Цветковић, Владимир

Link to this page

Authority KeyName Variants
1c365257-92b0-4e9e-8540-b1fda13bae3c
  • Цветковић, Владимир (12)
  • Цветковић, Владимир Б. (7)
Projects

Author's Bibliography

Деконструкција епископоцентризма митрополита Јована Зизиуласа или прологомена за једну будућу православну еклисиологију

Цветковић, Владимир

(Ниш: Центар за црквене студија, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2419
AB  - Рад има за циљ да критички размотри значај и допринос књиге Кирила Говоруна Скеле Цркве. У раду је дат кратак, али колико је то могуће детаљан приказ Говоруновог дела и указано на еклисиолошке новине које књига доноси. Затим, фокус је померен на детаљнију анализу петог поглавља књиге посвећеног јерархији. Овде су размотрене филозофске поставке развоја појма јерархије, као и јерархијски модели које је Црква током своје историје усвојила. На крају, кроз призму предањских јерархијских модела, сагледане су савремене еклисиолошке поставке Јована Зизиуласа, и самог аутора књиге Кирила Говоруна.
PB  - Ниш: Центар за црквене студија
T2  - Црквене студије 18
T1  - Деконструкција епископоцентризма митрополита Јована Зизиуласа или прологомена за једну будућу православну еклисиологију
SP  - 127
EP  - 139
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2419
ER  - 
@article{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2021",
abstract = "Рад има за циљ да критички размотри значај и допринос књиге Кирила Говоруна Скеле Цркве. У раду је дат кратак, али колико је то могуће детаљан приказ Говоруновог дела и указано на еклисиолошке новине које књига доноси. Затим, фокус је померен на детаљнију анализу петог поглавља књиге посвећеног јерархији. Овде су размотрене филозофске поставке развоја појма јерархије, као и јерархијски модели које је Црква током своје историје усвојила. На крају, кроз призму предањских јерархијских модела, сагледане су савремене еклисиолошке поставке Јована Зизиуласа, и самог аутора књиге Кирила Говоруна.",
publisher = "Ниш: Центар за црквене студија",
journal = "Црквене студије 18",
title = "Деконструкција епископоцентризма митрополита Јована Зизиуласа или прологомена за једну будућу православну еклисиологију",
pages = "127-139",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2419"
}
Цветковић, В.. (2021). Деконструкција епископоцентризма митрополита Јована Зизиуласа или прологомена за једну будућу православну еклисиологију. in Црквене студије 18
Ниш: Центар за црквене студија., 127-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2419
Цветковић В. Деконструкција епископоцентризма митрополита Јована Зизиуласа или прологомена за једну будућу православну еклисиологију. in Црквене студије 18. 2021;:127-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2419 .
Цветковић, Владимир, "Деконструкција епископоцентризма митрополита Јована Зизиуласа или прологомена за једну будућу православну еклисиологију" in Црквене студије 18 (2021):127-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2419 .

Митрополит Амфилохије Радовић о Светом Григорију Палами: следујући Светом Јустину Ћелијском

Цветковић, Владимир

(Ниш: Међународни центар за православне студије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2418
AB  - Рад има за циљ да истражи утицај Светог Јустина Ћелијског на митрополита Амфилохија Радовића и његов научни допринос студијама Светог Григорија Паламе. Рад почиње од тврдње Амфилохија Радовића изнете у својој докторској дисертацији посвећеној тријадологији Светог Григорија Паламе да све што је научио о светим оцима, укључујући и Паламу, дугује свом духовном оцу Јустину Поповићу. Рад се фокусира на три сфере могућих утицаја Јустина Поповића на свог штићеника. Прво, Јустинова христологија заснована на светоотачким изворима се испитује као темељ за Радовићеву тријадологију. Друго, појам интегралног сазнања који Јустин позајмљује од писаца руске религијске ренесансе и преображава уз помоћ аскетских отаца служи за објашњење појма ”непознајног знања” који Радовић налази код Паламе. Треће, Јустинови аскетско искуство и практиковање исихстичке молитве срца узима се као основа за разумевање Паламиног богословља како га приказује Амфилохије Радовић.
PB  - Ниш: Међународни центар за православне студије
PB  - Ниш: Центар за црквене студије
T2  - Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори ‒ од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске
T1  - Митрополит Амфилохије Радовић о Светом Григорију Палами: следујући Светом Јустину Ћелијском
SP  - 491
EP  - 510
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2418
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2021",
abstract = "Рад има за циљ да истражи утицај Светог Јустина Ћелијског на митрополита Амфилохија Радовића и његов научни допринос студијама Светог Григорија Паламе. Рад почиње од тврдње Амфилохија Радовића изнете у својој докторској дисертацији посвећеној тријадологији Светог Григорија Паламе да све што је научио о светим оцима, укључујући и Паламу, дугује свом духовном оцу Јустину Поповићу. Рад се фокусира на три сфере могућих утицаја Јустина Поповића на свог штићеника. Прво, Јустинова христологија заснована на светоотачким изворима се испитује као темељ за Радовићеву тријадологију. Друго, појам интегралног сазнања који Јустин позајмљује од писаца руске религијске ренесансе и преображава уз помоћ аскетских отаца служи за објашњење појма ”непознајног знања” који Радовић налази код Паламе. Треће, Јустинови аскетско искуство и практиковање исихстичке молитве срца узима се као основа за разумевање Паламиног богословља како га приказује Амфилохије Радовић.",
publisher = "Ниш: Међународни центар за православне студије, Ниш: Центар за црквене студије",
journal = "Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори ‒ од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске",
booktitle = "Митрополит Амфилохије Радовић о Светом Григорију Палами: следујући Светом Јустину Ћелијском",
pages = "491-510",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2418"
}
Цветковић, В.. (2021). Митрополит Амфилохије Радовић о Светом Григорију Палами: следујући Светом Јустину Ћелијском. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори ‒ од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске
Ниш: Међународни центар за православне студије., 491-510.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2418
Цветковић В. Митрополит Амфилохије Радовић о Светом Григорију Палами: следујући Светом Јустину Ћелијском. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори ‒ од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске. 2021;:491-510.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2418 .
Цветковић, Владимир, "Митрополит Амфилохије Радовић о Светом Григорију Палами: следујући Светом Јустину Ћелијском" in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори ‒ од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске (2021):491-510,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2418 .

Чувари Косовског завета: Митрополит Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић

Цветковић, Владимир

(Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2417
AB  - Рад има за циљ да истражи како митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић разумеју Косовски завет и како то разумевање надахњује њихову активну улогу у креирању полити­ке СПЦ према Косову. Од начина на који ова два клирика разумеју Косовски завет зависи и одговор на питање да ли је Косовски завет само привремена препрека у политичкој реализацији независности Косова од Србије или је то трајна категорија у српском разумевању Косова као свог идентитетског темеља од кога неће одустати. Рад пр­во испитује изворе за Амфилохијево и Атанасијево разумевање Ко­ совског завета, које поред нарoдног и богослужбеног предања чине и списи владика Петра II Његоша и Николаја Велимировића, као и аве Јустина Поповића. Даље рад анализира чланке, беседе и јавне иступе обојице аутора од 1980­их до данас који су везани за Косовски завет и Косово као заветну српску земљу
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Подгорица: Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори
PB  - Фоча: Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки"
T2  - Вера и мисао у вртлогу времена: међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија
T1  - Чувари Косовског завета: Митрополит Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић
SP  - 543
EP  - 565
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2417
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2021",
abstract = "Рад има за циљ да истражи како митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић разумеју Косовски завет и како то разумевање надахњује њихову активну улогу у креирању полити­ке СПЦ према Косову. Од начина на који ова два клирика разумеју Косовски завет зависи и одговор на питање да ли је Косовски завет само привремена препрека у политичкој реализацији независности Косова од Србије или је то трајна категорија у српском разумевању Косова као свог идентитетског темеља од кога неће одустати. Рад пр­во испитује изворе за Амфилохијево и Атанасијево разумевање Ко­ совског завета, које поред нарoдног и богослужбеног предања чине и списи владика Петра II Његоша и Николаја Велимировића, као и аве Јустина Поповића. Даље рад анализира чланке, беседе и јавне иступе обојице аутора од 1980­их до данас који су везани за Косовски завет и Косово као заветну српску земљу",
publisher = "Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Подгорица: Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, Фоча: Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки"",
journal = "Вера и мисао у вртлогу времена: међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија",
booktitle = "Чувари Косовског завета: Митрополит Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић",
pages = "543-565",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2417"
}
Цветковић, В.. (2021). Чувари Косовског завета: Митрополит Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић. in Вера и мисао у вртлогу времена: међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија
Православни богословски факултет Универзитета у Београду., 543-565.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2417
Цветковић В. Чувари Косовског завета: Митрополит Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић. in Вера и мисао у вртлогу времена: међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија. 2021;:543-565.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2417 .
Цветковић, Владимир, "Чувари Косовског завета: Митрополит Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић" in Вера и мисао у вртлогу времена: међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (2021):543-565,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2417 .

Црквене студије као академска дисциплина

Цветковић, Владимир

(Ниш: Центар за црквене студије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2416
AB  - Оснивање Центра за црквене студије 31. октобра 2001. године, на Светог Луку, прати низ апсурда. Струковна удружења грађана или академски истраживачки центри и институти се обично оснивају да би се даље промовисала постојећа струка или постојећа академска дисциплина или истраживачка област. Такође, постоје и организације и удружења који се баве афирмацијом неких нових научних области, попут центара или института за развој вештачке интелигенције, нано-технологија или дигиталне хуманистике. Међутим, када је реч о црквеним студијама, оне нити постоје као стручна област нити као научна дисциплина, нити је пак Црква, одакле и долази назив црквене студије, неки нови научни феномен, већ она постоји скоро две хиљаде година.
PB  - Ниш: Центар за црквене студије
T2  - Центар за црквене студије: првих двадесет година
T1  - Црквене студије као академска дисциплина
SP  - 318
EP  - 323
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2416
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2021",
abstract = "Оснивање Центра за црквене студије 31. октобра 2001. године, на Светог Луку, прати низ апсурда. Струковна удружења грађана или академски истраживачки центри и институти се обично оснивају да би се даље промовисала постојећа струка или постојећа академска дисциплина или истраживачка област. Такође, постоје и организације и удружења који се баве афирмацијом неких нових научних области, попут центара или института за развој вештачке интелигенције, нано-технологија или дигиталне хуманистике. Међутим, када је реч о црквеним студијама, оне нити постоје као стручна област нити као научна дисциплина, нити је пак Црква, одакле и долази назив црквене студије, неки нови научни феномен, већ она постоји скоро две хиљаде година.",
publisher = "Ниш: Центар за црквене студије",
journal = "Центар за црквене студије: првих двадесет година",
booktitle = "Црквене студије као академска дисциплина",
pages = "318-323",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2416"
}
Цветковић, В.. (2021). Црквене студије као академска дисциплина. in Центар за црквене студије: првих двадесет година
Ниш: Центар за црквене студије., 318-323.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2416
Цветковић В. Црквене студије као академска дисциплина. in Центар за црквене студије: првих двадесет година. 2021;:318-323.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2416 .
Цветковић, Владимир, "Црквене студије као академска дисциплина" in Центар за црквене студије: првих двадесет година (2021):318-323,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2416 .

Мисли о Светом Сави и Светосављу: Примери Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског и Атанасија Јевтића

Цветковић, Владимир

(Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 2020)

TY  - CONF
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2415
AB  - Рад има за циљ да анализира рефлексије о Светом Сави и светосављу представника три сукцесивне генерације српских богослова: Светог Николаја Жичког, Светог Јустина Новог Ћелијског и Атанасија Јевтића. Рад прво сагледава промишљања Светог Николаја Жичког о Светом Сави у контексту руског славјанофилског покрета и политичког панславизма, с једне, и југословенског пројекта, с друге стране. Даље се место и улога Светог Саве у мисли Светог Јустина анализира како у контексту православног подвижништва и идеја руске религијске философије, које Јустин „крштава“ у светоотачком предању, тако и у контексту идеолошких дилема југословенског друштва у међуратном периоду. На крају, фокус се премешта на Атанасија Јевтића и његово промишљање о Светом Сави и светосављу у оквиру неопатристичке синтезе и епископоцентричне еклисиологије, као и рада на обнови подвижничко-монашке праксе у савременој Српској Православној Цркви.
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
C3  - Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе
T1  - Мисли о Светом Сави и Светосављу: Примери Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског и Атанасија Јевтића
SP  - 153
EP  - 166
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2415
ER  - 
@conference{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2020",
abstract = "Рад има за циљ да анализира рефлексије о Светом Сави и светосављу представника три сукцесивне генерације српских богослова: Светог Николаја Жичког, Светог Јустина Новог Ћелијског и Атанасија Јевтића. Рад прво сагледава промишљања Светог Николаја Жичког о Светом Сави у контексту руског славјанофилског покрета и политичког панславизма, с једне, и југословенског пројекта, с друге стране. Даље се место и улога Светог Саве у мисли Светог Јустина анализира како у контексту православног подвижништва и идеја руске религијске философије, које Јустин „крштава“ у светоотачком предању, тако и у контексту идеолошких дилема југословенског друштва у међуратном периоду. На крају, фокус се премешта на Атанасија Јевтића и његово промишљање о Светом Сави и светосављу у оквиру неопатристичке синтезе и епископоцентричне еклисиологије, као и рада на обнови подвижничко-монашке праксе у савременој Српској Православној Цркви.",
publisher = "Православни богословски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе",
title = "Мисли о Светом Сави и Светосављу: Примери Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског и Атанасија Јевтића",
pages = "153-166",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2415"
}
Цветковић, В.. (2020). Мисли о Светом Сави и Светосављу: Примери Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског и Атанасија Јевтића. in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе
Православни богословски факултет Универзитета у Београду., 153-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2415
Цветковић В. Мисли о Светом Сави и Светосављу: Примери Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског и Атанасија Јевтића. in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе. 2020;:153-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2415 .
Цветковић, Владимир, "Мисли о Светом Сави и Светосављу: Примери Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског и Атанасија Јевтића" in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе (2020):153-166,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2415 .

Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија

Цветковић, Владимир; Лубардић, Богдан; Cvetkovic, Vladimir; Lubardić, Bogdan

(Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Цветковић, Владимир
AU  - Лубардић, Богдан
AU  - Cvetkovic, Vladimir
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2412
AB  - Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду 10. и 11. маја 2019. године у Београду организују међународну научну конференцију „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“.
PB  - Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
T2  - Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]
T1  - Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија
T1  - Book of Abstracts / International Conference Thought and Mission of st Justin Popović, 10 - 11 May 2019 Institute of Philosophy and Social Theory of the University of Belgrade Belgrade, Serbia
SP  - 53 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412
ER  - 
@book{
author = "Цветковић, Владимир and Лубардић, Богдан and Cvetkovic, Vladimir and Lubardić, Bogdan",
year = "2019",
abstract = "Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду 10. и 11. маја 2019. године у Београду организују међународну научну конференцију „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“.",
publisher = "Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду",
journal = "Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]",
title = "Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија, Book of Abstracts / International Conference Thought and Mission of st Justin Popović, 10 - 11 May 2019 Institute of Philosophy and Social Theory of the University of Belgrade Belgrade, Serbia",
pages = "53 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412"
}
Цветковић, В., Лубардић, Б., Cvetkovic, V.,& Lubardić, B.. (2019). Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија. in Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]
Центар за византијско словенске студије Универзитета у Нишу., 53 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412
Цветковић В, Лубардић Б, Cvetkovic V, Lubardić B. Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија. in Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић]. 2019;:53 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412 .
Цветковић, Владимир, Лубардић, Богдан, Cvetkovic, Vladimir, Lubardić, Bogdan, "Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија" in Књига сажетака / Међународна научна конференција Мисао и мисија Светог Јустина Поповића, 10. - 11. мај 2019. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Београд, Србија ; [уредили и приредили Владимир Цветковић, Богдан Лубардић] (2019):53 стр.,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2412 .

Мисао и мисија Светог Јустина Поповића

Цветковић, Владимир; Лубардић, Богдан

(Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Цветковић, Владимир
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2411
AB  - Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића, 10. и 11. маја 2019. године у организацији Института за филозофију и друштвену теорију и Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Центра за византијско- словенске студије Универзитета у Нишу, одржана је међународна научна конференција "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" на Институту за филозофију и друштвену теoрију у Београду.
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу
T2  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
T1  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411
ER  - 
@book{
author = "Цветковић, Владимир and Лубардић, Богдан",
year = "2019",
abstract = "Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића, 10. и 11. маја 2019. године у организацији Института за филозофију и друштвену теорију и Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Центра за византијско- словенске студије Универзитета у Нишу, одржана је међународна научна конференција "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" на Институту за филозофију и друштвену теoрију у Београду.",
publisher = "Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу",
journal = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
title = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411"
}
Цветковић, В.,& Лубардић, Б.. (2019). Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411
Цветковић В, Лубардић Б. Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411 .
Цветковић, Владимир, Лубардић, Богдан, "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2411 .

Свети Јустин Поповић о папству

Цветковић, Владимир

(Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2410
AB  - Циљ рада је да анализира критику папства код светог Јустина Поповића, на коју су он стално враћа у разним периодима свог научног и књи- жевног рада. У анализи Јустиновог опуса, прво намеравам да испитам рану кри- тику папства изложену у његовој Оксфордској тези о Достојевском и чланцима објављеним у часопису Хришћански живот, у намери да покажем да се она мо- же сматрати реакцијом на Ватиканску Ostpolitik-у. У мом даљем фокусу ће бити Јустинов рад у периоду 1930-их и 1940-их година, у којем, по мом мишљењу, Јустин пратећи свог ментора епископа Николаја Велимировића, покушаава да направи разлику између папства и католичанства, поистовећујући папство са неком врстом црквеног империјализма. На крају, фокус истраживања се преме- шта на Јустинова писма Светом Синоду у вези са екуменским повезивањима римокатоличке и православне цркве у Југославији током 1970-их година. Овде ћу покушати да одговорим на питање зашто Јустин сматра папино полагање права на универзалну црквену јурисдикцију и непогрешивост главним препре- кама за хришћанско јединство.
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
T2  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
T1  - Свети Јустин Поповић о папству
SP  - 85
EP  - 98
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "Циљ рада је да анализира критику папства код светог Јустина Поповића, на коју су он стално враћа у разним периодима свог научног и књи- жевног рада. У анализи Јустиновог опуса, прво намеравам да испитам рану кри- тику папства изложену у његовој Оксфордској тези о Достојевском и чланцима објављеним у часопису Хришћански живот, у намери да покажем да се она мо- же сматрати реакцијом на Ватиканску Ostpolitik-у. У мом даљем фокусу ће бити Јустинов рад у периоду 1930-их и 1940-их година, у којем, по мом мишљењу, Јустин пратећи свог ментора епископа Николаја Велимировића, покушаава да направи разлику између папства и католичанства, поистовећујући папство са неком врстом црквеног империјализма. На крају, фокус истраживања се преме- шта на Јустинова писма Светом Синоду у вези са екуменским повезивањима римокатоличке и православне цркве у Југославији током 1970-их година. Овде ћу покушати да одговорим на питање зашто Јустин сматра папино полагање права на универзалну црквену јурисдикцију и непогрешивост главним препре- кама за хришћанско јединство.",
publisher = "Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
booktitle = "Свети Јустин Поповић о папству",
pages = "85-98",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410"
}
Цветковић, В.. (2019). Свети Јустин Поповић о папству. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду., 85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410
Цветковић В. Свети Јустин Поповић о папству. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. 2019;:85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410 .
Цветковић, Владимир, "Свети Јустин Поповић о папству" in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића (2019):85-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2410 .

Jустинолошке студије у српском и европском контексту: Studia Iustiniаna Serbica – collationes

Цветковић, Владимир; Лубардић, Богдан

(Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2409
AB  - Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића, 10. и 11. маја 2019. године у организацији Института за филозофију и друштвену теорију и Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Центра за византијско- словенске студије Универзитета у Нишу, одржана је међународна научна конференција "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" на Институту за филозофију и друштвену теoрију у Београду.
PB  - Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
PB  - Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу
T2  - Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
T1  - Jустинолошке студије у српском и европском контексту: Studia Iustiniаna Serbica – collationes
SP  - 7
EP  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2409
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир and Лубардић, Богдан",
year = "2019",
abstract = "Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Јустина Поповића, 10. и 11. маја 2019. године у организацији Института за филозофију и друштвену теорију и Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Центра за византијско- словенске студије Универзитета у Нишу, одржана је међународна научна конференција "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића" на Институту за филозофију и друштвену теoрију у Београду.",
publisher = "Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу",
journal = "Мисао и мисија Светог Јустина Поповића",
booktitle = "Jустинолошке студије у српском и европском контексту: Studia Iustiniаna Serbica – collationes",
pages = "7-25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2409"
}
Цветковић, В.,& Лубардић, Б.. (2019). Jустинолошке студије у српском и европском контексту: Studia Iustiniаna Serbica – collationes. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића
Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду., 7-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2409
Цветковић В, Лубардић Б. Jустинолошке студије у српском и европском контексту: Studia Iustiniаna Serbica – collationes. in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића. 2019;:7-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2409 .
Цветковић, Владимир, Лубардић, Богдан, "Jустинолошке студије у српском и европском контексту: Studia Iustiniаna Serbica – collationes" in Мисао и мисија Светог Јустина Поповића (2019):7-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2409 .

Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић

Цветковић, Владимир

(Euro-Giunti, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2407
AB  - ад има за циљ да анализира философију Светосавља Ни- колаја Велимировића и Јустина Поповића у светлу њихове критике нацио- нализма у српској цркви с једне стране и Европе с друге. У раду се тврди да су двојица аутора, под утицајем славјанофилских идеја, започели своју критику национализма у Православној цркви и указали на потребу ства- рања нове еклисиологије засноване не на националном идентитету, већ на начелу светости. Даље, рад анализира како двојица аутора обликују сли- ку Европе као другости Православној цркви. Николај и Јустин критикују европски хуманизам, рационализам и индивидуализам, користећи се се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, однос- но Богочовека, целовитог сазнања и саборности. На крају рад показује како се идеја Светосавља рађа како из потребе за новом еклисиологијом, тако и из критике Европе и служи као пројектована жељена слика Цркве у Југославији и југословенског друштва у целини.
PB  - Euro-Giunti
PB  - Beograd: Euro-Giunti
T2  - Историја српске филозофије IV
T1  - Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић
SP  - 187
EP  - 208
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2407
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "ад има за циљ да анализира философију Светосавља Ни- колаја Велимировића и Јустина Поповића у светлу њихове критике нацио- нализма у српској цркви с једне стране и Европе с друге. У раду се тврди да су двојица аутора, под утицајем славјанофилских идеја, започели своју критику национализма у Православној цркви и указали на потребу ства- рања нове еклисиологије засноване не на националном идентитету, већ на начелу светости. Даље, рад анализира како двојица аутора обликују сли- ку Европе као другости Православној цркви. Николај и Јустин критикују европски хуманизам, рационализам и индивидуализам, користећи се се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, однос- но Богочовека, целовитог сазнања и саборности. На крају рад показује како се идеја Светосавља рађа како из потребе за новом еклисиологијом, тако и из критике Европе и служи као пројектована жељена слика Цркве у Југославији и југословенског друштва у целини.",
publisher = "Euro-Giunti, Beograd: Euro-Giunti",
journal = "Историја српске филозофије IV",
booktitle = "Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић",
pages = "187-208",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2407"
}
Цветковић, В.. (2019). Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић. in Историја српске филозофије IV
Euro-Giunti., 187-208.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2407
Цветковић В. Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић. in Историја српске филозофије IV. 2019;:187-208.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2407 .
Цветковић, Владимир, "Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић" in Историја српске филозофије IV (2019):187-208,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2407 .

Пол, род и стварање хришћанског идентитета

Цветковић, Владимир

(Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2405
AB  - Рад има за циљ да пружи кратак преглед хришћанских погледа на полни и родни идентитет, како у ранохришћанском, тако и у патристичком периоду. Фокусирајући се на три историјска примера различитог схватања хришћанског идентитета, рад настоји да покаже коју су улогу играли савре- мени појмови пола и рода у стварању хришћанског идентитета у првим веко- вима хришћанства. У првој студији случаја, која се односи на литерарне при- казе мучеништва хришћана у II и III веку, познатијим као мартириолошка књижевност, посебан акценат се ставља на захтев за „мужевним“ сведочењем вере. Други историјски пример се односи на IV век и стварање ширег аскет- ског покрета у Малој Азији и посебно се фокусира на улогу Свете Макрине Млађе и начин формирања како њеног полног идентитета на основу девстве- ности, тако и њеног родног идентитета на улози удовице, односно улози мај- ке и оца својој монашкој обитељи. На крају, фокус се помера према Дионисију Ареопагиту и Светом Максиму Исповеднику, чија учења о екстази, као изла- ску из себе према вољеном бићу, дају основа за успостављање једне теологије брака и стварању хришћанског идентитета не на полним или родним улогама већ на јединствености људске природе.
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
T2  - Богословље
T1  - Пол, род и стварање хришћанског идентитета
IS  - 1
VL  - 78
SP  - 84
EP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2405
ER  - 
@article{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "Рад има за циљ да пружи кратак преглед хришћанских погледа на полни и родни идентитет, како у ранохришћанском, тако и у патристичком периоду. Фокусирајући се на три историјска примера различитог схватања хришћанског идентитета, рад настоји да покаже коју су улогу играли савре- мени појмови пола и рода у стварању хришћанског идентитета у првим веко- вима хришћанства. У првој студији случаја, која се односи на литерарне при- казе мучеништва хришћана у II и III веку, познатијим као мартириолошка књижевност, посебан акценат се ставља на захтев за „мужевним“ сведочењем вере. Други историјски пример се односи на IV век и стварање ширег аскет- ског покрета у Малој Азији и посебно се фокусира на улогу Свете Макрине Млађе и начин формирања како њеног полног идентитета на основу девстве- ности, тако и њеног родног идентитета на улози удовице, односно улози мај- ке и оца својој монашкој обитељи. На крају, фокус се помера према Дионисију Ареопагиту и Светом Максиму Исповеднику, чија учења о екстази, као изла- ску из себе према вољеном бићу, дају основа за успостављање једне теологије брака и стварању хришћанског идентитета не на полним или родним улогама већ на јединствености људске природе.",
publisher = "Православни богословски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Богословље",
title = "Пол, род и стварање хришћанског идентитета",
number = "1",
volume = "78",
pages = "84-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2405"
}
Цветковић, В.. (2019). Пол, род и стварање хришћанског идентитета. in Богословље
Православни богословски факултет Универзитета у Београду., 78(1), 84-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2405
Цветковић В. Пол, род и стварање хришћанског идентитета. in Богословље. 2019;78(1):84-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2405 .
Цветковић, Владимир, "Пол, род и стварање хришћанског идентитета" in Богословље, 78, no. 1 (2019):84-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2405 .

Још један осврт на предавање “Национализам Светог Саве” Светог Николаја Жичког

Цветковић, Владимир

(Ниш: Центар за црквене студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Цветковић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2403
AB  - Рад има за циљ да још једном протумачи предавање Епископа Николаја Велимировића ”Национализам Светог Саве” у светлу оптужби савремених научника да аутор у овом тексту користи лик и дело Светог Саве да подупре српски национализам, фашизам и анти-екуменизам. Узевши у обзир шири контекст Николајевог дела, у раду се тврди да указивањем на пример Светог Саве, Николај жели да одговори на одређене противречности југословенског друштва, настале током тридесетих године двадесетог века. Прво, рад ће се показати да идеја светосавског нацонализма нема за циљ величање нити српске, нити југословенске нације, већ општехришћанског идеала светости. Затим се у раду тврди да Николај не велича Хитлера ни фашизам, већ да на примеру Светог Саве жели да покаже да се кроз постојање народне цркве осигурава стабилност друштва и државе, како српске средњевековне тако и југословенске. На крају, рад износи тезу да Николајева критика Римске цркве није израз анти-екуменизма, већ позив Католичкој цркви у Југославији да следи пример Светог Саве у успостављању своје независиности од Рима, и уједини се са православнима у једну народну југословенску цркву.
PB  - Ниш: Центар за црквене студије
PB  - Ниш: Centar za vizantijsko-slovenske studije
PB  - Ниш: Međunarodni centar za pravoslavne studije
T2  - Црквене студије
T1  - Још један осврт на предавање “Национализам Светог Саве” Светог Николаја Жичког
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2403
ER  - 
@article{
author = "Цветковић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "Рад има за циљ да још једном протумачи предавање Епископа Николаја Велимировића ”Национализам Светог Саве” у светлу оптужби савремених научника да аутор у овом тексту користи лик и дело Светог Саве да подупре српски национализам, фашизам и анти-екуменизам. Узевши у обзир шири контекст Николајевог дела, у раду се тврди да указивањем на пример Светог Саве, Николај жели да одговори на одређене противречности југословенског друштва, настале током тридесетих године двадесетог века. Прво, рад ће се показати да идеја светосавског нацонализма нема за циљ величање нити српске, нити југословенске нације, већ општехришћанског идеала светости. Затим се у раду тврди да Николај не велича Хитлера ни фашизам, већ да на примеру Светог Саве жели да покаже да се кроз постојање народне цркве осигурава стабилност друштва и државе, како српске средњевековне тако и југословенске. На крају, рад износи тезу да Николајева критика Римске цркве није израз анти-екуменизма, већ позив Католичкој цркви у Југославији да следи пример Светог Саве у успостављању своје независиности од Рима, и уједини се са православнима у једну народну југословенску цркву.",
publisher = "Ниш: Центар за црквене студије, Ниш: Centar za vizantijsko-slovenske studije, Ниш: Međunarodni centar za pravoslavne studije",
journal = "Црквене студије",
title = "Још један осврт на предавање “Национализам Светог Саве” Светог Николаја Жичког",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2403"
}
Цветковић, В.. (2019). Још један осврт на предавање “Национализам Светог Саве” Светог Николаја Жичког. in Црквене студије
Ниш: Центар за црквене студије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2403
Цветковић В. Још један осврт на предавање “Национализам Светог Саве” Светог Николаја Жичког. in Црквене студије. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2403 .
Цветковић, Владимир, "Још један осврт на предавање “Национализам Светог Саве” Светог Николаја Жичког" in Црквене студије (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2403 .

The Transformation of Neoplatonic Philosophical Notions of Procession (proodos) and Conversion (epistrophe) in the Thought of St. Maximus the Confessor

Cvetković, Vladimir; Цветковић, Владимир Б.

(Alhambra : St. Sebastian Orthodox Press, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Cvetković, Vladimir
AU  - Цветковић, Владимир Б.
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1936
PB  - Alhambra : St. Sebastian Orthodox Press
T2  - The Ways of Byzantine Philosophy
T1  - The Transformation of Neoplatonic Philosophical Notions of Procession (proodos) and Conversion (epistrophe) in the Thought of St. Maximus the Confessor
SP  - 195
EP  - 210
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1936
ER  - 
@inbook{
author = "Cvetković, Vladimir and Цветковић, Владимир Б.",
year = "2015",
publisher = "Alhambra : St. Sebastian Orthodox Press",
journal = "The Ways of Byzantine Philosophy",
booktitle = "The Transformation of Neoplatonic Philosophical Notions of Procession (proodos) and Conversion (epistrophe) in the Thought of St. Maximus the Confessor",
pages = "195-210",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1936"
}
Cvetković, V.,& Цветковић, В. Б.. (2015). The Transformation of Neoplatonic Philosophical Notions of Procession (proodos) and Conversion (epistrophe) in the Thought of St. Maximus the Confessor. in The Ways of Byzantine Philosophy
Alhambra : St. Sebastian Orthodox Press., 195-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1936
Cvetković V, Цветковић ВБ. The Transformation of Neoplatonic Philosophical Notions of Procession (proodos) and Conversion (epistrophe) in the Thought of St. Maximus the Confessor. in The Ways of Byzantine Philosophy. 2015;:195-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1936 .
Cvetković, Vladimir, Цветковић, Владимир Б., "The Transformation of Neoplatonic Philosophical Notions of Procession (proodos) and Conversion (epistrophe) in the Thought of St. Maximus the Confessor" in The Ways of Byzantine Philosophy (2015):195-210,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1936 .

T.F. Torrance as an Interpreter of St Athanasius

Cvetkovic, Vladimir; Цветковић, Владимир Б.

(Eugene, Oregon : Wipf & Stock, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Cvetkovic, Vladimir
AU  - Цветковић, Владимир Б.
PY  - 2015
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1935
PB  - Eugene, Oregon : Wipf & Stock
T2  - T.F. Torrance and Eastern Orthodoxy: Theology in Reconciliation
T1  - T.F. Torrance as an Interpreter of St Athanasius
SP  - 54
EP  - 91
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1935
ER  - 
@inbook{
author = "Cvetkovic, Vladimir and Цветковић, Владимир Б.",
year = "2015",
publisher = "Eugene, Oregon : Wipf & Stock",
journal = "T.F. Torrance and Eastern Orthodoxy: Theology in Reconciliation",
booktitle = "T.F. Torrance as an Interpreter of St Athanasius",
pages = "54-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1935"
}
Cvetkovic, V.,& Цветковић, В. Б.. (2015). T.F. Torrance as an Interpreter of St Athanasius. in T.F. Torrance and Eastern Orthodoxy: Theology in Reconciliation
Eugene, Oregon : Wipf & Stock., 54-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1935
Cvetkovic V, Цветковић ВБ. T.F. Torrance as an Interpreter of St Athanasius. in T.F. Torrance and Eastern Orthodoxy: Theology in Reconciliation. 2015;:54-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1935 .
Cvetkovic, Vladimir, Цветковић, Владимир Б., "T.F. Torrance as an Interpreter of St Athanasius" in T.F. Torrance and Eastern Orthodoxy: Theology in Reconciliation (2015):54-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1935 .

Бог и време: Учење о времену Светог Григорија Ниског

Цветковић, Владимир Б.

(Ниш : Центар за црквене студије, Ниш; Епархијски управни одбор Епархије нишке, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Цветковић, Владимир Б.
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1925
AB  - God and Time: St Gregory of Nyssa’s Teaching on Time

Introduction
The Introduction justifies the need for a scholarly treatment of the notion of time in the early Christian thought. It brings a new perspective on the fourth century theological debates, by shifting the scholarly focus from the static notion of divine nature to the more dynamic notion of change, which introduces time in God. Gregory of Nyssa is presented as unique in his approach to the concept of time. The extensive survey of the Christian teaching on time in Origen, Methodius of Olympus, Arius, Alexander and Athanasius of Alexandria, Eunomius and Basil the Great is intended to set the background for the development of Gregory’s idea of time.

Origen and Methodius of Olympus
This chapter examines the teaching on divine creation in regard to time in Origen and Methodius of Olympus. In the first of the two sections, Origen is presented as the first Christian author who reflected on the concepts of time and eternity. It is argued that, in order to preserve God’s role as eternal creator, Origen relativizes the distinction between time and eternity. The second section examines how Methodius of Olympus attacked Origen on this point, claiming the impossibility of the existence of two first principles, God and matter. Methodius commenced his refutation from the widely accepted arguments of the perfect and omnipotent nature of God, proceeding toward the core of his argumentation, that created things must have their beginning in time otherwise they are not created and developing this argument further. Methodius used the term διάστημα in the sense of temporal extension between present time and the second coming of Christ.

Arius and the Orthodox Reaction in Alexandria
This chapter focuses on the role Alexander and Athanasius of Alexandria played in the early period of the Arian controversy. The attribute “unbegotten” applied by Arius to God the Father was a synonym for a class of other divine qualities, which included eternity, while for his opponent Alexander the term meant the distinctive feature of the Father in comparison with the Son. Both Alexander and Arius maintained that the Son was begotten, while for Arius the Father’s logical precedence implied the precedence in temporal or quasi-temporal sense. Alexander also clearly indicated that each interval that Arius claimed to have existed before the generation of the Son could not have other nature than temporal. Athanasius shifted from the moderate Origenian position of his predecessor Alexander by bonding the Son to the Father within the divine essence, and by differentiating ontologically God as creator from the creation. Apart from denying the existence of the temporal interval between the Father and the Son’ generation, Athanasius also denied any distance that may exist between them in creating and governing the world. He argued not only for the lack of the distance between the Son and the Father in the divine power or energy, but also for the absence of any interval that may separate God’s essence from the divine power employed in the temporal order of the world.

Eunomius the Anomean
The chapter engages in Eunomius’ hierarchical structure of beings and the role that time plays in it. Eunomius placed God as ‘Unbegotten’ or unbegotten essence at the top of his hierarchical structure of beings, claiming that only God’s essence together with His power to act are eternal. The Son as the effect of the generative activity of God is restricted by his beginning, but contrary to generative activity He is everlasting. As the second in order after God, the Son by his own power and activity creates the Holy Spirit. The creative power and activity of the Son are implemented in the process of creation of the Holy Spirit, incorporeal and sensible beings. For Eunomius, the kingdom of endless ages begins after the creation of the Holy Spirit and with the creation of the spiritual world. The Son also created the sensible world that is characterized by change and corruption and subjected to time. According to Eunomius, the Only-begotten ended the creative activity, but He has continued to be present in the world through the Holy Spirit, who by his own providential activity in bringing things to the completion in world resembles the Son’s creative activity. The activity of the Holy Spirit happens in time, since He arranges and perfects the things that are created by the Son during the process of creation, but whose realization would happen in due course.

Basil the Great
The chapter sets the stage for the subsequent discussion of Basil the Great and his opponents. In order to prove the Son’s coeternity with the Father Basil has refuted Eunomius’ claim concerning the existence of the interval, prior to the generation of the Son. On the basis of the similarity in nature between the inserted interval and the created ages, Basil held that Anomaens introduce age prior to the generation of the Son. Moreover, irrelevantly to Eunomius’ claim that the life of the Son is infinite, any limitation of His life by the beginning of the generation from the Father was unacceptable for Basil. For Basil, the Father’s ingeneracy does imply His sole eternity, since eternity is also applicable to those, who transcend time and all ages. Both the Father and the Son are eternal because their lives lack any boundaries. Basil brought the eternity in the connection to the age, but in the case of the created nature. Since everything was created to partake in eternal divine glory, the whole created nature tends to be eternal. For Basil this tendency to reach eternity is especially expressed in the liturgical cycles of Eucharistic prayers.

De Virginitate
The chapter is the first in the series of chapters on Gregory of Nyssa. It begins with the elaboration of the first Gregory’s work On virginity. It challenges the established scholarly distinction of Gregory’s works into an early, platonic period and a late, mystical period by claiming the theological consistency from his earliest to the latest works. It also sets the stage for further elaborations by highlighting the four principles of his theology present in the work On virginity: a) the ontological division of created and uncreated nature, b) movement as the distinctive property of created beings, c) temporal extension (διάστημα) as the essential mark of creation, and d) permanent spiritual advancement (ἐπέκτασις).

Created and uncreated nature
The chapter focuses on Gregory’s distinction between created and uncreated nature, arguing, against David Balás, that Gregory rather follows St Paul’s distinction between seen and unseen nature than Plato’s distinction between spiritual and sensible nature. Contrary to the sensible nature that is perceived by senses, the spiritual created nature is together with the uncreated nature called unseen nature. For Gregory the created sensible nature and the created spiritual nature share more than the created spiritual nature and the uncreated nature. Since for Gregory only God has the fullness of every being and attributes such as goodness, beauty, eternity, by nature, while other beings possess all these qualities by participation, he does not maintain that the sensible nature participates in spiritual nature like Plato, but that both spiritual and sensible created natures participate in uncreated divine being. For Gregory the limits of the created nature are also the limits of its knowledge of God, and the human being is able to learn the unknowability of the divine nature only by faith.

The movement of the created nature
The chapter focuses on the movement of the created being. It commences from Gregory’s twofold definition of movement as the consequence of the transition of created nature from non-being to being, and as constant strife to achieve full stability of its being. Gregory describes the complex structure of the movement of created being on the basis of the difference between the created spiritual and physical nature, while uncreated or divine nature remains motionless for him. According
The human motion can be both vertical and horizontal, to God and to the created world. The

The Stoic doctrine of time
The chapter shows the development of the Stoic teaching about time from Zeno, the founder of the Stoic school, over Chrysippus, the third head of the school, to Apollodorus of Seleucia, one of the later Stoic representatives. Early Stoics were equally unhappy with Aristotle’s definition of time as number of the movement and with the definition of Aristotle’s student Strato of Lampsacus that describes time as a measure of movement, since both definitions undermine the continuous nature of time. Therefore, Zeno replaced Aristotle’s term ‘number’ with ‘distance’ or ‘interval’ (διάστημα), which better expresses the idea of continuity and it possesses both spatial and temporal dimensions.

Methodius of Olympus’ teaching on time
The Stoic doctrine of time that had inspired Plotinus and other Neoplatonists, Philo of Alexandria underwent a crucial development in the works of Methodius of Olympus. Methodius borrows Stoic terminology and its metaphysical framework of dividing time into three periods, past, present and future. For Methodius, the division of time into three periods did not play a role in cosmology, but rather in psychology. He also makes use of the Stoic theory of the beginning and end of the time by fitting it into the Christian vision of the beginning of time in God's creation, and the end time in the second coming of Christ and the resurrection of the dead. The first and most important feature of time for him was the end of time and Christ’s coming, which is determined, yet unknown to us. The second feature is our place in the timeline, by which is determined our present. The time between present moment and the second coming of Christ is future, and it is charactarised by human hope and faith in the universal resurrection. The past is all that is behind us. For Methodius, we are witnesses of our past and we know it either as our life, or as the history of humankind through the testimony of the previous generations.

∆ιάστημα in the works of Gregory of Nyssa
The chapter focuses on Gregory’s development of the concept of temporal extension (διάστημα), derived from the Stoics, through Philo and Methodius, and from the Arian debates. The chapter consists of four sections that distinguish four different temporal categories in Gregory: cosmological time, psychological time, historical time and Christological time. The first, cosmological or physical time (χρόνος) is based on the circular movements of stars and is perceived through the day-nights cycles and the change of seasons. In the second section Gregory bases the soul’s experiences of psychological time on the emotional and mental states, which are oriented toward events in past, present and future. It is a certain perception of the soul characterized by the memory of the past and
hope in what lies ahead. The line that divides the memory from hope expectations is present and it represents the opportune moment for action. Human freedom is reflected in the choice of καιρὸς, i.e. the right moment to do good, and not in the choice between two or more options. The characteristic of this time is freedom. The third section deals with the historical time. This time represents the liner movement toward the end and acquires historicity through the eschatological perspective. Due to this eschatological perspective the historical time is extended toward age (αἰὼν) by permanent determination of human beings to find the repose of their motion in God. Historical time is characterised by continual longing for God and reaching out for knowledge of Him (ἐπέκτασις). The last, Christological time characterises the realised eschatology in the Incarnation of Logos, where one’s salvation is not placed anymore at the end of the historical time, but in the historical process itself. By Christ’s presence among human beings through the Incarnation and liturgical celebration the divine eternity intersects physical time transforming moments of historical time into moments of eternal significance.

God as ἀδιάστατος
The chapter sets the stage for Gregory’s differentiation between divine and human persons on the basis of διάστημα. Gregory combined the two separate senses of διάστημα, to insist that God is not ‘extended’, while the extension is the distinctive mark of creation. In his work Ad Ablabium, Gregory argues against the charges that Christians confess three gods, but also against some Anomean accusations, which imply temporal distinction in the divine being. Therefore, by developing the doctrine of the adiastematic nature of God, Gregory shows that there is no separation or διάστημα in the Divine essence and operations. Gregory applied the argumentation developed in the course of refuting Eunomius to the Trinitarian context of the work Ad Ablabium. I have tried to demonstrate that by focusing on the Anomean accusations that the Orthodox introduce time in the divine being, Gregory not only rejects these charges, but also develops a new Trinitarian doctrine. Thus, the newly developed theory presupposes two things, the adiastematic unity of the Divine essence and energies, together with the hypostatic distinction between the Persons.

Constant Spiritual Advancement - ἐπέκτασις
The final chapter deals with Gregory’s understanding of spiritual development. For him the purpose of the created beings is to move along the temporal διάστημα toward the divine, experiencing on their way permanent spiritual advancement, which will be prolonged even in eternity. In the case of human beings this spiritual advancement is interconnected with the transformation of soul’s desires. The soul, which in her earthly life was used to satisfy her desire by reaching the subject of desire, begins to realize that God as object of her desires cannot be reached. However, each level that the soul reaches in her spiritual advancement toward God, does not only satisfy her desire without reaching the objects of desire, but also increases the desire toward God. By reaching out toward God, the soul constantly experiences new desire for what lies ahead. The continual longing is advancement in divine goods and increasing susceptibility to receive greater and greater goods. The process of ascent is not based only on the effort of the soul, but at the same time it is the movement of God towards her, so that her progress is constantly rewarded by new grace. Gregory claims that the human being that aspires to God always grows in proportion to his advancement in grace.

Conclusion
The Conclusion recapitulates the main book’s arguments regarding created and uncreated nature, the movement of the created nature, the presence of temporal and ontological diastema between God and creation, and finally the transformation of time into eternity. It also argues that the achievement of Gregory’s understanding of time has ongoing relevance for the Christian thought.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије, Ниш; Епархијски управни одбор Епархије нишке
T1  - Бог и време: Учење о времену Светог Григорија Ниског
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1925
ER  - 
@book{
author = "Цветковић, Владимир Б.",
year = "2013",
abstract = "God and Time: St Gregory of Nyssa’s Teaching on Time

Introduction
The Introduction justifies the need for a scholarly treatment of the notion of time in the early Christian thought. It brings a new perspective on the fourth century theological debates, by shifting the scholarly focus from the static notion of divine nature to the more dynamic notion of change, which introduces time in God. Gregory of Nyssa is presented as unique in his approach to the concept of time. The extensive survey of the Christian teaching on time in Origen, Methodius of Olympus, Arius, Alexander and Athanasius of Alexandria, Eunomius and Basil the Great is intended to set the background for the development of Gregory’s idea of time.

Origen and Methodius of Olympus
This chapter examines the teaching on divine creation in regard to time in Origen and Methodius of Olympus. In the first of the two sections, Origen is presented as the first Christian author who reflected on the concepts of time and eternity. It is argued that, in order to preserve God’s role as eternal creator, Origen relativizes the distinction between time and eternity. The second section examines how Methodius of Olympus attacked Origen on this point, claiming the impossibility of the existence of two first principles, God and matter. Methodius commenced his refutation from the widely accepted arguments of the perfect and omnipotent nature of God, proceeding toward the core of his argumentation, that created things must have their beginning in time otherwise they are not created and developing this argument further. Methodius used the term διάστημα in the sense of temporal extension between present time and the second coming of Christ.

Arius and the Orthodox Reaction in Alexandria
This chapter focuses on the role Alexander and Athanasius of Alexandria played in the early period of the Arian controversy. The attribute “unbegotten” applied by Arius to God the Father was a synonym for a class of other divine qualities, which included eternity, while for his opponent Alexander the term meant the distinctive feature of the Father in comparison with the Son. Both Alexander and Arius maintained that the Son was begotten, while for Arius the Father’s logical precedence implied the precedence in temporal or quasi-temporal sense. Alexander also clearly indicated that each interval that Arius claimed to have existed before the generation of the Son could not have other nature than temporal. Athanasius shifted from the moderate Origenian position of his predecessor Alexander by bonding the Son to the Father within the divine essence, and by differentiating ontologically God as creator from the creation. Apart from denying the existence of the temporal interval between the Father and the Son’ generation, Athanasius also denied any distance that may exist between them in creating and governing the world. He argued not only for the lack of the distance between the Son and the Father in the divine power or energy, but also for the absence of any interval that may separate God’s essence from the divine power employed in the temporal order of the world.

Eunomius the Anomean
The chapter engages in Eunomius’ hierarchical structure of beings and the role that time plays in it. Eunomius placed God as ‘Unbegotten’ or unbegotten essence at the top of his hierarchical structure of beings, claiming that only God’s essence together with His power to act are eternal. The Son as the effect of the generative activity of God is restricted by his beginning, but contrary to generative activity He is everlasting. As the second in order after God, the Son by his own power and activity creates the Holy Spirit. The creative power and activity of the Son are implemented in the process of creation of the Holy Spirit, incorporeal and sensible beings. For Eunomius, the kingdom of endless ages begins after the creation of the Holy Spirit and with the creation of the spiritual world. The Son also created the sensible world that is characterized by change and corruption and subjected to time. According to Eunomius, the Only-begotten ended the creative activity, but He has continued to be present in the world through the Holy Spirit, who by his own providential activity in bringing things to the completion in world resembles the Son’s creative activity. The activity of the Holy Spirit happens in time, since He arranges and perfects the things that are created by the Son during the process of creation, but whose realization would happen in due course.

Basil the Great
The chapter sets the stage for the subsequent discussion of Basil the Great and his opponents. In order to prove the Son’s coeternity with the Father Basil has refuted Eunomius’ claim concerning the existence of the interval, prior to the generation of the Son. On the basis of the similarity in nature between the inserted interval and the created ages, Basil held that Anomaens introduce age prior to the generation of the Son. Moreover, irrelevantly to Eunomius’ claim that the life of the Son is infinite, any limitation of His life by the beginning of the generation from the Father was unacceptable for Basil. For Basil, the Father’s ingeneracy does imply His sole eternity, since eternity is also applicable to those, who transcend time and all ages. Both the Father and the Son are eternal because their lives lack any boundaries. Basil brought the eternity in the connection to the age, but in the case of the created nature. Since everything was created to partake in eternal divine glory, the whole created nature tends to be eternal. For Basil this tendency to reach eternity is especially expressed in the liturgical cycles of Eucharistic prayers.

De Virginitate
The chapter is the first in the series of chapters on Gregory of Nyssa. It begins with the elaboration of the first Gregory’s work On virginity. It challenges the established scholarly distinction of Gregory’s works into an early, platonic period and a late, mystical period by claiming the theological consistency from his earliest to the latest works. It also sets the stage for further elaborations by highlighting the four principles of his theology present in the work On virginity: a) the ontological division of created and uncreated nature, b) movement as the distinctive property of created beings, c) temporal extension (διάστημα) as the essential mark of creation, and d) permanent spiritual advancement (ἐπέκτασις).

Created and uncreated nature
The chapter focuses on Gregory’s distinction between created and uncreated nature, arguing, against David Balás, that Gregory rather follows St Paul’s distinction between seen and unseen nature than Plato’s distinction between spiritual and sensible nature. Contrary to the sensible nature that is perceived by senses, the spiritual created nature is together with the uncreated nature called unseen nature. For Gregory the created sensible nature and the created spiritual nature share more than the created spiritual nature and the uncreated nature. Since for Gregory only God has the fullness of every being and attributes such as goodness, beauty, eternity, by nature, while other beings possess all these qualities by participation, he does not maintain that the sensible nature participates in spiritual nature like Plato, but that both spiritual and sensible created natures participate in uncreated divine being. For Gregory the limits of the created nature are also the limits of its knowledge of God, and the human being is able to learn the unknowability of the divine nature only by faith.

The movement of the created nature
The chapter focuses on the movement of the created being. It commences from Gregory’s twofold definition of movement as the consequence of the transition of created nature from non-being to being, and as constant strife to achieve full stability of its being. Gregory describes the complex structure of the movement of created being on the basis of the difference between the created spiritual and physical nature, while uncreated or divine nature remains motionless for him. According
The human motion can be both vertical and horizontal, to God and to the created world. The

The Stoic doctrine of time
The chapter shows the development of the Stoic teaching about time from Zeno, the founder of the Stoic school, over Chrysippus, the third head of the school, to Apollodorus of Seleucia, one of the later Stoic representatives. Early Stoics were equally unhappy with Aristotle’s definition of time as number of the movement and with the definition of Aristotle’s student Strato of Lampsacus that describes time as a measure of movement, since both definitions undermine the continuous nature of time. Therefore, Zeno replaced Aristotle’s term ‘number’ with ‘distance’ or ‘interval’ (διάστημα), which better expresses the idea of continuity and it possesses both spatial and temporal dimensions.

Methodius of Olympus’ teaching on time
The Stoic doctrine of time that had inspired Plotinus and other Neoplatonists, Philo of Alexandria underwent a crucial development in the works of Methodius of Olympus. Methodius borrows Stoic terminology and its metaphysical framework of dividing time into three periods, past, present and future. For Methodius, the division of time into three periods did not play a role in cosmology, but rather in psychology. He also makes use of the Stoic theory of the beginning and end of the time by fitting it into the Christian vision of the beginning of time in God's creation, and the end time in the second coming of Christ and the resurrection of the dead. The first and most important feature of time for him was the end of time and Christ’s coming, which is determined, yet unknown to us. The second feature is our place in the timeline, by which is determined our present. The time between present moment and the second coming of Christ is future, and it is charactarised by human hope and faith in the universal resurrection. The past is all that is behind us. For Methodius, we are witnesses of our past and we know it either as our life, or as the history of humankind through the testimony of the previous generations.

∆ιάστημα in the works of Gregory of Nyssa
The chapter focuses on Gregory’s development of the concept of temporal extension (διάστημα), derived from the Stoics, through Philo and Methodius, and from the Arian debates. The chapter consists of four sections that distinguish four different temporal categories in Gregory: cosmological time, psychological time, historical time and Christological time. The first, cosmological or physical time (χρόνος) is based on the circular movements of stars and is perceived through the day-nights cycles and the change of seasons. In the second section Gregory bases the soul’s experiences of psychological time on the emotional and mental states, which are oriented toward events in past, present and future. It is a certain perception of the soul characterized by the memory of the past and
hope in what lies ahead. The line that divides the memory from hope expectations is present and it represents the opportune moment for action. Human freedom is reflected in the choice of καιρὸς, i.e. the right moment to do good, and not in the choice between two or more options. The characteristic of this time is freedom. The third section deals with the historical time. This time represents the liner movement toward the end and acquires historicity through the eschatological perspective. Due to this eschatological perspective the historical time is extended toward age (αἰὼν) by permanent determination of human beings to find the repose of their motion in God. Historical time is characterised by continual longing for God and reaching out for knowledge of Him (ἐπέκτασις). The last, Christological time characterises the realised eschatology in the Incarnation of Logos, where one’s salvation is not placed anymore at the end of the historical time, but in the historical process itself. By Christ’s presence among human beings through the Incarnation and liturgical celebration the divine eternity intersects physical time transforming moments of historical time into moments of eternal significance.

God as ἀδιάστατος
The chapter sets the stage for Gregory’s differentiation between divine and human persons on the basis of διάστημα. Gregory combined the two separate senses of διάστημα, to insist that God is not ‘extended’, while the extension is the distinctive mark of creation. In his work Ad Ablabium, Gregory argues against the charges that Christians confess three gods, but also against some Anomean accusations, which imply temporal distinction in the divine being. Therefore, by developing the doctrine of the adiastematic nature of God, Gregory shows that there is no separation or διάστημα in the Divine essence and operations. Gregory applied the argumentation developed in the course of refuting Eunomius to the Trinitarian context of the work Ad Ablabium. I have tried to demonstrate that by focusing on the Anomean accusations that the Orthodox introduce time in the divine being, Gregory not only rejects these charges, but also develops a new Trinitarian doctrine. Thus, the newly developed theory presupposes two things, the adiastematic unity of the Divine essence and energies, together with the hypostatic distinction between the Persons.

Constant Spiritual Advancement - ἐπέκτασις
The final chapter deals with Gregory’s understanding of spiritual development. For him the purpose of the created beings is to move along the temporal διάστημα toward the divine, experiencing on their way permanent spiritual advancement, which will be prolonged even in eternity. In the case of human beings this spiritual advancement is interconnected with the transformation of soul’s desires. The soul, which in her earthly life was used to satisfy her desire by reaching the subject of desire, begins to realize that God as object of her desires cannot be reached. However, each level that the soul reaches in her spiritual advancement toward God, does not only satisfy her desire without reaching the objects of desire, but also increases the desire toward God. By reaching out toward God, the soul constantly experiences new desire for what lies ahead. The continual longing is advancement in divine goods and increasing susceptibility to receive greater and greater goods. The process of ascent is not based only on the effort of the soul, but at the same time it is the movement of God towards her, so that her progress is constantly rewarded by new grace. Gregory claims that the human being that aspires to God always grows in proportion to his advancement in grace.

Conclusion
The Conclusion recapitulates the main book’s arguments regarding created and uncreated nature, the movement of the created nature, the presence of temporal and ontological diastema between God and creation, and finally the transformation of time into eternity. It also argues that the achievement of Gregory’s understanding of time has ongoing relevance for the Christian thought.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш; Епархијски управни одбор Епархије нишке",
title = "Бог и време: Учење о времену Светог Григорија Ниског",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1925"
}
Цветковић, В. Б.. (2013). Бог и време: Учење о времену Светог Григорија Ниског. 
Ниш : Центар за црквене студије, Ниш; Епархијски управни одбор Епархије нишке..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1925
Цветковић ВБ. Бог и време: Учење о времену Светог Григорија Ниског. 2013;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1925 .
Цветковић, Владимир Б., "Бог и време: Учење о времену Светог Григорија Ниског" (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1925 .

Orthodox Church (since 1453)

Cvetkovic, Vladimir; Цветковић, Владимир Б.

(Oxford : Oxford University Press, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Cvetkovic, Vladimir
AU  - Цветковић, Владимир Б.
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1930
PB  - Oxford : Oxford University Press
T2  - Oxford Guide to the Historical Reception of Augustine
T1  - Orthodox Church (since 1453)
VL  - 3
SP  - 1478
EP  - 1486
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1930
ER  - 
@inbook{
author = "Cvetkovic, Vladimir and Цветковић, Владимир Б.",
year = "2013",
publisher = "Oxford : Oxford University Press",
journal = "Oxford Guide to the Historical Reception of Augustine",
booktitle = "Orthodox Church (since 1453)",
volume = "3",
pages = "1478-1486",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1930"
}
Cvetkovic, V.,& Цветковић, В. Б.. (2013). Orthodox Church (since 1453). in Oxford Guide to the Historical Reception of Augustine
Oxford : Oxford University Press., 3, 1478-1486.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1930
Cvetkovic V, Цветковић ВБ. Orthodox Church (since 1453). in Oxford Guide to the Historical Reception of Augustine. 2013;3:1478-1486.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1930 .
Cvetkovic, Vladimir, Цветковић, Владимир Б., "Orthodox Church (since 1453)" in Oxford Guide to the Historical Reception of Augustine, 3 (2013):1478-1486,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1930 .

The Serbian Tradition

Цветковић, Владимир Б.; Cvetkovic, Vladimir

(Abingdon-on-Thames : Routledge, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Владимир Б.
AU  - Cvetkovic, Vladimir
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1932
PB  - Abingdon-on-Thames : Routledge
T2  - The Orthodox Christian World
T1  - The Serbian Tradition
SP  - 130
EP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1932
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Владимир Б. and Cvetkovic, Vladimir",
year = "2012",
publisher = "Abingdon-on-Thames : Routledge",
journal = "The Orthodox Christian World",
booktitle = "The Serbian Tradition",
pages = "130-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1932"
}
Цветковић, В. Б.,& Cvetkovic, V.. (2012). The Serbian Tradition. in The Orthodox Christian World
Abingdon-on-Thames : Routledge., 130-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1932
Цветковић ВБ, Cvetkovic V. The Serbian Tradition. in The Orthodox Christian World. 2012;:130-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1932 .
Цветковић, Владимир Б., Cvetkovic, Vladimir, "The Serbian Tradition" in The Orthodox Christian World (2012):130-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1932 .

The Reception of Augustine of Hippo in Orthodox Iconography

Cvetkovic, Vladimir; Цветковић, Владимир Б.

(Leiden : Brill, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Cvetkovic, Vladimir
AU  - Цветковић, Владимир Б.
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1933
PB  - Leiden : Brill
T2  - Augustine beyond the Book: Intermediality, Transmediality and Reception
T1  - The Reception of Augustine of Hippo in Orthodox Iconography
SP  - 39
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1933
ER  - 
@inbook{
author = "Cvetkovic, Vladimir and Цветковић, Владимир Б.",
year = "2012",
publisher = "Leiden : Brill",
journal = "Augustine beyond the Book: Intermediality, Transmediality and Reception",
booktitle = "The Reception of Augustine of Hippo in Orthodox Iconography",
pages = "39-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1933"
}
Cvetkovic, V.,& Цветковић, В. Б.. (2012). The Reception of Augustine of Hippo in Orthodox Iconography. in Augustine beyond the Book: Intermediality, Transmediality and Reception
Leiden : Brill., 39-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1933
Cvetkovic V, Цветковић ВБ. The Reception of Augustine of Hippo in Orthodox Iconography. in Augustine beyond the Book: Intermediality, Transmediality and Reception. 2012;:39-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1933 .
Cvetkovic, Vladimir, Цветковић, Владимир Б., "The Reception of Augustine of Hippo in Orthodox Iconography" in Augustine beyond the Book: Intermediality, Transmediality and Reception (2012):39-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1933 .

Predeterminations and Providence in Dionysius and Maximus the Confessor

Cvetkovic, Vladimir; Цветковић, Владимир Б.

(Cambridge : Cambridge Scholars Publishing, 2011)

TY  - CHAP
AU  - Cvetkovic, Vladimir
AU  - Цветковић, Владимир Б.
PY  - 2011
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1934
PB  - Cambridge : Cambridge Scholars Publishing
T2  - Dionysius the Areopagite between Orthodoxy and Heresy
T1  - Predeterminations and Providence in Dionysius and Maximus the Confessor
SP  - 135
EP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1934
ER  - 
@inbook{
author = "Cvetkovic, Vladimir and Цветковић, Владимир Б.",
year = "2011",
publisher = "Cambridge : Cambridge Scholars Publishing",
journal = "Dionysius the Areopagite between Orthodoxy and Heresy",
booktitle = "Predeterminations and Providence in Dionysius and Maximus the Confessor",
pages = "135-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1934"
}
Cvetkovic, V.,& Цветковић, В. Б.. (2011). Predeterminations and Providence in Dionysius and Maximus the Confessor. in Dionysius the Areopagite between Orthodoxy and Heresy
Cambridge : Cambridge Scholars Publishing., 135-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1934
Cvetkovic V, Цветковић ВБ. Predeterminations and Providence in Dionysius and Maximus the Confessor. in Dionysius the Areopagite between Orthodoxy and Heresy. 2011;:135-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1934 .
Cvetkovic, Vladimir, Цветковић, Владимир Б., "Predeterminations and Providence in Dionysius and Maximus the Confessor" in Dionysius the Areopagite between Orthodoxy and Heresy (2011):135-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_1934 .