pristupa kao aktivnom i očekuje se stalna refleksija na već postojeće iskustvo koje je postalo sirov materijal obrađivan kritičkom analizom. Podrazumevano je da je delovanje kao takvo osnažujuće, a da govor o sebi ima funkciju oslobođenja pojedinca. Poslednje decenije se zaoštrila neoliberalna pozicija u raznim sektorima društva, pa tako i u obrazovanju, te kao posledicu imamo sve veće i učestalije prebacivanje odgovornosti na subjekta koji bi trebalo da razvije odgovarajuće veštine, bile one za život ili za rad. Uz argument o na- rastanju nesigurnosti i nepredvidljivosti sveta, pojedinac je pozvan da se kontinuirano usavršava i reinventuje, ne bi li se prilagodio promenama. Celoživotno učenje je postalo norma i zahtev, a ne samo pravo. Takav proces učenja neretko uključuje i samospoznaju koja se neminovno odigrava u odnosu na aktuelne režime istine. Proizvodeći sebe su- bjekat se u isto vreme podređuje, a u ovom tekstu zastupamo poziciju da prakse učenja stoga mogu biti ono što Fuko naziva tehnologijama sopstva, a opisivanje i argumentova- nje te trvdnje težište je rada., We commence this paper with Foucault’s theory of the technologies of the
self and the approach to analysing their function in adult education. In exploring the
mechanism of control, of particular importance is the point of intersection of power,
examining, confiding, science and experts or specialists and the formation of the self. We
shall attempt to clarify such relations, particularly the connection of the technology of
the self and education. The adult learner is perceived as an active learner and is expected
to provide constant reflexion on their previous experience which has turned into raw
material honed by critical analysis. It is presupposed that such action is empowering and
that talking about oneself influences the liberation of an individual. In the past decade,
various societal spheres saw a more pronounced neoliberal position, which also applies
to the sphere of education. Consequently, we witness the growing and more frequent
transfer of responsibility to the subject who ought to develop certain skills, regardless of
whether they are intended for living or working. Spurred by growing insecurities and global unpredictability, the individual is invited to continually hone their skills and reinvent
themselves so as to adapt to changes. Lifelong learning has become a standard and requirement, not just a right. Such a learning process oftentimes includes self-knowledge that
is inevitably playing out in relation to current modes of truth. By producing themselves,
the subject is also becoming submissive at the same time. In this work, we suggest that the
practices of learning must therefore be what Foucault called technologies of the self, whereas
the description and argumentation of this statement is at the crux of this paper.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Andragoške studije",
title = "Tehnologije sopstva u obrazovanju odraslih, Technologies of the Self in Adult Education",
number = "II",
pages = "91-105",
doi = "10.5937/AndStud2102091M"
}

Maksimović, M.,& Nišavić, I.. (2021). Tehnologije sopstva u obrazovanju odraslih. in Andragoške studije
Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju.(II), 91-105.
https://doi.org/10.5937/AndStud2102091M

Maksimović M, Nišavić I. Tehnologije sopstva u obrazovanju odraslih. in Andragoške studije. 2021;(II):91-105.
doi:10.5937/AndStud2102091M .

Maksimović, Maja, Nišavić, Ivan, "Tehnologije sopstva u obrazovanju odraslih" in Andragoške studije, no. II (2021):91-105,
https://doi.org/10.5937/AndStud2102091M . .

TY  - JOUR
AU  - Mašan, Bogdanovski
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2379
AB  - U tekstu se analizira pojam uživanja u periodu od V – III v. pre nove ere,
odnosno razvoj i shvatanje ovog pojma od njegove prve zvanične upotrebe u filozofskim raspravama kod Kirenjana, sve do epikurejskih rasprava koje uživanju daju privilegovan status. Platonova razmišljanja o uživanju svakako nisu od suštinskog interesa u njegovim delima, ali ovde su ukratko analizirana jer mogu da doprinesu potpunijem razumevanju odnosa prema uživanju koje je tada preovladavalo. Tekst bi trebalo da nam, pored istorijske perspektive različitih tumačenja i shvatanja uživanja, ponudi i izvesnu apologiju epikurejskog razumevanja uživanja. Posebnu pomoć u tome pruža nam hipoteza prema kojoj Epikur uživanje ne shvata kao mentalno stanje, već kao afektivnu komponentu odgovarajućih mentalnih stanja.
AB  - In this paper, we analyze the concept of pleasure in the period from 5th to 3rd century BC, and the development and understanding of this concept, from its officially first use in the Cyrenean philosophical discourses, up to the Epicurean discussions, which give pleasure a privileged status. Plato’s thoughts on pleasure are certainly not of any essential interest in his writings, but they are analyzed briefly here, because they may contribute to the more complete understanding of the attitude towards pleasure that was dominant in his time. This paper should yield, in addition to a historical perspective concerning the various interpretations and accounts of pleasure, a certain apology of the Epicurean account of pleasure. A hypothesis may be especially helpful, according to which Epicurus does not conceive pleasure as a mental state, but rather as an affective component of the corresponding mental states
PB  - Beograd: Srpsko filozofsko društvo
T2  - Theoria
T1  - Uživanje i afektivne komponente mentalnih stanja u antičkom i epikurejskom hedonizmu
T1  - Pleasure and Afective Components of Mental States in the Ancient and Epicurean Hedonism
IS  - 3
SP  - 69
EP  - 86
DO  - 10.2298/THEO2003069B
ER  - 

@article{
author = "Mašan, Bogdanovski and Nišavić, Ivan",
year = "2020",
abstract = "U tekstu se analizira pojam uživanja u periodu od V – III v. pre nove ere,
odnosno razvoj i shvatanje ovog pojma od njegove prve zvanične upotrebe u filozofskim raspravama kod Kirenjana, sve do epikurejskih rasprava koje uživanju daju privilegovan status. Platonova razmišljanja o uživanju svakako nisu od suštinskog interesa u njegovim delima, ali ovde su ukratko analizirana jer mogu da doprinesu potpunijem razumevanju odnosa prema uživanju koje je tada preovladavalo. Tekst bi trebalo da nam, pored istorijske perspektive različitih tumačenja i shvatanja uživanja, ponudi i izvesnu apologiju epikurejskog razumevanja uživanja. Posebnu pomoć u tome pruža nam hipoteza prema kojoj Epikur uživanje ne shvata kao mentalno stanje, već kao afektivnu komponentu odgovarajućih mentalnih stanja., In this paper, we analyze the concept of pleasure in the period from 5th to 3rd century BC, and the development and understanding of this concept, from its officially first use in the Cyrenean philosophical discourses, up to the Epicurean discussions, which give pleasure a privileged status. Plato’s thoughts on pleasure are certainly not of any essential interest in his writings, but they are analyzed briefly here, because they may contribute to the more complete understanding of the attitude towards pleasure that was dominant in his time. This paper should yield, in addition to a historical perspective concerning the various interpretations and accounts of pleasure, a certain apology of the Epicurean account of pleasure. A hypothesis may be especially helpful, according to which Epicurus does not conceive pleasure as a mental state, but rather as an affective component of the corresponding mental states",
publisher = "Beograd: Srpsko filozofsko društvo",
journal = "Theoria",
title = "Uživanje i afektivne komponente mentalnih stanja u antičkom i epikurejskom hedonizmu, Pleasure and Afective Components of Mental States in the Ancient and Epicurean Hedonism",
number = "3",
pages = "69-86",
doi = "10.2298/THEO2003069B"
}

Mašan, B.,& Nišavić, I.. (2020). Uživanje i afektivne komponente mentalnih stanja u antičkom i epikurejskom hedonizmu. in Theoria
Beograd: Srpsko filozofsko društvo.(3), 69-86.
https://doi.org/10.2298/THEO2003069B

Mašan B, Nišavić I. Uživanje i afektivne komponente mentalnih stanja u antičkom i epikurejskom hedonizmu. in Theoria. 2020;(3):69-86.
doi:10.2298/THEO2003069B .

Mašan, Bogdanovski, Nišavić, Ivan, "Uživanje i afektivne komponente mentalnih stanja u antičkom i epikurejskom hedonizmu" in Theoria, no. 3 (2020):69-86,
https://doi.org/10.2298/THEO2003069B . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Ivan
AU  - Maja, Maksimović
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2378
AB  - The following paper is an attempt to speculate about the potential of liminality
for adult learning by relating it to the existing concept of the “pedagogy of the event”
which challenges the imperative for pedagogy to maximize the effects of teaching and
learning by achieving predefined learning outcomes. As opposed to outcome-based education,
“pedagogy of the event” is concerned with the unknown, and learning involves a
move into a new or modified ontological state. Within this paper, a philosophical basis
for the idea of threshold for learning process is outlined and some of the implications
on education are presented. We conclude with the notion that liminality in education,
as understood within the concept of pedagogy of the event, challenges normalizing and
disciplining educational practices by creating radical openness towards the unknown.
AB  - Autori rada nastoje da razmotre potencijal liminalnosti u sferi obrazovanja odraslih tako što je dovode u vezu sa postojećim konceptom „pedagogije događaja“. Ovaj koncept preispituje pedagoški imperativ postizanja unapred određenih ishoda učenja kako bi se ostvarila najveća delotvornost nastave i učenja. Za razliku od koncepta obrazovanja koje se zasniva na ishodima, „pedagogija događaja“ nastoji da prodre u nepoznato, a sam proces učenja podrazumeva iskorak u novo ili izmenjeno ontološko stanje. U ovom radu smo predstavili filozofsku osnovu za ideju granica procesa učenja, kao i određene implikacije po obrazovanje. U zaključku iznosimo stav da liminalnost u obrazovanju, kada je tumačimo shodno konceptu pedagogije događaja, postavlja izazov pred prakse obrazovanja koje imaju za cilj normalizaciju i disciplinu tako što stvara prostor za radikalnu otvorenost prema nepoznatom.
PB  - Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju
T2  - Andragoške studije
T1  - Learning the Unknown: the Potential of Liminal Space for Adult Education
T1  - Učenje nepoznatog: potencijal liminalnog prostora u obrazovanju odraslih
IS  - 1
SP  - 33
EP  - 46
DO  - 10.5937/AndStud1901033M
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Ivan and Maja, Maksimović",
year = "2019",
abstract = "The following paper is an attempt to speculate about the potential of liminality
for adult learning by relating it to the existing concept of the “pedagogy of the event”
which challenges the imperative for pedagogy to maximize the effects of teaching and
learning by achieving predefined learning outcomes. As opposed to outcome-based education,
“pedagogy of the event” is concerned with the unknown, and learning involves a
move into a new or modified ontological state. Within this paper, a philosophical basis
for the idea of threshold for learning process is outlined and some of the implications
on education are presented. We conclude with the notion that liminality in education,
as understood within the concept of pedagogy of the event, challenges normalizing and
disciplining educational practices by creating radical openness towards the unknown., Autori rada nastoje da razmotre potencijal liminalnosti u sferi obrazovanja odraslih tako što je dovode u vezu sa postojećim konceptom „pedagogije događaja“. Ovaj koncept preispituje pedagoški imperativ postizanja unapred određenih ishoda učenja kako bi se ostvarila najveća delotvornost nastave i učenja. Za razliku od koncepta obrazovanja koje se zasniva na ishodima, „pedagogija događaja“ nastoji da prodre u nepoznato, a sam proces učenja podrazumeva iskorak u novo ili izmenjeno ontološko stanje. U ovom radu smo predstavili filozofsku osnovu za ideju granica procesa učenja, kao i određene implikacije po obrazovanje. U zaključku iznosimo stav da liminalnost u obrazovanju, kada je tumačimo shodno konceptu pedagogije događaja, postavlja izazov pred prakse obrazovanja koje imaju za cilj normalizaciju i disciplinu tako što stvara prostor za radikalnu otvorenost prema nepoznatom.",
publisher = "Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Andragoške studije",
title = "Learning the Unknown: the Potential of Liminal Space for Adult Education, Učenje nepoznatog: potencijal liminalnog prostora u obrazovanju odraslih",
number = "1",
pages = "33-46",
doi = "10.5937/AndStud1901033M"
}

Nišavić, I.,& Maja, M.. (2019). Learning the Unknown: the Potential of Liminal Space for Adult Education. in Andragoške studije
Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.(1), 33-46.
https://doi.org/10.5937/AndStud1901033M

Nišavić I, Maja M. Learning the Unknown: the Potential of Liminal Space for Adult Education. in Andragoške studije. 2019;(1):33-46.
doi:10.5937/AndStud1901033M .

Nišavić, Ivan, Maja, Maksimović, "Learning the Unknown: the Potential of Liminal Space for Adult Education" in Andragoške studije, no. 1 (2019):33-46,
https://doi.org/10.5937/AndStud1901033M . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2018
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2376
AB  - Misao o obrazovanju odraslih, kao važan dio filozofskih razmatranja, pronalazimo
kod skoro svih značajnih mislilaca antičke Grčke. Tako i Epikurova filozofska škola, odnosno „Vrt“, nudi sveobuhvatan i permanentan obrazovni proces, čiji se krajnji cilj ogleda u jednoj vrsti racionalno promišljenog i individualnog uživanja. U tekstu se iznosi istorijska analiza pojma hedonizma kroz prizmu shvatanja Aristipa i Platona, koja svoj konačan oblik dobija kod Epikura. Epikurejski obrazovni proces teži dostizanju uživanja koje se identifikuje sa mentalnom neuznemirenošću i odsustvom fizičkih bolova. Da bi se dostigao taj nivo, neophodno je sprovesti sistematičan i cjeloživotni obrazovni proces koji je ujedno relaksirajući i interesantan, kakvim ga je Epikur i smatrao.
AB  - Ideas on adult education, as an important part of philosophical deliberation, can be found in the work of almost all significant ancient Greek thinkers. In the same way, Epicurus’ philosophical school, i.e. his ‘Garden’, proffers an idea of a comprehensive and permanent educational process, whose end goal is found in a kind of rationally considered and individual pleasure. The paper provides a historical analysis of the concept of hedonism through a prism of Aristippus’ and Plato’s understanding, and as finally shaped by Epicurus. Epicurean educational process has an aim of achieving pleasure identified with mental tranquillity and the absence of physical pain. In order to achieve this, it is necessary to engage in a systematic and life-long educational process, which is, as Epicurus held, at once relaxing and interesting.
PB  - Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju
T2  - Andragoške studije
T1  - Obrazovanje odraslih i Epikurova filozofsko-hedonistička škola
T1  - Adult Education and Epicurus’ Philosophical School of Hedonism
IS  - 1
SP  - 9
EP  - 27
DO  - 10.5937/ANDSTUD1801009N
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2018",
abstract = "Misao o obrazovanju odraslih, kao važan dio filozofskih razmatranja, pronalazimo
kod skoro svih značajnih mislilaca antičke Grčke. Tako i Epikurova filozofska škola, odnosno „Vrt“, nudi sveobuhvatan i permanentan obrazovni proces, čiji se krajnji cilj ogleda u jednoj vrsti racionalno promišljenog i individualnog uživanja. U tekstu se iznosi istorijska analiza pojma hedonizma kroz prizmu shvatanja Aristipa i Platona, koja svoj konačan oblik dobija kod Epikura. Epikurejski obrazovni proces teži dostizanju uživanja koje se identifikuje sa mentalnom neuznemirenošću i odsustvom fizičkih bolova. Da bi se dostigao taj nivo, neophodno je sprovesti sistematičan i cjeloživotni obrazovni proces koji je ujedno relaksirajući i interesantan, kakvim ga je Epikur i smatrao., Ideas on adult education, as an important part of philosophical deliberation, can be found in the work of almost all significant ancient Greek thinkers. In the same way, Epicurus’ philosophical school, i.e. his ‘Garden’, proffers an idea of a comprehensive and permanent educational process, whose end goal is found in a kind of rationally considered and individual pleasure. The paper provides a historical analysis of the concept of hedonism through a prism of Aristippus’ and Plato’s understanding, and as finally shaped by Epicurus. Epicurean educational process has an aim of achieving pleasure identified with mental tranquillity and the absence of physical pain. In order to achieve this, it is necessary to engage in a systematic and life-long educational process, which is, as Epicurus held, at once relaxing and interesting.",
publisher = "Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Andragoške studije",
title = "Obrazovanje odraslih i Epikurova filozofsko-hedonistička škola, Adult Education and Epicurus’ Philosophical School of Hedonism",
number = "1",
pages = "9-27",
doi = "10.5937/ANDSTUD1801009N"
}

Nišavić, I.. (2018). Obrazovanje odraslih i Epikurova filozofsko-hedonistička škola. in Andragoške studije
Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.(1), 9-27.
https://doi.org/10.5937/ANDSTUD1801009N

Nišavić I. Obrazovanje odraslih i Epikurova filozofsko-hedonistička škola. in Andragoške studije. 2018;(1):9-27.
doi:10.5937/ANDSTUD1801009N .

Nišavić, Ivan, "Obrazovanje odraslih i Epikurova filozofsko-hedonistička škola" in Andragoške studije, no. 1 (2018):9-27,
https://doi.org/10.5937/ANDSTUD1801009N . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2017
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2375
AB  - Tekst nudi osvrt na epikurejsku etiku analizirajući je više iz savremene perspektive, razmatrajući formalne uslove zahvaljujući kojima predstavlja etičku teoriju.  Pretpostavljajući da, makar djelimično, zadovoljava uslove koje postavljaju savremeni teoretičari, dalje se razmatra donekle nekonzistentna veza između individualno i egoistično shvatane etike s jedne, i svojevrsnog društvenog ugovora s druge strane. Epikur tvrdi da jedan takva ugovor mora biti poštovan da bi obezbijedio valjano funkcionisanje ljudi u zajednici. Izgleda nam da vođenje sopstvenog života oslanjajući se isključivo na lične preferencije i uživanja isključuje bilo kakvu potrebu za obraćanje pažnje na socijalne okolnosti. Insistiranje na prihvatanju i poštovanju sporazuma među pojedincima nam govori da, pored toga što obezbjeđuje suživot, epikurejska etika nije isključivo individualistička, te da su njeni zahtjevi za hedonizmom ograničeni upravo jednim takvim sporazumom. Ipak, tako formulisan (nerazvijeni i nepotpuni) kontraktarijanizam, iako primamljiv, nije dovoljan da obezbijedi potpuno i univerzalno poštovanje propisanih normi i pravila.
AB  - The paper gives us a short notice of Epicurean' ethics analyzed from contemporary perspective, considering formal conditions under whitch it is an ethical theory. Assuming that, at least partially, his theoriy meets the requirements set by modern theorists, our furher consideration is somewhat inconsistent connection between the individual and egoistic conceptions of ethins on the on side, and a kind of social contract on the other side. Epicurus argued that such an agreement must be respected if we want to ensure the proper functioning of people in community. It seems to us that the conduct of our onw lives relaying solely on personal preferences and enjoyment, excludes any need for consideration of social circumstances. Insisting on acceptance and respect the agreement among individuals tells us, in adition to providing coexistence, that the Epicureans' ethics is not purely individualistic and that the requirements for its hedonism are limited precisely by one such agreement. However, (underdeveloped and incomplete) contractarianism formulated on this way, although tempting, is not suficient to ensure completely and universal respect of prescribed norms and rules.
PB  - Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
T2  - Kultura
T1  - Epikurov moral i pravda
T1  - Ethics And Justice of Epicurus
IS  - 154
SP  - 389
EP  - 399
DO  - 10.5937/kultura1754389N
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2017",
abstract = "Tekst nudi osvrt na epikurejsku etiku analizirajući je više iz savremene perspektive, razmatrajući formalne uslove zahvaljujući kojima predstavlja etičku teoriju.  Pretpostavljajući da, makar djelimično, zadovoljava uslove koje postavljaju savremeni teoretičari, dalje se razmatra donekle nekonzistentna veza između individualno i egoistično shvatane etike s jedne, i svojevrsnog društvenog ugovora s druge strane. Epikur tvrdi da jedan takva ugovor mora biti poštovan da bi obezbijedio valjano funkcionisanje ljudi u zajednici. Izgleda nam da vođenje sopstvenog života oslanjajući se isključivo na lične preferencije i uživanja isključuje bilo kakvu potrebu za obraćanje pažnje na socijalne okolnosti. Insistiranje na prihvatanju i poštovanju sporazuma među pojedincima nam govori da, pored toga što obezbjeđuje suživot, epikurejska etika nije isključivo individualistička, te da su njeni zahtjevi za hedonizmom ograničeni upravo jednim takvim sporazumom. Ipak, tako formulisan (nerazvijeni i nepotpuni) kontraktarijanizam, iako primamljiv, nije dovoljan da obezbijedi potpuno i univerzalno poštovanje propisanih normi i pravila., The paper gives us a short notice of Epicurean' ethics analyzed from contemporary perspective, considering formal conditions under whitch it is an ethical theory. Assuming that, at least partially, his theoriy meets the requirements set by modern theorists, our furher consideration is somewhat inconsistent connection between the individual and egoistic conceptions of ethins on the on side, and a kind of social contract on the other side. Epicurus argued that such an agreement must be respected if we want to ensure the proper functioning of people in community. It seems to us that the conduct of our onw lives relaying solely on personal preferences and enjoyment, excludes any need for consideration of social circumstances. Insisting on acceptance and respect the agreement among individuals tells us, in adition to providing coexistence, that the Epicureans' ethics is not purely individualistic and that the requirements for its hedonism are limited precisely by one such agreement. However, (underdeveloped and incomplete) contractarianism formulated on this way, although tempting, is not suficient to ensure completely and universal respect of prescribed norms and rules.",
publisher = "Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka",
journal = "Kultura",
title = "Epikurov moral i pravda, Ethics And Justice of Epicurus",
number = "154",
pages = "389-399",
doi = "10.5937/kultura1754389N"
}

Nišavić, I.. (2017). Epikurov moral i pravda. in Kultura
Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.(154), 389-399.
https://doi.org/10.5937/kultura1754389N

Nišavić I. Epikurov moral i pravda. in Kultura. 2017;(154):389-399.
doi:10.5937/kultura1754389N .

Nišavić, Ivan, "Epikurov moral i pravda" in Kultura, no. 154 (2017):389-399,
https://doi.org/10.5937/kultura1754389N . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2016
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=467
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1882
AB  - Following the exposition of the basic standpoints of contextualism in relation to invariantistic position, which takes the concept of knowledge in its rigorous and fixed meaning, the text continues to deal with the analysis of the concept of knowledge offered by David Lewis, with a goal to solve common epistemological problems, one of those being the lottery paradox. Accepting fallibilism as the only plausible option regarding the possibility of acquiring knowledge, Lewis claims that, with the postulated rules that allow us to properly eliminate alternative possibilities, it is possible to resolve the previously mentioned paradox. If we want to base knowledge on probability, and not on certainty, and to directly stipulate it with the context in which it is being imposed or expressed, than it is obvious that knowledge will depend on whether the requirements for knowledge are high or low. Thus, in one case it might occur that we have knowledge, and in the other that we do not, even though nothing is changed except the conversational conditions that are already ”in the game”. Such, elusive knowledge, that gets lost, De Rose labels ”now you know it, now you don’t” and considers it to be a direct consequence of Lewis’s analysis. As such, the analysis should not be accepted.
AB  - Nakon izlaganja osnovnih stavova kontekstualističke pozicije u odnosu na invarijantističku, koja pojam znanja uzima u strogom i nepromjenljivom značenju, tekst se dalje bavi analizom pojma znanja koju nam je ponudio Luis (David Lewis) sa ambicijom da riješi uobičajene epistemološke probleme, pa među njima i lutrijski paradoks. Prihvatajući folibilizam kao jedinu plauzibilnu opciju za mogućnost sticanja znanja, Luis, zajedno sa postuliranjem pravila koja nam omogućavaju ispravno eliminisanje alternativnih mogućnosti, smatra da je moguće prenebregnuti pomenuti paradoks. Ako znanje želimo da utemeljimo na vjerovatnoći, a ne na apsolutnosti, i direktno ga uslovimo sa kontekstom u kom ono biva zasnovano ili izrečeno, onda je očigledno da će ono zavisiti od toga da li su uslovi za znanjem visoki i niski. Stoga, u jednom slučaju se može desiti da imamo znanje, a u drugom da nemamo, iako se ništa nije promijenilo sem konverzacionih faktora koji su u ’igri’. Takvo znanje, znanje koje je nepostojano, koje se gubi, Diroz (DeRose) naziva ’sad ga ima, sad ga nema’ znanje i smatra da je direktna posledica Luisove analize, te kao takvo ne bi trebalo da bude prihvaćeno.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Disappearing knowledge
IS  - 4
VL  - 27
SP  - 869
EP  - 883
DO  - 10.2298/FID1604869N
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2016",
abstract = "Following the exposition of the basic standpoints of contextualism in relation to invariantistic position, which takes the concept of knowledge in its rigorous and fixed meaning, the text continues to deal with the analysis of the concept of knowledge offered by David Lewis, with a goal to solve common epistemological problems, one of those being the lottery paradox. Accepting fallibilism as the only plausible option regarding the possibility of acquiring knowledge, Lewis claims that, with the postulated rules that allow us to properly eliminate alternative possibilities, it is possible to resolve the previously mentioned paradox. If we want to base knowledge on probability, and not on certainty, and to directly stipulate it with the context in which it is being imposed or expressed, than it is obvious that knowledge will depend on whether the requirements for knowledge are high or low. Thus, in one case it might occur that we have knowledge, and in the other that we do not, even though nothing is changed except the conversational conditions that are already ”in the game”. Such, elusive knowledge, that gets lost, De Rose labels ”now you know it, now you don’t” and considers it to be a direct consequence of Lewis’s analysis. As such, the analysis should not be accepted., Nakon izlaganja osnovnih stavova kontekstualističke pozicije u odnosu na invarijantističku, koja pojam znanja uzima u strogom i nepromjenljivom značenju, tekst se dalje bavi analizom pojma znanja koju nam je ponudio Luis (David Lewis) sa ambicijom da riješi uobičajene epistemološke probleme, pa među njima i lutrijski paradoks. Prihvatajući folibilizam kao jedinu plauzibilnu opciju za mogućnost sticanja znanja, Luis, zajedno sa postuliranjem pravila koja nam omogućavaju ispravno eliminisanje alternativnih mogućnosti, smatra da je moguće prenebregnuti pomenuti paradoks. Ako znanje želimo da utemeljimo na vjerovatnoći, a ne na apsolutnosti, i direktno ga uslovimo sa kontekstom u kom ono biva zasnovano ili izrečeno, onda je očigledno da će ono zavisiti od toga da li su uslovi za znanjem visoki i niski. Stoga, u jednom slučaju se može desiti da imamo znanje, a u drugom da nemamo, iako se ništa nije promijenilo sem konverzacionih faktora koji su u ’igri’. Takvo znanje, znanje koje je nepostojano, koje se gubi, Diroz (DeRose) naziva ’sad ga ima, sad ga nema’ znanje i smatra da je direktna posledica Luisove analize, te kao takvo ne bi trebalo da bude prihvaćeno.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Disappearing knowledge",
number = "4",
volume = "27",
pages = "869-883",
doi = "10.2298/FID1604869N"
}

Nišavić, I.. (2016). Disappearing knowledge. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 27(4), 869-883.
https://doi.org/10.2298/FID1604869N

Nišavić I. Disappearing knowledge. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2016;27(4):869-883.
doi:10.2298/FID1604869N .

Nišavić, Ivan, "Disappearing knowledge" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 27, no. 4 (2016):869-883,
https://doi.org/10.2298/FID1604869N . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2374
AB  - Epikurova epistemologija, koja potpuni kredibilitet daje opažanju, kao ključnom
faktoru i nepogrešivom izvoru dobijanja informacija o svijetu izvan nas je u potpunosti
zavisna od materijalističko-atomističkog pogleda na prirodnu nauku. Kao takva, fundamentalna
je zarad jasnijeg sagledavanja Epikurovih etičkih ideja. U radu se pokušava rekonstruisati
njegova pozicija i podvesti pod neku od savremenih teorija opažanja, kao
svojevrstan apologetski osvrt na Epikura i njegove, na prvi pogled, krute stavove. Insistiranje
na istinosti svih opažaja se pokušava ublažiti i razumjeti iz moderne perspektive, te
podvođenje Epikura pod izvjestan oblik indirektnog realizma omogućava, naizgled neprihvatljivoj
Epikurovoj teoriji opažanja, oblik koji može biti plauzibilan i prihvatljiv.
AB  - Epicurean epistemology, which gives perception full credibility as a key factor and an
infallible source of receiving information regarding the external world, is completely dependable
on materialist-atomistic view of natural science. As such, it is fundamental for a
clear understanding of Epicurus' ethical ideas. This paper seeks to reconstruct his position
and subsume it under one of the contemporary theories of perception, as an apologetic view
on Epicurus and his, at first glance, rigid standpoints. Insistence on the truth of all perceptions
is attempted to be alleviated and understood by modern perspective. Thus, classifying
Epicurean views of perception as a certain form of indirect realism provides to the seemingly
unacceptable Epicurus' theory of perception a shape which may be plausible and acceptable.
PB  - Beograd: Srpsko filozofsko društvo
T2  - Theoria
T1  - Epikur i čulni podaci
T1  - Epicurus and Sense Data
IS  - 4
VL  - 58
SP  - 119
EP  - 137
DO  - 10.2298/THEO1504121N
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2015",
abstract = "Epikurova epistemologija, koja potpuni kredibilitet daje opažanju, kao ključnom
faktoru i nepogrešivom izvoru dobijanja informacija o svijetu izvan nas je u potpunosti
zavisna od materijalističko-atomističkog pogleda na prirodnu nauku. Kao takva, fundamentalna
je zarad jasnijeg sagledavanja Epikurovih etičkih ideja. U radu se pokušava rekonstruisati
njegova pozicija i podvesti pod neku od savremenih teorija opažanja, kao
svojevrstan apologetski osvrt na Epikura i njegove, na prvi pogled, krute stavove. Insistiranje
na istinosti svih opažaja se pokušava ublažiti i razumjeti iz moderne perspektive, te
podvođenje Epikura pod izvjestan oblik indirektnog realizma omogućava, naizgled neprihvatljivoj
Epikurovoj teoriji opažanja, oblik koji može biti plauzibilan i prihvatljiv., Epicurean epistemology, which gives perception full credibility as a key factor and an
infallible source of receiving information regarding the external world, is completely dependable
on materialist-atomistic view of natural science. As such, it is fundamental for a
clear understanding of Epicurus' ethical ideas. This paper seeks to reconstruct his position
and subsume it under one of the contemporary theories of perception, as an apologetic view
on Epicurus and his, at first glance, rigid standpoints. Insistence on the truth of all perceptions
is attempted to be alleviated and understood by modern perspective. Thus, classifying
Epicurean views of perception as a certain form of indirect realism provides to the seemingly
unacceptable Epicurus' theory of perception a shape which may be plausible and acceptable.",
publisher = "Beograd: Srpsko filozofsko društvo",
journal = "Theoria",
title = "Epikur i čulni podaci, Epicurus and Sense Data",
number = "4",
volume = "58",
pages = "119-137",
doi = "10.2298/THEO1504121N"
}

Nišavić, I.. (2015). Epikur i čulni podaci. in Theoria
Beograd: Srpsko filozofsko društvo., 58(4), 119-137.
https://doi.org/10.2298/THEO1504121N

Nišavić I. Epikur i čulni podaci. in Theoria. 2015;58(4):119-137.
doi:10.2298/THEO1504121N .

Nišavić, Ivan, "Epikur i čulni podaci" in Theoria, 58, no. 4 (2015):119-137,
https://doi.org/10.2298/THEO1504121N . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Ivan
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/163
T2  - Filozofija i društvo / Philosophy and Society
T1  - Aleksandra Bulatović, Aleksandar Fatić i Srđan Korać, "Etika kriminalističko-obaveštajnog rada", Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2013
SP  - 239
EP  - 242
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_163
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Nišavić, Ivan",
year = "2013",
journal = "Filozofija i društvo / Philosophy and Society",
title = "Aleksandra Bulatović, Aleksandar Fatić i Srđan Korać, "Etika kriminalističko-obaveštajnog rada", Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2013",
pages = "239-242",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_163"
}

Jovanov, R.,& Nišavić, I.. (2013). Aleksandra Bulatović, Aleksandar Fatić i Srđan Korać, "Etika kriminalističko-obaveštajnog rada", Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2013. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society, 239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_163

Jovanov R, Nišavić I. Aleksandra Bulatović, Aleksandar Fatić i Srđan Korać, "Etika kriminalističko-obaveštajnog rada", Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2013. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society. 2013;:239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_163 .

Jovanov, Rastko, Nišavić, Ivan, "Aleksandra Bulatović, Aleksandar Fatić i Srđan Korać, "Etika kriminalističko-obaveštajnog rada", Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2013" in Filozofija i društvo / Philosophy and Society (2013):239-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_163 .