TY  - BOOK
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3767
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Novi Sad : Akademska knjiga
T1  - Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć
SP  - 
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3767
ER  - 

@book{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Novi Sad : Akademska knjiga",
title = "Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć",
pages = "-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3767"
}

Urošević, M.. (2023). Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Novi Sad : Akademska knjiga., -267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3767

Urošević M. Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć. 2023;:-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3767 .

Urošević, Milan, "Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć" (2023):-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3767 .

TY  - CHAP
AU  - Ostojić, Aleksandar
AU  - Urošević, Milan
AU  - Perunović, Andrea
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3740
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Priručnik kritike
T1  - Kritika u strukturalizmu i poststrukturalizmu
SP  - 295
EP  - 330
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3740
ER  - 

@inbook{
author = "Ostojić, Aleksandar and Urošević, Milan and Perunović, Andrea",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Priručnik kritike",
booktitle = "Kritika u strukturalizmu i poststrukturalizmu",
pages = "295-330",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3740"
}

Ostojić, A., Urošević, M.,& Perunović, A.. (2023). Kritika u strukturalizmu i poststrukturalizmu. in Priručnik kritike
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 295-330.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3740

Ostojić A, Urošević M, Perunović A. Kritika u strukturalizmu i poststrukturalizmu. in Priručnik kritike. 2023;:295-330.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3740 .

Ostojić, Aleksandar, Urošević, Milan, Perunović, Andrea, "Kritika u strukturalizmu i poststrukturalizmu" in Priručnik kritike (2023):295-330,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3740 .

TY  - CONF
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3702
AB  - Један од значајних трендова у савременим друштвено-хуманистичким наукама
је бављење питањем ван-научног доприноса ових наука, пре свега питањем о
њиховим могућностима да допринесу еманципаторним тенденцијама у друштвено-
политичким кретањима. Име Мишела Фукоа је неизбежно у разматрању ове
тематике с обзиром да је овај аутор експлицитно политизовао свој интелектуални
рад, непосредно га везујући за њему савремене друштвене проблеме, активистичке
покрете и организације. Аутор ће стога у овом излагању извршити реконструкцију
Фукоовог схватања односа између интелектуалног рада и друштвено-политичког
ангажмана не би ли тим путем изградио концептуални модел ангажованог метода
истраживања.
Почећемо хронолошким излагањем стадијума развоја Фукоовог схватања
ангажоване улоге генеалошких истраживања, од радних седамдесетих до краја
његове каријере средином осамдесетих година. Показаћемо како се у сваком од
ових стадијума развија један од концептуалних елемената модела генеалогије као
ангажованог истраживачког метода.
У првом стадијуму услед своје сарадње са маоистичким друштвеним покретима
и организацијама за права затвореника и ментално оболелих Фуко генеалогију
концептуализује као метод историјског истраживања чија је улога указивање на
арбитрарност постојећих друштвених институција. Тим путем резултати генеалошких
истраживања функционишу попут „дискурзивног огледала“ које читаоцима показује
како су начини на које је њихово сопство организовано под утицајем контингентних
историјских фактора. Фуко овде развија схватање генеалогије као истраживачког
метода чији је циљ десубјективација појединаца тј. указивање на могућности за
организацију сопства које савремене институције потискују.
У следећем стадијуму, током Фукоовог истраживања феномена „управљања“
(governmentality), он развија други аспект концептуалног модела генеалогије као
ангажованог метода истраживања, а то је тенденција ка изградњи „критичке
заједнице“. Наиме, Фуко истражује управљање са циљем да критикује политички
програм тадашње Комунистичке партије Француске у жељи да утиче на развој
алтернативних облика прогресивног политичког организовања. Он стога овде
развија схватање генеалогије као „мапирања“ значајних тачака развоја политичког
отпора и политичких сукоба у друштвеном пољу. Ослањајући се на најновије анализе
до сада не објављених Фукоових рукописа показаћемо да се у овом периоду развија концептуални елемент који схватање генеалогије као метода десубјективације
допуњује елементом ресубјективације. Тачније, Фуко генеалогију почиње да схвата
као истраживачки метод креирања знања и дискурса чија је улога субјекција
појединца као актера у делатној заједници усмереној ка производњи алтернативних
пракси и модела субјективности у циљу пружања отпора савременом организовању
друштвеног живота и институција.
Напослетку ћемо се осврнути на трећи стадијум током ког Фуко развија
своје схватање етичког оквира генеалошког метода истражујући феномен
„парезије“ (parrhesia). Под етичким оквиром мислимо на модус егзистенције тј.
концептуализацију генеалошког истраживања као дискурзивног делања. Према
Фукоу парезија подразумева дискурс који указује на арбитрарност постојећег
уређења друштвеног живота и стога указује на алтернативне могућности његовог
организовања. Парезијаст дакле егзистира на „границама културе“ и његов дискурс
указује на потиснуте потенцијале за другачије начине бивствовања.
Ослањајући се на радове савремених истраживача Фукоове мисли закључићемо
да се генеалошки метод може видети као дискурзивна пракса производње знања
које указује на контингентну природу институција у оквиру којих постојимо у
савремености. Такође закључићемо да ангажована димензија те дискурзивне праксе
подразумева упућивање својеврсног „позива“ на ангажованост кроз укључивање у
„заједницу“ чија је улога производња пракси и облика бивствовања које прекорачују
границе културе у којој се налазе.
PB  - Srpska akademija nauka i umetnosti i Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
C3  - Књига апстраката Објашњење и разумевање у филозофији и науци
T1  - Генеалогија – O концепту ангажованог метода истраживања кроз рад Мишела Фукоа
SP  - 28
EP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3702
ER  - 

@conference{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Један од значајних трендова у савременим друштвено-хуманистичким наукама
је бављење питањем ван-научног доприноса ових наука, пре свега питањем о
њиховим могућностима да допринесу еманципаторним тенденцијама у друштвено-
политичким кретањима. Име Мишела Фукоа је неизбежно у разматрању ове
тематике с обзиром да је овај аутор експлицитно политизовао свој интелектуални
рад, непосредно га везујући за њему савремене друштвене проблеме, активистичке
покрете и организације. Аутор ће стога у овом излагању извршити реконструкцију
Фукоовог схватања односа између интелектуалног рада и друштвено-политичког
ангажмана не би ли тим путем изградио концептуални модел ангажованог метода
истраживања.
Почећемо хронолошким излагањем стадијума развоја Фукоовог схватања
ангажоване улоге генеалошких истраживања, од радних седамдесетих до краја
његове каријере средином осамдесетих година. Показаћемо како се у сваком од
ових стадијума развија један од концептуалних елемената модела генеалогије као
ангажованог истраживачког метода.
У првом стадијуму услед своје сарадње са маоистичким друштвеним покретима
и организацијама за права затвореника и ментално оболелих Фуко генеалогију
концептуализује као метод историјског истраживања чија је улога указивање на
арбитрарност постојећих друштвених институција. Тим путем резултати генеалошких
истраживања функционишу попут „дискурзивног огледала“ које читаоцима показује
како су начини на које је њихово сопство организовано под утицајем контингентних
историјских фактора. Фуко овде развија схватање генеалогије као истраживачког
метода чији је циљ десубјективација појединаца тј. указивање на могућности за
организацију сопства које савремене институције потискују.
У следећем стадијуму, током Фукоовог истраживања феномена „управљања“
(governmentality), он развија други аспект концептуалног модела генеалогије као
ангажованог метода истраживања, а то је тенденција ка изградњи „критичке
заједнице“. Наиме, Фуко истражује управљање са циљем да критикује политички
програм тадашње Комунистичке партије Француске у жељи да утиче на развој
алтернативних облика прогресивног политичког организовања. Он стога овде
развија схватање генеалогије као „мапирања“ значајних тачака развоја политичког
отпора и политичких сукоба у друштвеном пољу. Ослањајући се на најновије анализе
до сада не објављених Фукоових рукописа показаћемо да се у овом периоду развија концептуални елемент који схватање генеалогије као метода десубјективације
допуњује елементом ресубјективације. Тачније, Фуко генеалогију почиње да схвата
као истраживачки метод креирања знања и дискурса чија је улога субјекција
појединца као актера у делатној заједници усмереној ка производњи алтернативних
пракси и модела субјективности у циљу пружања отпора савременом организовању
друштвеног живота и институција.
Напослетку ћемо се осврнути на трећи стадијум током ког Фуко развија
своје схватање етичког оквира генеалошког метода истражујући феномен
„парезије“ (parrhesia). Под етичким оквиром мислимо на модус егзистенције тј.
концептуализацију генеалошког истраживања као дискурзивног делања. Према
Фукоу парезија подразумева дискурс који указује на арбитрарност постојећег
уређења друштвеног живота и стога указује на алтернативне могућности његовог
организовања. Парезијаст дакле егзистира на „границама културе“ и његов дискурс
указује на потиснуте потенцијале за другачије начине бивствовања.
Ослањајући се на радове савремених истраживача Фукоове мисли закључићемо
да се генеалошки метод може видети као дискурзивна пракса производње знања
које указује на контингентну природу институција у оквиру којих постојимо у
савремености. Такође закључићемо да ангажована димензија те дискурзивне праксе
подразумева упућивање својеврсног „позива“ на ангажованост кроз укључивање у
„заједницу“ чија је улога производња пракси и облика бивствовања које прекорачују
границе културе у којој се налазе.",
publisher = "Srpska akademija nauka i umetnosti i Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu",
journal = "Књига апстраката Објашњење и разумевање у филозофији и науци",
title = "Генеалогија – O концепту ангажованог метода истраживања кроз рад Мишела Фукоа",
pages = "28-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3702"
}

Urošević, M.. (2023). Генеалогија – O концепту ангажованог метода истраживања кроз рад Мишела Фукоа. in Књига апстраката Објашњење и разумевање у филозофији и науци
Srpska akademija nauka i umetnosti i Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu., 28-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3702

Urošević M. Генеалогија – O концепту ангажованог метода истраживања кроз рад Мишела Фукоа. in Књига апстраката Објашњење и разумевање у филозофији и науци. 2023;:28-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3702 .

Urošević, Milan, "Генеалогија – O концепту ангажованог метода истраживања кроз рад Мишела Фукоа" in Књига апстраката Објашњење и разумевање у филозофији и науци (2023):28-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3702 .

TY  - JOUR
AU  - Fiket, Irena
AU  - Pudar Draško, Gazela
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3642
AB  - In this article, Fiket, Pudar Draško and Uroševic situate the notion of
‘anti-politics’ within a broader theory of ‘cultures of rejection’, redefining it as a
specific culture of rejection in the political sphere. They describe the lack of
participation of Serbian citizens in political life, their lack of trust in political
actors, institutions, democratic procedures and, in the end, in democracy itself.
They show how political elites constantly demonstrate the impotence of
institutions through various examples of ‘institutional silence’, which leads to the
further rejection of political engagement. The authors’ aim was to show that
rejection of politics is a concept that offers an adequate theoretical framework for
our empirical analyses and deeper understanding of the social phenomena
reflected in the withdrawal from political life. They present the data from
their qualitative research, based on interviews with the retail and logistics workers
in Serbia as well as an ethnographic study of digital spaces that those workers
often visit, where politics and culture meet in the discursive practices of everyday life.
PB  - Taylor&Francis
T2  - Patterns of Prejudice
T1  - Anti-politics as ‘culture of rejection’: the case of Serbia
IS  - 4-5
VL  - 56
SP  - 279
EP  - 296
DO  - 10.1080/0031322X.2023.2228575
ER  - 

@article{
author = "Fiket, Irena and Pudar Draško, Gazela and Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "In this article, Fiket, Pudar Draško and Uroševic situate the notion of
‘anti-politics’ within a broader theory of ‘cultures of rejection’, redefining it as a
specific culture of rejection in the political sphere. They describe the lack of
participation of Serbian citizens in political life, their lack of trust in political
actors, institutions, democratic procedures and, in the end, in democracy itself.
They show how political elites constantly demonstrate the impotence of
institutions through various examples of ‘institutional silence’, which leads to the
further rejection of political engagement. The authors’ aim was to show that
rejection of politics is a concept that offers an adequate theoretical framework for
our empirical analyses and deeper understanding of the social phenomena
reflected in the withdrawal from political life. They present the data from
their qualitative research, based on interviews with the retail and logistics workers
in Serbia as well as an ethnographic study of digital spaces that those workers
often visit, where politics and culture meet in the discursive practices of everyday life.",
publisher = "Taylor&Francis",
journal = "Patterns of Prejudice",
title = "Anti-politics as ‘culture of rejection’: the case of Serbia",
number = "4-5",
volume = "56",
pages = "279-296",
doi = "10.1080/0031322X.2023.2228575"
}

Fiket, I., Pudar Draško, G.,& Urošević, M.. (2023). Anti-politics as ‘culture of rejection’: the case of Serbia. in Patterns of Prejudice
Taylor&Francis., 56(4-5), 279-296.
https://doi.org/10.1080/0031322X.2023.2228575

Fiket I, Pudar Draško G, Urošević M. Anti-politics as ‘culture of rejection’: the case of Serbia. in Patterns of Prejudice. 2023;56(4-5):279-296.
doi:10.1080/0031322X.2023.2228575 .

Fiket, Irena, Pudar Draško, Gazela, Urošević, Milan, "Anti-politics as ‘culture of rejection’: the case of Serbia" in Patterns of Prejudice, 56, no. 4-5 (2023):279-296,
https://doi.org/10.1080/0031322X.2023.2228575 . .

TY  - CHAP
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3163
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Pjer Burdije: radikalna misao i praxis
T1  - Pjer Burdije i Luj Altiser
SP  - 388
EP  - 408
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3163
ER  - 

@inbook{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Pjer Burdije: radikalna misao i praxis",
booktitle = "Pjer Burdije i Luj Altiser",
pages = "388-408",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3163"
}

Urošević, M.. (2023). Pjer Burdije i Luj Altiser. in Pjer Burdije: radikalna misao i praxis
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 388-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3163

Urošević M. Pjer Burdije i Luj Altiser. in Pjer Burdije: radikalna misao i praxis. 2023;:388-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3163 .

Urošević, Milan, "Pjer Burdije i Luj Altiser" in Pjer Burdije: radikalna misao i praxis (2023):388-408,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3163 .

Mladenović, I., Zarić, Z.,& Urošević, M.. (2023). Pjer Burdije: radikalna misao i praxis. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3140

Mladenović I, Zarić Z, Urošević M. Pjer Burdije: radikalna misao i praxis. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3140 .

Mladenović, Ivica, Zarić, Zona, Urošević, Milan, "Pjer Burdije: radikalna misao i praxis" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3140 .

TY  - CONF
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - https://ifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2023/06/DGS2023-Book-of-Abstracts.pdf
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3001
AB  - The question of resistance has been a long-debated topic in the study of
Foucault’s work. The interesting thing about this debate is that various authors
came do differing conclusions, some point out that Foucault’s understanding of
power leaves no space agency while others claim that his entire work can be
seen as a study of possibilities for resistance. Even though this debate started in
Foucault’s own lifetime it is still on going and contemporary scholarship has
started dealing with new problems concerning his notions of resistance. Some of
those problems are the relations between collective and individual acts of
resistance and the relation between critical scholarship and political resistance.
Our aim is to contribute to this debate by reinterpreting Foucault’s understanding of resistance through Deleuze’s reading of Foucault and through Deleuze’s
concepts like the “war machine”, “nomadism” and others. In the first part of our
presentation, we will use Deleuze’s reading of Foucault to reconstruct his notion
of resistance and how it relates to other important concepts in his work, like
power and the subject. In the second part we will move on to Foucault’s
understanding of critique and the problem of its relation to resistance. While
specifically relying on Daniele Lorenzini’s reading of this problem we will point
out that Foucault’s research into various institutions of modernity (like the
prison, the hospital, or the asylum) can be seen as a study of possible “lines of
flight” or possibilities for resistance to technologies of government that are
active within them. We will conclude by pointing out that Foucault’s
understanding of critical scholarship can best be understood as an attempt to
connect various subjects of resistance into a rhizomatic movement or a war
machine whose structure mirrors that of the governmental dispositive.
PB  - Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade
PB  - Faculty of Media and Communications
PB  - University of Plymouth
C3  - 15th International Deleuze and Guattari Studies Conference
T1  - Genealogy as a Way of Building a War Machine – Critique and Resistance in “Deleuze’s Foucault”
SP  - 112
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3001
ER  - 

@conference{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "The question of resistance has been a long-debated topic in the study of
Foucault’s work. The interesting thing about this debate is that various authors
came do differing conclusions, some point out that Foucault’s understanding of
power leaves no space agency while others claim that his entire work can be
seen as a study of possibilities for resistance. Even though this debate started in
Foucault’s own lifetime it is still on going and contemporary scholarship has
started dealing with new problems concerning his notions of resistance. Some of
those problems are the relations between collective and individual acts of
resistance and the relation between critical scholarship and political resistance.
Our aim is to contribute to this debate by reinterpreting Foucault’s understanding of resistance through Deleuze’s reading of Foucault and through Deleuze’s
concepts like the “war machine”, “nomadism” and others. In the first part of our
presentation, we will use Deleuze’s reading of Foucault to reconstruct his notion
of resistance and how it relates to other important concepts in his work, like
power and the subject. In the second part we will move on to Foucault’s
understanding of critique and the problem of its relation to resistance. While
specifically relying on Daniele Lorenzini’s reading of this problem we will point
out that Foucault’s research into various institutions of modernity (like the
prison, the hospital, or the asylum) can be seen as a study of possible “lines of
flight” or possibilities for resistance to technologies of government that are
active within them. We will conclude by pointing out that Foucault’s
understanding of critical scholarship can best be understood as an attempt to
connect various subjects of resistance into a rhizomatic movement or a war
machine whose structure mirrors that of the governmental dispositive.",
publisher = "Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade, Faculty of Media and Communications, University of Plymouth",
journal = "15th International Deleuze and Guattari Studies Conference",
title = "Genealogy as a Way of Building a War Machine – Critique and Resistance in “Deleuze’s Foucault”",
pages = "112-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3001"
}

Urošević, M.. (2023). Genealogy as a Way of Building a War Machine – Critique and Resistance in “Deleuze’s Foucault”. in 15th International Deleuze and Guattari Studies Conference
Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3001

Urošević M. Genealogy as a Way of Building a War Machine – Critique and Resistance in “Deleuze’s Foucault”. in 15th International Deleuze and Guattari Studies Conference. 2023;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3001 .

Urošević, Milan, "Genealogy as a Way of Building a War Machine – Critique and Resistance in “Deleuze’s Foucault”" in 15th International Deleuze and Guattari Studies Conference (2023):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3001 .

TY  - CONF
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - https://conference.unizd.hr/frictions/wp-content/uploads/sites/45/2022/08/Book-of-Abstracts-for-web-22042023.pdf
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3002
AB  - The existing research on therapy culture and self-help culture in the
countries of the Western Balkans has so far been highly empirically
oriented. Therefore, there is a noticeable lack of theoretical
conceptualization and historical contextualization in the corpus of
available research. By doing a metasynthesis of existing research on
therapy culture and self-help culture in the countries of the Western
Balkans we aim to develop an appropriate theoretical framework for
their future study which would adequately relate these phenomenon
to important historical developments in this part of Europe. This
theoretical framework will be based on the conceptual apparatus of
the “governmentality approach”, adjusted for the study of postsocialist
contexts. We will argue that, by using this approach,
therapy culture and self-help culture in the Western Balkans can be
best understood as a multiplicity of technologies of the self, that
are used by citizens as instruments of adjusting their subjectivity in
forms of neoliberal governmentality, adopted by their governments
since the early 2000s. We will conclude by presenting some
advantages and disadvantages of this theoretical framework.
PB  - Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade
PB  - University of Zadar
C3  - In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans
T1  - Therapy Culture and Self-Help Culture in Post-Socialist Countries of the Western Balkans – the Neoliberal Transition and New Imaginaries of Subjectivity
SP  - 59
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3002
ER  - 

@conference{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "The existing research on therapy culture and self-help culture in the
countries of the Western Balkans has so far been highly empirically
oriented. Therefore, there is a noticeable lack of theoretical
conceptualization and historical contextualization in the corpus of
available research. By doing a metasynthesis of existing research on
therapy culture and self-help culture in the countries of the Western
Balkans we aim to develop an appropriate theoretical framework for
their future study which would adequately relate these phenomenon
to important historical developments in this part of Europe. This
theoretical framework will be based on the conceptual apparatus of
the “governmentality approach”, adjusted for the study of postsocialist
contexts. We will argue that, by using this approach,
therapy culture and self-help culture in the Western Balkans can be
best understood as a multiplicity of technologies of the self, that
are used by citizens as instruments of adjusting their subjectivity in
forms of neoliberal governmentality, adopted by their governments
since the early 2000s. We will conclude by presenting some
advantages and disadvantages of this theoretical framework.",
publisher = "Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade, University of Zadar",
journal = "In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans",
title = "Therapy Culture and Self-Help Culture in Post-Socialist Countries of the Western Balkans – the Neoliberal Transition and New Imaginaries of Subjectivity",
pages = "59-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3002"
}

Urošević, M.. (2023). Therapy Culture and Self-Help Culture in Post-Socialist Countries of the Western Balkans – the Neoliberal Transition and New Imaginaries of Subjectivity. in In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans
Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade., 59-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3002

Urošević M. Therapy Culture and Self-Help Culture in Post-Socialist Countries of the Western Balkans – the Neoliberal Transition and New Imaginaries of Subjectivity. in In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans. 2023;:59-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3002 .

Urošević, Milan, "Therapy Culture and Self-Help Culture in Post-Socialist Countries of the Western Balkans – the Neoliberal Transition and New Imaginaries of Subjectivity" in In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans (2023):59-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3002 .

TY  - CONF
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - https://snds.rs/wp-content/uploads/2023/05/Sociological-perspectives-on-contemporary-post-Yugoslav-societies.pdf
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3003
AB  - Therapy culture, in its various manifestations, is a relatively established
field of study and has been so for decades in European and American
social sciences and humanities. However, this field is apparently yet
to develop in the countries of ex-Yugoslavia, and the Balkans in general.
Therefore, our presentation will take the form of a metasynthesis of existing
research on therapy culture and self-help culture in the countries of
ex-Yugoslavia. We will show that since this field of study is still in its infancy
in the region, the research is highly empirically oriented. Therefore,
we will point to the lack of a substantive theoretical conceptualization as a
factor that is keeping the research of therapy culture and self-help culture
in these countries from forming as a distinct field of study. In the second
part of our presentation, we will present a theoretical framework based
on the “governmentality approach” as a way of conceptualizing therapy
culture and self-help culture and their place in post-socialist contexts. We
will claim that this way therapy culture and self-help culture can be understood
as creating a new “ethos” (Foucault) or a new “structure of feeling”
(Williams) that contributes to the neoliberal transition of ex-Yugoslav
countries.
PB  - Sociological Scientific Society of Serbia
C3  - Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies
T1  - Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies
SP  - 27
EP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3003
ER  - 

@conference{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Therapy culture, in its various manifestations, is a relatively established
field of study and has been so for decades in European and American
social sciences and humanities. However, this field is apparently yet
to develop in the countries of ex-Yugoslavia, and the Balkans in general.
Therefore, our presentation will take the form of a metasynthesis of existing
research on therapy culture and self-help culture in the countries of
ex-Yugoslavia. We will show that since this field of study is still in its infancy
in the region, the research is highly empirically oriented. Therefore,
we will point to the lack of a substantive theoretical conceptualization as a
factor that is keeping the research of therapy culture and self-help culture
in these countries from forming as a distinct field of study. In the second
part of our presentation, we will present a theoretical framework based
on the “governmentality approach” as a way of conceptualizing therapy
culture and self-help culture and their place in post-socialist contexts. We
will claim that this way therapy culture and self-help culture can be understood
as creating a new “ethos” (Foucault) or a new “structure of feeling”
(Williams) that contributes to the neoliberal transition of ex-Yugoslav
countries.",
publisher = "Sociological Scientific Society of Serbia",
journal = "Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies",
title = "Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies",
pages = "27-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3003"
}

Urošević, M.. (2023). Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies. in Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies
Sociological Scientific Society of Serbia., 27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3003

Urošević M. Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies. in Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies. 2023;:27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3003 .

Urošević, Milan, "Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies" in Therapeutic Ethics and The Spirit Of Neoliberalism – Reflections on Contemporary Research of Therapy Culture And Self-Help Culture In Post-Yugoslav Societies (2023):27-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3003 .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - https://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php/fid/article/view/1552
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2812
AB  - Review of Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo / Philosophy and Society
T1  - Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.
IS  - 1
VL  - 34
SP  - 197
EP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Review of Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo / Philosophy and Society",
title = "Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.",
number = "1",
volume = "34",
pages = "197-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812"
}

Urošević, M.. (2023). Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 34(1), 197-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812

Urošević M. Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022.. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society. 2023;34(1):197-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812 .

Urošević, Milan, "Slavoj Žižek, Surplus-enjoyment: A Guide for the Non-perplexed, Bloomsbury Academic, London, 2022." in Filozofija i društvo / Philosophy and Society, 34, no. 1 (2023):197-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2812 .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2790
AB  - Pošto su istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope do sada bila mahom empiristički orijentisana, cilj ovog članka je razvoj i testiranje teorijskog okvira za njihovo buduće istraživanje. Ovaj okvir će se zasnivati na konceptualnom aparatu teorijsko-istraživačkog polja nazvanog „teorija upravljanja“. Tim aparatom ćemo definisati pojmove neoliberalizma, terapijske kulture i kulture samopomoći, a potom ta određenja dopuniti specifičnim konceptima, kojima ćemo ih prilagoditi proučavanju postsocijalističkog konteksta. Ovaj teorijski okvir ćemo testirati analizom postojećih istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope. U zaključku ćemo, na osnovu te analize, izložiti uočene prednosti i nedostatke našeg teorijskog okvira.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Časopis Sociologija
T1  - Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija
VL  - 65
DO  - 10.2298/SOC220807012U
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Pošto su istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope do sada bila mahom empiristički orijentisana, cilj ovog članka je razvoj i testiranje teorijskog okvira za njihovo buduće istraživanje. Ovaj okvir će se zasnivati na konceptualnom aparatu teorijsko-istraživačkog polja nazvanog „teorija upravljanja“. Tim aparatom ćemo definisati pojmove neoliberalizma, terapijske kulture i kulture samopomoći, a potom ta određenja dopuniti specifičnim konceptima, kojima ćemo ih prilagoditi proučavanju postsocijalističkog konteksta. Ovaj teorijski okvir ćemo testirati analizom postojećih istraživanja terapijske kulture i kulture samopomoći u postsocijalističkim društvima istočne Evrope. U zaključku ćemo, na osnovu te analize, izložiti uočene prednosti i nedostatke našeg teorijskog okvira.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Časopis Sociologija",
title = "Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija",
volume = "65",
doi = "10.2298/SOC220807012U"
}

Urošević, M.. (2023). Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija. in Časopis Sociologija
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 65.
https://doi.org/10.2298/SOC220807012U

Urošević M. Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija. in Časopis Sociologija. 2023;65.
doi:10.2298/SOC220807012U .

Urošević, Milan, "Terapijska kultura i kultura samopomoći kao neoliberalne tehnologije upravljanja u postsocijalističkim društvima istočne Evrope: metasinteza i teorijska interpretacija" in Časopis Sociologija, 65 (2023),
https://doi.org/10.2298/SOC220807012U . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2789
AB  - Однос научног рада и друштвено-политичког ангажмана је једна од значајних тема у савременим друштвеним наукама. Стога ћемо у овом чланку испитати начин на који је тај однос концептуализовао француски филозоф и историчар Мишел Фуко. Чланак ћемо почети елаборацијом основних теоријских појмова које је Фуко користио током свог рада. Потом ћемо прећи на излагање његових методолошких приступа, посебно се фокусирајући на генеалошки метод, с обзиром да је то методолошки приступ који Фуко конципира као повезан са политичком праксом. Управо ћемо се у наредном поглављу осврнути на његову концептуализацију односа између генеалошких истраживања и друштвено-политичког ангажмана. Последњи сегмент чланка ће бити посвећен Фукоовим покушајима да успостави однос између свог научног рада и политичког ангажмана кроз концептуализацију јединственог етичког оквира за те активности. Чланак ћемо закључити освртом на, медијски популаризовану, слику Мишела Фукоа као радикалног, постмодерног, нихилисте, указујући на начине на које наш рад ту слику оповргава.
PB  - Beograd: Institut za političke studije
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије
IS  - 1
VL  - 79
SP  - 163
EP  - 187
DO  - 10.5937/spm79-42698
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2023",
abstract = "Однос научног рада и друштвено-политичког ангажмана је једна од значајних тема у савременим друштвеним наукама. Стога ћемо у овом чланку испитати начин на који је тај однос концептуализовао француски филозоф и историчар Мишел Фуко. Чланак ћемо почети елаборацијом основних теоријских појмова које је Фуко користио током свог рада. Потом ћемо прећи на излагање његових методолошких приступа, посебно се фокусирајући на генеалошки метод, с обзиром да је то методолошки приступ који Фуко конципира као повезан са политичком праксом. Управо ћемо се у наредном поглављу осврнути на његову концептуализацију односа између генеалошких истраживања и друштвено-политичког ангажмана. Последњи сегмент чланка ће бити посвећен Фукоовим покушајима да успостави однос између свог научног рада и политичког ангажмана кроз концептуализацију јединственог етичког оквира за те активности. Чланак ћемо закључити освртом на, медијски популаризовану, слику Мишела Фукоа као радикалног, постмодерног, нихилисте, указујући на начине на које наш рад ту слику оповргава.",
publisher = "Beograd: Institut za političke studije",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије",
number = "1",
volume = "79",
pages = "163-187",
doi = "10.5937/spm79-42698"
}

Urošević, M.. (2023). Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије. in Српска политичка мисао
Beograd: Institut za političke studije., 79(1), 163-187.
https://doi.org/10.5937/spm79-42698

Urošević M. Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије. in Српска политичка мисао. 2023;79(1):163-187.
doi:10.5937/spm79-42698 .

Urošević, Milan, "Политика критике – о друштвено-политички ангажованој димензији Фукоове методологије" in Српска политичка мисао, 79, no. 1 (2023):163-187,
https://doi.org/10.5937/spm79-42698 . .

TY  - CONF
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2022
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/66663689
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3004
AB  - In this presentation we will analyze how the TV Show “Ravna Gora” constructs
historical events and actors. Our main theoretical inspiration will be Stuart Halls understanding
of ideology as a “code” which structures discourses and texts. Therefore, by analyzing “Ravna
Gora” as a text we will set out to find an underlying code that structures various signifying
chains and narrative elements within it. Our analysis will consist of a syntagmatic and a
paradigmatic dimension. In the syntagmatic dimension we will use narrative analysis to explore
how various character behaviors, transformations, relations as well as events through the
duration of the series form a coherent structure. In the paradigmatic dimension we will apply the
semiotic method to analyze various symbolic elements that appear throughout the series. By
combining these two dimensions we seek to find a “deep structure” within the text of the series
which structures the way various characters and events are symbolized and contrasted with each
other. We will conclude our presentation by relating the findings of our analysis to the broader
context of cultural changes in the serbian post-socialist transformation in which “Ravna Gora”
appeared.
PB  - Beograd : Fakultet dramskih umetnosti
C3  - Meka moć ekrana Balkana : knjiga apstrakata : 26–27. maj 2022, Beograd
T1  - History and Ideology on the TV Screen – The Case of Serbian TV Series Ravna Gora
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3004
ER  - 

@conference{
author = "Urošević, Milan",
year = "2022",
abstract = "In this presentation we will analyze how the TV Show “Ravna Gora” constructs
historical events and actors. Our main theoretical inspiration will be Stuart Halls understanding
of ideology as a “code” which structures discourses and texts. Therefore, by analyzing “Ravna
Gora” as a text we will set out to find an underlying code that structures various signifying
chains and narrative elements within it. Our analysis will consist of a syntagmatic and a
paradigmatic dimension. In the syntagmatic dimension we will use narrative analysis to explore
how various character behaviors, transformations, relations as well as events through the
duration of the series form a coherent structure. In the paradigmatic dimension we will apply the
semiotic method to analyze various symbolic elements that appear throughout the series. By
combining these two dimensions we seek to find a “deep structure” within the text of the series
which structures the way various characters and events are symbolized and contrasted with each
other. We will conclude our presentation by relating the findings of our analysis to the broader
context of cultural changes in the serbian post-socialist transformation in which “Ravna Gora”
appeared.",
publisher = "Beograd : Fakultet dramskih umetnosti",
journal = "Meka moć ekrana Balkana : knjiga apstrakata : 26–27. maj 2022, Beograd",
title = "History and Ideology on the TV Screen – The Case of Serbian TV Series Ravna Gora",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3004"
}

Urošević, M.. (2022). History and Ideology on the TV Screen – The Case of Serbian TV Series Ravna Gora. in Meka moć ekrana Balkana : knjiga apstrakata : 26–27. maj 2022, Beograd
Beograd : Fakultet dramskih umetnosti..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3004

Urošević M. History and Ideology on the TV Screen – The Case of Serbian TV Series Ravna Gora. in Meka moć ekrana Balkana : knjiga apstrakata : 26–27. maj 2022, Beograd. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3004 .

Urošević, Milan, "History and Ideology on the TV Screen – The Case of Serbian TV Series Ravna Gora" in Meka moć ekrana Balkana : knjiga apstrakata : 26–27. maj 2022, Beograd (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3004 .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2682
AB  - U radu istražujemo faktore koji su uticali na Fukoov izbor neoliberalizma
kao predmeta istraživanja i faktore koji su doveli do njegovog zaokreta ka proučavanju
subjektivnosti početkom osamdesetih. Glavni fokus istraživanja će biti uticaj društveno-
političkog konteksta na Fukoov rad. Pokazaćemo da se taj uticaj može uočiti od
samih početaka njegovog rada, a da Fuko od sedamdesetih eksplicitno „politizuje” svoje
istraživačke poduhvate. Pod politizacijom podrazumevamo podređivanje intelektualnog
rada političkim ciljevima i tvrdimo da se njegovo istraživanje neoliberalizma smešta u
okvir istraživanja istorije liberalizma, u šta se Fuko upušta usled svog političkog angažovanja
u drugoj polovini sedamdesetih. Tvrdićemo da u neoliberalizmu pronalazi
idejni okvir za novu levu politiku koja bi ciljala ka uvećanju individualne autonomije.
Potom ćemo istaći da se Fukoovo istraživanje istorije subjektivnosti tokom osamdesetih
može videti kao traganje za etičkim okvirom te politike. Rad završavamo poređenjem
našeg istraživanja sa istraživanjima drugih autora koji su se bavili ovim aspektima Fukoovog
rada.
PB  - Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
T2  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044
T1  - Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*
IS  - 2
VL  - 17
SP  - 741
EP  - 770
DO  - 10.21301/eap.v17i2.12
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2022",
abstract = "U radu istražujemo faktore koji su uticali na Fukoov izbor neoliberalizma
kao predmeta istraživanja i faktore koji su doveli do njegovog zaokreta ka proučavanju
subjektivnosti početkom osamdesetih. Glavni fokus istraživanja će biti uticaj društveno-
političkog konteksta na Fukoov rad. Pokazaćemo da se taj uticaj može uočiti od
samih početaka njegovog rada, a da Fuko od sedamdesetih eksplicitno „politizuje” svoje
istraživačke poduhvate. Pod politizacijom podrazumevamo podređivanje intelektualnog
rada političkim ciljevima i tvrdimo da se njegovo istraživanje neoliberalizma smešta u
okvir istraživanja istorije liberalizma, u šta se Fuko upušta usled svog političkog angažovanja
u drugoj polovini sedamdesetih. Tvrdićemo da u neoliberalizmu pronalazi
idejni okvir za novu levu politiku koja bi ciljala ka uvećanju individualne autonomije.
Potom ćemo istaći da se Fukoovo istraživanje istorije subjektivnosti tokom osamdesetih
može videti kao traganje za etičkim okvirom te politike. Rad završavamo poređenjem
našeg istraživanja sa istraživanjima drugih autora koji su se bavili ovim aspektima Fukoovog
rada.",
publisher = "Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.",
journal = "https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044",
title = "Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*",
number = "2",
volume = "17",
pages = "741-770",
doi = "10.21301/eap.v17i2.12"
}

Urošević, M.. (2022). Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*. in https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.., 17(2), 741-770.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.12

Urošević M. Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*. in https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044. 2022;17(2):741-770.
doi:10.21301/eap.v17i2.12 .

Urošević, Milan, "Politika i teorija – „tri oblika politizacije metoda”, neoliberalizam i zaokret ka proučavanju subjektivnosti u radu Mišela Fukoa*" in https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1091/1044, 17, no. 2 (2022):741-770,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.12 . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
AU  - Mladenović, Ivica
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3294
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Pojmovnik angažmana
T1  - Društvo
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3294
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan and Mladenović, Ivica",
year = "2021",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Pojmovnik angažmana",
title = "Društvo",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3294"
}

Urošević, M.,& Mladenović, I.. (2021). Društvo. in Pojmovnik angažmana
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3294

Urošević M, Mladenović I. Društvo. in Pojmovnik angažmana. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3294 .

Urošević, Milan, Mladenović, Ivica, "Društvo" in Pojmovnik angažmana (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3294 .

TY  - CHAP
AU  - Mladenović, Ivica
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3293
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Pojmovnik angažmana
T1  - Civilno društvo
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3293
ER  - 

@inbook{
author = "Mladenović, Ivica and Urošević, Milan",
year = "2021",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Pojmovnik angažmana",
booktitle = "Civilno društvo",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3293"
}

Mladenović, I.,& Urošević, M.. (2021). Civilno društvo. in Pojmovnik angažmana
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3293

Mladenović I, Urošević M. Civilno društvo. in Pojmovnik angažmana. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3293 .

Mladenović, Ivica, Urošević, Milan, "Civilno društvo" in Pojmovnik angažmana (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3293 .

TY  - CONF
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2955
AB  - The epistemological problem of the relationship between the subject of knowledge and
the object being known has it’s form in social science as a problem of the relationship between a
social scientist as a researcher and society and it’s phenomena as an object of this inquiry. As
Berger and Kellner note in their book “Sociology Reinterpreted” a social scientist is necessarily a
part of the object he studies, being embedded in a position in society from which he studies it.
Hence social sciences as scientific endeavors face a problem of the inseperability of their
researchers from object they study. Two main solutions two this problem have arisen: positivism
and interpretivism. Positivism postulates that rigorous methods for research will insure that
objective knowledge will be produced while interpretivism sees society only as an aggregate of
individuals whose interactions should be interpreted. A third epistemological framework has
arisen in the first half of the twentieth century usually called “critical theory”. Critical theory
states that researchers should aim their research towards changing the object they are
researching, therefore their scientific practice should have extra-scientific effects, namely
political effects. This perspective violates Webers postulate of value neutrality which claims that
social sciences can only study the state of affairs but can’t subscribe desirable ways of action. As
we will see the main topic of our paper is the epistemological framework of the work of Michel
Foucault and his contribution to the resolution of the problematic relation between a researcher
and his research object in social science. We will claim that Foucault broadly falls into the
critical theory paradigm but manages to solve it’s conflict with the value neutrality postulate.
Foucault envisions society as an amalgam of discursive and non-discursive practices that
interconnect in a way that gives them regularity and coherence through time. As Gayatri Spivak
notices for Foucault discursive practices create meaning and in doing so chart a way for nondiscursive
practices and therefore for action. This can be seen as an explanation for Foucault’s
well known postulate of the relationship between power and knowledge, discursive practices
create knowledge that makes visible certain paths for action. Both of these types of practices
intertwine to create what Foucault calls “dispositifs” that can be seen as mechanisms that bind discursive and non-discursive practices in a coherent manner and enable their regular repetition
through time. Foucault calls his methodology “genealogy” and sees it as a historical research of
the emergence of dipositifs. Genealogy is a historical research of the contingent ways in which
practices got interconnected in the past to create dispositifs we see today. As Foucault claims
genealogy begins with a “question posed in the present” about a certain dispositive and then
charts historical events and processes that led to its current form. The main aim of genealogy is
to show that there is no transcendental necessity for a certain dispositif to exist in it’s current
form by exposing the historical contingency that led to it’s current state. Foucault claimed that
his intent was to show that there is no metaphysical necessity that grounds the existences of
dispositifs and hence that their current form is arbitrary. As we can see Foucault follows his
postulate on the relationship between knowledge and power and formulates his scientific practice
as an opening of possibilities for different forms of action. This is way he calls his books
“experiments” and claims that they are to be used for readers to re-examine their own links to the
currently existing dispositifs and possibilities of their alternative arrangements. But as Foucault
claims the genealogical method doesn’t include normative prescriptions and can be seen only as
a form of an anti-metaphysical “unmasking” of current dispositifs. This unmasking doesn’t
prescribe a desirable form to any dispositive but only shows that it can be arranged in different
ways. Hence we can say that Foucault sees the relationship between a researcher and his object
of study as a form of an intervention of the subject that aims at showing that the object is an
arbitrary construction. In that regard Foucault falls into the critical theory paradigm. Where he
differs from critical theory is his anti-normative stance that refuses to prescribe any desirable
form of action unlike for example Horkheimer who in his essay on critical theory claims that
“the task of the theorist is to push society towards justice”. Foucault claims that his research
results should be used as “instruments” in political struggles but he himself doesn’t ever
proclaim a desirable political goal. So we can conclude that Foucault solves the problem of the
subject-object relation in social science by envisioning the research process as a practice of
production of tools for social change. Therefore he connects social science to extra-scientific
political goals but doesn’t violate the value neutrality postulate because his research doesn’t
prescribe any concrete political goals but only shows the possibility for social change.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - The Third Conference of East European Network for Philosophy of Science
T1  - On politics and social science – the subject-object problem in social science and Foucault’s engaged epistemology
SP  - 144
EP  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2955
ER  - 

@conference{
author = "Urošević, Milan",
year = "2021",
abstract = "The epistemological problem of the relationship between the subject of knowledge and
the object being known has it’s form in social science as a problem of the relationship between a
social scientist as a researcher and society and it’s phenomena as an object of this inquiry. As
Berger and Kellner note in their book “Sociology Reinterpreted” a social scientist is necessarily a
part of the object he studies, being embedded in a position in society from which he studies it.
Hence social sciences as scientific endeavors face a problem of the inseperability of their
researchers from object they study. Two main solutions two this problem have arisen: positivism
and interpretivism. Positivism postulates that rigorous methods for research will insure that
objective knowledge will be produced while interpretivism sees society only as an aggregate of
individuals whose interactions should be interpreted. A third epistemological framework has
arisen in the first half of the twentieth century usually called “critical theory”. Critical theory
states that researchers should aim their research towards changing the object they are
researching, therefore their scientific practice should have extra-scientific effects, namely
political effects. This perspective violates Webers postulate of value neutrality which claims that
social sciences can only study the state of affairs but can’t subscribe desirable ways of action. As
we will see the main topic of our paper is the epistemological framework of the work of Michel
Foucault and his contribution to the resolution of the problematic relation between a researcher
and his research object in social science. We will claim that Foucault broadly falls into the
critical theory paradigm but manages to solve it’s conflict with the value neutrality postulate.
Foucault envisions society as an amalgam of discursive and non-discursive practices that
interconnect in a way that gives them regularity and coherence through time. As Gayatri Spivak
notices for Foucault discursive practices create meaning and in doing so chart a way for nondiscursive
practices and therefore for action. This can be seen as an explanation for Foucault’s
well known postulate of the relationship between power and knowledge, discursive practices
create knowledge that makes visible certain paths for action. Both of these types of practices
intertwine to create what Foucault calls “dispositifs” that can be seen as mechanisms that bind discursive and non-discursive practices in a coherent manner and enable their regular repetition
through time. Foucault calls his methodology “genealogy” and sees it as a historical research of
the emergence of dipositifs. Genealogy is a historical research of the contingent ways in which
practices got interconnected in the past to create dispositifs we see today. As Foucault claims
genealogy begins with a “question posed in the present” about a certain dispositive and then
charts historical events and processes that led to its current form. The main aim of genealogy is
to show that there is no transcendental necessity for a certain dispositif to exist in it’s current
form by exposing the historical contingency that led to it’s current state. Foucault claimed that
his intent was to show that there is no metaphysical necessity that grounds the existences of
dispositifs and hence that their current form is arbitrary. As we can see Foucault follows his
postulate on the relationship between knowledge and power and formulates his scientific practice
as an opening of possibilities for different forms of action. This is way he calls his books
“experiments” and claims that they are to be used for readers to re-examine their own links to the
currently existing dispositifs and possibilities of their alternative arrangements. But as Foucault
claims the genealogical method doesn’t include normative prescriptions and can be seen only as
a form of an anti-metaphysical “unmasking” of current dispositifs. This unmasking doesn’t
prescribe a desirable form to any dispositive but only shows that it can be arranged in different
ways. Hence we can say that Foucault sees the relationship between a researcher and his object
of study as a form of an intervention of the subject that aims at showing that the object is an
arbitrary construction. In that regard Foucault falls into the critical theory paradigm. Where he
differs from critical theory is his anti-normative stance that refuses to prescribe any desirable
form of action unlike for example Horkheimer who in his essay on critical theory claims that
“the task of the theorist is to push society towards justice”. Foucault claims that his research
results should be used as “instruments” in political struggles but he himself doesn’t ever
proclaim a desirable political goal. So we can conclude that Foucault solves the problem of the
subject-object relation in social science by envisioning the research process as a practice of
production of tools for social change. Therefore he connects social science to extra-scientific
political goals but doesn’t violate the value neutrality postulate because his research doesn’t
prescribe any concrete political goals but only shows the possibility for social change.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "The Third Conference of East European Network for Philosophy of Science",
title = "On politics and social science – the subject-object problem in social science and Foucault’s engaged epistemology",
pages = "144-146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2955"
}

Urošević, M.. (2021). On politics and social science – the subject-object problem in social science and Foucault’s engaged epistemology. in The Third Conference of East European Network for Philosophy of Science
Beograd : Filozofski fakultet., 144-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2955

Urošević M. On politics and social science – the subject-object problem in social science and Foucault’s engaged epistemology. in The Third Conference of East European Network for Philosophy of Science. 2021;:144-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2955 .

Urošević, Milan, "On politics and social science – the subject-object problem in social science and Foucault’s engaged epistemology" in The Third Conference of East European Network for Philosophy of Science (2021):144-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2955 .

TY  - JOUR
AU  - Ivković, Marjan
AU  - Prodanović, Srđan
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2021
UR  - https://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php/fid/article/view/955
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2389
AB  - This paper presents three interconnected examinations of Asger Sørensen’s arguments in Capitalism, Alienation and Critique, which thematize Sørensen’s overarching understanding of the relationship between theory and practice: his general methodological perspective on critical theory, its distinctive epistemology and its anchoring in the empirical world. The paper authors each try to push Sørensen on these crucial points by considering how Sørensen’s variant of critical theory actually operates, scrutinizing in more detail the particular relationship between the ‘experience of injustice’, which for Sørensen constitutes the empirical foothold for critical theory, and the theoretical diagnosis of social reality which the critical theorist should formulate against the backdrop of this experience.
AB  - Ovaj rad predstavlja tri povezana ispitivanja argumentacije Asgera Serensena u Kapitalizmu, 
otuđenju i kritici, koja tematizuju Serensenovo generalno razumevanje odnosa teorije i prak se, drugim rečima njegovu metodološku perspektivu u pogledu kritičke teorije, njene speci fične epistemologije i njene ukorenjenosti u empirijskom svetu. Marjan Ivković, Srđan Pro danović i Milan Urošević nastoje da problematizuju Serensenovo stanovište razmatrajući 
način na koji Serensenova kritička teorija zapravo funkcioniše, analizirajući detaljnije odnos 
između ,iskustva nepravdeʻ, koje za Serensena predstavlja empirijsko uporište kritičke teo rije, i teorijske dijagnoze društvene stvarnosti koju kritički teoretičar formuliše na temelju 
tog iskustva
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique
T1  - Teorija uhvaćena u dijalektiku: neke refleksije o Kapitalizmu, otuđenju  i kritici Asgera Serensena
IS  - 1
VL  - 32
SP  - 11
EP  - 21
DO  - 10.2298/FID2101011I
ER  - 

@article{
author = "Ivković, Marjan and Prodanović, Srđan and Urošević, Milan",
year = "2021",
abstract = "This paper presents three interconnected examinations of Asger Sørensen’s arguments in Capitalism, Alienation and Critique, which thematize Sørensen’s overarching understanding of the relationship between theory and practice: his general methodological perspective on critical theory, its distinctive epistemology and its anchoring in the empirical world. The paper authors each try to push Sørensen on these crucial points by considering how Sørensen’s variant of critical theory actually operates, scrutinizing in more detail the particular relationship between the ‘experience of injustice’, which for Sørensen constitutes the empirical foothold for critical theory, and the theoretical diagnosis of social reality which the critical theorist should formulate against the backdrop of this experience., Ovaj rad predstavlja tri povezana ispitivanja argumentacije Asgera Serensena u Kapitalizmu, 
otuđenju i kritici, koja tematizuju Serensenovo generalno razumevanje odnosa teorije i prak se, drugim rečima njegovu metodološku perspektivu u pogledu kritičke teorije, njene speci fične epistemologije i njene ukorenjenosti u empirijskom svetu. Marjan Ivković, Srđan Pro danović i Milan Urošević nastoje da problematizuju Serensenovo stanovište razmatrajući 
način na koji Serensenova kritička teorija zapravo funkcioniše, analizirajući detaljnije odnos 
između ,iskustva nepravdeʻ, koje za Serensena predstavlja empirijsko uporište kritičke teo rije, i teorijske dijagnoze društvene stvarnosti koju kritički teoretičar formuliše na temelju 
tog iskustva",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique, Teorija uhvaćena u dijalektiku: neke refleksije o Kapitalizmu, otuđenju  i kritici Asgera Serensena",
number = "1",
volume = "32",
pages = "11-21",
doi = "10.2298/FID2101011I"
}

Ivković, M., Prodanović, S.,& Urošević, M.. (2021). Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 32(1), 11-21.
https://doi.org/10.2298/FID2101011I

Ivković M, Prodanović S, Urošević M. Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2021;32(1):11-21.
doi:10.2298/FID2101011I .

Ivković, Marjan, Prodanović, Srđan, Urošević, Milan, "Theory caught up in dialectics: Some reflections on Asger Sørensen’s capitalism, alienation and critique" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 32, no. 1 (2021):11-21,
https://doi.org/10.2298/FID2101011I . .

TY  - JOUR
AU  - Урошевић, Милан
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2337
AB  - Циљ овог рада је испитивање односа између промена у економској сфери и настанка
постмодерне културе током 20. века. По осврту на Џејмсонове и Харвијеве (нео)марксистич-
ке покушаје објашњења настанка постмодерне културе фокусираћемо се на Фукоов допри-
нос анализи неолиберализма. Ослањајући се на Фукоову анализу неолиберализма као режима
управљања који ствара системе односа моћи не би ли управљао субјектима, истражићемо
постмодерну као културну димензију тог режима. Наш закључак ће бити да се постмодерна
култура може видети као културна димензија неолиберализма јер доприноси креирању су-
бјеката који одговарају том режиму управљања. Стога ћемо постмодерну културу назвати
социјалном логиком неолиберализма.
AB  - The aim of this paper is to explore the relation between changes in the economic sphere and the
emergence of postmodern culture during the twentieth century. After examining Jameson’s and
Harvey’s (neo)Marxist attempts at explaining the emergence of postmodern culture, the paper will
focus on Foucault’s contribution to the analysis of neoliberalism. Using Foucault’s analysis of neoliberalism as a “governmental regime” that creates systems of power relations to govern subjects, the
paper further explores the postmodern culture as a cultural dimension of this regime. In conclusion,
postmodern culture can be viewed as a cultural dimension of neoliberalism because it contributes to
the creation of subjects that correspond to the needs of the regime. Therefore, postmodern culture
will be called “the social logic of neoliberalism”
PB  - Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
T2  - Kultura
T1  - Постмодерна култура као социјална логика неолибералног капитализма
IS  - 170/171
DO  - 10.5937/kultura2171045U
ER  - 

@article{
author = "Урошевић, Милан",
year = "2021",
abstract = "Циљ овог рада је испитивање односа између промена у економској сфери и настанка
постмодерне културе током 20. века. По осврту на Џејмсонове и Харвијеве (нео)марксистич-
ке покушаје објашњења настанка постмодерне културе фокусираћемо се на Фукоов допри-
нос анализи неолиберализма. Ослањајући се на Фукоову анализу неолиберализма као режима
управљања који ствара системе односа моћи не би ли управљао субјектима, истражићемо
постмодерну као културну димензију тог режима. Наш закључак ће бити да се постмодерна
култура може видети као културна димензија неолиберализма јер доприноси креирању су-
бјеката који одговарају том режиму управљања. Стога ћемо постмодерну културу назвати
социјалном логиком неолиберализма., The aim of this paper is to explore the relation between changes in the economic sphere and the
emergence of postmodern culture during the twentieth century. After examining Jameson’s and
Harvey’s (neo)Marxist attempts at explaining the emergence of postmodern culture, the paper will
focus on Foucault’s contribution to the analysis of neoliberalism. Using Foucault’s analysis of neoliberalism as a “governmental regime” that creates systems of power relations to govern subjects, the
paper further explores the postmodern culture as a cultural dimension of this regime. In conclusion,
postmodern culture can be viewed as a cultural dimension of neoliberalism because it contributes to
the creation of subjects that correspond to the needs of the regime. Therefore, postmodern culture
will be called “the social logic of neoliberalism”",
publisher = "Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka",
journal = "Kultura",
title = "Постмодерна култура као социјална логика неолибералног капитализма",
number = "170/171",
doi = "10.5937/kultura2171045U"
}

Урошевић, М.. (2021). Постмодерна култура као социјална логика неолибералног капитализма. in Kultura
Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.(170/171).
https://doi.org/10.5937/kultura2171045U

Урошевић М. Постмодерна култура као социјална логика неолибералног капитализма. in Kultura. 2021;(170/171).
doi:10.5937/kultura2171045U .

Урошевић, Милан, "Постмодерна култура као социјална логика неолибералног капитализма" in Kultura, no. 170/171 (2021),
https://doi.org/10.5937/kultura2171045U . .

TY  - JOUR
AU  - Урошевић, Милан
PY  - 2021
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=956114
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2310
AB  - Тема овог рада је методологија коју је у свом раду користио Ми-
шел Фуко. У раду ћемо покушати да покажемо континуитет у његовом дел у кроз
концепт „правила”. Испитаћемо како је Фуко користио појам правила у три мето-
долошка приступа која је примењивао у својим истраживањима. У првом погла-
вљу ћемо приказати његову употребу појма правила у археолошком методу којим
је истраживао дискурзивну праксу. Потом ћемо испитати његову употребу појма
правила у генеалошком методу којим је објединио истраживање дискурзивних и
недискурзивних пракси. Напослетку ћемо испитати његов трећи период у ком ис-
тражује правила формирања субјективности. На крају ћемо понудити обједињено
схватање Фукоове методологије у светлу концепта правила и назваћемо је „ин-
терпретативном аналитиком праксе“, а потом ћемо је довести у везу са његовим
схватањем онтологије тих правила. Рад ћемо завршити указивањем на то како је
Фуко конципирао ван-научне улоге свог научног рада.
PB  - Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Правила пракси: О методологији у раду Мишела Фукоа
IS  - 1
VL  - 16
SP  - 283
EP  - 302
DO  - 10.21301/eap.v16i1.12
ER  - 

@article{
author = "Урошевић, Милан",
year = "2021",
abstract = "Тема овог рада је методологија коју је у свом раду користио Ми-
шел Фуко. У раду ћемо покушати да покажемо континуитет у његовом дел у кроз
концепт „правила”. Испитаћемо како је Фуко користио појам правила у три мето-
долошка приступа која је примењивао у својим истраживањима. У првом погла-
вљу ћемо приказати његову употребу појма правила у археолошком методу којим
је истраживао дискурзивну праксу. Потом ћемо испитати његову употребу појма
правила у генеалошком методу којим је објединио истраживање дискурзивних и
недискурзивних пракси. Напослетку ћемо испитати његов трећи период у ком ис-
тражује правила формирања субјективности. На крају ћемо понудити обједињено
схватање Фукоове методологије у светлу концепта правила и назваћемо је „ин-
терпретативном аналитиком праксе“, а потом ћемо је довести у везу са његовим
схватањем онтологије тих правила. Рад ћемо завршити указивањем на то како је
Фуко конципирао ван-научне улоге свог научног рада.",
publisher = "Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Правила пракси: О методологији у раду Мишела Фукоа",
number = "1",
volume = "16",
pages = "283-302",
doi = "10.21301/eap.v16i1.12"
}

Урошевић, М.. (2021). Правила пракси: О методологији у раду Мишела Фукоа. in Етноантрополошки проблеми
Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду., 16(1), 283-302.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.12

Урошевић М. Правила пракси: О методологији у раду Мишела Фукоа. in Етноантрополошки проблеми. 2021;16(1):283-302.
doi:10.21301/eap.v16i1.12 .

Урошевић, Милан, "Правила пракси: О методологији у раду Мишела Фукоа" in Етноантрополошки проблеми, 16, no. 1 (2021):283-302,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.12 . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2020
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=925489
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2323
AB  - U radu ćemo analizirati savremenu literaturu za samopomoć koristeći
koncepte razvijene u okviru teorijskog pravca nazvanog „studije upravljanja“, čije je
poreklo u radu Mišela Fukoa. U prvom delu rada ćemo izložiti osnovne pojmove koje
ćemo koristiti u istraživanju, kao što su pojmovi dispozitiva, subjekcije, subjektivnosti i
pojma tehnologije sopstva, koji će za potrebe našeg rada biti naznačajniji. Potom ćemo
izložiti kontekst našeg istraživanja koji čini promena iz disciplinarnog režima upravljanja
u neoliberalni režim u drugoj polovini dvadesetog veka. Prećićemo onda na bliže
određenje literature za samopomoć, a potom i na izlaganje njene kratke istorije. Potom
ćemo izvršiti analizu savremene literature za samopomoć koristeći Fukoov teorijski
diskurs razvijen u drugom tomu Istorije seksualnosti kao naš metodološki instrument.
Zaključićemo da je savremena literatura za samopomoć tehnologija moći neoliberalnog
režima upravljanja koja služi formiranju njemu odgovarajućih subjekata.
AB  - In this paper we will be analyzing contemporary self-help literature through
the lens of what is usually called „governmentality studies“. These studies originate in the thought of Michel Foucault therefore we will begin our paper by
presenting his theoretical framework for analyzing governmentality. The concept of the „dispositif“ will be explained as a network of power relations aimed
at governing individuals. „Subjection“ is a concept we wil be using and it will
be explained as a process of making individuals a part of a dispositif. Also the
concept of „subjectivity“ will be used, defined as a relation that an individual
has with himself through which he governs himself and the concept of „technologies of the self“ defined as a set of discourses through which subjectivity
is formed. Our idea is to research contemporary self-help literature as a technology of the self through which an individual governs himself according to
the rules of a certain dispositif therefore. In the next part of our paper we will
present the context of our research which will be described as a change in governmentality regimes in the second half of the twentieth century. We will present
that change as a transition from a disciplinary regime of governemntality to the
neoliberal regime. In the next part of our paper we will define self-help literature as a discursive technology of the self that aims at getting its readers to see
themselves as having a problem that requires them to transform themselves and
therefore achieve happiness. Next we will present a short history oh self-help
literature dividing it into three phases that differ in the relation authors have to
their readers and in the figure of the big other whose ideas the authors claim to
represent. We will claim that our object of research is the third period of the development of self-help literature beginning in the eighties. Next we will present
our research that will be conducted by using Foucaults’s theoretical discourse
developed in the second volume of his History of Sexuality. We will conclude
that contemporary self-help literature can be seen as a technology of the self that
transforms the reader’s subjectivity in order to make them govern themselves
as autonomous subjects that seek to fulfill their innermost desires. Therefore we
will claim that contemporary self-help literature can bee seen as a technology of
the self of the neoliberal governmentality regime.
PB  - Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja
T1  - Contemporary Self-Help Literature: An Analysis From the Perspective of Governementality Studies
IS  - 4
VL  - 15
SP  - 1007
EP  - 1036
DO  - 10.21301/eap.v15i4.3
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2020",
abstract = "U radu ćemo analizirati savremenu literaturu za samopomoć koristeći
koncepte razvijene u okviru teorijskog pravca nazvanog „studije upravljanja“, čije je
poreklo u radu Mišela Fukoa. U prvom delu rada ćemo izložiti osnovne pojmove koje
ćemo koristiti u istraživanju, kao što su pojmovi dispozitiva, subjekcije, subjektivnosti i
pojma tehnologije sopstva, koji će za potrebe našeg rada biti naznačajniji. Potom ćemo
izložiti kontekst našeg istraživanja koji čini promena iz disciplinarnog režima upravljanja
u neoliberalni režim u drugoj polovini dvadesetog veka. Prećićemo onda na bliže
određenje literature za samopomoć, a potom i na izlaganje njene kratke istorije. Potom
ćemo izvršiti analizu savremene literature za samopomoć koristeći Fukoov teorijski
diskurs razvijen u drugom tomu Istorije seksualnosti kao naš metodološki instrument.
Zaključićemo da je savremena literatura za samopomoć tehnologija moći neoliberalnog
režima upravljanja koja služi formiranju njemu odgovarajućih subjekata., In this paper we will be analyzing contemporary self-help literature through
the lens of what is usually called „governmentality studies“. These studies originate in the thought of Michel Foucault therefore we will begin our paper by
presenting his theoretical framework for analyzing governmentality. The concept of the „dispositif“ will be explained as a network of power relations aimed
at governing individuals. „Subjection“ is a concept we wil be using and it will
be explained as a process of making individuals a part of a dispositif. Also the
concept of „subjectivity“ will be used, defined as a relation that an individual
has with himself through which he governs himself and the concept of „technologies of the self“ defined as a set of discourses through which subjectivity
is formed. Our idea is to research contemporary self-help literature as a technology of the self through which an individual governs himself according to
the rules of a certain dispositif therefore. In the next part of our paper we will
present the context of our research which will be described as a change in governmentality regimes in the second half of the twentieth century. We will present
that change as a transition from a disciplinary regime of governemntality to the
neoliberal regime. In the next part of our paper we will define self-help literature as a discursive technology of the self that aims at getting its readers to see
themselves as having a problem that requires them to transform themselves and
therefore achieve happiness. Next we will present a short history oh self-help
literature dividing it into three phases that differ in the relation authors have to
their readers and in the figure of the big other whose ideas the authors claim to
represent. We will claim that our object of research is the third period of the development of self-help literature beginning in the eighties. Next we will present
our research that will be conducted by using Foucaults’s theoretical discourse
developed in the second volume of his History of Sexuality. We will conclude
that contemporary self-help literature can be seen as a technology of the self that
transforms the reader’s subjectivity in order to make them govern themselves
as autonomous subjects that seek to fulfill their innermost desires. Therefore we
will claim that contemporary self-help literature can bee seen as a technology of
the self of the neoliberal governmentality regime.",
publisher = "Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja, Contemporary Self-Help Literature: An Analysis From the Perspective of Governementality Studies",
number = "4",
volume = "15",
pages = "1007-1036",
doi = "10.21301/eap.v15i4.3"
}

Urošević, M.. (2020). Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja. in Етноантрополошки проблеми
Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu., 15(4), 1007-1036.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.3

Urošević M. Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja. in Етноантрополошки проблеми. 2020;15(4):1007-1036.
doi:10.21301/eap.v15i4.3 .

Urošević, Milan, "Savremena literatura za samopomoć: jedna analiza iz perspektive studija upravljanja" in Етноантрополошки проблеми, 15, no. 4 (2020):1007-1036,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.3 . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/20/95
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2118
AB  - Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 199
EP  - 200
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2020",
abstract = "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.",
number = "1",
volume = "1",
pages = "199-200",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118"
}

Urošević, M.. (2020). Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.. in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 1(1), 199-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118

Urošević M. Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.. in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva. 2020;1(1):199-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118 .

Urošević, Milan, "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018." in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva, 1, no. 1 (2020):199-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2118 .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2019
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=815617
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2314
AB  - Glavnu temu rada čini Holovo shvatanje ideologije. Da bismo ovo
objasnili prvo ćemo elaborirati njegovu teorijsku poziciju i shvatanje društva
kao kompleksnog totaliteta međupovezanih elemenata. U okviru ovoga ćemo
prikazati kako Hol objašnjava odnos kulture sa ostalim elementima društvenog
totaliteta.Njegovo shvatanje ideologije biće podeljeno na dva dela: prikaz njenog
(1) internog mehanizma funckionisanja i (2) prikaz njenih efekata. U okviru
prvog dela objasnićemo odnos ideologije i kulture u njegovoj teoriji. Potom ćemo
prikazati kritike Holovog shvatanja ideologije kao i rešenja koja on nudi za
njih. Na kraju ćemo ukazati na epistemološki problem odnosa njegove teorije
ideologije sa kriterijumom naučne objektivnosti kao kontradikcije koju on ne
uspeva da reši.
AB  - The main subject of this paper is Halls understanding of ideology.In order to explain this we will first elaborate his theoretical position and hisunderstanding of society as a complex totality of interconnected elements. In this part we will also show how Hall explains the relationship of culture to other elements of the social totality. His understanding of ideology will be divided into two sections: (1) the elaboration of its internal mechanism of operation and (2 )the elaboration of its effects. In the first part we will explain the relationship ofculture and ideology in his theory. Afterwards we will show some criticism of Halls understanding of ideology as well as some of the solutions to them that Hallprovides. In the end we will point to the epistemological problem of the relationship of his theory to the criteria of scientific objectivity as a contradiction that he doesn’tmanage to solve.
PB  - Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Sociologija
T1  - Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola
T1  - Ideology and its relation to culture in the work of Stuart Hall
IS  - 3
VL  - 61
SP  - 426
EP  - 444
DO  - 10.2298/SOC1903426U
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2019",
abstract = "Glavnu temu rada čini Holovo shvatanje ideologije. Da bismo ovo
objasnili prvo ćemo elaborirati njegovu teorijsku poziciju i shvatanje društva
kao kompleksnog totaliteta međupovezanih elemenata. U okviru ovoga ćemo
prikazati kako Hol objašnjava odnos kulture sa ostalim elementima društvenog
totaliteta.Njegovo shvatanje ideologije biće podeljeno na dva dela: prikaz njenog
(1) internog mehanizma funckionisanja i (2) prikaz njenih efekata. U okviru
prvog dela objasnićemo odnos ideologije i kulture u njegovoj teoriji. Potom ćemo
prikazati kritike Holovog shvatanja ideologije kao i rešenja koja on nudi za
njih. Na kraju ćemo ukazati na epistemološki problem odnosa njegove teorije
ideologije sa kriterijumom naučne objektivnosti kao kontradikcije koju on ne
uspeva da reši., The main subject of this paper is Halls understanding of ideology.In order to explain this we will first elaborate his theoretical position and hisunderstanding of society as a complex totality of interconnected elements. In this part we will also show how Hall explains the relationship of culture to other elements of the social totality. His understanding of ideology will be divided into two sections: (1) the elaboration of its internal mechanism of operation and (2 )the elaboration of its effects. In the first part we will explain the relationship ofculture and ideology in his theory. Afterwards we will show some criticism of Halls understanding of ideology as well as some of the solutions to them that Hallprovides. In the end we will point to the epistemological problem of the relationship of his theory to the criteria of scientific objectivity as a contradiction that he doesn’tmanage to solve.",
publisher = "Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Sociologija",
title = "Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola, Ideology and its relation to culture in the work of Stuart Hall",
number = "3",
volume = "61",
pages = "426-444",
doi = "10.2298/SOC1903426U"
}

Urošević, M.. (2019). Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola. in Sociologija
Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije., 61(3), 426-444.
https://doi.org/10.2298/SOC1903426U

Urošević M. Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola. in Sociologija. 2019;61(3):426-444.
doi:10.2298/SOC1903426U .

Urošević, Milan, "Ideologija i njen odnos sa kulturom u radu Stjuarta Hola" in Sociologija, 61, no. 3 (2019):426-444,
https://doi.org/10.2298/SOC1903426U . .

TY  - JOUR
AU  - Urošević, Milan
PY  - 2019
UR  - http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=769
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2035
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018
IS  - 3
VL  - 30
SP  - 459
EP  - 461
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035
ER  - 

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2019",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018",
number = "3",
volume = "30",
pages = "459-461",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035"
}

Urošević, M.. (2019). Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 30(3), 459-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035

Urošević M. Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2019;30(3):459-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035 .

Urošević, Milan, "Todor Kuljić, Prognani pojmovi: neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, Clio, Beograd, 2018" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 30, no. 3 (2019):459-461,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2035 .

TY  - JOUR
AU  - Урошевић, Милан
PY  - 2019
UR  - https://aseestant.ceon.rs/index.php/socpreg/article/view/23067
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2324
AB  - Испитујући Фукоово схватање субјекта покушаћемо да одговоримо
на питање да ли је његов рад боље видети као теоријски континуитет или дискон-
тинуитет. Почињемо излагањем њeгових основних теоријских појмова. Потом пре-
лазимо на анализу односа субјекта и управљања у другом периоду његовог рада. У
наставку испитујемо однос субјекта и управљања анализирајући идеју „управљања
истином” коју уводи у трећем периоду. Последњи одељак се бави неким контрадик-
цијама Фукоовог виђења субјекта у трећем периоду. У закључку констатујемо да се
његов рад може видети као део социолошке традиције која тежи да превазиђе поде-
лу на микро и макро ниво друштвеног света.
AB  - By examining Foucault’s understanding of the subject we will try to answer
whether his work is better viewed as a form of theoretical continuity or discontinuity. We
begin by elaborating his basic theoretical notions. After that we analyze the relationship
between the subject and government in the second period of his work. We continue by
analyzing the relationship between the subject and government through the notion of the
“government by the truth” which he introduces in his third period. The last chapter deals
with some contradictions of Foucault’s understanding of the subject in his third period.
We conclude by stating that Foucault’s work overcomes the traditional sociological divide
between the micro and the macro levels of the social world.
PB  - Beograd: Srpsko sociološko društvo
T2  - Sociološki pregled / Sociological Review
T1  - Субјект у раду Мишела Фукоа - Рефлексивни субјект и теорија управљања
T1  - Subject In the Work Of Michel Foucault – The Reflexive Subject And Governmentality Theory
IS  - 1
VL  - 54
SP  - 64
EP  - 87
DO  - 10.5937/socpreg54-23067
ER  - 

@article{
author = "Урошевић, Милан",
year = "2019",
abstract = "Испитујући Фукоово схватање субјекта покушаћемо да одговоримо
на питање да ли је његов рад боље видети као теоријски континуитет или дискон-
тинуитет. Почињемо излагањем њeгових основних теоријских појмова. Потом пре-
лазимо на анализу односа субјекта и управљања у другом периоду његовог рада. У
наставку испитујемо однос субјекта и управљања анализирајући идеју „управљања
истином” коју уводи у трећем периоду. Последњи одељак се бави неким контрадик-
цијама Фукоовог виђења субјекта у трећем периоду. У закључку констатујемо да се
његов рад може видети као део социолошке традиције која тежи да превазиђе поде-
лу на микро и макро ниво друштвеног света., By examining Foucault’s understanding of the subject we will try to answer
whether his work is better viewed as a form of theoretical continuity or discontinuity. We
begin by elaborating his basic theoretical notions. After that we analyze the relationship
between the subject and government in the second period of his work. We continue by
analyzing the relationship between the subject and government through the notion of the
“government by the truth” which he introduces in his third period. The last chapter deals
with some contradictions of Foucault’s understanding of the subject in his third period.
We conclude by stating that Foucault’s work overcomes the traditional sociological divide
between the micro and the macro levels of the social world.",
publisher = "Beograd: Srpsko sociološko društvo",
journal = "Sociološki pregled / Sociological Review",
title = "Субјект у раду Мишела Фукоа - Рефлексивни субјект и теорија управљања, Subject In the Work Of Michel Foucault – The Reflexive Subject And Governmentality Theory",
number = "1",
volume = "54",
pages = "64-87",
doi = "10.5937/socpreg54-23067"
}

Урошевић, М.. (2019). Субјект у раду Мишела Фукоа - Рефлексивни субјект и теорија управљања. in Sociološki pregled / Sociological Review
Beograd: Srpsko sociološko društvo., 54(1), 64-87.
https://doi.org/10.5937/socpreg54-23067

Урошевић М. Субјект у раду Мишела Фукоа - Рефлексивни субјект и теорија управљања. in Sociološki pregled / Sociological Review. 2019;54(1):64-87.
doi:10.5937/socpreg54-23067 .

Урошевић, Милан, "Субјект у раду Мишела Фукоа - Рефлексивни субјект и теорија управљања" in Sociološki pregled / Sociological Review, 54, no. 1 (2019):64-87,
https://doi.org/10.5937/socpreg54-23067 . .