TY  - JOUR
AU  - Jovanov, Rastko
AU  - Nikolić, Olga
PY  - 2017
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1390
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Collective Responsibilities of Random Collections
T1  - Smatrati nasumične grupe grupno odgovornim
IS  - 4
VL  - 28
SP  - 997
EP  - 1034
DO  - 10.2298/FID1704997B
ER  - 

@article{
author = "Jovanov, Rastko and Nikolić, Olga",
year = "2017",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Collective Responsibilities of Random Collections, Smatrati nasumične grupe grupno odgovornim",
number = "4",
volume = "28",
pages = "997-1034",
doi = "10.2298/FID1704997B"
}

Jovanov, R.,& Nikolić, O.. (2017). Collective Responsibilities of Random Collections. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 28(4), 997-1034.
https://doi.org/10.2298/FID1704997B

Jovanov R, Nikolić O. Collective Responsibilities of Random Collections. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2017;28(4):997-1034.
doi:10.2298/FID1704997B .

Jovanov, Rastko, Nikolić, Olga, "Collective Responsibilities of Random Collections" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 28, no. 4 (2017):997-1034,
https://doi.org/10.2298/FID1704997B . .

TY  - JOUR
AU  - Jovanov, Rastko
AU  - Radinković, Željko
PY  - 2017
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1773
AB  - Two authors with a similar philosophical biography write this letter from Serbia. First the German professor is introduced to the history of Serbian philosophy. Special attention is given to the relations between German and Serbian philosophy. Subsequently, the present situation of philosophy in Serbia is described, including the toil and deprivation implied in occupying oneself with philosophy in this country. The authors demonstrate that in these circumstances, enthusiasm and personal dedication are of the essence.
PB  - Berlin : De Gruyter
T2  - Deutsche Zeitschrift für Philosophie
T1  - Brief aus Serbien
VL  - 65 (5)
DO  - 10.1515/dzph-2017-0063
ER  - 

@article{
author = "Jovanov, Rastko and Radinković, Željko",
year = "2017",
abstract = "Two authors with a similar philosophical biography write this letter from Serbia. First the German professor is introduced to the history of Serbian philosophy. Special attention is given to the relations between German and Serbian philosophy. Subsequently, the present situation of philosophy in Serbia is described, including the toil and deprivation implied in occupying oneself with philosophy in this country. The authors demonstrate that in these circumstances, enthusiasm and personal dedication are of the essence.",
publisher = "Berlin : De Gruyter",
journal = "Deutsche Zeitschrift für Philosophie",
title = "Brief aus Serbien",
volume = "65 (5)",
doi = "10.1515/dzph-2017-0063"
}

Jovanov, R.,& Radinković, Ž.. (2017). Brief aus Serbien. in Deutsche Zeitschrift für Philosophie
Berlin : De Gruyter., 65 (5).
https://doi.org/10.1515/dzph-2017-0063

Jovanov R, Radinković Ž. Brief aus Serbien. in Deutsche Zeitschrift für Philosophie. 2017;65 (5).
doi:10.1515/dzph-2017-0063 .

Jovanov, Rastko, Radinković, Željko, "Brief aus Serbien" in Deutsche Zeitschrift für Philosophie, 65 (5) (2017),
https://doi.org/10.1515/dzph-2017-0063 . .

TY  - JOUR
AU  - Jovanov, Rastko
PY  - 2016
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1781
PB  - Berlin : De Gruyter
T2  - Kant-Studien
T1  - Zdravko Kučinar, Arthur Liebert: Život i dela / Leben und Werke / Life and Works (Beograd: Dosije, 2015)
IS  - 2
VL  - 107
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1781
ER  - 

@article{
author = "Jovanov, Rastko",
year = "2016",
publisher = "Berlin : De Gruyter",
journal = "Kant-Studien",
title = "Zdravko Kučinar, Arthur Liebert: Život i dela / Leben und Werke / Life and Works (Beograd: Dosije, 2015)",
number = "2",
volume = "107",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1781"
}

Jovanov, R.. (2016). Zdravko Kučinar, Arthur Liebert: Život i dela / Leben und Werke / Life and Works (Beograd: Dosije, 2015). in Kant-Studien
Berlin : De Gruyter., 107(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1781

Jovanov R. Zdravko Kučinar, Arthur Liebert: Život i dela / Leben und Werke / Life and Works (Beograd: Dosije, 2015). in Kant-Studien. 2016;107(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1781 .

Jovanov, Rastko, "Zdravko Kučinar, Arthur Liebert: Život i dela / Leben und Werke / Life and Works (Beograd: Dosije, 2015)" in Kant-Studien, 107, no. 2 (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1781 .

TY  - JOUR
AU  - Jovanov, Rastko
PY  - 2016
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1775
AB  - У раду се истражује Хајдегеров политички анга 1933/1934. на основу појма „метаполитике“, који Хајдегер уводи по први и једини пут у своја политичка разматрања у његовим недавно објављеним приватним записима у тзв. „Црним свескама“ током свог ректората на Фрај буршком универзитету. Посредством појма „метаполитике“ Хајдегер поку шава да деконструише модерну политику захтевајући да теоријске рефлек си је на кон Хи тле ровог преу зи ма ња вла сти у на ционалсоци ја листич кој Немачкој морају дати предност (ду ховној) акцији. Филозофски појмови на тај начин постају оружјем у борби против модерне демократије и стављају се у службу немачког народа који је, схваћен као „изворна заједница“, једини у стању да постави питање Бића из хоризонта „метафизике као метаполи тике“. Свој политички ангажман Хајдегер ће назвати „духовним национал социјализмом“ и покушаваће да га спроведе путем преобликовања немачких обра зовних институција. Један део рада ће стога бити посвећен и Хајде геровом схватању васпитања као средства његовог политичког ангажмана. Као свој резултат, рад настоји да укаже на амбивалентност, агонизам и осо бени месијанизам Хајдегеровог филозофског схватања политике, али уједно и на антисемитизам који његов теоријско-политички ангажман није могао да избегне.
PB  - Novi Sad: Matica srpska
T2  - Zbornik Matice Srpske za društvene nauke
T1  - Hajdegerove metapolitike
IS  - 3
VL  - 155-156
SP  - 229
EP  - 244
DO  - 10.2298/ZMSDN1656229J
ER  - 

@article{
author = "Jovanov, Rastko",
year = "2016",
abstract = "У раду се истражује Хајдегеров политички анга 1933/1934. на основу појма „метаполитике“, који Хајдегер уводи по први и једини пут у своја политичка разматрања у његовим недавно објављеним приватним записима у тзв. „Црним свескама“ током свог ректората на Фрај буршком универзитету. Посредством појма „метаполитике“ Хајдегер поку шава да деконструише модерну политику захтевајући да теоријске рефлек си је на кон Хи тле ровог преу зи ма ња вла сти у на ционалсоци ја листич кој Немачкој морају дати предност (ду ховној) акцији. Филозофски појмови на тај начин постају оружјем у борби против модерне демократије и стављају се у службу немачког народа који је, схваћен као „изворна заједница“, једини у стању да постави питање Бића из хоризонта „метафизике као метаполи тике“. Свој политички ангажман Хајдегер ће назвати „духовним национал социјализмом“ и покушаваће да га спроведе путем преобликовања немачких обра зовних институција. Један део рада ће стога бити посвећен и Хајде геровом схватању васпитања као средства његовог политичког ангажмана. Као свој резултат, рад настоји да укаже на амбивалентност, агонизам и осо бени месијанизам Хајдегеровог филозофског схватања политике, али уједно и на антисемитизам који његов теоријско-политички ангажман није могао да избегне.",
publisher = "Novi Sad: Matica srpska",
journal = "Zbornik Matice Srpske za društvene nauke",
title = "Hajdegerove metapolitike",
number = "3",
volume = "155-156",
pages = "229-244",
doi = "10.2298/ZMSDN1656229J"
}

Jovanov, R.. (2016). Hajdegerove metapolitike. in Zbornik Matice Srpske za društvene nauke
Novi Sad: Matica srpska., 155-156(3), 229-244.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1656229J

Jovanov R. Hajdegerove metapolitike. in Zbornik Matice Srpske za društvene nauke. 2016;155-156(3):229-244.
doi:10.2298/ZMSDN1656229J .

Jovanov, Rastko, "Hajdegerove metapolitike" in Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, 155-156, no. 3 (2016):229-244,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1656229J . .

TY  - CHAP
AU  - Jovanov, Rastko
PY  - 2016
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1774
AB  - Die von Deutschen im Nationalsozialismus begangenen Verbrechen wären nicht möglich gewesen ohne die Existenz eines Geflechts von geteilten ethischen Überzeugungen. 'Dichte' Begriffe wie 'Arbeit', 'Volk' oder 'Gemeinschaft' sind Knotenpunkte dieses gedanklichen Gebildes. In den Beiträgen dieses Bandes geht es nicht nur darum, nationalsozialistische Normativität historisch darzustellen. Vielmehr werden auch Vorschläge zur Analyse dieser Begriffe gemacht. Ein wesentlicher Teil dieses Bemühens ist die Untersuchung von Ethiken nationalsozialistisch orientierter Philosophen. Apl. Prof. Dr. Werner Konitzer ist kommissarischer Direktor des Fritz Bauer Instituts. David Palme hat in Marburg und Frankfurt am Main Philosophie und Geschichte studiert; er arbeitet zum Themenbereich Moral und Nationalsozialismus.
PB  - Frankfurt am Main; New York: Campus Verlag
T2  - »Arbeit«, »Volk«, »Gemeinschaft«. Ethik und Ethiken im Nationalsozialismus
T1  - Recht und Wirklichkeit: Rechtserneuerung im Nationalsozialismus
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1774
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanov, Rastko",
year = "2016",
abstract = "Die von Deutschen im Nationalsozialismus begangenen Verbrechen wären nicht möglich gewesen ohne die Existenz eines Geflechts von geteilten ethischen Überzeugungen. 'Dichte' Begriffe wie 'Arbeit', 'Volk' oder 'Gemeinschaft' sind Knotenpunkte dieses gedanklichen Gebildes. In den Beiträgen dieses Bandes geht es nicht nur darum, nationalsozialistische Normativität historisch darzustellen. Vielmehr werden auch Vorschläge zur Analyse dieser Begriffe gemacht. Ein wesentlicher Teil dieses Bemühens ist die Untersuchung von Ethiken nationalsozialistisch orientierter Philosophen. Apl. Prof. Dr. Werner Konitzer ist kommissarischer Direktor des Fritz Bauer Instituts. David Palme hat in Marburg und Frankfurt am Main Philosophie und Geschichte studiert; er arbeitet zum Themenbereich Moral und Nationalsozialismus.",
publisher = "Frankfurt am Main; New York: Campus Verlag",
journal = "»Arbeit«, »Volk«, »Gemeinschaft«. Ethik und Ethiken im Nationalsozialismus",
booktitle = "Recht und Wirklichkeit: Rechtserneuerung im Nationalsozialismus",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1774"
}

Jovanov, R.. (2016). Recht und Wirklichkeit: Rechtserneuerung im Nationalsozialismus. in »Arbeit«, »Volk«, »Gemeinschaft«. Ethik und Ethiken im Nationalsozialismus
Frankfurt am Main; New York: Campus Verlag..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1774

Jovanov R. Recht und Wirklichkeit: Rechtserneuerung im Nationalsozialismus. in »Arbeit«, »Volk«, »Gemeinschaft«. Ethik und Ethiken im Nationalsozialismus. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1774 .

Jovanov, Rastko, "Recht und Wirklichkeit: Rechtserneuerung im Nationalsozialismus" in »Arbeit«, »Volk«, »Gemeinschaft«. Ethik und Ethiken im Nationalsozialismus (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1774 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanov, Rastko
PY  - 2015
UR  - http://www.cambridgescholars.com/download/sample/62918
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1776
AB  - This volume presents the state of the art of philosophical practice worldwide from the perspectives of leading philosophical practitioners, both counselors and institutional consultants. Philosophical practice has developed in different directions in different parts of the world, with the focus in Europe and North America being mostly on client counseling and corporate consultancy, while in Asia it is more community-based and more closely aligned with psychotherapy. In all cases, philosophical practitioners strive to transcend the boundaries of academic philosophy and reach out to the public, to corporations, to the policy makers, to the medical, legal and many other professions. The chapters of this book illustrate both the breadth of philosophical practice and its various methodological directions, while, at the same time, showing how philosophy can be relevant to everyday life, not just for individuals, but for the economy, the government, international organizations, the helping and therapeutic professions, and the educational system. The volume is primarily a companion for students of applied philosophy on all levels, as well as for modern psychotherapists, educational professionals and academics. It is designed to support a variety of undergraduate and postgraduate courses in philosophy and applied psychology, ranging from ancient ethics to philosophical practice sui generis, or to the philosophy of psychology.
PB  - Cambridge : Cambridge Scholars Publishing
T2  - Practicing Philosophy
T1  - What does Sublation of Moral Consciousness Mean for the Philosophical Practice? On Institutional Dimension of Therapy in Hegel’s Philosophy
SP  - 254
EP  - 269
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1776
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanov, Rastko",
year = "2015",
abstract = "This volume presents the state of the art of philosophical practice worldwide from the perspectives of leading philosophical practitioners, both counselors and institutional consultants. Philosophical practice has developed in different directions in different parts of the world, with the focus in Europe and North America being mostly on client counseling and corporate consultancy, while in Asia it is more community-based and more closely aligned with psychotherapy. In all cases, philosophical practitioners strive to transcend the boundaries of academic philosophy and reach out to the public, to corporations, to the policy makers, to the medical, legal and many other professions. The chapters of this book illustrate both the breadth of philosophical practice and its various methodological directions, while, at the same time, showing how philosophy can be relevant to everyday life, not just for individuals, but for the economy, the government, international organizations, the helping and therapeutic professions, and the educational system. The volume is primarily a companion for students of applied philosophy on all levels, as well as for modern psychotherapists, educational professionals and academics. It is designed to support a variety of undergraduate and postgraduate courses in philosophy and applied psychology, ranging from ancient ethics to philosophical practice sui generis, or to the philosophy of psychology.",
publisher = "Cambridge : Cambridge Scholars Publishing",
journal = "Practicing Philosophy",
booktitle = "What does Sublation of Moral Consciousness Mean for the Philosophical Practice? On Institutional Dimension of Therapy in Hegel’s Philosophy",
pages = "254-269",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1776"
}

Jovanov, R.. (2015). What does Sublation of Moral Consciousness Mean for the Philosophical Practice? On Institutional Dimension of Therapy in Hegel’s Philosophy. in Practicing Philosophy
Cambridge : Cambridge Scholars Publishing., 254-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1776

Jovanov R. What does Sublation of Moral Consciousness Mean for the Philosophical Practice? On Institutional Dimension of Therapy in Hegel’s Philosophy. in Practicing Philosophy. 2015;:254-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1776 .

Jovanov, Rastko, "What does Sublation of Moral Consciousness Mean for the Philosophical Practice? On Institutional Dimension of Therapy in Hegel’s Philosophy" in Practicing Philosophy (2015):254-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1776 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanov, Rastko
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1780
PB  - Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Phänomenologische Ontologie des Sozialen
T1  - Solidarität und Gruppenidentität
SP  - 116
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1780
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanov, Rastko",
year = "2015",
publisher = "Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Phänomenologische Ontologie des Sozialen",
booktitle = "Solidarität und Gruppenidentität",
pages = "116-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1780"
}

Jovanov, R.. (2015). Solidarität und Gruppenidentität. in Phänomenologische Ontologie des Sozialen
Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 116-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1780

Jovanov R. Solidarität und Gruppenidentität. in Phänomenologische Ontologie des Sozialen. 2015;:116-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1780 .

Jovanov, Rastko, "Solidarität und Gruppenidentität" in Phänomenologische Ontologie des Sozialen (2015):116-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1780 .

TY  - BOOK
AU  - Jovanov, Rastko
AU  - Radinković, Željko
AU  - Müller, Jan
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1599
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Politiken des Lebens. Technik, Moral und Recht als institutionelle Gestalten der menschlichen Lebensform
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1599
ER  - 

@book{
author = "Jovanov, Rastko and Radinković, Željko and Müller, Jan",
year = "2015",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Politiken des Lebens. Technik, Moral und Recht als institutionelle Gestalten der menschlichen Lebensform",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1599"
}

Jovanov, R., Radinković, Ž.,& Müller, J.. (2015). Politiken des Lebens. Technik, Moral und Recht als institutionelle Gestalten der menschlichen Lebensform. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1599

Jovanov R, Radinković Ž, Müller J. Politiken des Lebens. Technik, Moral und Recht als institutionelle Gestalten der menschlichen Lebensform. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1599 .

Jovanov, Rastko, Radinković, Željko, Müller, Jan, "Politiken des Lebens. Technik, Moral und Recht als institutionelle Gestalten der menschlichen Lebensform" (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1599 .

TY  - JOUR
AU  - Cvejić, Igor
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/245
AB  - U prvoj polovini osamnaestog veka nemačku filozofiju je obeležavao racionalizam. U njegovoj drugoj polovini pojavila se jedna nova tendencija koja je, u većoj meri orijentisana na oblast estetike i s osloncem u neposrednom osećaju, vodila ka ranom romantizmu. Namera ovog rada je da pokaže osnovna obeležja Kantovog odgovora na ovu tendenciju. On se, međutim, mora shvatiti unutar Kantove transcendentalne filozofije i tripartitne podele osnovnih moći duše. Učenjem o osećaju, kao posebnoj moći duše i principu svrhovitosti, kao jednom apriornom principu za ovu moć, Kantje razvio sopstvenu poziciju.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Kantov zaokret u shvatanju osećaja : kritički odgovor na osećajnost osamnaestog veka
SP  - 27
EP  - 46
DO  - 10.2298/FID1501027C
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Cvejić, Igor",
year = "2015",
abstract = "U prvoj polovini osamnaestog veka nemačku filozofiju je obeležavao racionalizam. U njegovoj drugoj polovini pojavila se jedna nova tendencija koja je, u većoj meri orijentisana na oblast estetike i s osloncem u neposrednom osećaju, vodila ka ranom romantizmu. Namera ovog rada je da pokaže osnovna obeležja Kantovog odgovora na ovu tendenciju. On se, međutim, mora shvatiti unutar Kantove transcendentalne filozofije i tripartitne podele osnovnih moći duše. Učenjem o osećaju, kao posebnoj moći duše i principu svrhovitosti, kao jednom apriornom principu za ovu moć, Kantje razvio sopstvenu poziciju.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Kantov zaokret u shvatanju osećaja : kritički odgovor na osećajnost osamnaestog veka",
pages = "27-46",
doi = "10.2298/FID1501027C"
}

Jovanov, R.,& Cvejić, I.. (2015). Kantov zaokret u shvatanju osećaja : kritički odgovor na osećajnost osamnaestog veka. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 27-46.
https://doi.org/10.2298/FID1501027C

Jovanov R, Cvejić I. Kantov zaokret u shvatanju osećaja : kritički odgovor na osećajnost osamnaestog veka. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:27-46.
doi:10.2298/FID1501027C .

Jovanov, Rastko, Cvejić, Igor, "Kantov zaokret u shvatanju osećaja : kritički odgovor na osećajnost osamnaestog veka" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):27-46,
https://doi.org/10.2298/FID1501027C . .

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/271
AB  - Preko romantičarske recepcije Kanta, autor rada nastoji da prikaže odnos romantizma i prosvetiteljstva. U prvom delu rekonstruišu se društveni uslovi koji su kreirali čudnu putanju preobražaja delova Kantovog učenja u romantičarske tradicionale. Drugi deo rada prati teorijsku preadaptaciju Kantove misli kod Fihtea i izričito odstupanje od nje kod Novalisa i Šlegela. Treći deo izlaže ključne momente romantičarske kritike prosvetiteljskog uma, a četvrti njene nejednoznačne praktičkopolitičke učinke. U zaključku se sugeriše da romantizam iskušava i svedoči prekoračivanje granica iste one slobode za koju je Kant smatrao da je se biva dostojnim tek ukoliko se koristi zakonito i svrhovito.
AB  - Over the Romantic reception of Kant, the author attempts to show a relationship between the Romanticism and the Enlightenment. First part of the paper reconstructs the social conditions that created the strange path of transformation of parts of Kant’s teachings in the romantic motifs. The second part follows the theoretical precomposition of Kant’s thought in Fichte and expressly deviation from it in Novalis and Schlegel. Third section presents the key moments of the Romantic critique of the Enlightenment mind, and fourth its ambiguous pracital-political effects. In conclusion, it is suggested that Romanticism tested and testified the transcending of limits of the very freedom for which Kant believed that man becomes worthy of only if it is used in a lawful and purposeful manner.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Neželjeno roditeljstvo : romantizam i Kant
SP  - 88
EP  - 108
DO  - 10.2298/FID1501088K
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Krstić, Predrag",
year = "2015",
abstract = "Preko romantičarske recepcije Kanta, autor rada nastoji da prikaže odnos romantizma i prosvetiteljstva. U prvom delu rekonstruišu se društveni uslovi koji su kreirali čudnu putanju preobražaja delova Kantovog učenja u romantičarske tradicionale. Drugi deo rada prati teorijsku preadaptaciju Kantove misli kod Fihtea i izričito odstupanje od nje kod Novalisa i Šlegela. Treći deo izlaže ključne momente romantičarske kritike prosvetiteljskog uma, a četvrti njene nejednoznačne praktičkopolitičke učinke. U zaključku se sugeriše da romantizam iskušava i svedoči prekoračivanje granica iste one slobode za koju je Kant smatrao da je se biva dostojnim tek ukoliko se koristi zakonito i svrhovito., Over the Romantic reception of Kant, the author attempts to show a relationship between the Romanticism and the Enlightenment. First part of the paper reconstructs the social conditions that created the strange path of transformation of parts of Kant’s teachings in the romantic motifs. The second part follows the theoretical precomposition of Kant’s thought in Fichte and expressly deviation from it in Novalis and Schlegel. Third section presents the key moments of the Romantic critique of the Enlightenment mind, and fourth its ambiguous pracital-political effects. In conclusion, it is suggested that Romanticism tested and testified the transcending of limits of the very freedom for which Kant believed that man becomes worthy of only if it is used in a lawful and purposeful manner.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Neželjeno roditeljstvo : romantizam i Kant",
pages = "88-108",
doi = "10.2298/FID1501088K"
}

Jovanov, R.,& Krstić, P.. (2015). Neželjeno roditeljstvo : romantizam i Kant. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 88-108.
https://doi.org/10.2298/FID1501088K

Jovanov R, Krstić P. Neželjeno roditeljstvo : romantizam i Kant. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:88-108.
doi:10.2298/FID1501088K .

Jovanov, Rastko, Krstić, Predrag, "Neželjeno roditeljstvo : romantizam i Kant" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):88-108,
https://doi.org/10.2298/FID1501088K . .

TY  - JOUR
AU  - Sládeček, Michal
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/334
AB  - U prvom delu teksta autor izlaže argumente protiv pristrasnosti u moralnom odlučivanju, kao i argumente koji govore u prilog pristrasnosti i ukazuju na ograničenja i moguće neprihvatljive posledice nepristrasne pozicije. Središnji deo teksta tiče se pitanja moralnog statusa ličnih projekata, kao i pitanja da li je i na koji način povezanost i bliskost između osoba relevantna po moralno odlučivanje. Uposlednjem delu rada autor ističe značaj refleksije o granicama važenja razloga moralne pristrasnosti ukazujući na ključni značaj karaktera odnosa između osoba, konteksta, kao i moralne težine ili značaja slučaja na koje se moralno procenjivanje odnosi.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Razlozi za moralnu pristrasnost
SP  - 710
EP  - 729
DO  - 10.2298/FID1503710S
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Sládeček, Michal",
year = "2015",
abstract = "U prvom delu teksta autor izlaže argumente protiv pristrasnosti u moralnom odlučivanju, kao i argumente koji govore u prilog pristrasnosti i ukazuju na ograničenja i moguće neprihvatljive posledice nepristrasne pozicije. Središnji deo teksta tiče se pitanja moralnog statusa ličnih projekata, kao i pitanja da li je i na koji način povezanost i bliskost između osoba relevantna po moralno odlučivanje. Uposlednjem delu rada autor ističe značaj refleksije o granicama važenja razloga moralne pristrasnosti ukazujući na ključni značaj karaktera odnosa između osoba, konteksta, kao i moralne težine ili značaja slučaja na koje se moralno procenjivanje odnosi.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Razlozi za moralnu pristrasnost",
pages = "710-729",
doi = "10.2298/FID1503710S"
}

Jovanov, R.,& Sládeček, M.. (2015). Razlozi za moralnu pristrasnost. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 710-729.
https://doi.org/10.2298/FID1503710S

Jovanov R, Sládeček M. Razlozi za moralnu pristrasnost. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:710-729.
doi:10.2298/FID1503710S .

Jovanov, Rastko, Sládeček, Michal, "Razlozi za moralnu pristrasnost" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):710-729,
https://doi.org/10.2298/FID1503710S . .

TY  - BOOK
AU  - Jovanov, Rastko
AU  - Radinkovic, Željko
AU  - Zaborowski, Holger
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1598
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Phänomenologische Ontologie des Sozialen
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1598
ER  - 

@book{
author = "Jovanov, Rastko and Radinkovic, Željko and Zaborowski, Holger",
year = "2015",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Phänomenologische Ontologie des Sozialen",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1598"
}

Jovanov, R., Radinkovic, Ž.,& Zaborowski, H.. (2015). Phänomenologische Ontologie des Sozialen. 
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1598

Jovanov R, Radinkovic Ž, Zaborowski H. Phänomenologische Ontologie des Sozialen. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1598 .

Jovanov, Rastko, Radinkovic, Željko, Zaborowski, Holger, "Phänomenologische Ontologie des Sozialen" (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1598 .

TY  - JOUR
AU  - Bojanić, Petar D.
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/331
AB  - What interest me are the reasons why “human” or “human rights” could be important or possibly most important in constituting a group (hence the introduction of the complicated word “group” and “group right(s)” in the subtitle). If I had to justify the existence of the latest debates on nature, justification and universality of human rights, on their distinction from other normative standards, on the philosophy and (legal) foundation of human rights, on “Human Rights without (or with) Foundations” (Raz, Tasioulas, Besson), then I would immediately conclude that this “process of grandiose concretization” of a complete fabrication is far from over. Despite the innumerable pacts and international conventions established after World War II, the slew of obligations to which states have agreed in the last few decades, the establishment of rights to secession or humanitarian intervention it is as if the constitution of classification of basic human rights and their universality is far from over.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - "Taking the Human out of Human Rights" Human Rights or Group Rights?
SP  - 703
EP  - 709
DO  - 10.2298/FID1503703B
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Bojanić, Petar D.",
year = "2015",
abstract = "What interest me are the reasons why “human” or “human rights” could be important or possibly most important in constituting a group (hence the introduction of the complicated word “group” and “group right(s)” in the subtitle). If I had to justify the existence of the latest debates on nature, justification and universality of human rights, on their distinction from other normative standards, on the philosophy and (legal) foundation of human rights, on “Human Rights without (or with) Foundations” (Raz, Tasioulas, Besson), then I would immediately conclude that this “process of grandiose concretization” of a complete fabrication is far from over. Despite the innumerable pacts and international conventions established after World War II, the slew of obligations to which states have agreed in the last few decades, the establishment of rights to secession or humanitarian intervention it is as if the constitution of classification of basic human rights and their universality is far from over.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = ""Taking the Human out of Human Rights" Human Rights or Group Rights?",
pages = "703-709",
doi = "10.2298/FID1503703B"
}

Jovanov, R.,& Bojanić, P. D.. (2015). "Taking the Human out of Human Rights" Human Rights or Group Rights?. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 703-709.
https://doi.org/10.2298/FID1503703B

Jovanov R, Bojanić PD. "Taking the Human out of Human Rights" Human Rights or Group Rights?. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:703-709.
doi:10.2298/FID1503703B .

Jovanov, Rastko, Bojanić, Petar D., ""Taking the Human out of Human Rights" Human Rights or Group Rights?" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):703-709,
https://doi.org/10.2298/FID1503703B . .

TY  - JOUR
AU  - Krtolica, Igor
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/312
AB  - Deleuze n’attendra pas la fin de son œuvre pour formuler une théorie du rapport de la philosophie et de la science. Les premières formulations de ce problème apparaissent dès les années 1950-1960, dans les études sur Bergson et Nietzsche, puis dans Différence et répétition et Logique du sens. Il est vrai que cette question sera reprise en détail en 1991, dans Qu’est-ce que la philosophie ? Mais du début à la fin de l’œuvre, l’idée directrice ne changera pas. Cette idée nous paraît comporter trois aspects principaux : 1° dans une polémique contre l’héritage épistémologique néokantien, elle consiste d’abord à refuser la définition critique de la philosophie comme «réflexion sur la connaissance scientifique», et à lui substituer une conception inspirée de l’ontologie expressionniste de Bergson, qui répartit la science et la philosophie sur les deux moitiés de l’être ; 2° dans un effort pour réhabiliter le concept de dialectique, elle consiste ensuite à faire de la dialectique des Idées la sphère commune à la science et à la philosophie ; 3° enfin, dans le but de spécifier chaque forme de pensée, elle consiste à déterminer la manière dont chacune exprime ses Idées ou ses problèmes dans des signes propres. Ces trois aspects nous semblent définir le cadre le plus général de la conception deleuzienne du rapport de la science et de la philosophie. Nous les examinons ici successivement, en tenant compte exclusivement de la première période de l’œuvre de Deleuze, c’est-à-dire des ouvrages pré-guattariens.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Science et philosophie chez Gilles Deleuze
SP  - 949
EP  - 973
DO  - 10.2298/FID1504949K
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Krtolica, Igor",
year = "2015",
abstract = "Deleuze n’attendra pas la fin de son œuvre pour formuler une théorie du rapport de la philosophie et de la science. Les premières formulations de ce problème apparaissent dès les années 1950-1960, dans les études sur Bergson et Nietzsche, puis dans Différence et répétition et Logique du sens. Il est vrai que cette question sera reprise en détail en 1991, dans Qu’est-ce que la philosophie ? Mais du début à la fin de l’œuvre, l’idée directrice ne changera pas. Cette idée nous paraît comporter trois aspects principaux : 1° dans une polémique contre l’héritage épistémologique néokantien, elle consiste d’abord à refuser la définition critique de la philosophie comme «réflexion sur la connaissance scientifique», et à lui substituer une conception inspirée de l’ontologie expressionniste de Bergson, qui répartit la science et la philosophie sur les deux moitiés de l’être ; 2° dans un effort pour réhabiliter le concept de dialectique, elle consiste ensuite à faire de la dialectique des Idées la sphère commune à la science et à la philosophie ; 3° enfin, dans le but de spécifier chaque forme de pensée, elle consiste à déterminer la manière dont chacune exprime ses Idées ou ses problèmes dans des signes propres. Ces trois aspects nous semblent définir le cadre le plus général de la conception deleuzienne du rapport de la science et de la philosophie. Nous les examinons ici successivement, en tenant compte exclusivement de la première période de l’œuvre de Deleuze, c’est-à-dire des ouvrages pré-guattariens.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Science et philosophie chez Gilles Deleuze",
pages = "949-973",
doi = "10.2298/FID1504949K"
}

Jovanov, R.,& Krtolica, I.. (2015). Science et philosophie chez Gilles Deleuze. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 949-973.
https://doi.org/10.2298/FID1504949K

Jovanov R, Krtolica I. Science et philosophie chez Gilles Deleuze. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:949-973.
doi:10.2298/FID1504949K .

Jovanov, Rastko, Krtolica, Igor, "Science et philosophie chez Gilles Deleuze" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):949-973,
https://doi.org/10.2298/FID1504949K . .

TY  - JOUR
AU  - Fabris, Adriano
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/299
AB  - Das Thema der Identitat ist in den Studien von Soziolo- gen, Kulturanthropologen, Religionshistorikern, Politologen, Biologen, Gene- tikern, Philologen, Logikern, Juristen, Linguisten und Semiologen von zentral- er Bedeutung. Ihre Forschungsbeitrage sind zweifellos fruchtbar. Doch mein Ansatz will ein anderer sein: Ich mochte den Begriff „Identitat" untersuchen, indem ich mich einerseits philosophischer Kategorien und andererseits der Kommunikationsethik bediene.
In einem ersten Schritt versuche ich einige Probleme zu erlautern, die dem Begriff innewohnen. Dabei konzentriere ich mich insbesondere auf die Verbindung zwischen „Identitat“ und „Alteritat“. In einem zweiten Schritt gehe ich dann auf diese Probleme ein mit Bezug auf die spezifische Kommu- nikationspraxis. In diesem Rahmen entwickle ich die Idee einer Kommunikation, die sich von der heute hauptsachlich bekannten unterscheidet, und werde ihren ganz speziellen ethischen Wert hervorheben.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Identitat und Kommunikation
SP  - 315
EP  - 324
DO  - 10.2298/FID1502315F
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Fabris, Adriano",
year = "2015",
abstract = "Das Thema der Identitat ist in den Studien von Soziolo- gen, Kulturanthropologen, Religionshistorikern, Politologen, Biologen, Gene- tikern, Philologen, Logikern, Juristen, Linguisten und Semiologen von zentral- er Bedeutung. Ihre Forschungsbeitrage sind zweifellos fruchtbar. Doch mein Ansatz will ein anderer sein: Ich mochte den Begriff „Identitat" untersuchen, indem ich mich einerseits philosophischer Kategorien und andererseits der Kommunikationsethik bediene.
In einem ersten Schritt versuche ich einige Probleme zu erlautern, die dem Begriff innewohnen. Dabei konzentriere ich mich insbesondere auf die Verbindung zwischen „Identitat“ und „Alteritat“. In einem zweiten Schritt gehe ich dann auf diese Probleme ein mit Bezug auf die spezifische Kommu- nikationspraxis. In diesem Rahmen entwickle ich die Idee einer Kommunikation, die sich von der heute hauptsachlich bekannten unterscheidet, und werde ihren ganz speziellen ethischen Wert hervorheben.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Identitat und Kommunikation",
pages = "315-324",
doi = "10.2298/FID1502315F"
}

Jovanov, R.,& Fabris, A.. (2015). Identitat und Kommunikation. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 315-324.
https://doi.org/10.2298/FID1502315F

Jovanov R, Fabris A. Identitat und Kommunikation. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:315-324.
doi:10.2298/FID1502315F .

Jovanov, Rastko, Fabris, Adriano, "Identitat und Kommunikation" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):315-324,
https://doi.org/10.2298/FID1502315F . .

TY  - JOUR
AU  - Jovanov, Rastko
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/351
AB  - In dieser Arbeit werde ich mich auf und gegen der Theorie von Edith Stein über die kollektiven Identitat anknüpfen, mit dem Versuch eine neue sozialontologische Theorie von der verschiedenen Gestalten des Gruppenidentitat anzubieten. Ich unterscheide drei grundlegende Gestalten des Zusammenlebens: Masse, Vereinigungen und Gemeinschaften. Jede von dieser drei Formen wird durch verschiedene Eigenschaften charakterisiert. Zugleich werde ich mit der Hilfe von der Hegelschen Lehre über dem objektiven Geiste diese drei Gestalten der kollektiven Identitaten diferenzieren und auslegen.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Mimesis, Gesetz, Kampf. Ein Beitrag zur Sozialontologie
SP  - 917
EP  - 933
DO  - 10.2298/FID1504917J
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Jovanov, Rastko",
year = "2015",
abstract = "In dieser Arbeit werde ich mich auf und gegen der Theorie von Edith Stein über die kollektiven Identitat anknüpfen, mit dem Versuch eine neue sozialontologische Theorie von der verschiedenen Gestalten des Gruppenidentitat anzubieten. Ich unterscheide drei grundlegende Gestalten des Zusammenlebens: Masse, Vereinigungen und Gemeinschaften. Jede von dieser drei Formen wird durch verschiedene Eigenschaften charakterisiert. Zugleich werde ich mit der Hilfe von der Hegelschen Lehre über dem objektiven Geiste diese drei Gestalten der kollektiven Identitaten diferenzieren und auslegen.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Mimesis, Gesetz, Kampf. Ein Beitrag zur Sozialontologie",
pages = "917-933",
doi = "10.2298/FID1504917J"
}

Jovanov, R.,& Jovanov, R.. (2015). Mimesis, Gesetz, Kampf. Ein Beitrag zur Sozialontologie. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 917-933.
https://doi.org/10.2298/FID1504917J

Jovanov R, Jovanov R. Mimesis, Gesetz, Kampf. Ein Beitrag zur Sozialontologie. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:917-933.
doi:10.2298/FID1504917J .

Jovanov, Rastko, Jovanov, Rastko, "Mimesis, Gesetz, Kampf. Ein Beitrag zur Sozialontologie" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):917-933,
https://doi.org/10.2298/FID1504917J . .

TY  - JOUR
AU  - Deretić, Irina
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/346
AB  - In this paper I will discuss Aristotle’s controversial philosophical views on women. I will critically examine three main interpretations of his claim that women have deliberative faculty “without authority”. According to the first line of interpretation, Aristotle has in mind that women’s incapacity of advice-giving and decision-making in public afairs are determined by conventions in the political context of his time. I will attempt to point out the disadvantages of this kind of interpretation. Furthermore, I will put forward the reasons why is implausible the more recent interpretation, given by Marguerite Deslauriers. According to her reading, the lack of authority of deliberative faculty in women means nothing else than the tasks over which women have authority are for the purpose of the tasks put forth by men. The prevailing interpretation among scholars is that, in Aristotle’s view, women are naturally inferior to men, due to the fact that they are all too frequently over-ruled by the irrational “forces” of their nature. I will argue that this line of interpretation elucidates what Aristotle presumably has in mind, although it makes his account of women and their rationality, if not inconclusive, then indisputably problematic. In other words, I attempt to prove that, if the prevailing line of interpretation is correct, such view of women produces some philosophically “insurmountable” problems for Aristotle. The aim of the last section of the paper is to point out how some of these problems could eventually be resolved.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Why Does a Woman's Deliberative Faculty Have No Authority? Aristotle on the Political Role of Women
SP  - 902
EP  - 916
DO  - 10.2298/FID1504902D
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Deretić, Irina",
year = "2015",
abstract = "In this paper I will discuss Aristotle’s controversial philosophical views on women. I will critically examine three main interpretations of his claim that women have deliberative faculty “without authority”. According to the first line of interpretation, Aristotle has in mind that women’s incapacity of advice-giving and decision-making in public afairs are determined by conventions in the political context of his time. I will attempt to point out the disadvantages of this kind of interpretation. Furthermore, I will put forward the reasons why is implausible the more recent interpretation, given by Marguerite Deslauriers. According to her reading, the lack of authority of deliberative faculty in women means nothing else than the tasks over which women have authority are for the purpose of the tasks put forth by men. The prevailing interpretation among scholars is that, in Aristotle’s view, women are naturally inferior to men, due to the fact that they are all too frequently over-ruled by the irrational “forces” of their nature. I will argue that this line of interpretation elucidates what Aristotle presumably has in mind, although it makes his account of women and their rationality, if not inconclusive, then indisputably problematic. In other words, I attempt to prove that, if the prevailing line of interpretation is correct, such view of women produces some philosophically “insurmountable” problems for Aristotle. The aim of the last section of the paper is to point out how some of these problems could eventually be resolved.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Why Does a Woman's Deliberative Faculty Have No Authority? Aristotle on the Political Role of Women",
pages = "902-916",
doi = "10.2298/FID1504902D"
}

Jovanov, R.,& Deretić, I.. (2015). Why Does a Woman's Deliberative Faculty Have No Authority? Aristotle on the Political Role of Women. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 902-916.
https://doi.org/10.2298/FID1504902D

Jovanov R, Deretić I. Why Does a Woman's Deliberative Faculty Have No Authority? Aristotle on the Political Role of Women. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:902-916.
doi:10.2298/FID1504902D .

Jovanov, Rastko, Deretić, Irina, "Why Does a Woman's Deliberative Faculty Have No Authority? Aristotle on the Political Role of Women" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):902-916,
https://doi.org/10.2298/FID1504902D . .

TY  - JOUR
AU  - Milidrag, Predrag
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/304
AB  - Članak analizira Akvinčeve argumente za realnu razliku između suštine i bivstvovanja (esse) izložene u poglavljima 52-54 druge knjige Sume protiv pagana u širem kontekstu njegove metafizike. Prvo se analiziraju određenja samog Boga na osnovu realne razlike (Ipsum esse subsistens, tvorac, beskonačna savršenost), a potom uloga kategorija akta i potencije, primarnosti akta, odvajanje akta od forme u Tominom razumevanju bivstvovanja, kao i pojam egzistencijalnog učestvovanja; pritom se ukazuje na temeljnu razliku između odgovarajućih razumevanja tih kategorija kod Platona i Aristotela, sjedne strane, i Tome Akvinskog, s druge. Na kraju se analizira uloga dve vrste uzročnosti, delotvorne i formalne, u realnoj razlici.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Razlika esse-essentia u Sumi protiv pagana, II 52-54
SP  - 414
EP  - 435
DO  - 10.2298/FID1502414M
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Milidrag, Predrag",
year = "2015",
abstract = "Članak analizira Akvinčeve argumente za realnu razliku između suštine i bivstvovanja (esse) izložene u poglavljima 52-54 druge knjige Sume protiv pagana u širem kontekstu njegove metafizike. Prvo se analiziraju određenja samog Boga na osnovu realne razlike (Ipsum esse subsistens, tvorac, beskonačna savršenost), a potom uloga kategorija akta i potencije, primarnosti akta, odvajanje akta od forme u Tominom razumevanju bivstvovanja, kao i pojam egzistencijalnog učestvovanja; pritom se ukazuje na temeljnu razliku između odgovarajućih razumevanja tih kategorija kod Platona i Aristotela, sjedne strane, i Tome Akvinskog, s druge. Na kraju se analizira uloga dve vrste uzročnosti, delotvorne i formalne, u realnoj razlici.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Razlika esse-essentia u Sumi protiv pagana, II 52-54",
pages = "414-435",
doi = "10.2298/FID1502414M"
}

Jovanov, R.,& Milidrag, P.. (2015). Razlika esse-essentia u Sumi protiv pagana, II 52-54. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 414-435.
https://doi.org/10.2298/FID1502414M

Jovanov R, Milidrag P. Razlika esse-essentia u Sumi protiv pagana, II 52-54. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:414-435.
doi:10.2298/FID1502414M .

Jovanov, Rastko, Milidrag, Predrag, "Razlika esse-essentia u Sumi protiv pagana, II 52-54" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):414-435,
https://doi.org/10.2298/FID1502414M . .

TY  - JOUR
AU  - Stojanović Đorđević, Tamara
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/302
AB  - Autor u ovom radu sagledava pedagošku interpretaciju i doprinos Rečnika tehnologije spram kritičke i revolucionarne pedagogije Paula Freirea i njegovih sledbenika Anri Žirua i Pitera Meklarena. Ono što omogućava uporedno razmišljanje o Rečniku tehnologije i Pedagogiji potlačenih, najpoznatijem delu Paula Freirea, jeste jasan napor oba dela usmeren protiv dehumanizacije i pretvaranja pedagoškog procesa u tehnologiju. Freire obrazovni proces vidi kao simulakrum bankarskog sistema dok ga Rečnik tehnologije veoma blisko, ali opštije sagledava kao prevlast privida bez obzira na to ko i koga ugnjetava. Privid bi postojao čak i u svetu bez odnosa nadmoći,jer se razrešenjem tlačenja nećemo osloboditi istorije.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Pedagogija Dečaka : Rečnik tehnologije kao fenomenologija ciklusa bez istorije
SP  - 139
EP  - 155
DO  - 10.2298/FID1501139S
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Stojanović Đorđević, Tamara",
year = "2015",
abstract = "Autor u ovom radu sagledava pedagošku interpretaciju i doprinos Rečnika tehnologije spram kritičke i revolucionarne pedagogije Paula Freirea i njegovih sledbenika Anri Žirua i Pitera Meklarena. Ono što omogućava uporedno razmišljanje o Rečniku tehnologije i Pedagogiji potlačenih, najpoznatijem delu Paula Freirea, jeste jasan napor oba dela usmeren protiv dehumanizacije i pretvaranja pedagoškog procesa u tehnologiju. Freire obrazovni proces vidi kao simulakrum bankarskog sistema dok ga Rečnik tehnologije veoma blisko, ali opštije sagledava kao prevlast privida bez obzira na to ko i koga ugnjetava. Privid bi postojao čak i u svetu bez odnosa nadmoći,jer se razrešenjem tlačenja nećemo osloboditi istorije.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Pedagogija Dečaka : Rečnik tehnologije kao fenomenologija ciklusa bez istorije",
pages = "139-155",
doi = "10.2298/FID1501139S"
}

Jovanov, R.,& Stojanović Đorđević, T.. (2015). Pedagogija Dečaka : Rečnik tehnologije kao fenomenologija ciklusa bez istorije. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 139-155.
https://doi.org/10.2298/FID1501139S

Jovanov R, Stojanović Đorđević T. Pedagogija Dečaka : Rečnik tehnologije kao fenomenologija ciklusa bez istorije. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:139-155.
doi:10.2298/FID1501139S .

Jovanov, Rastko, Stojanović Đorđević, Tamara, "Pedagogija Dečaka : Rečnik tehnologije kao fenomenologija ciklusa bez istorije" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):139-155,
https://doi.org/10.2298/FID1501139S . .

TY  - JOUR
AU  - Knežević, Miloš
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/293
AB  - Razmatrajući prirodu i istorijski usud Rečnika tehnologije i Analize ideološke orijentacije Rečnika tehnologije autor niže zapažanja o preosetljivom vremenu ranog posttitoizma, naraslim bojaznima i sve dubljim brigama državno-partijskog aparata za sudbinu poretka posle odlaska vladara. Rečnik nije shvaćen samo kao postmoderni literarni, odnosno leksikografski poduhvat, već i kao simbolički važan događaj kojije imao kulturne i političke implikacije. Ocrtane su razlike alternativne kritičke iforumske svesti mladih intelektualaca na univerzitetu. Pažnja je posvećena pojmovniku, rečniku, erudiciji, političkom žargonu i tipovima diskursa povodom stvaranja političkih slučajeva u kulturi. Osvetljena je iforumska tehnika pretvaranja kulturne pojave u politički inkriminisani slučaj, a nisu mimoiđeni ni profili aktera uključenih u događaje oko Rečnika tehnologije.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Razjasnica tehno-ujdurmi: 
Misloslovljenje o Rečniku tehnologije
SP  - 115
EP  - 138
DO  - 10.2298/FID1501115K
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Knežević, Miloš",
year = "2015",
abstract = "Razmatrajući prirodu i istorijski usud Rečnika tehnologije i Analize ideološke orijentacije Rečnika tehnologije autor niže zapažanja o preosetljivom vremenu ranog posttitoizma, naraslim bojaznima i sve dubljim brigama državno-partijskog aparata za sudbinu poretka posle odlaska vladara. Rečnik nije shvaćen samo kao postmoderni literarni, odnosno leksikografski poduhvat, već i kao simbolički važan događaj kojije imao kulturne i političke implikacije. Ocrtane su razlike alternativne kritičke iforumske svesti mladih intelektualaca na univerzitetu. Pažnja je posvećena pojmovniku, rečniku, erudiciji, političkom žargonu i tipovima diskursa povodom stvaranja političkih slučajeva u kulturi. Osvetljena je iforumska tehnika pretvaranja kulturne pojave u politički inkriminisani slučaj, a nisu mimoiđeni ni profili aktera uključenih u događaje oko Rečnika tehnologije.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Razjasnica tehno-ujdurmi: 
Misloslovljenje o Rečniku tehnologije",
pages = "115-138",
doi = "10.2298/FID1501115K"
}

Jovanov, R.,& Knežević, M.. (2015). Razjasnica tehno-ujdurmi: 
Misloslovljenje o Rečniku tehnologije. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 115-138.
https://doi.org/10.2298/FID1501115K

Jovanov R, Knežević M. Razjasnica tehno-ujdurmi: 
Misloslovljenje o Rečniku tehnologije. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:115-138.
doi:10.2298/FID1501115K .

Jovanov, Rastko, Knežević, Miloš, "Razjasnica tehno-ujdurmi: 
Misloslovljenje o Rečniku tehnologije" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):115-138,
https://doi.org/10.2298/FID1501115K . .

TY  - JOUR
AU  - Subotić, Milan
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/234
AB  - U ovom radu se razmatra pitanje mogućnosti primene postkolonijalnih studija u istraživanju istorije i savremenosti post-sovjetskih društava. Početno ograničene na razmatranje odnosa imperijalnih metropola (Prvog sveta) i njegovih (post)kolonijalnih periferija (Trećeg sveta), postkolonijalne studije ne nailaze na širu recepciju u akademskim krugovima post-sovjetskih društava, te se paradigma postkolonijalizma retko koristi u tumačenju prošlosti i sadašnjosti zemalja bivšeg socijalizma (Drugog sveta). Odbacivanje teze o sopstvenom (post)kolonijalnom statusu u većini istočnoevropskih država najčešće se zasniva na neprihvatanju pretpostavke o postojanju „civilizacijske misije“ komunizma sovjetskog tipa. Stoga se Sovjetski Savez ne smatra kolonijalnom metropolom, već okupatorskom silom, a epoha socijalizma se tumači kao spolja nametnuti prekid u istorijskom razvoju koji se odvijao prema evropskom uzoru. S druge strane, konceptom tranzicije u ovim zemljama otvara se problem njihovog (post)kolonijalnog statusa u odnosu na „Evropu" kao centar ekonomske, političke i kulturne moći. Stoga je postkolonijalna kritika u post-sovjetskim društvima češće usmerena na tematizaciju fenomena neoimperijalne dominacije i neo-kolonijalne zavisnosti, nego na objašnjenje socijalističke prošlosti. To, prema mišljenju autora, ne znači da niz koncepata postkolonijalne teorije - poput „unutrašnjeg kolonijalizma" - ne može bi ti produktivno iskorišćen u potpunijem razumevanju sovjetske prošlosti, kao ni da nam u interpretaciji „hibridnih formi“post-sovjetske stvarnosti postkolonijalne studije ne mogu biti od koristi.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Postkolonijalne studije i post-sovjetska društva : mogućnosti i ograničenja ukrštanja
SP  - 458
EP  - 480
DO  - 10.2298/FID1502458S
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Subotić, Milan",
year = "2015",
abstract = "U ovom radu se razmatra pitanje mogućnosti primene postkolonijalnih studija u istraživanju istorije i savremenosti post-sovjetskih društava. Početno ograničene na razmatranje odnosa imperijalnih metropola (Prvog sveta) i njegovih (post)kolonijalnih periferija (Trećeg sveta), postkolonijalne studije ne nailaze na širu recepciju u akademskim krugovima post-sovjetskih društava, te se paradigma postkolonijalizma retko koristi u tumačenju prošlosti i sadašnjosti zemalja bivšeg socijalizma (Drugog sveta). Odbacivanje teze o sopstvenom (post)kolonijalnom statusu u većini istočnoevropskih država najčešće se zasniva na neprihvatanju pretpostavke o postojanju „civilizacijske misije“ komunizma sovjetskog tipa. Stoga se Sovjetski Savez ne smatra kolonijalnom metropolom, već okupatorskom silom, a epoha socijalizma se tumači kao spolja nametnuti prekid u istorijskom razvoju koji se odvijao prema evropskom uzoru. S druge strane, konceptom tranzicije u ovim zemljama otvara se problem njihovog (post)kolonijalnog statusa u odnosu na „Evropu" kao centar ekonomske, političke i kulturne moći. Stoga je postkolonijalna kritika u post-sovjetskim društvima češće usmerena na tematizaciju fenomena neoimperijalne dominacije i neo-kolonijalne zavisnosti, nego na objašnjenje socijalističke prošlosti. To, prema mišljenju autora, ne znači da niz koncepata postkolonijalne teorije - poput „unutrašnjeg kolonijalizma" - ne može bi ti produktivno iskorišćen u potpunijem razumevanju sovjetske prošlosti, kao ni da nam u interpretaciji „hibridnih formi“post-sovjetske stvarnosti postkolonijalne studije ne mogu biti od koristi.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Postkolonijalne studije i post-sovjetska društva : mogućnosti i ograničenja ukrštanja",
pages = "458-480",
doi = "10.2298/FID1502458S"
}

Jovanov, R.,& Subotić, M.. (2015). Postkolonijalne studije i post-sovjetska društva : mogućnosti i ograničenja ukrštanja. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 458-480.
https://doi.org/10.2298/FID1502458S

Jovanov R, Subotić M. Postkolonijalne studije i post-sovjetska društva : mogućnosti i ograničenja ukrštanja. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:458-480.
doi:10.2298/FID1502458S .

Jovanov, Rastko, Subotić, Milan, "Postkolonijalne studije i post-sovjetska društva : mogućnosti i ograničenja ukrštanja" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):458-480,
https://doi.org/10.2298/FID1502458S . .

TY  - JOUR
AU  - Moder, Gregor
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/358
AB  - Through an original and extraordinarily fruitful reading of the Hegelian conception of negativity, Catherine Malabou developed the concept of plasticity which she keeps working on as one of her cardinal concepts even to this day. Engaging in the problematic of unity in Hegel, the paper takes on the task of trying to answer the question whether plasticity is one or are there several plasticities. The author argues that one must be careful not to reduce the inherent multiple of plasticity to a single plasticity which becomes plasticity par excellence: the plasticity of plastic explosion, of an abrupt and ab- solute break, to be distinguished from a creative or productive plasticity of habit. Malabou claimed that Hegel was - contrary to what Deleuz read in him - a philosopher of conceptual multitude as a multitude which cannot be reduced to only one image, the image of unity. If this is true, then the concept of plasticity itself with which she grasped the essence of Hegel’s dialectics, should be understood at least as a “unity in conflict”, if not as an inorganic, inhomogeneous, composed unity - and perhaps even as a unity of the pack.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Catherine Malabou's Hegel : One or Several Plasticities?
SP  - 813
EP  - 829
DO  - 10.2298/FID1504813M
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Moder, Gregor",
year = "2015",
abstract = "Through an original and extraordinarily fruitful reading of the Hegelian conception of negativity, Catherine Malabou developed the concept of plasticity which she keeps working on as one of her cardinal concepts even to this day. Engaging in the problematic of unity in Hegel, the paper takes on the task of trying to answer the question whether plasticity is one or are there several plasticities. The author argues that one must be careful not to reduce the inherent multiple of plasticity to a single plasticity which becomes plasticity par excellence: the plasticity of plastic explosion, of an abrupt and ab- solute break, to be distinguished from a creative or productive plasticity of habit. Malabou claimed that Hegel was - contrary to what Deleuz read in him - a philosopher of conceptual multitude as a multitude which cannot be reduced to only one image, the image of unity. If this is true, then the concept of plasticity itself with which she grasped the essence of Hegel’s dialectics, should be understood at least as a “unity in conflict”, if not as an inorganic, inhomogeneous, composed unity - and perhaps even as a unity of the pack.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Catherine Malabou's Hegel : One or Several Plasticities?",
pages = "813-829",
doi = "10.2298/FID1504813M"
}

Jovanov, R.,& Moder, G.. (2015). Catherine Malabou's Hegel : One or Several Plasticities?. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 813-829.
https://doi.org/10.2298/FID1504813M

Jovanov R, Moder G. Catherine Malabou's Hegel : One or Several Plasticities?. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:813-829.
doi:10.2298/FID1504813M .

Jovanov, Rastko, Moder, Gregor, "Catherine Malabou's Hegel : One or Several Plasticities?" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):813-829,
https://doi.org/10.2298/FID1504813M . .

TY  - JOUR
AU  - Žižek, Slavoj
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/353
AB  - The article is a confrontation with Robert Brandom’s reading of Hegel’s Phenomenology of Spirit, his attempt to systematically “renormalize” Hegel, i.e., to reduce his extravagant formulations to the criteria of common sense. The article analyses a number of Brandom’s “domestications” of Hegel’s speculative concepts: self-relating, determinate negation, mediation, In-itself, action, knowledge, Spirit, reconciliation, history. On the basis of the examples from Marx, Freud, structuralism, Lévi-Strauss, Althusser, Lacan, Adorno, the text defends Hegel’s “madness”, the irreducible speculative, non-interpretable core of his philosophy. Hegel’s statements have to shock us, and this excess cannot be explained away through interpretation since the truth they deliver hinges on that.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - In Defense of Hegel's Madness
SP  - 785
EP  - 812
DO  - 10.2298/FID1504785Z
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Žižek, Slavoj",
year = "2015",
abstract = "The article is a confrontation with Robert Brandom’s reading of Hegel’s Phenomenology of Spirit, his attempt to systematically “renormalize” Hegel, i.e., to reduce his extravagant formulations to the criteria of common sense. The article analyses a number of Brandom’s “domestications” of Hegel’s speculative concepts: self-relating, determinate negation, mediation, In-itself, action, knowledge, Spirit, reconciliation, history. On the basis of the examples from Marx, Freud, structuralism, Lévi-Strauss, Althusser, Lacan, Adorno, the text defends Hegel’s “madness”, the irreducible speculative, non-interpretable core of his philosophy. Hegel’s statements have to shock us, and this excess cannot be explained away through interpretation since the truth they deliver hinges on that.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "In Defense of Hegel's Madness",
pages = "785-812",
doi = "10.2298/FID1504785Z"
}

Jovanov, R.,& Žižek, S.. (2015). In Defense of Hegel's Madness. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 785-812.
https://doi.org/10.2298/FID1504785Z

Jovanov R, Žižek S. In Defense of Hegel's Madness. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:785-812.
doi:10.2298/FID1504785Z .

Jovanov, Rastko, Žižek, Slavoj, "In Defense of Hegel's Madness" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):785-812,
https://doi.org/10.2298/FID1504785Z . .

TY  - JOUR
AU  - Dobrijević, Aleksandar
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/348
AB  - U ovom radu se razmatra inostrana recepcija radova Jovana Babića, za koju se ispostavlja daje u velikoj meri živa i raznolika. To razmatranje je ograničeno na kratak i sasvim parcijalan prikaz recepcije samo dva Babićeva teksta koji su zasad privukli najviše pažnje.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Osvrt na inostranu recepciju radova Jovana Babića
SP  - 753
EP  - 761
DO  - 10.2298/FID1503753D
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Dobrijević, Aleksandar",
year = "2015",
abstract = "U ovom radu se razmatra inostrana recepcija radova Jovana Babića, za koju se ispostavlja daje u velikoj meri živa i raznolika. To razmatranje je ograničeno na kratak i sasvim parcijalan prikaz recepcije samo dva Babićeva teksta koji su zasad privukli najviše pažnje.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Osvrt na inostranu recepciju radova Jovana Babića",
pages = "753-761",
doi = "10.2298/FID1503753D"
}

Jovanov, R.,& Dobrijević, A.. (2015). Osvrt na inostranu recepciju radova Jovana Babića. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 753-761.
https://doi.org/10.2298/FID1503753D

Jovanov R, Dobrijević A. Osvrt na inostranu recepciju radova Jovana Babića. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:753-761.
doi:10.2298/FID1503753D .

Jovanov, Rastko, Dobrijević, Aleksandar, "Osvrt na inostranu recepciju radova Jovana Babića" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):753-761,
https://doi.org/10.2298/FID1503753D . .

TY  - JOUR
AU  - Hrnjez, Saša
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/343
AB  - Ovaj rad ispituje dva načina ukidanja vremena čija uporedna analiza treba da pokaže prelaz od estetskog prevazilaženja vremenske forme kod Kanta ka povesnom prevazilaženju prirodnog vremena kod Hegela. Rad počinje problematizacijom forme vremena u prvoj Kantovoj Kritici i pitanjem da li Kant izmešta vreme izvan okvira pukog uslova receptiviteta. U nastavku analiziraćemo ključan odlomak iz Analitike uzvišenog u kojem Kant piše o ukidanju uslova vremena i tumačićemo ga u svetlu ontologije događajnosti i u istorijsko-političkom kontekstu Francuske revolucije. Premda Kant vreme još ne misli kao povesno, ukidanje vremenskog uslova u iskustvu uzvišenog ćemo uzeti za čin prestruktuiranja vremena koje se emancipuje od prirodne linearnosti i kauzalne kontinuiranosti. Mišljenje povesnog vremena imaćemo tek sa Hegelom i njegovim poistovećenjem vremena i pojma. U tom svetlu analiziraćemo Hegelov pojam “pojmljene povesti” da bismo zaključili daje i u Fenomenologiji duha na delu modus ukidanja prirodnog linearnog vremena, ali koje se za razliku od Kanta istinski artikuliše kao povesno događanje. Vreme se konstituiše samo kao poništeno, jer ono što se prevladava jeste intuitivo, opažajno i spoljašnje značenje vremena, dok se vreme u svojoj originarnoj dimenziji zaista proizvodi samo kao povesno vreme.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - (Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela
SP  - 730
EP  - 752
DO  - 10.2298/FID1503730H
ER  - 

@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Hrnjez, Saša",
year = "2015",
abstract = "Ovaj rad ispituje dva načina ukidanja vremena čija uporedna analiza treba da pokaže prelaz od estetskog prevazilaženja vremenske forme kod Kanta ka povesnom prevazilaženju prirodnog vremena kod Hegela. Rad počinje problematizacijom forme vremena u prvoj Kantovoj Kritici i pitanjem da li Kant izmešta vreme izvan okvira pukog uslova receptiviteta. U nastavku analiziraćemo ključan odlomak iz Analitike uzvišenog u kojem Kant piše o ukidanju uslova vremena i tumačićemo ga u svetlu ontologije događajnosti i u istorijsko-političkom kontekstu Francuske revolucije. Premda Kant vreme još ne misli kao povesno, ukidanje vremenskog uslova u iskustvu uzvišenog ćemo uzeti za čin prestruktuiranja vremena koje se emancipuje od prirodne linearnosti i kauzalne kontinuiranosti. Mišljenje povesnog vremena imaćemo tek sa Hegelom i njegovim poistovećenjem vremena i pojma. U tom svetlu analiziraćemo Hegelov pojam “pojmljene povesti” da bismo zaključili daje i u Fenomenologiji duha na delu modus ukidanja prirodnog linearnog vremena, ali koje se za razliku od Kanta istinski artikuliše kao povesno događanje. Vreme se konstituiše samo kao poništeno, jer ono što se prevladava jeste intuitivo, opažajno i spoljašnje značenje vremena, dok se vreme u svojoj originarnoj dimenziji zaista proizvodi samo kao povesno vreme.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "(Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela",
pages = "730-752",
doi = "10.2298/FID1503730H"
}

Jovanov, R.,& Hrnjez, S.. (2015). (Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 730-752.
https://doi.org/10.2298/FID1503730H

Jovanov R, Hrnjez S. (Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela. in Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2015;:730-752.
doi:10.2298/FID1503730H .

Jovanov, Rastko, Hrnjez, Saša, "(Po)ništenje vremena : o dva načina ekstemporalizacije kod Kanta i Hegela" in Filozofija i društvo/Philosophy and Society (2015):730-752,
https://doi.org/10.2298/FID1503730H . .